Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'патријаршије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 146 results

  1. Његова Свесветост Васељенски патријарх Вартоломеј одслужио је Божанску Литургију на Божић, 25. децембра по грегоријанском календару, уз саслужење митрополита пергамског Јована, филаделфијског Мелитона, мирликијског Хризостома, калиупољског Стефана, кидонијског Атинагоре и темесоског Јова. За време Божанске Литургије за јеромонаха је рукоположен ђакон Јаков Ридлисбахер из Швајцарске, а Андреас Вебстер из Шкотске за јерођакона. Оба свештена листа су сабраћа патријаршијског ставропигијалног манастира Светог Јована Крститеља у Есексу. У својој проповеди одржаној пре рукоположења Васељенски патријарх је говорио од наднационалном карактеру Васељенске Патријаршије, која није повезана ни са једним националним контекстом. Подсетио је на речи митрополита пергамског Јована, који је у свом излагању о установи Васељенске Патријаршије истакао: „Кад ова установа не би постојала, требало би је измислити. Без Васељенске Патријаршије Православље би се отиснуло у спиралу национализама, арогантну прошлост, загледаност у самодовољност, презир према савременом свету.“ Патријарх Вартоломеј је ставио посебан нагласак на мисионарски рад Цркве и важност свештеничке службе у савременом свету: „Служите Највишега, а не припадати себи, него Христу и Цркви. Добар свештеник посвећује своје срце и душу свом Богом благословеном делу, увек будући свестан светотајинског позива, имајући осећај за људски бол, смеран је и једноставан, никад мрзовољован или песимистичан,“ нагласио је Патријарх. Претходно је главнии секретар Светог и Свештеног Синода архимандрит Јоаким прочитао Патријархову посланицу за Божић 2019. године. После богослужења Патријарх је примио грчког министра спољних послова Никоса Дендијаса и породицу, као и градоначелника Цариграда Екрема Имамоглуа. Увече је новоизабрани јерменски патријарх у Турској Сахак Машалијан у пратњи својих свештеника посетио Свјатјејшег патријарха Вартоломеја у Фанару. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Првојануарски двоброј Православља, новина Српске патријаршије почиње Божићном Посланицом која је упућена свој духовној деци Свете помесне Православне Цркве и честитком, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ, коју потписују наши молитвеници пред Богомладенцем Исусом Христом – Првојерарх Српске Цркве, Његова Светост Патријарх Иринеј и сви архијереји наше Свете Цркве. У Православљу бр. 1267–1268, 1–15. јануар 2020. године читајте: Божићни разговор са Његовим Блаженством Архиепископом охридским и Митрополитом скопским г. Јованом, из кога издвајамо: „Без оваплоћења Сина Божјег човек остаје без правог смисла живота, сви његови циљеви и сав његов смисао завршава се у гробу!“ Са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије, о значају празника Рождества Господа нашег Исуса Христа, као и особеностима Божићног поста као благословене припреме за сусрет са Богомладенцем, разговарала је Слободанка Грдинић. „Може се без икаквог преувеличавања рећи да хришћани живе од празника до празника, као и да ти празници духовним смислом боје свеколико време, односно след годишњих доба: јесен, зиму, пролеће и лето“, рекао је чувени хришћански литургичар, протојереј Александар Шмеман. Следујући ове његове речи, а у празничној радости чији благослов опитујемо у овим данима, у колажном тексту под насловом Христе Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби, доносимо изводе из празничних омилија о Светом Јовану Крститељу, о Обрезању Господњем, о Богојављењу, о Светом првомученику и архиђакону Стефану, о Сабору Пресвете Богородице... Средње стране новина Српске патријаршије посвећене су немилим, актуелним збивањима у Црној Гори и тешкој борби Српске Православне Цркве за очување Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и њихових светиња. На више страна, под насловом, тачније реченицом, коју је изговорио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије: У имену Божјем је суд и правда, доносимо текстове који у низу говоре о потезима Владе Црне Горе која је 6. децембра ове године усвојила текст Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница и проследила га Скупштини... Оваква одлука очекивано је изазвала револт, не само код верујуће већине у Црној Гори већ и код бројних политичара и јавних посленика у региону... Поводом наступајућег празника Светог Саве, првог архиепископа српског, у овом броју Православља читајте осврте Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија у тексту под насловом: Светионик Словенског југа – Свети Сава и Црна Гора, Владике стобијског Давида у тексту под насловом: