Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'патријаршији'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 38 results

  1. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, са својом пратњом, боравио је од 31. маја до 8. јуна 2019. године у званичној (мирној) посети Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јовану и Антиохијској Патријаршији. ПОРТАЛ Поуке.орг ДОНОСИ ПРЕГЛЕД ПОСЕТЕ:
  2. Последњег дана посете Антиохијској Патријаршији делегација Српске Православне Цркве у петак, 7. јуна 2019, у преподневниим часовима посетила је манастир Светог Јакова Персијског. Манастир се налази у селу Дедех у округу Ел Коура у Либану. Манастир је изграђен високо на платоу на северном рубу села и гледа на обалу града Триполија, који се налази на око седам километара. У манастиру живи 29 монахиња. Игуманија манастира је мати Февронија. Манастир је стар преко 800 година, иако историјска истраживања потврђују да се његова изградња проширивала у различитим историјским периодима, о чему сведоче зидови зграда, изградња бране, кровна конструкција, дебљина зидова и још много тога. После доксологије надлежни архијереј, Митрополит триполија Јефрем поздравио је делегацију Српске Православне Цркве на челу са Патријархом Иринејом рекавши: „Данас у овом манастиру дочекујемо у великој радости Његову Светост Патријарха српског Иринеја, светкујући и празник Вазнесења Господа нашег који смо јуче литургијски посебно обележили, Спасовдан. Славимо празник Господа нашега Исуса Христа који је победио смрт, који се узнео на небеса и сео с десне стране Бога Оца. Данас смо, браћо и сестре, сви ми радосни, јер српску црквену делегацију дочекујемо у оваквом сабрању. Данас имамо благослов над благословима! Благодаримо Вам, Ваша Светости, зато што сте дошли да нас посетите у тешким данима веома деликатним, јер су наша Црква, наш народ и наша држава преживели тешка времена. А све то је од нашег Господа који жели да нас опомене, али и ободри, подучи. Господ је прошао кроз сва села и градове проповедајући своје учење и исцељујући све болесне, тако помажући људима. Такође и Ви, Ваша Светости и Ваше Блаженство, својом посетом потврђујете да смо једна Православна Црква и да гајимо њено јединство, да смо свуда јединствени као једна Црква у свету. Сви морамо чврсто чувати то јединство, превазилазити сваку тешкоћу, све невоље ових ратова иза нас изазване великим силама и другачијим политикама света. Ваш долазак овде потврђује, кажемо искрено, колико љубави имате, колико љубави имамо као једна Црква и како је проживљавамо као љубав која царује у Светој Тројици. Данас смо се срели са Вама у овом манастиру Светог Јакова Персијанца, што је један од првих манастира који је основан у најранијем периоду наше историје. Сада много настојимо на томе како да обновимо монашки православни живот у нашој Цркви Антиохије. Наши монаси и монахиње су узносили своје молитве све време до данас, а са своје стране просимо Ваше молитве, које имају велико дејство да очисте савременог човека од свих ђаволских сила и искушења. Желимо да будете доброг здравља како би проносили мир Божији међу нама и другима.” Добродошлицу Српском Патријарху упитила је и Високопреподобна игуманија Февронија рекавши: „Данас је наше срце радосно, јер су наша уста почела певати нашем Господу што је дозволио да данас будете с нама кад можемо да добијемо Ваше благослове и, што је најважније, благослове Светога Саве, првог архиепископа Српске Цркве. Наше срце је такође пуно радости што је с нама Његово Блаженство Јован, који је увек спреман да нас подучи топлим речима. Ово свето место је преживело тешка времена. Манастир је био увек чврста стена, као Христова, прошао је кроз дугу историју. Године 1956. св. Јаков Персијанац је обновио овај манастир са шест монахиња и отпочео обнову духовног живота. Имали су благодат од Бога и дали су све од себе, принели себе као жртву Господу благодаћу Светога Духа. Било нам је веома тешко кроз историју. Мати игуманија се разболела и 2015. г. преставила се у Господу. Оставила је иза себе дела и речи као узор нама. И Ваша земља Србија коју Вам је Бог дао, носила је кроз историју велики крст. Много сте пропатили за своју веру и за наше заједништво. Искусили смо шта то значи да се човек бори за своју веру. Најбољи начин да се боримо у тешком времену јесте ако носимо чврсто Крст. Као што је рекао Ваш претходник патријарх Павле, ми смо се научили кроз искушења, кроз ратове да носимо велики терет. За годину дана смо изгубили много људи. Обновили смо, у својим могућностима, све што је срушено и изгубљено, и можемо потврдити речи великог учитеља вере Српске Цркве, светог Јустина Поповића: Крст грли све што постоји на свету, посебно човека. Због тога можете да нас убијете, али не можете да нас уништитете. Морамо бити сведоци Бога, да Га славимо и прослављамо, гајећи наду у васкрсење. Молимо Ваш благослов да завлада братство међу нашим Црквама, да обављамо своје дужности у тешким искушењима, да будемо сведоци молитве Богу и да прослављамо реч Божју. Молимо се, и Ви се молите за нас и пред нашим светима и пред Вашим светима, а највише пред Светим Савом који је узор за нас. Скромност је философија човека, и тиме се одликовао Сава Немањић. Треба да будемо сви скромни, јер кроз њу долази мудрост, а кроз мудрост добијамо светлост која обасјава све око нас и, ако будемо свети, освећујемо све људе око себе. Ваше Блаженстгво Патријарше Јоване, захваљујемо што сте дозволили да будемо с Вама и узмемо Ваш свети благослов. Иако је време кратко с нама, благослов је за нас и велика радост што су с нама Божји људи који нам доносе благослов. Молите се за нас, јер молитва може да нас упути шта да радимо како бисмо се уподобљавали животу нашег Господа. Још једном: Добро дошли међу нас! И добро дошли у Вашу обитељ!” Беседа Патријарха Иринеја у манастиру Св. Јефрема у Триполију „Ваше Високопреосвештенство, Високопреподобна игуманијо и часне сестре монахиње, Браћо и сестре, Данас је тренутак велике радости духовне, јер су речи које смо чули од Високопреосвећеног Митрополита и од мајке игуманије пуне духа и благодати Божје. Хвала Вам што сте нам предложили да посетимо овај манастир и његово сестринство. Ова земља је некада у историји била земља великих манастира и запаженог монаштва. Хвала Господу што се после много проблема и тешкоћа који су народ и Црква преживели манастири ипак обнављају, а и нови се подижу. Монаштво је мера духовног живота у једној Цркви и у једном народу; монаштво шири духовност не само речима, него и животом који је исто тако упечатљив као и речи. Зато се и ми радујемо што, хвала Богу, постоје манастири, постоје монаси који у манастиру пружају пример јеванђељског начина живота. И наша Српска Црква има знатан број манастира и монаха и монахиња. За развој монаштва код нас веома је заслужан Николај Велимировић, жички епископ. Он је дошао у Жичу из манастира Св. Наума на Охриду и развио велики покрет и љубав према монаштву. А да није било Другог светског рата, Србија би цветала у монасима и монаштву. Нажалост, после тог рата успостављена је комунистичка атеистичка власт, ништа мање опаснија од негдашњих Османлија. Владика Николај је одведен у логор Маутхаузен и одатле се није могао вратити у Србију, јер му је тадашња власт то забранила. Иако Николај није био у Србији, његов утицај је био присутан у Србији у којој се надаље развијала љубав према монаштву. Умро је у Америци, и наша Црква га је прогласила за светитеља. Поред њега имали смо оца Јустина Поповића, који је такође много допринео развоју монаштва. У манастирима су се појавиле значајне личности које су снажно делале на неговању побожности и развоју хришћанског духа у народу. Нажалост, ратно и поратно стање учинило је да су се многи одселили у свет, па је мање житеља у Србији и тиме је мање оних који би се замонашили. С друге стране, овај свет нуди свој поглед на људски живот у овоме свету чиме чини да се многи окрећу од вере и Цркве. Срећом, народ се ипак враћа Цркви, посебно омладина, што је велика срећа и наша радост. Наш живот није лак, тражи велики подвиг и одрицање, али ако поредимо живот монаха и обичних световњака, живот монаха је много лакши и радоснији, јер све чине у славу Божју. Тако, монасима и монахињама у овом манастиру и овој Цркви желимо много среће у обраћању човека Цркви и вери нашој. Они су светли и светле животом, а то такође привлачи многе као и реч Божја, реч о Богу и вери. Нека Господ благослови монаштво и овде и у нашој Цркви и у читавом православном свету! Молитве њихове су велике пред Богом. Хвала Вам, Ваше Блаженство, што сте нас довели у ову предивну светињу да видимо монахиње које су посветиле живот Богу и Цркви. Благодарим на даровима које сте нам уручили и који ће нас подсећати на овај боравак овде. Нека Бог благослови наше монаштво и сав хришћански народ!“ У манастиру Пресвете Богородице у Хамату Следећа посета уприличена је Манастиру Пресвете Богородице у Хамату. Велики број људи дочекао је Српског Патријарха уз већ уобичајен свечани начин. После доксологије локални епископ, Митрополит Библоса (Вивлоса), Ботриса и Ливанских гора, г. Силуан пожелео је добродошлицу делегацији СПЦ на челу са Свјатјејшим Патријархом Иринејом и рекао: Слово митрополита Силуана Ваша Светости Иринеју, митрополите београдско-карловачки и Ваше Блаженство патријарше Јове Х, патријарше Антиохије и свега Исток, Ваше еминирање, високи, пречасни осеци и монаси, Брао и сестре у Христу, "Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа и Бог свате утехе, који су нам теши у своме невојом нашој, да би ми могли да останемо они који су у свакој невољици, утехом нас саме теше Бог. Ако се мучимо, за вашу је утеху и спасење које се постижу подношећи оних истих страдања које и ми трпимо, ако се утешава, за вашу утеху и спасење “(2) Кор. 3-6). Овим ријечима апостол Павле је сакрао значећа која је подједнако прихваћена од стране обе Цркве, Српске и Антиохишке, гдје је њихово учешће у јединственом телу Христомова, уз веро, чини нас оним који имају уде у истом патња, утехи и спасење. Ово је светлост која је апостол Павле посведочио на писање Дамаска, града до кога сам Вас прао на почетку Вашег посета. То је светлост која сјаја у овом свету манастира под покровитељством Богородице, мајке Светлост, чије се и завршава последњи дан вашег боравка Цркви. Између два покушаја, урођена у божанском светлу, наша Црква живи свој веро и свече о томе док је путовала путовање које је Бог учинио на начин на који би могли да се обрате много патње које су проживљене. Заправо, наша Архиепископија је поновно рођена у закону који је преживла највише ратне ране. Седиште Архиепископије и више од четрдесет цркара били су уништени, а десетине хиљада староседелаца је било расељено или присилно да емигрира, али је ипак обновљено оно