Свети Сава нас је научио да је радост темељ хришћанског живота! Надаље, а поводом 8. векова аутокефалије СПЦ, Никола Лукић пише о богословљу и духовном животу Карловачке митрополије... У Рубрици Свет књиге доносимо приказ Монографије о историји Православне епархије нишке, књиге која је, према речима Владике нишког Арсенија, темељ за сва будућа научна истраживања, као и приказ књиге Владике Атанасија (Јевтића) Писма и апели за српско Косово и Метохију, који потписује Митрополит Амфилохије. Протојереј-ставрофор Василије Томић у Рубрици Из посебног угла пише о Божићу, и каже: „Угријте своја срца, отоплите своје душе. Помирите се с ким се год помирити можете. Окрените се једни другима: мужеви женама својим, жене мужевима; родитељи дјеци, дјеца родитељима; пријатељи пријатељима; сви свима, колико нас има. Волите се, јер нас Бог неизмјерно воли. Тако дочекајмо Бога, малог Божића, у наше окружење!“ У Српској академији наука и уметности, 13. децембра 2019. отворена је изложба о манастиру Студеница под називом „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице, древност, постојаност, савременост“, у поводом осам векова СПЦ о чему такође можете читати у овом двоброју Православља. До следећег броја новина Српске патријаршије свима читаоцима и сарадницима Православља, желимо благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНО И БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЛЕТО ГОСПОДЊЕ! РЕДАКЦИЈА Извор: Православље
  3. У Православљу, новинама Српске патријаршије, од 15. децембра 2019. године читајте: У новој Рубрици: Српске Светиње Косова и Метохије, текст о Пећкој Патријаршији, који преносимо из књиге: Задужбине Косова и Метохије – Споменици и знамења српског народа, у издању Епархије рашко-призренске. У интервјуу за „Новости“, доктор теологије Владика Антоније Пантелић, декан Филозофско-богословског факултета на Руском православном Универзитету, старешина Подворја СПЦ у Москви, говори о стању у Православној Цркви и каже: „ Прети нам велики раскол, Цариград је под притиском САД и грчког лобија...“ Са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија дечански монаси су, после разорног земљотреса који се десио 26. новембра ове године, однели прву пошиљку хуманитарне помоћи и новчане прилоге за угрожени народ у Албанији... О томе читајте детаљније у тексту под насловом: „Дечански монаси за угрожене у Албанији“. Стефан Радојковић, историчар Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Синода СПЦ, за овај број Православља пише о јавној расправи о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, и потреби успостављања институционалне културе сећања и истраживања нашег страдања у Другом светском рату... Професор др Биљана Самарџић је, у разговору са нашом сарадницом, Сањом Пановић, говорила о горажданским књигама– драгуљима српске средњовековне историје и традиције, а поводом обележавања пет стотина година Горажданске штампарије на Палама и недавно завршеног научног скупа, одржаног тим поводом – „Српска Горажданска штампарија у светлу науке и културе“... Поводом 10 година од упокојења Патријарха Павла, доносимо његов аутобиографски текст из 1996. године под насловом – Једини је Бог који ће судити свачијем делу. Весна Петровић пише о библиотекама фрушкогорских манастира и њиховим скривеним драгоценостима. У овом броју нам доноси причу о библиотеци „Синесије Живановић“ која се налази у манастиру Раковац. У Рубрици Из посебног угла, Марко Делић, докторанд Универзитета у Тибингену, пише о опонентима Петера Хандкеа, у тексту под насловом: Аутономија књижевног дела – литерарна мерила Томаса Асхојера... Социолог Владимир Марјановић, председник Центра за хришћанско-демократске студије за петнаестодецембарски број Православља пише о радним, тј. нерадним недељама, поводом првих иницијатива за увођење недеље као нерадног дана, подсећајући нас на библијски стих: „Сећај се дана одмора да га светкујеш“! Директор Архива СПЦ др Радован Пилиповић у Рубрици Свет књиге, доноси детаљан приказ новог издања Светог Архијерејског Синода СПЦ: Црква – Календар Српске Православне Патријаршије за преступну 2020. годину. Са конференције „Савремена читања Великог инквизитора” – Достојевски, извештај и фотографије нам доноси Данко Страхинић. У овом броју позивамо и на изложбу: Духовно и културно благо манастира Студенице – древност, постојаност, савременост. САНУ и манастир Студеница кроз заједнички пројекат дају свој јединствен прилог обележавању осам векова аутокефалности СПЦ... И позивамо све који су у могућности да дођу на велики црквено-народни Сабор, 21. децембра у Никшићу, који ће отпочети Светом Архијерејском Литургијом у 9 часова у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.... Читајте о овим и другим бројним вестима из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина... Извор: Православље
  4. Светом архијерејском Литургијом у храму Светог оца Николаја у Доњем Милановцу началствовало је Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Иларион уз саслужење свештенства борско-поречког намесништва. Након Литургије и ломљења славског колача владика Иларион је поучио сабрани народ својом архипастирском беседом нагласивши велико молитвено заступништво Светог Нектарија Егинског као чудотворца и помагача у најтежим облицима телесних и духовних обољења које сналазе данашњег човека. Тиме је дао подстрек и подсетио да треба умножити пост и молитву како бисмо пребродили сва искушења која нам се чине да су нерешива. Господ кроз своје угоднике и светитеље даје утеху, оздрављење и спасење свакоме човеку који тражи помоћ, додао је Преосвећени владика. Честитајући празник и благословивши поверену му паству, наш Епископ је наставио ову празничну радост уз трпезу љубави у парохијском дому са својим свештенством, председником општине Мајданпек г. Драганом Поповићем, директором ХЕ ,,Ђердап 1“ из Кладова, директором националног парка ,,Ђердап“ и са црквеним одбором доњомилановачке парохије. Извор: Инфо-служба Епархије тимочке
  5. У овом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 1. новембра 2019. године читајте: О највећем и најзначајнијем културном догађању у Србији, 64. Међународном сајму књига, који је по већ устаљеној традицији, у последњој недељи октобра обележио медијски простор наше земље, али и шире. Ове године, то је био Сајам књига кроз сусрет јубилеја од изузетног значаја и за Српску Православну Цркву и за њену читалачку публику, а савршено су их одсликале уводне речи нашег књижевника Милована Витезовића на отварању овог празника књиге и културе кроз изречени цитат из Јеванђеља по Јовану: „На почетку беше Реч и Реч беше Бог!“ У тексту, који потписује Сања Пановић, откривамо колико јубилеја и врлина преточених у писане речи се заокружило у оквиру прославе 8. векова аутокефалије СПЦ у седам дана Међународног сајма. Виши научни сарадник Института за новију историју Србије у Београду, др Александар Раковић, кроз разговор са Славицом Лазић, за овај број новина говори о црногорским сепаратистима и њиховој неутаживој потреби за победом над српством, констатујући да „за разлику од нацрта из 2015. нови предлог закона из 2019, не предвиђа изричито истеривање Српске Православне Цркве из Црне Горе, али отимање њених храмова има за циљ да обесмисли њену структуру и обесхрабри верни народ...“ Наредне стране Православља су највећим делом посвећене величанственом јубилеју наше помесне светосавске Цркве, кроз призму ауторских текстова, архимандрита Евсевија Меанџије, Божа Кнежевића, али и кроз извештаје и репортаже из епархија које су, уз прославу осам векова молитвене самосталности СПЦ обележиле и своје јубилеје: педесет година постојања Црквене општине Берлин, прослава патрона Епархије осечко-пољске и барањске и 630 година од Косовске битке, освећење храма Покрова Пресвете Богородице у Гунцатима у архијерејском намесништву бељаничком, освећење храма Покрова Пресвете Богородице у Бања Луци, освећење цркве Светог Јована Шангајског у манастиру посвећеном Великомученицима Романовима у Стрмову... У име Епархије пакрачко-славонске и свог верног народа простора западне Славоније, текстом „Кућа(нци) свих нас“, позивамо читаоце новина Српске Патријаршије да се придруже освећењу обновљеног храма Светих апостола Петра и Павла у родном месту вољеног нам Патријарха Павла, Кућанцима, на десетогодишњицу његовог упокојења, 15. и 16. новембра ове године. У првоновембарском броју Православља, читајте још.... Разговор са Рајком Блажићем, професором вајарства на Академији СПЦ за уметности и консервацију, чије је „длето“ обликовало камену гробницу Светога Саве у манастиру Милешева... Поводом 145 година од рођења песника Јована Дучића о његовој поезији која је „исповест срца и ума“... Приказ књиге „Пастирско слово“ протојереја-ставрофора Драгана М. Каиновића, који потписује ђакон Радомир Маринковић... Уз остале рубрике и написе, читалачкој пажњи препоручујемо и бројне вести из живота наше Цркве које обликују претходних петнаестак дана колико нас дели од претходног до овог, најновијег броја новина.... Извор: Православље