што је уништено, а многи су се вратили на земљу која су остали. Штавише, наша Архијепископија је претрпела патње народа земље, као и сусједне земље, чије су становнице прешле из различитих разлога, а Црква је настојала да помогне што је било могуће. Све ово је десило захвјујућих претходника, џевом Високопеосвештенству митрополиту Георгију (Кходр), који су за Ваш благослов и који су дали заклетву да не би обнавили седиште Архијепископије четрдесет година до нашег верног народа неће бити обновљене домове и цркве које су угрожене. Овај велики отац и пастир довео је светлост Христову кроза своју свештеничку и епископску службу целим својим божијим засједањем Патријаршије како би украјински Цркву верници који су били Христа и служе вредно и верно Цркво и проповеднички речи, са преданошћу, љубављу и знању, као и посвећењем монашком животом који је поставио самог јогром оживљавања монашког живота у Антиохијској Патријаршији. Саграђени на свим подножијама у VI веку, збир бројних појмова Богородице у светлости, које је спасавала марсаре од олуја и све броодолмичке стављале под својим заштиту. Манастир се повезује са светитећем који прослављам 26. јанура, а да су свети Јован, који је живео као монах у овом манастиру, и био свет светих Ксенофонта и еголе супруге Марије, и брат светог Аркадије, који су живео као монах у Палестини. Нови манастир, где сада стојимо, датира из 1890. године. У сваком насељу се налазе пјећи који потичу из првих хришћанских векова, у којима је живело много аскета. У нашој Архијепископији живе осам манастира које су жене духовне зидове, као и 153 цркве у много градова и села Ливанске горе. Ваша Светости, Било ми је је драго чути од Вас да сте ову апостолску посету ставили у контекст утеловљења јединства Православне Цркве и да се то одражава у многим детаљима Ваше посете. Ми смо уједињени у Исусу Христу, у нашем заједничком сведочењу Њему и служењу ближњима, службом која се заснива на нашој ”вери која се изражава кроз љубав" (Галатима 5,6). Историјске везе су нас окупиле још од ХII века захваљујући архиепископу Српске Цркве, Светом Сави, који је пренео из манастира Светог Саве Освећеног икону Богородице Тројеручице, коју је свети Јован Дамаскин у тај манастир донео у VIII веку. Знамо да је Свети Сава два пута посетио Антиохију на свом другом поклоничком путовању у Свету земљу, између 1234. и 1235. године. И сада се радује са неба што Ви ојачавате ове везе својим доласком, и благосиљајте све вернике, свештенике и монахе наше Цркве, као и ову Архиепископију, заједно са Његовим Блаженством, нашим патријархом Јованом Х и члановима обеју делегација. Наше историјске везе су ојачане у савременом добу захваљујући многобројним комисијама и конференцијама на свеправославном нивоу; стога, немојте се изненадити што су нам ваши савремени светитељи добро познати, посебно Свети Николај Велимировић (+1965) и Јустин Поповић (+1979). Неки од њихових списа преведени су на арапски и шпански језик. Драго ми је што могу представити Вашој Светости знак наше љубави кроз благослове који сте нам донели. Ово је икона наших оснивача, јеванђелиста Марка и апостола Силе, као и икона Мајке Божје Свјетлости. Такође Вам представљам збирку књига о српским светитељима, као што су Свети Сава, Свети Николај (Велимировић) и Свети Јустин (Поповић), као и неке друге поклоне из историјског подручја Библоса. На крају, надам се да ћете бити праћени светлошћу Христовом, која се појавила Павлу и успоставила га као апостола, и светлошћу Утешитеља, кога Мајка Божије Свјетлости великодушно и непрестано излива на оне који траже њено заступање са вером, у нади да ћете донети ово светило Вашим молитвама и нама, речима утјехе, Вашој апостолској служби, и тешком послу за добро Православне Цркве и њених сведока данас. Молимо за Ваше молитвено сећање. Беседа Патријарха Иринеја у Манастиру Пресвете Богородице у Хамату Врло је важно да знамо какву је улогу у прошлости имала ова светиња. А то значи да ако ју је имала у прошлости, има је и данас, а имаће је и сутра и за свагда. Српски манастири су имали велику улогу у нашој историји, но, нажалост, турским ропством у 15. веку прекинута је та улога и дуго времена смо провели у ропству. Овде у Либану манастири су, пак, исто имали врло значајну улогу у духовном животу народа. Народ се у најтежим приликама окупљао у манастирима и добијао реч утехе и снагу да издржи све невоље и страдања која су га задесила. Ви сте, између осталог, превели нека дела познатих наших теолога, као епископа Николаја и Јустина Поповића, и тиме сте још више зближили наше две страдалне Цркве. Напомињем да је владика Николај објавио 14 томова студија, проповеди, сазерцања... Истина, имате Ви традицију древних Апостола Цркве, али и дела ових савремених учитеља Цркве биће вам на ползу. Користим прилику да захвалим на Вашој драгоценој помоћи нашој Цркви у Аустралији, која успоставља своју пастирску улогу; многе сте прихватили, помагали и они су вам веома благодарни. Један Ваш свештеник је помогао нашу Цркву и много му хвала. Нека Господ благослови Вашу Митрополију, Ваш народ и све народе православне и људе добре воље. Ми данас напуштамо тле Либана, носећи велике успомене и богата знања која смо стекли, а још више што смо упознали благочестив народ, добре архијереје и свештенике. Нека Господ помогне Вашем и нашем народу да пребродимо страдања и искушења и да дочекамо дане слободе и заблагодаримо Господу на свему што нам дарује. Хвала Господу што нас је удостојио да посетимо овај благочестив народ који се успешно руководи благодаћу и силом Христовом. Вама и Вашем свештенству, монаштву и благочестивом народу желим изобилне Божје благослове. Живели на многаја љета! Најбројнија и најутицајнија верска заједница у Либану је Маронитска црква. У Либану постоји верска подела функција по којој је председник Либана увек маронит. На челу Маронитске (Римокатоличке) Цркве је маронитски патријарх са титулом од Антиохије. Када се изабере нови патријарх, он тражи причест од Римског папе и на тај начин одржава везе са Римокатолоком Црквом. Деле исту доктрину, али имају своју Литургију као и јерархију. Литургијски језик је сиријски. Свештеници и епископи се могу женити. Оснивач ове древне Цркве био је Св. Марон Си­риј­ски који је живео крајем 4. века. Први патријарх Маронитске Цркве био је Јован Марон (7. век). У почетку су били доследни монотелитске христологије, међутим крајем 12. века под утицајем крсташа почели да нагињу ка Римокатоличкој Цркви, што је довело до настанка Маронитске цркве. Његова Светост Патријарх српски Иринеј и делегација Српске Православне Цркве заједно са делегацијом Антиохијске Патријарије коју је предводио Његово Блаженство Патријарх Антиохије и свег Истога Јован посетили су у петак, 7. јуна 2019, Маронитског патријарха од Антиохије Марбутрус Пшара ел Раи. Обраћање Маронитског патријарха од Антиохије Ми и наш Свети Сабор, који је имао годишње заседање, радујемо се да дочекамо Вас и Патријарха антиохијског Јована Х и Ваше делегације. У љубави и поштовању радујемо се, радује се томе наша знаменита Богородица која чува наш трон. Ваша благословена посета треба да учврсти односе наше Цркве и Ваше Цркве. Ваша посета много значи, теолошки и духовно; она много обогаћује у Христу све нас, наше Цркве, наш народ. Заиста, треба да размишљамо о делу наше Цркве и да знамо све о нашем литургијском и теолошком животу. Све то можемо учинити кроз молитву и можемо бити заједно, што је од нас тражио Господ наш пре своје смрти - да будемо заједно, да будемо једно! Ми смо увек били молитвено с Вама, пратили смо како развијате духовни живот у народу, како чувате Ваш народ српски. Имате 1500 манастира и цркава, посебно на Косову и Метохији, за које сте рекли да је центар Ваше Цркве. Истакли сте да Србија не може напред ако човек изгуби центар свога идентитета, историје, Косово. Одувек сте хтели да останете на Косову, ма како да је тежак живот тамо. И рекли сте да све што се одузме силом од Србије, може да се врати. Нас радује што сте храбри да чувате земљу и народ, традицију и културу. Поздрављамо Вас што се борите да не изгубите свој идентитет. Ви знате како је велика сила водила рат у Ираку и Сирији. Срушили су многе светиње, на силу су протерали наш народ. И тако су водили два рата, прво убијањем народа, а друго политиком како бисмо изгубили свој идентитет. Сиријске и ирачке избеглице треба да се врате у своје земље да не изгубе идентитет; ако се не врате, онда подржавају оне које су их напали и истерали. Ми смо за то да се Палестинци врате на своју земљу, што је међународно право. Не желимо да Јерусалим буде главни град Израела, зато што они узимају да је Света земља јеврејска, а да наши Палестинци и наш народ сиријски и либански треба да буду избеглице због њихове политике на рачун њиховог идентитета, културе, историје, правде. Зато треба да будемо сви заједно, због тога, Ваша Светости, како сте рекли, све што се узима на силу, може да се поврати, али све што ми сами дајемо, не може се никад вратити. Историјска је дужност свих Цркава на Истоку да чувају хришћански живот. Овде је било оваплоћење Господа, у ове наше земље се проширило Јеванђеље, овде смо уздигли Крст Господњи, живот човечанства, овде је Црква основана. Одавде се проширило хришћанство у свету преко Апостола, и зато треба да будемо једна Црква, заједно да чувамо свој идентитет. И зато верујмо у нашег Господа Исуса Христа, јер Он је рекао: Ја сам са вама у сведане до свршетка века! Обраћање Патријарха Иринеја За мене је и за браћу архијереје који су са мном велика радост, драго нм је што смо у овој светињи. Хвала на речима да смо једна Црква и да јединство треба да чувамо као што су га чували наши преци. Ми смо дуго времена били једна Христова Црква. Сигурно нам је заједнички Господ и Спаситељ Исус Христос и Апостоли који су нам објавили Његову реч преко којих је дошла и до нас. Имали сте велике личности Цркве који су тумачили тајну Откривења. Знамо да је Ваша Црква, као и наша, имала великих проблема и страдања и великих сведочења вере. Иако много страдамо, подносимо та страдања, јер Господ нам даје и снаге да посведочимо своју веру у Њега. Моћници данашњега света чине велику неправду народима, гложећи наше и Ваше људе, али им Господ даје снаге да дочекају боље дане у своме животу. Знамо да је Ваша Црква много пострадала, како у прошлости тако и у данашњем времену. То је судбина хришћана, али нам Господ даје снаге да својим страдањима посведочимо своју веру. Хвала Вам што смо споменули велику тему, велику ране наше Цркве и народа, а то је питање Косова и Метохије. Косово је наша света земља, наш небески Јерусалим. Све наше велике вредности су на Косову. Сви значајни историјски догађаји везани су за Косово и тичу се Косова. У последње време Косово су населили Албанци и живели су дуго