  6. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 25. октобра 2019. године у Патријаршијској резиденцији у Београду посланство Константинопољске Патријаршије које је предводио Високопреосвећени Митрополит пергамски г. Јован. Посланство Константинопољске Патријаршије чинили су и Митрополити галски г. Емануил, адријанопољски г. Амфилохије и силивријски г. Максим, као и јерођакон Григорије, секретар Цариградске Патријаршије. У разговору су учествовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и крушевачки г. Давид; као и Митрополити црногорско-приморски г. Амфилохије и загребачко-љубљански г. Порфирије. Посланство Константинопољске Патријаршије у Београду | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS
  7. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 25. октобра 2019. године у Патријаршијској резиденцији у Београду посланство Константинопољске Патријаршије које је предводио Високопреосвећени Митрополит пергамски г. Јован. Посланство Константинопољске Патријаршије чинили су и Митрополити галски г. Емануил, адријанопољски г. Амфилохије и силивријски г. Максим, као и јерођакон Григорије, секретар Цариградске Патријаршије. У разговору су учествовали чланови Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве: Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископи бачки г. Иринеј, шумадијски г. Јован и крушевачки г. Давид; као и Митрополити црногорско-приморски г. Амфилохије и загребачко-љубљански г. Порфирије. Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. У манастиру Пећкој Патријаршији свечано је прослављена слава манастира - Покров Пресвете Богородице. Свету Литургију са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја служио је Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење Преосвећене господе Епископа буеносајреског и централно-јужноамеричког Кирила и ремезијанског Стефана, викара Патријарха српског, као и двадесетак свештенослужитеља из више епархија Српске Православне Цркве. У препуном храму Светих Апостола и уз појање хора Свети Стефан Дечански из Новог Сада епископ Теодосије је рукоположио ђакона Јована Радића, професора Призренске богословије, у чин презвитера. Новорукоположени свештеник добио је дужност новог пароха призренског при Саборном храму Светог Георгија. Епископ Теодосије је беседио о празнику Покрова Пресвете Богородице и молитвеној заштити коју Она вековима даје нашем патријаршијском манастиру, а посебно у данашња тешка времена. На крају Литургије, епископ Стефан је благословио славски колач и преломио га са свечарима, игуманијом Пећке Патријаршије мати Харитином и др Гораном Бојовићем. Владика Стефан је пренео благослове Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Славље је настављено уз трпезу љубави, појање старих косовских песама и пригодни културно-уметнички програм са фолклорним играма. Извор: Инфо-служба СПЦ
  9. Нови број Православља, новина Српске патријаршије, од 15. октобра 2019. године највећим делом је посвећен прослави величанственог јубилеја наше помесне светосавске Цркве – Осам векова аутокефалности – молитвене самосталности Српске Православне Цркве: 1219–2019. године. У складу са тим, прве стране броја посвећене су Посланици поводом осамстогодишњице аутокефалије, коју потписује Првојерарх Цркве српске са свим архијерејима. Даље следују извештаји са низа догађаја којима је молитвено, саборно и свечарски обележен јубилеј – извештај протонамесника Александра Р. Јевтића, са дочека Његове Светости Патријарха српског Иринеја у манастиру Жичи од 5. октобра 2019. лета Господњег. Репортажу о централној прослави јубилеја из манастира који је био седиште некадашње Жичке Архиепископије, прво седиште наше помесне Цркве, такође нам доноси перо протонамесника Александра Јевтића. Следствује догађај из Пећке Патријаршије – завршно литургијско славље богослужено овим величанственим поводом у древном седишту српских архиепископа и патријараха, као и текст који преносимо добротом Информативне службе Српске Православне Цркве са свечаности одржане у престоном граду Београду, у Сава Центру – под насловом: Благословено светосавско јединство Српске Православне Цркве, Републике Србије и Републике Српске. Као део, последњи део слагалице јединственог мозаика величанија осам и по векова самосталности Српске Цркве, али никако последњи по значају, у Музеју Српске Православне Цркве 9 октобра 2019. године је отворена изложба „Осам векова уметности под окриљем Српске Православне Цркве“, за коју је Патријарх српски рекао да „поставка обухвата тек мали остатак уметничких дела у ризницама Српске Православне Цркве, јер су кроз векове различити завојевачи носили и разносили српске светиње и уметничке вредности, али ова изложба садржи најбоље од оног што смо сачували.“ На следећим странама новина Српске Патријаршије преносимо из дневних новина „Новости“ разговор са Владиком бачким др Иринејем Буловићем под насловом „Не могу отети Косово без нашег пристанка, а ми га не дамо“, из кога издвајамо речи Преосвећеног Владике: „Свети Сава, највећи син српског народа, уобличио је наш национални идентитет. Русија са председником Путином је последња линија одбране хришћанских вредности...