са првославнима као браћа, али сад настоје да освоје Косово и да оно буде без Срба, да буде само њихова земља, где нико осим њих не треба да живи. Нажалост, такву политику подржавају моћне политичке силе. И што је најтрагичније, не желе само да узму Косово, него и да га даду као што човек даје јабуку пријатељу. Врше велике притиске на нашу државу да се одрекне КМ и свих тамошњих светиња. Боримо се свим силама, уз помоћ других држава, пре свега Русије и других европских народа који нису дали свој глас за независност те наше области. Како да се одрекнемо Косова? Резиденција српских патријараха, Пећка патријаршија, остала би у туђој земљи. Шта тек да кажемо за Дечане и многе друге светиње које су опстале и после рушења у турска времена? Надамо се у правду и истину код других народа који нас подржавају, али највише у своје свете чије мошти почивају на Косову, као светог Стевана Дечанског кога поштују православни Срби и муслимани. Хвала Либану, хвала Сирији што не пристају да признају Косово и Метохију. Хвала Вам на речима гостопримства које сте нам упутили. Вашем Светом Синоду који заседа у Бејруту желим успеха и доношење одлука на добро верника. Данас завршавамо своју посету. Носимо најдубље успомене на све оно што смо доживели. Носимо дивне успомене које ћемо пренети нашем народу, а то је да хришћани овде живе у пуном заједништву са својом браћом. Не само с припадницима Цркава, него и с припадницима других религија, што је свакако за велику похвалу. Молимо се Господу да благослови народ хришћански и све друге народе и људе добре воље. Поздрављам Вашу Светости, свете оце архијереје који заседају на Светом Архијерјском сабору, а Вама и Вашем благочестивом народу нека Господ излије своју изобилну милост!“ Последња дестинација био је Патријарашки манастир Св. пророка Илије у Схваии на брду изнад Бејрута. Историја овог манастира почиње негде у шестом веку. После османске влдавине овим крајевим, манастир је био одредиште руских конзула, научника и истраживача. Игуман нанастира је Епископ Константин. После доксологије Владика је пожелео добродошлицу Патријарху Иринеју и рекао: „Добро дошли међу нас. Радује нас што сте с нама као изасланик мира и љубави. За нас Ваш долазак представља благослов. Овом посетом показујете љубав према монаштву. Желим Ваше молитве и благослов за наше братство које је мало, али које је на сигурном пусту, јер желимо да сведочимо Господа нашега Исуса Христа, који је истина, и да проносимо јеванђељске речи као једино спасавајуће. Желимо да благословом Његовог Блаженства будемо снажни у Господу. Желимо казати свету: ми гледамо увек унапред, никад уназад, држећи се речи св ап. Павла. Увек ћемо угледати према Господу и угледати се на Његову смерност да бисмо надвладали зла и имали благослов. Просимо Ваше молитве и молитве Његовог Блаженства.“ Беседа Патријарха Иринеја у Манастиру Св. Илије Код нас кажу: Конац дело краси. Ово је круна наше посете светој Цркви Сирије и Либана. Видели смо дивне манастире, дивне цркве, дивно свештенство, диван народ и Сирије и Либана, и носимо лепе успомене у нашу Отаџбину и међу наш народ. И овај свети манастир заузеће посебно место у нашим срцима и у нашем сећању. Ви сте много ближе Богу од других и гледате у овој свет озго. А очи свих вас уперене су Богу нашему. У самој Библији Ваше место је споменуто због свог положаја. Тражи се мало подвига да би се дошло овде. Али сви верни који овде долазе, чине то на славу Божју и на спас своје душе. Завршавамо своју посету светој Цркви Сирије и Либана. Ово је, како рекох, круна наше посете! Хвала Његовом Блаженству на свој љубави и доброти које сте нам указали, митрополитима, свештенству, монаштву, благочестивом народу што су нас примили као своје. Ми смо и заиста дошли међу своје и своји су нас примили као своје. Овој светињи желимо пуно благодати и милости Божје да освећује и просвећује свој народ данас и сутра, као што је то чинила кроз читаву своју историју. Хвала много. Висока делегација Српске Цркве вратила се у Београд у суботу рано 8. јуна 2019. године. Протођакон Дамјан Божић Извор: Српска Православна Црква
  3. Сирија је препуна рушевина које ”причају” приче Новог завета. У Светом писму помиње се око 300 пута и овде је настао и сачувао се арамејски језик којим је говорио Господ Исус Христос. (фотогалерија 1, фотогалерија 2) Председник Сирије г. Башар ал Асад примио је 3. јуна 2019. године у Дамаску Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја, са члановима посланства Српске Православне Цркве Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем и Епископом шумадијским г. Јованом, у присуству Његовог Блаженства Патријарха Антиохије и свег Истока г. Јована. Председник Асад је истакао да оно чему су Сирија и Србија изложене, у смислу страног мешања и покушаја подривања њиховог суверенитета и друштвеног ткива, као и упорност народа двеју земаља у суочавању са таквим покушајима, представља солидну основу за изградњу народног дијалога и сарадње која поставља темеље за дугорочне односе који служе интересима обају народа. Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј је, са своје стране изразио поверење у способност Сирије да изађе из стања кроз које пролази и поврати историјску улогу ефикасне државе у успостављању стабилности и ширења мира и љубави у региону. Свјатјејши је нагласио да су одлучност и упорност сиријског народа да одржи јединство с обзиром на тероризам, а чему је и сам постао сведок током ове посете, ојачали ово поверење. Патријарх Иринеј је високо оценио принципијелну и чврсту подршку председника Башер ал-Асада Србији у вези са Косовом и Метохијом. Председник Асад је, заузврат, исказао поштовање дубоком људском ставу патријарха Иринеја у промовисању вредности љубави и одбацивању екстремизма. Посета манастиру Свете Текле Тачно у 10 часова домаћини, гости и пратња упутили су се у правцу велике светиње, манастира Свете Текле. Поворка од једанаест аутомобила са јаком полицијском пратњом одмах по изласку из града Дамаска суочила се са стравичним призором са обе стране ауто-пута. Не само насеља, већ читави градови били су сравњени са земљом. Вихор рата и мржња људи пред собом су покосили све. Милости није било ни према једном објекту, а понајмање верском. Са обе стране пута повремено смо наилазили на облаке дима у даљини, тзв. печурке. У првом реду, верски рат је усмерен против хришћана, којих у Сирији има прилично много. Према званичним подацима, у тој земљи живи око 10% хришћана различитих вероисповести: православних Арапа, који припадају Антиохијској Патријаршији, јаковита или монофизита, несторијанаца, Јермена Григоријанске цркве и Јермена католика. Сви они имају своје споменике и храмове у Сирији, од којих су многи сада оштећени. Тужан призор пратио нас је до манастира Свете Текле, који је такође био разорен. Најгора ситуација задесила је овај манастир у граду Малули, недалеко од либанске границе. „Исламска Држава“ напала је мали град Малулу 5. септембра 2013. године и покренула је напад на хришћане и зграде, уништавајући сва света места у граду. Три хиљаде људи је напустило град, оставивши само муслимане и 40 монахиња овог манастира, од којих је њих дванаест киднаповала ИД почетком децембра исте године. Монахиње су ослобођене у марту 2014. године. Ова акција је била довољна хришћанском свету да схвати да је верски рат почео. Могуће да управо зато хришћани једнодушно подржавају Асадов режим – схватајући да ће, ако на власт дође опозиција, а посебно радикални исламисти, они заједно са својим културним споменицима први бити истребљени. Чак им и сада, у условима грађанског рата, то демонстрирају у свакој прилици. Иначе, манастир Свете Текле је на Унесковој листи светске баштине. И овај пут, а по обичају ове земље, добродошлица је била дирљива, емотивна и за неке веома потресна. На стотине насмејаних и раздраганих мушкараца, жена и деце узвикивали су радосне поклике. У ваздуху се осетила радост због посете нашег Патријарха, на кога су падале као киша латице цвећа. И поред велике врућине (преко 40 степени) и велике гужве, сви су побожно и богобојажљиво прилазили и целивали свету десницу патријарху Иринеју. Убрзо затим један од мушкараца отпевао је кратку песму похвале и добродошлице Патријарху српском, да би се затим окренуо и у страну померио. После доксологије патријарху Иринеју добродошлицу је пожелео духовник манастира, архимандрит Илија Адес који је рекао: -Наша срца су била тужна, због ситуације у Сирији и ратова. Вама је позната наша ситуација у Сирији, и у нашем селу у којем смо толико патили због тога. Али није се угасила светлост код нас, светлост Васкрсења. Док имамо светлост Његовог Гроба у Светој земљи, ми ћемо имати светлост за наш живот овде. И нећемо отићи из овог места. Наш понос је што причамо арамејски језик, језик којим је говорио наш Господ, Исус Христос. На арамејском језику „малоле“ значи пролаз, где пролазе људи. Ми сведочимо овде како смо пролазили тешке периоде. А сад сведочимо како смо једно у нашем Господу Исусу Христу. Имамо наду да ће проћи овај период, јер ми чекамо наше Васкрсење, као што каже наш отац патријарх Јован. Ваш долазак данас, Ваша Светости, у Малоле, међу нашу децу и народ, посебно у манастир Светог Петра, који је познат историјски манастир, иначе близанац ове стене која постоји на овим просторима. Ваш долазак је показао нама да смо ми синови живота; ми волимо своју земљу, ми ћемо да победимо смрт и зло. Ми смо радосни због Ваше делегације, ви нисте само гости, ви сте део наше земље, наши људи, добродошли сте у Вашу кућу и међу Вашом браћом у Антиохији. Желим да поклоним Вама у име наше Светости, монахиња, свима вама који сте присутни овај поклон, и да се молите за нас, на многаја и благаја љета. Патријарх Иринеј отпоздрвио је духовнику у манастиру Свете Текле: -Срдачно Вам хвала на топлим речима и овом дивном дару који сте ми у име манастира, сестара и своје лично име поклонили. Долазимо из града Дамаска, где смо видели дивне ствари, а још више дивне људе, који носе Бога у срцима својим и који живе животом каквим Господ жели или Свети Велики угодници који су овде рођени или су овде боравили. Долазећи у ову велику и познату светињу, за коју смо ми чули, али не верујемо да је неко од нашега рода скоро био овде у прошлости. Овде сам пун посебног осећања за које је тешко наћи погодну реч да изразимо то шта осећамо - ту благодат која се показује преко ове светиње. Нама је позната ова светиња, као што нам је позната и Света подвижница Текла, која се овде подвизавала и која је оставила трага свјим светим животом. Сада имамо велику част да видимо, посетимо и да се поклонимо овој великој светињи, у којој су живели многи велики духовници народа сиријскога, који су оставили трага не само овде, него у читавом хришћанском свету. Посебна је част што смо посетили