“ Бранислав Илић је, поводом осам векова самосталности Српске Православне Цркве, разговарао са проф. др Растком Јовићем, ванредним професором на Катедри за канонско право Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који је између осталог констатовао: „Изучавање дела Светог Саве, а не понављање фраза, може нам помоћи да разумемо и смисао аутокефалије и значење просветитељства. Шта смо учинили да се аутокефалија одвија као процес стваралаштва у контексту слободе и еманципације? Колико смо успели да потенцијале које смо добили од Светог Саве преточимо у традицију...? У том смислу, одговори на постављена питања откривају њену важност.“ Истим поводом, под окриљем јубилеја Српске Православне Цркве са историјске тачке за нови број Православља пише и др Ивица Чаировић, доцент Православног богословског факултета, на тему „Да ли је папа Инокентије III желео самосталну Српску Цркву.“ Извор: Православље
  10. Обраћањем и представљањем Сабраних дјела Његовог високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија сјутра, 19. септембра, са почетком у 18 часова, у Варни, Бугарској, почеће 21. „Недеља православне књиге“ на тему „Православно образовање младих“. У оквиру „Недељу православне књиге“, која се одржава од 19. до 25. септембра, биће представљени нови наслови и аутори, које су прошле године објавили православни издавачи у Бугарској, и разговараће се о актуелним темама у животу заједнице и Цркве, саопштили су организатори ове традиционалне манифестације Варна и Велико Турново, уз помоћ општине Варна. Специјални гост Недеље је, како је најављено, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (Радовић), ученик Светог Јустина Поповића и Светог Пајсија Светогорца и један од најпознатијих савремених православних теолога. Од прошле године, његово главно дијело „Увод у православну филозофију образовања“, издање Митрополије Варне и Велико Турново, доступно је на бугарском језику. Прве ноћи (19. септембра), Митрополит Амфилохије говориће на тему форума – „Православно образовање младих“, а биће представљени и његови сабрани радови. На форуму ће се разговарати о питањима која се односе на васпитање дјеце, да ли је могуће да дјеца одрастају као вриједни појединци, носећи у себи традиционални дух хришћанских и породичних вриједности, ослањајуће се на вјековно искуство Цркве … Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Поводом прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, у свом петнаестосептембарском броју Православље доноси текст проте Милисава Д. Протића писан пре педесет година поводом 750 година од самосталности Српске Цркве. О томе како је протекло обележавање годишњице самосталности наше помесне Православне Цркве пре пола века, односно обележавање јубилеја 750 година од њене самосталности Православље подсећа читаоце кроз посебан додатак - репринт Православља од 25. септембра из 1969. године. Поводом почетка нове школске године Правослаље преноси разговор о књизи „Студије о верској настави Православне Цркве“. Књигу потписује и са Маријаном Прокоповић о њој разговара вероучитељ Ивица Живковић, катихета Средње стручне школе у Нишу, дугогодишњи професор хришћанске етике и православне педагогије у Богословији „Светих Кирила и Методија“ у Нишу и уредник Медијско-информативне службе Епархије нишке. После 77 година таворења у дубинама реке Дрине мученици старобродски прославише се на најсвечанији начин 7. септембра 2019. године када добише спомен-музеј са изливеним статуама које парајући небо сведоче сву трагедију и агонију догађаја из марта 1942. године. Тих страшних дана хладна река је постала гробница више од 5500 невиних Срба сарајевско-романијске регије и шире. О злочину и геноциду над српским народом, којег починише хрватско-мусламанске усташе предвођене Јуром Францетићем, пише 1260 број новина Српске Патријаршије. Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве и историчар Музеја жртава геноцида, у Рубрици Из посебног угла представља књигу Предрага Илића „Степинац и Холокауст у НДХ“ која отвара још једно, до сада непознато читалачкој публици, поглавље о контроверзној личности – кардиналу Алојзију Степинцу, загребачком надбискупу од 1937. до 1960. године. На странама новина Српске Патријаршије поново се враћамо величанственом јубилеју Српске Православне Цркве – осам векова аутокефалности кроз историјско-архивистички осврт др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве и текст протопрезвитера Братислава Кршића о прослави јубилеја у Епархији западноамеричкој која је протекла у складу са уверењем да су само она дела која су од Господа благословена – савршена. У Рубрици У спомен часних ликова, поводом годишњице упокојења академика Владете Јеротића своја сећања на ту величанствену личност – једног од последњих универзалних умова српске академске елите – за Православље доноси академик Светислав М. Јарић. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, Православље обавештав кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље
  12. На празник Успења Пресвете Богородице и Дјеве Марије митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије служио је Божанску литургију у порти испред Саборне цркве Успења Кијевско-печерске лавре. Уочи празника, предстојатељ Украјинске Православне Цркве служио је бденије. Митрополиту су саслуживали настојатељ манастира, митроолит вишеградски и чернобилски Павел, управитељ ук је вицеректор манастира, митрополит вишеградски и чернобилски Павле, митрополит бристолски и броварски Антоније, митрополит нежински и прилушки Климент, епархијски епископ бучански Пантелејмон, епископ вознесењски и првомајски Алексије, епископ Дионисије, епископ васиљсковски Николај, епископ шепетовски и славуцки Јевсевије, владика баришевски Виктор, и свештенство лавре. После Литургије одржана је молитва за мир у Украјини и за јединство Православне Цркве. На крају је уређена литија око храма. Извор: Инфо служба СПЦ
  13. Светом архијерејском Литургијом у манастирском храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Савини почео је Светостефански црквено-народни сабор, уприличен поводом празника преноса моштију Светог архиђакона Стефана - славе Херцег Новог. Прилог радија Светигоре Служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са господом Епископима будимљанско-никшићким Јоаникијем, милешевским Атанасијем и умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем (Јевтићем), уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће многобројног верног народа. У току Литургије Митрополит Амфилохије је произвео настојатеља манастира Савине јеромонаха Макарија у чин игумана, а г. Ђорђа Павловића у чин чтеца. У литургијској беседи после читања Јеванђеља владика Атанасије (Јевтић) је рекао да је Свети архиђакон Стефан први крстоносац после голготскога крстоносца - Господа и Спаса нашега Исуса Христа. -Овде је наслеђе тога Светога Стефана, у овој светињи, коју су у име следбеника Светога Стефана Немањића Саве подигли наши херцеговачки, тврдошки калуђери у 16. и 17. веку. А Немањићи су постали тада Венцловићи, Стефановићи, крунисани од Светога Стефана. Узимали су његово име: Стефан Немања, Стефан Првовенчани – сви редом су били Стефани. Јер, понели су круну своју као Крст Христов - били су крстоносци, подсетио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки и додао да је Свети Сава био први крстоносац и венценосац свих „српских и поморских земаља“. -И овдје је стигао Свети Сава и зато се манастир зове Савина. И хвала Богу и Светоме Сави. Он је крунисао свога брата Стефана Првовенчанога венцем Стефана Првомученика. И то је после било наслеђе и Светом Лазару Косовском и свима ослободиоцима Косова и носиоцима Крста часнога и поборницима имена Христовога и имена Србиновога, казао је Владика који је свима сабранима честитао празник и славу Херцег Новог. После Литургије заседао је Светостефански црквено-народни сабор, који се заједничком поруком одредио према злонамерном предлогу закона, којим Влада Црне Горе намерава да Српску Цркву у Црној Гори лиши њеног вековног наслеђа. Извор: Српска Православна Црква Светостефански црквено-народни сабор у Савини | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] SPC.RS
  14. У новом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 15. јула 2019. године, читајте Апел Епархије рашко-призренске за помоћ угроженом народу на северу Косова и Метохије. О неким аспектима односа између српског и руског народа, везама између Српске и Руске Православне Цркве и црквеној кризи у Украјини можете прочитати разговор са Архиепископом верејским Амвросијем (Јермаковим), који је водио Николај Сапсај. О актуелним дешавањима у Украјини можете се информисати у тексту Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија „Узроци и посљедице лажне аутокефалије у Украјини“; овај рад је представљен на конференцији „Кршење правâ верникâ у Украјини“ одржаној у Москви 29. маја 2019. године. У рубрици „У спомен часних ликова“, о протосинђелу Василију Стриљчеку (1892−1958), мисионару и заштитник православних Украјинаца од иноверних насртаја, пише протосинђел Платон Јовић. Разговор са проф. др Јелицом Стојановић на тему статуса српског језика и уопште језичкој ситуацији у Црној Гори данас, који је водила Сања Пановић, објављен је под насловом „Српска