село које говори арамејским језиком, језиком којим је Господ Христос говорио и језик којим је написано прво канонско Јеванђеље. Све је то велики дар и благослов Божји, који се према нама богата излива. Видети ово место, осетити ту светињу, као што рекох, дар је Божји. Били смо изненађени данас када смо видели ове огромне рушевине, које сведоче о страшном страдању и трагедији нашег времена оних који су ово дело оставили иза себе. Знамо за ваше страдање, пратимо и упознати смо, велика су зла овде учињена и колика је искушења овај народ поднео. Ако је за утеху, и ми смо прошли као српски народ кроз сличне патње и страдања. И оно што смо ми доживели и оно што сте ви доживели, тешко је превазићи не само за неколико година или читав век људског трајања, да се поправи оно што је уништено и да се заборави, ако је то могуће, на оно што је народ преживео - и ваш и наш. Нажалост, то је наша историја и наша судбина. Имамо утеху да је Господ наш први страдао и рекао својим ученицима: "Ко хоће да иде за мном, нека узме Крст свој", не обећавши славу овог света, него Крст, у чему је наша радост и наше спасење. Нека Господ наш, којем служимо благослови овај народ и нека то буде ношење нашег Крста. Надајмо се у Господа да ће помоћи и да ће улити љубав у људе да једнога дана престану да чине зло и да почну чинити добро и да својим добрим животом славе Господа свога. Нека Господ благослови овај честити народ, који нас је овако дивно и срдачно дочекао. Нека благослови њихове домове, њихову децу и овај крај који носи Господа у срцу. После обиласка манастирског комплекса и разговора с народом, патријарх Иринеј је провео неко време у молитви у пећини Свете Текле, где се ова Божја угодница подвизавала. У манастиру Пресвете Богородице у Седнаји Манастир је посвећен Пресветој Богородици. Основан је 547. године и налази се на 30 километара северно од Дамаска. Претрпео је знатна оштећења последњих година у нападима терориста. У манастиру живи око четрдесет монахиња које у исто време воде и бригу о сиротишту које се налази у зидинама манастира. Манастир је у 6. веку саградио цар Јустинијан и посветио га Мајци Божјој. У њему се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Седнајске, коју је, по предању, насликао Свети апостол Лука. Патријарха српског г. Иринеја дочекао је велики број људи. Шпалир девојчица из сиротишта је био веома потресан. Са цвећем у рукама махале су Патријарсима. Деца млађег узраста носила су заставе Србије и Сирије. У позадини се громко орио звук трубачког и бубњарског оркестра. У манастиру је служена доксологија. Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју обратила се игуманија рекавши: -Данас у Седнаји звоне сва црквена звона, и сви се ми молимо као монахиње и као свештеномонаси, и захваљујемо своме Господу што Ваш долазак наликује небеској свадби, јер смо срећни због Вашег доласка. Данас је благословен дан, јер смо у Вашем доласку видели како светлост светли унутра у нама. Нама данас долази архипастир једне од највећих Цркава. Ваш трон грли Црква Антиохије, земље светих. Данас проносите с нама јеванђељску поруку мира. У Седнаји је Јеванђељем заблистала велика светлост и срећни смо од срца што имамо Господа Исуса Христа. Данас говорим у име свих монахиња и монаха, и желим казати да смо срећни због Вашег доласка. У име свег града Седнаје захваљујемо на доласку из свег срца нашег, а то смо показали и тиме како смо Вас дочекали. Поносни смо што нам долази велики патријарх Православне Цркве. Надамо се да смо достојни да Вас примимо. Добро дошли с делегацијама, свештеницима и свима у пратњи, и хвала свима присутнима... Благослов је што сте данас с нама. Као што имамо светиње, тако имамо светињу у Вашем доласку. У овај манастир су долазили много људи, султани, цареви. Овај манастир шири руке да прими све људе из света који желе да узму благослов од наше Богородице, од њене чудотворне иконе, где се молитвено приноси миомирисни тамјан и чују молитве свих оних који долазе да траже њену помоћ. Ваша Светости, Ваша посета улази у историју. Очекујемо Ваш благослов како бисмо били чврсти у вери, у ономе што смо учили од праотаца и отаца, а то је – да будемо у нашем Господу. Обећавамо Вам као монахиње манастира, и народа града и околине, у име хришћана и муслимана, да смо се сви трудили да сачувамо ову светињу и овај град. И кад су хтели да униште овај храм, имали смо много мученика. Могли смо сачувати наше светиње, јер смо били заједно, муслимани и хришћани, пошто смо хтели сачувати нашу традицију, јер у нашим светињама свагда треба да се чују звона заједно с звонима Ваших цркава. У нади у наше васкрсење, желимо да појимо: Христос васкрсе! Добро дошли! Затим је, у име девојчица која бораве у манастирском сиротишту, Српског Патријарха поздравила Идна и гласно рекла: -Ваша Светости патријарше Иринеје, Ваше Блаженство патријарше Јоване, Радосни смо што сте дошли међу нас данас. Изражавамо своју радост из дубине срца свога. Ваш долазак нама у манастир велики је благослов, долазак патријарха Иринеја, патријарха све Србије. Ми смо сирота деца. Ми смо Ваша деца, јер стојимо пред иконом Богородице и желимо Ваш благослов, желимо да подигнете Вашу руку и благословите нас - да имамо љубав у срцу, да имамо веру. Нека Вама Бог подари дуг живот и здравље, а молимо се нашој Богородици, која је покровитељ овог манастира, да свагда буде благослов свему народу. Као архипастир, добро дошли у Ваш манастир. На много година! Уследио је поздравни говор патријарха Иринеја: -Ово што смо данас видели и доживели чини нам велико узбуђење да тешко налазимо праве речи да изразимо то што осећамо. Заиста је ово нешто јединствено у нашем православном свету. пропуштено је живети а не видети ове светиње и не поклонити се њима, нечему што чини лепоту и радост живота, видети и доживети лепоту овог храма и икона и овај народ који је пун вере и љубави, пре свега према Богу. Све што смо видети и доживели пренећемо као велико благо свом народу да зна какве духовне вредности има наша Црква на Истоку за које вреди живети и умрети. Нек је хвала Господу који нам је даровао овако велике дарове, који значе наш живот и помажу нам да своје невоље доживимо и преживимо. Радујемо се што су ове светиње наше као и ваше. Оне су превелики дар Божји који их даје онима који га следе. Овде осећамо присуство Матере Божје која свој народ никад не оставља. Зато, нека је увек присутна наша вера, нада и љубав Господа нашега и Пресвете Матере. Сиријски народ је много пострадао у својој историји. Вероватно су узрок многих страдања управо ове светиње које су други хтели да узму и да се њима поносе. Народ се мучио и страдао за ове светиње која су га чувале од многих невоља и искушења. Захваљујемо вам на топлом дочеку, дивним речима које никада нећемо заборавити, као ни оно што смо видели. Обрадовали смо се сазнањем да овај манастир издржава много деце без родитеља и тиме доказује Божју љубав према свима. Овај диван пример треба следити јер Црква није институција која само тражи помоћ, него и даје онима којима је помоћ потребна. Нека Господ благослови ову светињу, монахиње које у њој живе, овај благочестиви народ, и нека дарује мир овоме народу као дар Божји који сви желимо и тражимо, и да се за свагда усели мир у нама и у свима људима овога света! У знак наше љубави желимо да приложимо ово кандило да гори пред иконом Матере Божје и да у њему светли светлост силе Божанске светлости! Дан је завршен је посетом Амбасади Републике Србије у Дамаску. Патријарха Иринеја и делегацију Српске Православне Цркве, заједно са патријархом Јованом и његовом пратњом, дочекао је Његова екселенција Милан Вијатовић, амбасадор Републике Србије у Сирији. У уторак, 4. јуна 2019. године, у плану је обилазак манастира Светог Белмана у провинцији Тартус на сиријској обали, као и манастира Светог Георгија у Хришћанској долини, најстаријег хришћанског манастира на западу Сирије, саграђеног у 4. веку. Протођакон Дамјан Божић Извор: Српска Православна Црква
  4. Другог дана боравка у Богом чуваном граду Дамаску, 2. јуна 2019. године, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, заједно са Његовом Блаженством Патријархом антиохијским и свега Истока г. Јованом, служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Часног Крста у Дамаску, недалеко од зграде Антиохијске Патријаршије. (фотогалерија 1, фотогалерија 2, фотогалерија 3, фотогалерија 4, фотогалерија 5, видео прилог Информативног центра Антиохијске Патријаршије). Српском и Антиохијском Патријарху саслуживало је осамнаест архијереја, двадесет и четири свештеника и пет ђакона. Као и предходног дана, патријарха Иринеја на платоу испред храма Часног Крста дочекало је више стотина људи. Насмејаних лица и са несвакидашњим одушевљењем, деца су узвикивала речи добродошлице. На самом крају свете архијерејске Литургије бираним речима присутнима се обратио Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован: -Ваша Светости, Брате у Христу, господине Иринеје, Високопреосвећени архијереји и поштована делегацијо, Поздрављамо Вас добродошлицом у своје име и у име Светог Архијерејског Сабора наше Цркве и нашег народа! За нас је ово велики дан, радостан дан што сте данас с нама. Радосни смо што смо заједно одслужили свету Евхаристију и принели бескрвну жртву. Учинили сте радост не само нама него и свима овде присутнима, и целој Антиохији. Као што сте видели, Ваша Светости, сав овде присутни народ очекује Ваш свети бласлослов. Наша љубав према Вама истиче из једне вере, из једног срца. Као што знате, Антиохијска Црква је древна Црква која је међу првима примила науку Господа нашега Исуса Христа од апостола. Такође знамо и то да је Српска Црква мученичка Црква, Црква која је изнедрила многе мученике и светитеље. Наша заједничка Литургија данас је велика порука мира и љубави, порука мира целом свету. Та порука је сам Христос. Православље је велика ствар. Ми га носимо у свом срцу. Добро дошли међу нас с Вашом делегацијом. Примамо Вас у наша срца. У своје име, у име Нашег Сабора, нашег народа, у име целе Антиохијске Цркве овиме изражавамо своју радост што сте данас с нама. Желимо Вам добро здравље на много година. Молимо Вас да пренесете нашу љубав народу и свој Српској Цркви. Видели сте јуче, и данас сте видели, да је наш народ чврст у својој вери и да је даље чува и преноси у свом срцу. Молимо Вас да нас носите у молитвама да Господ подари мир у нашој земљи Сирији и у целом свету. Добро дошли и на многаја љета! Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је на речима добродошлице и обратио се Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јованану рекавши: -Хвала Вам, Ваше Блаженство, на предивним речима братске љубави које сте изразили према мени и делегацији која је са мном у овоме светом граду. Овај долазак и поклоњење овом граду и светињама града и Вашег народа схватамо као велики дар и благослов Божји. Доћи и посетити овај град и ходити стопапа којима и Господ наш ходио и свети апостоли и многи угодници народа овог простора – благослов је Божји. Доћи и помолити се Господу у Вашим дивним храмовима и светињама овога краја, доћи и посетити света места и овај град који је дуго времена био центар хришћанства одакле се ширила реч Божја – благослов је Божји. Овим светим местима ходио је велики апостол Петар и други апостоли, као и потоњи првобитно гонилац Савле који је постао Павле и обратио се и, уместо да гони Цркву Христову и самог Христа, постао је апостол и из овога града светлост Јеванђеље пронео не само по овим местима, него и широм хришћанског света. Наше две Цркве су увек биле блиске једна другој. Ми смо град Дамаск и читав овај простор сматрали местом где су апостоли благовестили и светлост те истине пренели и нама. И наше пријатељство није од јуче, него је од времена када је наш духовни родоначелник Свети Сава посетио овај град и доживео да га приме као хришћанина и у њему виде духовног човека, творца наше духовне заједнице. Ми никад не можемо заборавити јучерашњи дан, као и данашње богослужење, кад нас је многи народ дочекао и изразио велику љубав према нама и у чијим срцима смо опажали да нас сједињује иста љубав и чини истим народом Божјим. Љубав и гостопримство које смо ових дана доживели, својство је хришћанског Истока којим се овај народ представља као народ Божји, који има љубав пре свега међу собом, па и према свима другима. Гостопримство указано нама остаће трајно у нашим срцима и пренећемо га нашем народу да и они гаје љубав према Вашем страдалном народу. Нас спаја иста вера у Господа Христа, исто предање јеванђељско које имамо и по којем живимо, и то је оно што нас чини једним јединственим народом. Али, сродни смо и по страдању, и Ваше народ, Ваше Блаженство, много је пострадао и својим страдањем посведочио је веру коју носимо у Господа Христа. Наш народ је много пострадао у времену у којем сте и ви подосили страдања, но та страдања су само учврстила нашу веру, као и веру Вашег народа. И нека Господ свако страдање зарад његовог Имена. Наш песник је рекао да је страдање крста добродетељ, благослов Крста. Ви сте својом посетом нама прошле године донели велики благослов града Дамаска и других хришћанских места, и толико смо се радовали Вашем доласку и љубави коју сте оставили да то никад не можемо заборавити. У времену у којем живимо потребно је јединство хришћанских народа и хришћанских Цркава. Ми смо релативно мали народи; само нас јединство у Господу чиним великим народом, па се морамо трудити да будемо јединствени у вери и у свему добром по јеванђељској науци. Хвала Вам на братском гостопримству, на указаној великој љубави. Она ће остати као трајна веза наших Цркава и наших народа. У знак нашег братског заједничког хришћанског заједништва дарујемо Вам лик Светог Саве да се, по благослову његовом, приближавамо и сједињујемо и заједнички деламо у Винограду Господњем. Свако добро и благослов Божји! Да истрајемо у ношењу Крста Христовог, да истрајемо у својој светој вери православној да би се то страдање умножило и постало благослов свима нама, у благослов у сва времена. Амин. Одмах после свете Литургије у просторијама Антиохијске Патријаршије патријарх Иринеј је неколико сати провео са народом благосиљајући их док су они у редовима чекали да целивају десницу Српског Патријарха. Убрзо затим делегација је учинила посету гркокатоличком патријарху Јосифу Алабасију. И у овој светињи Патријарх српски Иринеј дочекан је свечано и са великим поштовањем. Његово Блаженство гркокатолички Патријарх Јосиф, искрено и са дубоким поштовањем, обратио се Српском Патријарху Иринеју рекавши: -Поздрављамо Вас и Вашу делегацију у овом дому који је седиште наше Патријаршије, дому која гаји љубав према Вашој Цркви и према Вашем народу. Ова зграда је подигнута на месту које је примило апостола који је мисионарио у целом свету, који је најзад живео и пострадао у Риму. Уз то, понављам речи који је рекао наш брат патријарх Јован на Вашем дочеку јуче, и само желим да додам још неколико ствари: Ваша Црква у Србији, Ваше архипастирске поуке много значе за православни свет. Наша света Црква је очувала своју веру, ма колико да је имала тешкоћа, али њеним верницима никада није било тешко очувати своју веру. Но, та су страдања још више учвршћивала њену веру и она је сведочила о себи, о нашем хришћанству. И Ваша Црква је доказ свима Црквама како сте водили тежак живот кроз историју. Ваша Светости, наш садашњи живот је веома тежак, пошто има много искушења која нас одвајају једне од других, а треба да будемо једно. У овоземаљском животу имамо многа искушења која нам онемогућавају да будемо једно, али увек гледамо у нашег Господа Исуса Христа. Користим прилику да поздравим нашега брата патријарха Јована, који је предвидео у програму Ваше посете да дођете и код нас, браће. Наша Црква и Православна Патријаршија имају братске односе, и зато смо увек заједно да бисмо помогли нашем народу и нашим духовним чедима. Чврсто желимо и волимо да будемо као једна, и гајимо наду да ћемо у будућности бити у једној Цркви и да ћемо се молити заједно. Такође с нашом браћом муслиманима гајимо веома добре који почивају на узајамној љубави. И тако, увек смо спремни да радимо заједно за нашу будућност; морамо делати заједно, морамо очувати у вери наш народ и наша чеда. Ваша Светости, Ваша посета, братска посета, представља за нас велики благослов, и ми молимо Господа нашег да молитвама Светих апостола Петра и Павла и Светих Кирила и Методија Бог чува Вашу Српску Цркву, Ваш народ. Добро дошли! Његова Светост Патријарх српски г. Иринје је отпоздравио: Хвала Вам на лепим речима који сте упутили. То су речи једног хришћанина, али не обичног, већ хришћанина који води једну Цркву. Из Ваших речи видимо оно што сви знамо - да нам је много и много заједничкога довољно да можемо да успоставимо праве хришћанске односе међу нама. Оно што представља темељ наше хришћанске вере јесте Библија, реч Божја, ту су и свети Оци наше заједничке Цркве, и све то нас упућује да ми данас, у нашим приликама, будемо блиски једни другима. Има много, много више онога што нам је заједничко, него оно мало што нас раздваја. А ми се молимо, као што Ви желите, да се ујединимо и да заиста будемо једно у Господу нашем. Време у коме живимо има пуно искушења, невоља и проблема. Много штошта устаје против вере, а то нас све упућује да будемо ближи једни другима и да заједнички водимо Цркву Христову, јер наша снага је у јединству, и то морамо неговати увек, а поготово данас. Од наших односа много чега зависи у животу нашег народа. Народ гледа у своје верске представнике и прихвата реч њихову. Зато смо позвани да упутимо праве Христове јеванђељске речи нашем народу, и да и ми и народ будемо што ближи једни другима. То је воља Божја, а у исто време то налаже потреба Цркве Његове која делује у овом свету. Ми у Србији имамо своју Цркву, не тако велику. Трудимо се и имамо врло добре односе са Католичком и са још другим хришћанским Црквама, а на то смо и позвани да чинимо и треба да чинимо. Даће Господ, ако будемо заслужни, како вели мој претходник патријарх Павле, да ће нам Господ помоћи ако буде имао коме да помогне. Наше је да се трудимо и да заиста будемо браћа у Господу нашем. То и Господ жели од свих нас - да се покажемо као деца Његова и као народ Божји. Хвала Вам на топлом пријему! Затим уприличена је и посета Сиројаковитском Патријарху Мар Игнатију Јефрему Другом. Сиројаковитски Патријарх Игнатије пожелео је срдачну добродошлицу патријарху Иринеју износећи у кратким цртама страдање њиховог народа и историју храма. Затим се бираним речима присутнима обратио патријарх Иринеј: -Хвала на дивним братским речима добродошлице које излазе из Вашега срца и које су дубоко дирнуле наша срца, поготово кад сте говорили о страдању Вашег народа широм света. Радујемо се сви ми који смо дошли из Србије, који смо у храму с Вама, јер смо дошли као своји својима, и што сте нас примили као своје. Ово је мој други сусрет с Вашом Црквом, јер смо се сусрели у Шведској кад сам чуо песму сиријског хора у храму, која се проломила и у овоме храму. Ми смо веома блиски по вери у Господа Христа, по вери у Цркву Његову, по вери у љубав Његову. У једном историјском времену веома дуго смо били јединствени у вери и у Цркви, но удаљили смо се по једном догматском питању, али је то толико мало у односу на оно што нам је заједничко, и мислим да долази време да се поново састанемо и разговарамо и да нека догматска питања коначно разрешимо. Верујем да делите моје мишљење и да Сиријска Јаковитска Црква размишља о сарадњи са својом браћом и да нека ће питања рашчистити и тако коначно успемо да достигнемо пуно јединство наше браће и сестара. Мислим да нас прилике у времену у којем живимо на то воде и упућују. Наша снага је у јединству које је данас толико потребно у многим пољима. Надамо се у Господа да ће услишити наше жеље и да ће благословити да дође до тог жељеног пуног јединства наших Цркава. С обзиром на велика страдања Ваше Цркве, ми пратимо све шта се дешава у Сирији. Ваша страдања су врло велика, и Ваш народ се као наш раселио широм света: оставили су своје свете храмове, домове, своја имања и силом прилика нашли се тамо где сигурно нису желели. То добро разумемо, јер се се налазимо у истом стању. Читава наша историја је страдална, а страдања последњих година и деценија превазилазе сва минула страдања. У Другом светском рату изгубили смо преко милион душа убијених од наших суседа. Цркве су порушене, народу уништени домови, упропашћена имовина, а оно што је било на Западу понавља се на југу Србије, на Косову и Метохији. Надамо се да ће нас Господ услишити. Наше је да сву наду управимо ка Господу нашем. Верујемо да ће правда и истина надвладати свако зло у свету. И нека Господ помогне и Вама и нама и свима који праведно страдају. А наше је да будемо у заједници и помажемо једни другима и опростимо – нека нам Господ подари снаге и моћи – свима онима који зло чине. Велики је подвиг опростити, јер се сви трудимо да то учинимо, али не смемо да заборавимо то што се десило нашим народима. Верујемо да је Господ на страни оних који пате и страдају. Молимо се Господу да веру нашу сачува, а и ми да се трудимо да је сачувамо. Вама и Вашем народу желимо свако добро од Господа – да сачувамо веру и да по њој живимо! И нека страдања ојачају нашу веру и нашу наду у Господа! Вама и Вашим сарадицима и Вашем благочестивом народу желимо благослов Божји! Живели на многаја љета! Свечани банкет поводом посете Антиохији Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја уприличен је истог дана, у недељу 2. јуна 2019. године, у хотелу Уједињених нација у Дамаску. Банкету су присуствовали сви министри сиријске Владе на челу са председником Парламента Сирије г. Хамудом Сабагом, иначе првим хришћанином на тој функцији у историји Владе Сирије; затим, г. Имад Камиши, премијер Сирије; др Бутејна Шабане, саветник председника Сирије за политичка питања, и Врховни Муфтија сиријски Ахмад Хасун. Присутнима, којих је било више од 850 званица, обратио се, као домаћин, Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован који је пожелео добродошлицу Српском Патријарху и истакао значај његове посете која је велика подршка не само православним хришћанима, већ и свима који живе и желе да живе у миру на тим просторима. Сличном поруком обратио се и Врховни Муфтија сиријски Ахмад Хасун. Завршну реч имао је патријарх Иринеј: Ваше Блаженство, Патријарше велике Антиохије, Ваша Светости, предстојатељи хришћанских Цркава, Ваша Екселенцијо, замениче председника Сирије, господо министри, амбасадори и народни посланици, Ваша Високопреосвештенства, Преосвештенства и браћо свештеници, господине муфтијо Сирије, браћо и сестре, пријатељи, Дозволите ми да додам неколико речи које су ме веома најпре веома изненадиле када сам их чуо и од господина муфтије и од других говорника. Оно што сам чуо овде, заиста се данас ретко чује у свету. А све речи изражавају једну велику мисао - да смо сви ми овде на Земљи деца Божја и да је све нас Бог створио, послао у овај свет и усадио у нас лик свој. Људи данас желе да виде Бога, а Бог је невидљив за наше телесне очи, али ако хоћемо да видимо Бога, погледајмо у лик свога ближњег. У свакоме од њих Бог је уградио свој лик, па ми кажемо да је човек икона Божја. Те речи су вечерас доминирале овде. Порука са овога дивнога места јесте да сви заједно поштујемо Бога свога, да се молимо Богу на свој начин, али да у свакоме ближњем видимо лик Божји и лица Божја. Када бисмо знали да тако поштујемо своје ближње, не би било ратова, не би било злочина, не би било проливања крви које човек чини ближњему своме. Зато, нека је благословена ова земља која поштује своју веру, као и друге вере као нешто што је Богу посвећено. У томе се нуждава данашњи свет. У томе незнању је извор свега онога што доживљавамо и на Истоку и у Европи, и у другим крајевима света. Носим велики поруку из свете земље Сирије: да овде живе људи по Божјој вољи и на сваки начин поштују своју веру, као и веру других. Зато, нека све вас благослови Господ благословом и дарује потребан мир и благослови оне које води народ и војску која се бори за слободу свога народа. Живели на многаја љета! Нека нас све Господ благослови својим благословом! За сутра, трећег дана боравка српске црквене делегације у Дамаску планирана је посета председнику Сирије г. Башару ел Асаду, манастиру Свете Текле у Малули и манастиру Седнај, као и Амбасади Републике Србије у Дамаску. Протођакон Дамјан Божић Извор: Српска Православна Црква
  5. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је у Бејрут у суботу, 1. јуна 2019. године, у раним јутарњим часовима. Српског Патријарха дочекали су чланови Светог Архијерејског Сабора Антиохијске Патријаршије, и то: митрополит Ливанских гора Силуан, митрополит захлиски Антоније, викарни епископ Лука, игуман манастира Баламанда Роман, протопрезвитер Нектарије и многобројно свештенство и монаштво, као и амбасадор Републике Србије у Либану господин Емир Елфић. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Бејрут је главни, највећи град и највећа лука Либана. Ослања се на ланац планина које се заједничким именом називају планина Либан и налази се на обали која гледа на Медитеран. Већи и познати градови северно од Бејрута су Вивлос и Триполи, а јужно Сидон и Тир. Бејрут се налази на три сата вожње од Дамаска у коме је седиште Антиохијске Патријаршије. Дамаск је био и одредница делегације Српске Православне Цркве. Одмах пошто је делегација уз пратњу прешла границу, обављена је рутинска контрола на самом прелазу из Либана у Сирију. Дамаск је главни и највећи град Сирије. Налази се на реци Барад, на источном подножју планинског венца Антиливан, 80 км од источне обале Средоземног мора, на висоравни од око 680 m надморске висине. Клима је полупустињска због сеновитих киша са Антиливана. По доласку у Дамаск и кратког одмора, већ око дванаест часова делегација Српске Православне Цркве на челу са патријархом Иринејом уз пратњу упутила се у Саборни храм Пресвете Богородице у Дамаску, познатији као Мајкрамија. Несвакидашњи дочек приређен је Српском патријарху. Поред великог броја верника, православних хришћана - проценитељи кажу више од четири хиљаде - на платоу испред храма патријарха Иринеја дочекао је велики број деце која су носила у рукама заставе и цвеће. Њихове мајке и жене, првенствено, узвикивале су нама непознате речи добродошлице. Касније смо сазнали и њихово значење. Благосиљале су онога који долази у име Господње. Сусрет Његове Светости патријарха српског Иринеја и Његовог Блаженствоа патријарха антиохијског и свега Истока Јована на улазу у Саборни храм био је веома дирљив. Уз поклике жена, бубњеве, трубе и громогласни пој свештенства на тренутак смо имали осећај да смо се вратили у доба светих апостола… Доксологији су присуствовали епископи Антиохијске Патријаршије, као и представници Римокатоличке и Протестантске Цркве и велики број државника. Поздравно слово патријарха Јована После доксологије обратио се Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован и, између осталог, казао је: -Обе наше Цркве, Ваша Светости, деле једну веру и једно сведочанство у Исуса Христа као Господа и Спаситеља. Присећајући се шта се Вашем народу догађало деведесетих година, ми Вас молимо да се молите за нас и за нашу земљу која постепено започиње свој опоравак. Молите се за мир у овој земљи. Молите се за отете, међу којима и занашу браћу, епископе Алепа, Јована Ибрахима и Павла Јазиџија, упркос равнодушности света према њиховом случају. Ова земља Вас дочекује заједно са целим њеним народом, дочекује Вас заједно са њеним муслиманима и хришћанима, како бисте могли да свету пренесете истиниту слику о нашем заједничком животу. Ова земља Вас дочекује и својом древном историјом, љубављу свог народа, саживотом њених вероисповести и религија и добротом њеног човека. „Нека су благословена стопала оних који благовесте мир“ (Рим. 10, 15), узвикујемо заједно са апостолом Павлом у сусрет Вашем доласку, доласку изасланика љубави и мира у овој земљи мира која је разорена ратом. Молимо Вас да пренесете нашу љубав Вашем добром народу и Вашој светој Цркви. Нека Вам Бог подари дуг живот у служењу Вашој благословеној пастви док је напајате Водом спасења! Отпоздрав Патријарха српског Његова Светост патријарх српски Иринеј узвратио је бираним речима на срдачној добродошлици рекавши: -Ваше Блаженство, Патријарше Велике Антиохије, Сирије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свега Истока, вазљубљени у Господу брате и саслужитељу наше смерности, господине Јоване, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, пречасни оци, драга браћо и сестре ! Ал Масйх кам! Христос анести! Христос воскресе! Благодаримо Господу за дар Његове љубави и милости да данас можемо да се налазимо овде, у Вашем светом саборном храму, у седишту Вашега Блаженства и средишту древне, славне и мученичке апостолске Антиохијске Цркве, у граду у којем су ученици Христови по први пут названи хришћанима. Братски захваљујемо Вама, Блажењејши брате, на срдачном братском дочеку и на топлој добродошлици. Преко Вас захваљујемо и свој пуноћи Ваше најсветије Цркве. У Богу, молитвеним посредовањем Пресвете Богородице и свих светих, наше су Цркве заиста сестринске јер један је Дух исповедништва и љубави према Христу који их је вековима надахњивао: вас од апостолȃ и светог Игнатија Богоносца, а нас од светог цара Лазара. То је исти онај Крст голготски који Сȃм Господ наш понесе и који је свим хришћанима света знак победе над грехом, смрћу и ђаволом, знак велике радости Васкрсења. У Вама, Ваше Блаженство, у архијерејима Антиохијске Цркве, у монасима, свештенству и верном народу Ваше Патријаршије, видимо исти крст страдања, прогона, расељавања и мучеништва, који је познат нашем народу, а који Ви изнова, пред целом Васељенском Црквом, данас са трпљењем носите и славу Васкрсења пројављујете. Молимо Вас за Ваше молитве пред Господом. Приступамо Гори сионској, Граду Бога живога, Небеском Јерусалиму, и, окружени милијардама анђела (ср. Јевр. 12, 22), потврђујемо и исповедамо јединственост и вечност Цркве Божје. Њена је Глава Сȃм Христос. Стога је само Он апсолутно Први у Цркви Његовој. На њу и кроз њу се излива божанска благодат и љубав у којој је радост нашег сусрета са Вама. Просторна, земаљска раздвојеност није ништа према истини и вери која уједињује у Господу наше помесне Цркве. У њима је јединствена благодат која делује непрестано од дана Педесетнице. Њу и сада и свагда призивамо да у истини и правој вери останемо, а да сва страдања и искушења пребродимо и у тихо пристаниште Царства Божјег упловимо. Још се молимо Господу, Који чува наше сестринске Цркве и побожне братске народе, да и ми, наше садашње покољење, једном вером коју једнодушно исповедамо, у страдањима и искушењима која подносимо, смело и без осуде поновимо речи које је први изговорио апостол Павле: „Боже сачувај да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету“ (Гал. 6, 14). Те речи су одговор на сва питања која човек може поставити. У свим временима, а нарочито данас, прогони хришћана су потпуно отворени и јавни, а небројена лукавства и искушења демонска, у личном животу и друштву, вребају и савлађују слабе, неприпремљене људске душе. Речи које нас упозоравају на ништавност и пролазност царства земаљског, постављају божански Завет пред свакога хришћанина. Молимо се да нас Господ учини достојнима да се ми по њима владамо да бисмо и ми стали пред Господа у светлости Васкрсења Његовог. Храбримо и бодримо једни друге, призивајући у помоћ молитве Владичице наше Богородице, светих небеских сила и свих светих! Ис пола ети, Макариотате Деспота! Разгледање древног града Дамаска Делегација је затим посетила неколико знаменитости Дамаска, престонице Писма. Уприличена је посета Умејадској џамији, тј. Великој џамији града Дамаска, једној од највећих и најстаријих џамија на свету. Налази се на најважнијем делу старог дела града. Има велику архитектонску и археолошку вредност. Џамија у својој унутрашњости има гробницу у којој се верује да се налази глава Светог Јована Крститеља, светитеља кога и данас поштују и хришћани и муслимани. Глава је пронађена у ископавањима приликом градње џамије. Изградња џамије отпочета је између 706. и 715. године, а на месту хришћанског храма посвећеног Светом Јовану Крститељу. Затим је делегација прошетала градом и у хришћанској четврти посетили су цркву Светог Ананије, древну подземну грађевину у Дамаску, за коју се тврди да је остатак дома Ананије из Дамаска, где је Ананија крстио Савла, који је постао апостол Павле. Археолошким ископавањем 1921. године пронађени су остаци византијске цркве из 5. или 6. века, додајући физичке доказе који подржавају локалну традицију да капела има ранохришћанско порекло. Званични разговори двеју делегација Предвече се патријарх Иринеј заједно с делегацијом и домаћинима вратио у зграду Патријаршије, где је уприличен братски разговор са патријархом Јованом и архијерејима Антиохијске Православне Цркве. Разговор је трајао до касно увече, а дотакнуто је више тема - између осталог, односи Антиохијске и Јерусалимске Патријаршије и актуелнa кризa у Украјини. Активног учешћа у братском и срдачном разговору узели су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Јован. Протођакон Дамјан Божић Извор: Српска Православна Црква