Православна Црква је највећа и најважнија брана Црне Горе“. Протођакон др Дамјан Божић разговарао је на тему српске дијаспоре са др Срђом Трифковићем, политикологом, историчарем и публицистом. Ново Православље доноси овај разговор под насловом „Српска дијаспора: проблем дефиниције, стварне бројности и неефикасности деловања“. Наставља се и фељтон Из Старе Србије др Радована Пилиповића, директора Архива Српске Православне Цркве, а о библиотеци манастира Јазак пише библиотекар саветник Весна Петровић. У новом броју новина Српске Патријаршије уредништво читаоцима представља текст проф. др Ксеније Кончаревић о руским монахињама у српским манастирима између два светска рата, као и духовне поуке из пера архимандрита Емилијана Вафидиса у тексту под насловом „Захвалност долази ономе ко је радостан“. Осврт на актуелна дешавања у Црној Гори и неке проблеме који су задесили Митрополију црногорско–приморску прота Велибор Џомић доноси у тексту под насловом „Државно или црквено?“. У рубрици „Ходим и сведочим“ протојереј-ставрофор Василије Томић за Православље пише о еутаназији – немилосрдном убијању из „милосрђа“. У рубрици „Свет књиге“ професор Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Дарко Танасковић пише о књигама ђакона др Александра Прашчевића, а катихета Бранислав Илић о капиталном делу епископа др Јована (Пурића) Венац Господњих и Богородичиних празника као путоказу за правилно разумевање тајне празникâ. Извор: Српска Православна Црква
  15. О манастиру Пећка Патријаршија вјековном сједишту српских архиепископа и патријарха у Пећи, које више од седам вијекова одолијева освајачима и чува сјећање на најславније, али и најтеже тренутке српске историје, разговарали смо са игуманијом ове Свете обитељи мати Харитином. ЗВУЧНИ ЗАПИС ЕМИСИЈЕ Мати Харитина каже да је Пећка патријашија матица свих цркава која молитвом спасава род српски. Иако је ова Светиња кроз цијелу своју бурну историју трпјела страдања, као и цио српски род, мати каже да је по њеном мишљењу најтеже, ипак, било 1999. године. „Много нам је помогао Митрополит Амфилохије у то вријеме и небројено му пута хвала на свему. Оно што је он учинио за нас мислим да није нико“, каже мати Харитина, сјећајући се тих тешких дана 1999. године, када су сестре, на челу са тадашњом игуманијом блаженог спомена мати Февронијом, одлучиле да остану и чувају ову Светињу која је сачувала и њих и цио наш род. У манастиру Пећка Патријаршија сада се подвизава око двадесет сестара, има и старих и болесних. Сестре се радују свакој посјети вјерног народа, а по ријечима мати Харитине најчешће им долазе вјерници управо из наше Митрополије. „И да се опет родим била бих ово што сам сада“-каже мати Харитина савјетујући оне жене које желе да крену монашким путем да претходно добро размисле, јер је то пут пун одрицања али и радости. „Чувајмо сваку стопу српске земље на Косову. Молим Србе да не продају своју земљу на Косову и Метохији“-каже мати Харитина. У емисији се могу чути и изводи из бесједе Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија изговорене у овој Светињи 29. јуна ове године а исто тако и поуке блаженог спомена мати Февроније Пећке. Извор: Радио Светигора
  16. Желимо да митрополит црногорски зависи од пећског патријарха у Србији. Кад садашњи митрополит умре, пристајемо за сад, да његов насљедник буде рукоположен у Карловцима, али да увијек буде изабран по старом обичају, т. ј. да га бирају: гувернадури потчињени главари и цио народ црногорски, али само дотле, докле Турци буду владали Србијом, те не можемо да га слободно пошаљемо у Пећ.“ Ово је тачка 11. акта из 1799. године који је црногорска депутације упутила аустријској царици Марији Терезији, послије разговора са канцеларом кнезом Кауницом у Бечу. Депутацију су чинили: гувернадур Јован Радонић, архимандрит Петар Петровић и сердар Иван Петровић. Из акта је јасно да депутација, у којој је био будући Архиепископ цетињски и Митрополит црногорски Петар I Петровић Његош, сматра Митрополију црногорску као неодвојиви дио (епархију) Пећке патријаршије, тј. Православне српске цркве. Јован Маркуш Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. У овом броју Православља, новина Српске патријаршије читајте: О актуелним дешавањима у Црној Гори и проблемима који су задесили Митрополију црногорско–приморску прота Велибор Џомић пише у тексту под насловом: Нема прекњижавања црквене имовине. Поводом 125 година од рођења и 40 година од смрти Јустина Поповића, одржана је међународна конференција „Мисао и мисија Светог Јустина Поповића“ са које, за новине Српске патријаршије, извештај доноси један од учесника, др Зденко Ширка са Карловог Универзитет у Прагу. Поводом 800-годишњице аутокефалности СПЦ, за јулски број Православља пише др Срђа Трифковић, у тексту под насловом: Српска Црква као политички фактор у Аустријском царству. Са јеромонахом Серапионом из Спасо–преображенског манастира у Мурому, који нам саветује: „Носите бремена једно другога“, разговарао је Јован Хонда. И даље на трагу актуелних збивања у Црној Гори, доносимо текст презвитера Марка Обрадовића, који у Рубрици Из посебног угла, пише о Тројичиданском сабору у Подгорици и између осталог каже: „Само из незнања наш народ верује да ће својом нацијом спасти душе своје, а не вером и делима у име Свете Тројице, у Име Господа нашега Исуса Христа.