  6. 30. Мај 2019 - 8:03 ИНФО СПЦ Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј боравиће од 31. маја до 8. јуна 2019. године у званичној (мирној) посети Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јовану и Антиохијској Патријаршији. Часну пратњу Његове Светости Патријарха чиниће: Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован, архимандрит Дамаскин (Грабеж), протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, протођакон Дамјан Божић, ђакон Владимир Руменић и ипођакон Дејан Накић. Ово је узвратна посета Његовом Блаженству Патријарху антиохијском и свега Истока г. Јовану који је Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и Српску Православну Цркву посетио прошле године. Његово Блаженствo Патријарх антиохијски и свега Истока г. Јован Х - кратак животопис Антиохијска Православна Црква - кратак историјат
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 20. маја 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Екселенцију Александра Чепурина, амбасадора Руске Федерације у Београду. Извор: Српска Православна Црква
  8. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 18. маја 2019. године у Патријаршији српској у Београду Његову Еминенцију кардинала Леонарда Сандрија, префекта конгрегације за Источне Цркве. У пратњи кардинала Сандрија били су монсињор Лучано Суриани, апостолски нунције у Београду; дон Флавио Паче, секретар кардинала Сандриja; монсињор Филипо Колнаго, саветник Апостолске нунцијатуре у Београду; и свештеник Александар Нинковић, секретар Апостолске нунцијатуре у Београду, док су пријему присуствовали и Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Епископ бачки г. Иринеј и ђакон Александар др Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског. Извор: Српска Православна Црква
  9. Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра г. Хризостом посетио је 17. маја 2019. године Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у Патријаршији српској у Београду. С обзиром да је заседање Светог Архијерејског Сабора у току, Његово Блаженство г. Хризостом је примљен од стране тог највишег јерархијског представништва Српске Православне Цркве са чијим је члановима водио срдачан братски разговор. Извор: Српска Православна Црква
  10. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве примио у згради Патријаршије председника Републике Србије г. Александра Вучића и председавајућег Председништва БиХ г. Милорада Додика. "Председник Вучић се јуначки бори за Србију, Косово и Метохију и све што је везано за српско име", рекао је патријарх Иринеј после седнице редовног годишњег заседања Светог Аархијерејског Сабора Српске Православне Цркве, одржане 13. маја 2019. године. Патријарх је истакао да је то не само његов лични став, већ и став Сабора наше Цркве. Патријарх је такође рекао да је у разговору констатовано да је стање на Косову и Метохији врло тешко и да је веома неизвесно како ће се пронаћи решење за питање Косова и Метохије. Наша љубав према Косову и Метохији је велика, истакао је Патријарх, али је ситуација налик на пословицу која каже: "Желим ти, ћерко, да те царев син узме, али други играју око куће..." "Борићемо се и нећемо посустати у одбрани Косова. Колико ћемо успети? Надамо се у Бога и историју и помоћ пријатеља да ћемо нешто успети. Колико - остаје да видимо, зависно од ситуације у свету и оних који подржавају нас и другу страну", рекао је Патријарх новинарима. Битно је, каже, да имамо разумевање и оно што видимо то је да се наш председник јуначки бори и за Србију и за Косово и Метохију и за све оно што је везано за српско име. "Не сумњамо у његове добре намере и труд који видимо", нагласио је Патријарх. Истакао је да се диви енергији Вучића и да наш председник води јако тешке разговоре. "Дивим се и молим се Богу да му да снаге и мудрости да обави улогу председника државе на најбољи и најкориснији начин", рекао је Његова Светост патријарх Иринеј и на питање да ли је то његов став, прецизирао да је то и његов и став Сабора Српске Православне Цркве. "Два и по сата смо разговарали са нашим драгим председником о проблему нашег народа и Цркве", рекао је Патријарх. Највише пажње смо посветили, истиче Патријарх, разговорима око Косова и Метохије и констатовали да је стање врло тешко на Косову и Метохији и да је, с обзиром на прилике, неизвесно врло како ће се наћи решење за питање Косова и Метохије. У разговорима у Патријаршији учествовао је и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик. Додик је изјавио да је разговор Александра Вучића са Патријархом и владикама Српске Православне Цркве од значаја, јер, истиче, без заједничког става свих важних фактора у Србији и свих Срба не може да се реши ниједно важно државно и национално питање. "Подељеност око тога како решити неко важно питање, попут Косова и Метохије свакако смањује шансе да то буде у прилог добрих решења која очекујемо", рекао је Додик. Додик је оценио да треба бити рационалн и реалан, те додао да је то оно што се данас први пут чуло и говорило и о разним могућностима за евентуално решење... "Без заједничког става свих важних фактора у Србији и свих Срба у целини не може да се реши ниједно важно државно и национално питање", подвукао је Додик. Он је захавлио патријарху Иринеју на позиву да учествује у заседању Сабора, који је прилика да се најотвореније раговара о свим питањима државне и националне политике, у чему Црква има значајну улогу. Додик је пренео да је разговор био отворен и да није било "никаквих скривених ни тема ни одговора, нити је шта остало скривено", већ је био озбиљан разговор, у којем је, каже, њему било нешто лакше него председнику Србије. "Видео сам искреност у дискусијама свих, а приступ који је Вучић показао на отворене теме био је веома јасан и није оставио дилеме, као што ни закључци нису оставили никакве дилеме", рекао је Додик. После разговора са Патријархом и владикама на седници Сабора Српске Православне Цркве, председник Вучић је истакао да је његово да настави да се бори, да извуче максимум од свега што може да добије за српски народ, уз чување мира и стабилности, али без пристајања на уцене и давања оног што није наше право да дамо, нити смемо да дамо. Вучић је пренео да је током састанка који је трајао два и по сата, изнео велику бригу за наш народ на Косову и Метохији, говорио отворено и искрено о свему што тишти наш народ, одговарао на питања и примебде. "Чини ми се да смо се добро разумели, да је важно да разумемо наше различитости, али да поштујемо једне друге и да верујемо да радимо у најбољем интересу за нашу отаџбину. Говорили смо и о односима Српске и Србије, о добрим односима, јединственом буквару за српски етнички простор, меморијалном центру у Јасеновцу, као и о важној ствари, да у Србији, а слично је и на српским етничким просторима, изгубимо 104 човека дневно, јер више умре него што се роди. Нас је сваког дана мање за 104 човека, и то су свари на којима морамо да радимо", објаснио је он. Указао је на то да је после отворене дискусије са појединим епископима успео да оствари рационалан и нормалан однос. "Говорио сам отворено, искрено, упозоравајући на, а и неке владике су то дорбо приметиле, да некада нисмо били у пуном сагласју са реалношћу и да нас је то скупо коштало. Не бих да нам се сличне ствари догађају, као у не тако далекој прошлости", рекао је он и изразио уверење у плодотворност састанка. Подвукао је да, за разлику од неких, сматра да је Црква важан друштвени чинилац који има право на своје ставове, а који не морају да буду исти као ставови државе. Црква је, подсетио је, помагала на свим територијама где је српски народ био угрожен, посебно на Косову и Метохији. "Пред нама је тежак период. Изнео сам све своје бриге. Мислим да је Патријарх одлично разумео, као што сам ја разумем његову бригу и муке, да неко мора да доноси не тако лаке овоземаљске одлуке. Неко од владика је рекао- 'шта год да урадиш, бићеш увек некоме крив'. Ја сам то одлично разумео", пренео је Вучић. Навео је да је обавестио Сабор о свим разговорима и преговорима, као што је и Црква њега обавестила о свим својим бригама и ставовима. "Хвала Његовој Светости, који је показао огромну одговорност за развој и напредак српског друштва. Хвала и Милораду Додику који је добро разумео, а није морао, јер је могао лако да скупља само политичке поене на Сабору. Био је веома коректан и искрен, добро је разумео државну позицију Србије", указао је Вучић. Вучић је најавио да ће наставити да ради у најбољем инетресу народа на Косову и Метохији и државе у целини. Изразио је уверење да ћемо моћи у будућности да се радујемо новим економским успесима, отварањима фабрика, да више то буде више тема, а не ова стратешка питања. Извор: Српска Православна Црква
  11. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Пећка Патријаршија. Након Литургије, Владика је служио парастос блаженопочившој игуманији ове велике светиње Февронији и пострдалима на Косову и Метохији у ратним сукобима у Нато агресији из 1999. године. У богослужењу је молитвено учествовао умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Атанасије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. У понедељак 5. новембра 2018. у Патријаршији јерусалимској прослављен је Свети Јакови Брат Господњи у Саборном храму њему посвећеном, а који се налази између седишта Светогробних отаца и цркве Светог гроба и такође служи као унутрашњи пролаз између њих. Црква прославља Светог Јакова и као првог Епископа Цркве Јерусалимске, писца једне посланице у Новом Завету, председавајући Апостолског сабора 49. године и као праведног човека, кога су Јевреји убили јер је проповедао да је Исус Христос. Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил алужио је на вечерњој служби увече и на Божанској Литургији ујутру уз саслужење архиепископа константинског Аристарха, архиепископа пелског Филумена и митрополита илинопуљског Јоакима, светогробних отаца, свештеника Арапа, свештеника ове цркве о. Фараха Бандура, архиђакона Марка и ђакона Хадера. На пријему у Патријаршијској дворани читана је кратка молитва и Патријарх је одржао беседу. Извор: Српска Православна Црква
  13. У понедељак 5. новембра 2018. у Патријаршији јерусалимској прослављен је Свети Јакови Брат Господњи у Саборном храму њему посвећеном, а који се налази између седишта Светогробних отаца и цркве Светог гроба и такође служи као унутрашњи пролаз између њих. Црква прославља Светог Јакова и као првог Епископа Цркве Јерусалимске, писца једне посланице у Новом Завету, председавајући Апостолског сабора 49. године и као праведног човека, кога су Јевреји убили јер је проповедао да је Исус Христос. Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил алужио је на вечерњој служби увече и на Божанској Литургији ујутру уз саслужење архиепископа константинског Аристарха, архиепископа пелског Филумена и митрополита илинопуљског Јоакима, светогробних отаца, свештеника Арапа, свештеника ове цркве о. Фараха Бандура, архиђакона Марка и ђакона Хадера. На пријему у Патријаршијској дворани читана је кратка молитва и Патријарх је одржао беседу. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Петар Порошенко је потписао Закон бр. 9208 „О особеностима коришћења цркве Светог Андреја у Националном парку ‘Софија Кијевска’“ по којем се она предаје на коришћење Цариградској патријаршији. Ово позивајући се на податке сајта Врховне Раде Украјине преноси Strana.ua. Законом је предвиђено да се „црква Светог Андреја у Националном парку ‘Софија Кијевска’, која представља изузетан објекат културне баштине, споменик архитектуре од националног значаја као култни објекат који се налази у државној својини предаје на сталну употребу Васељенској патријаршији ради обављања богослужења, верских обреда, церемонија и процесија“. Храм апостола Андреја Првозваног су по налогу руске царице Јелизавете Петровне у периоду 1749-1754. године градили локални неимари под руководством московског архитекте Ивана Мичурина на месту где је по предању апостол Андреј Првозвани за време свог путовања на север подигао крст. У изради пројекта цркве учествовали су уметници Иван Вишњаков и његови ученици, И. Роменски, И. Чајковски и А. Антропов. Од 1949. године у стилобату храма налазила се Кијевска духовна семинарија (која је затворена 1960. године). Црква је 1968. године отворена за посетиоце као музеј. У мају 2008. године у секретаријату Виктора Јушченка донета је одлука да се црква Светог Андреја из биланса Националног парка „Софија Кијевска“ преда расколничкој „Украјинској аутокефалној православној цркви“. Извор: Православие.ру
  15. Петар Порошенко је потписао Закон бр. 9208 „О особеностима коришћења цркве Светог Андреја у Националном парку ‘Софија Кијевска’“ по којем се она предаје на коришћење Цариградској патријаршији. Ово позивајући се на податке сајта Врховне Раде Украјине преноси Strana.ua. Законом је предвиђено да се „црква Светог Андреја у Националном парку ‘Софија Кијевска’, која представља изузетан објекат културне баштине, споменик архитектуре од националног значаја као култни објекат који се налази у државној својини предаје на сталну употребу Васељенској патријаршији ради обављања богослужења, верских обреда, церемонија и процесија“. Храм апостола Андреја Првозваног су по налогу руске царице Јелизавете Петровне у периоду 1749-1754. године градили локални неимари под руководством московског архитекте Ивана Мичурина на месту где је по предању апостол Андреј Првозвани за време свог путовања на север подигао крст. У изради пројекта цркве учествовали су уметници Иван Вишњаков и његови ученици, И. Роменски, И. Чајковски и А. Антропов. Од 1949. године у стилобату храма налазила се Кијевска духовна семинарија (која је затворена 1960. године). Црква је 1968. године отворена за посетиоце као музеј. У мају 2008. године у секретаријату Виктора Јушченка донета је одлука да се црква Светог Андреја из биланса Националног парка „Софија Кијевска“ преда расколничкој „Украјинској аутокефалној православној цркви“. Извор: Православие.ру View full Странице
  16. Други дан мирне посете Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јoвана X Српскoj Православнoj Цркви отпочео је званичним пријемом који је за високог госта уприличио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у двору Патријаршије српске у Београду (фотогалерија). Званичим разговорима првојерараха Српске Православне Цркве и Антиохијске Патријаршије присуствовали су високопреосвећени митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и преосвећена господа епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован, ремезијански Стефан и мохачки Исихије, као и главни секретар Светог Синода протојереј-ставрофо др Саво Јовић. У име Антиохијске Патријаршије разговорима су присуствовали вископреосвећена господа митрополити Акре Василије и Њујорка и Северне Америке Јосиф, архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије, као и ђакон Георгије Јаков и јерођакон Јован. После двочасовног разговора, свештено посланство Антиохијске Цркве посетило је, у пратњи Патријарха српског г. Иринеја, Патријаршијску капелу Светог Симеона Мироточивог и Музеј Српске Православне Цркве. СПЦ
  17. Други дан мирне посете Његовог Блаженства Патријарха антиохијског и свега Истока г. Јoвана X Српскoj Православнoj Цркви отпочео је званичним пријемом који је за високог госта уприличио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у двору Патријаршије српске у Београду (фотогалерија). Званичим разговорима првојерараха Српске Православне Цркве и Антиохијске Патријаршије присуствовали су високопреосвећени митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и преосвећена господа епископи бачки Иринеј, шумадијски Јован, ремезијански Стефан и мохачки Исихије, као и главни секретар Светог Синода протојереј-ставрофо др Саво Јовић. У име Антиохијске Патријаршије разговорима су присуствовали вископреосвећена господа митрополити Акре Василије и Њујорка и Северне Америке Јосиф, архимандрити Прокопије, Партеније и Алексије, као и ђакон Георгије Јаков и јерођакон Јован. После двочасовног разговора, свештено посланство Антиохијске Цркве посетило је, у пратњи Патријарха српског г. Иринеја, Патријаршијску капелу Светог Симеона Мироточивог и Музеј Српске Православне Цркве. СПЦ View full Странице
  18. Данас, 3. октобра 2018. године, навршава се осам година откако је Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј устоличен у ставропигијалној лаври Патријараха српских – Пећкој Патријаршији. Информативна служба Српске Православне Цркве упућује Његовој Светости најтоплије честитке, уз молитву Господу да му подари још многа и блага лета и крепост духовну и телесну за даљи пожртвовани труд на Њиви Господњој. Радио Слово љубве емитовао је данас, са почетком у 15 часова, специјалну емисију посвећену осмогодишњици устоличења Његове Светости у Пећкој Патријаршији. Посетиоцима интернет-странице Српске Православне Цркве препоручујемо преглед вести које смо тих радосних дана објавили - ОВДЕ. Извор: Српска Православна Црква
  19. Данас, 3. октобра 2018. године, навршава се осам година откако је Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј устоличен у ставропигијалној лаври Патријараха српских – Пећкој Патријаршији. Информативна служба Српске Православне Цркве упућује Његовој Светости најтоплије честитке, уз молитву Господу да му подари још многа и блага лета и крепост духовну и телесну за даљи пожртвовани труд на Њиви Господњој. Радио Слово љубве емитовао је данас, са почетком у 15 часова, специјалну емисију посвећену осмогодишњици устоличења Његове Светости у Пећкој Патријаршији. Посетиоцима интернет-странице Српске Православне Цркве препоручујемо преглед вести које смо тих радосних дана објавили - ОВДЕ. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 26. септембра 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његово Високопреосвештенство Митрополита волоколамског г. Илариона, председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. Пријему су присуствовали господа архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и епископи: бачки Иринеј, шумадијски Јован и ваљевски Милутин. Пријему су такође присуствовали и господа епископи: врањски Пахомије, моравички Антоније, ремезијански Стефан и мохачки Исихије. Током пријема одржаног у атмосфери срдачног братољубља размењена су мишљења и ставови двеју Цркава о актуелним темама и констатована потпуна сагласност ставова о проблемима из живота Православне Цркве, затим о унапређењу сарадње и заједничким пројектима двеју сестринских Цркава као и о току радова на уређењу Спомен-храма Светoг Саве на Врачару, у чему више него значајну улогу има сестринска Руска Православна Црква, што је посебно истакао Светејши Патријарх г. Иринеј, још једампут исказавши благодарност Његовој Светости Патријарху г. Кирилу, Руској Федерацији и братском руском народу. Извор: Српска Православна Црква
  21. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 26. септембра 2018. године у Патријаршији српској у Београду Његово Високопреосвештенство Митрополита волоколамског г. Илариона, председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. Пријему су присуствовали господа архијереји, чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и епископи: бачки Иринеј, шумадијски Јован и ваљевски Милутин. Пријему су такође присуствовали и господа епископи: врањски Пахомије, моравички Антоније, ремезијански Стефан и мохачки Исихије. Током пријема одржаног у атмосфери срдачног братољубља размењена су мишљења и ставови двеју Цркава о актуелним темама и констатована потпуна сагласност ставова о проблемима из живота Православне Цркве, затим о унапређењу сарадње и заједничким пројектима двеју сестринских Цркава као и о току радова на уређењу Спомен-храма Светoг Саве на Врачару, у чему више него значајну улогу има сестринска Руска Православна Црква, што је посебно истакао Светејши Патријарх г. Иринеј, још једампут исказавши благодарност Његовој Светости Патријарху г. Кирилу, Руској Федерацији и братском руском народу. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  22. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски, егзарх Пећког трона г. Амфилохије јутрос је служио Свету архијерејску литургију у Пећкој патријаршији, вјековном сједишту српских архиеписопа и патријараха. Митрополит је у Пећку патријаршију стигао јуче након што је поводом Видовдана у манастиру Грачаница са више архијереја наше Цркве служио Литургију и након тога на Газиместану парастос српским јунацима страдалим у Косовском боју 1389. године. Током јучерашњег дана Високопреосвећни је посјетио и манастир Високи Дечани. View full Странице
×
×
  • Create New...