“ У манастиру Драганац на Косову и Метохији нашу веру чувају и Богу служе отац Иларион и монаси. Архимандрит Иларион (у народу га зову Дечанац), оживео је са својом монашком братијом стари манастир Драганац, који је градио цар Лазар, како кажу књиге, али и легенде и посветио га својој ћерки Драгани. Са братијом ове богомоље разговарала је Биљана Живковић. Одржан је шести међународни фестивал духовне музике у Нишу, „Музички едикт“ 2019. Какво је то фестивалско, раскошно надметање било, у тексту под насловом: „Све што дише нека хвали Господа“, пише Хаџи Јаков Милутиновић. Поводом молитвеног обележавања Видовдана у манастиру Грачаница на КиМ, Свету Архијерејску Литургију, 28. јуна ове године, служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је поручио: „Није снага у броју, већ у Господу!“ У Рубрици Свет књиге, представљамо вам два изузетна и нова остварења писане речи: „Црногорски сепаратизам“ др Александра Раковића и књигу: „Динамика хришћанског идентитета“ др Растка Јовића. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље
  18. Свети Синод (Архијерејски Сабор)Румунске Православне Цркве заседао у среду у синодској сали Патријаршијске резиденције под председавањем патријарха Данила да би се разматрале текуће теме које су биле на дневном реду. Рад је започет доксологијом којом је началствовао епископ богданијски Атанасије, викарни епископ Епархије италијанске Румунске Патријаршије, у капели Светог Георгија Победоносца. На дневном реду Св. Синода биле су литургијски текстови, које је претходно прегледао Митрополитски синод Муртеније и Добруџе. Јутрења, вечерња и акатисти за једанаест светих, од којих су већина дачанског порекла, биће одобрени на заседању овог Синода: Блажени Теоктист (3. септембар) мученик Монтан, презвитер Сингидунума и његова жена Максима (26. март) мученик Дасије (30. новембар) мученик Ермес (31. децембар) мученици Ермил и Стратоник (13. јануар) првомученик Јефрем, Епископ Тамиша (7. март) првомученик Иринеј, Епископ Сирмијума (6. април) мученици Максим, Квинтилијан и Дада Озовска (28. април) мученик Никандар и Марцијан (8. јун) мученик Луп (23. август) мученици ђакон Донат, свештеник Ромул, ђакон Силван и Венуст (21. август) Посета папе Фрање Патријаршији и Националној катедрали такође је била тема дневног реда. Румунски архијереји такође су разговарали о седмом Међународном састанку православне омладине који ће се одржати ове године у Темишвару. Извор: Ромфеа (са енглеског Инфо служба СПЦ)
  19. Страдање је одредило нашу историјску судбу, жртвом смо себи и другима показали, и још увијек показујемо, да је „земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека“. Патња се дубоко укоријенила у нашу националну душу. Српска књижевност саткана је од бола, туге, патње и прогона, али и жеље да се надживи свака од пошасти која нам је одредила земаљски пут. Зато знамо да смо живи док страдамо, да смо Христови док нас распињу, да смо Господњи док нас прогоне. Сваки нам је дан борба за голи опстанак, да јесмо и да нас буде, да баштинимо баштину својих предака, да вјерујемо исто онако као и они чија крв тече нашим венама. Зато нам је важно Косово, да нас буди и разбуђује из дубоког сна данашњег конформизма, гдје је важније имати него бити, гдје је важније уживати него живјети, гдје је прихватљивије трошити него стварати… Постали смо ендемична врста, коју не прихвата логика данашњег Новог Вавилона. Због тога нас мрзе они који за то разлога немају, због тога нас прогоне они које смо задужили… Због тога смо, поред Распетог Косова, добили Ново Косово – Црну Гору, некад земљу славних Петровића, земљу Светаца и јунака, а данас државу која би да нас из темеља раскући, да нам поништи трајање, да нас искоријени са тла из којег смо поникли. Због тога молитвено вапијемо Светом Петру Цетињском, Василију Острошком, Арсенију Сремцу, Стефану Пиперском, Јовану Владимиру, те многим другим, знаним и незнаним угодницима Божијим, да пробуде нашу заспалу браћу из кошмарног сна у којег су их увели лажни душебрижници; да се пробуде и врате себи, својим коријенима, и њиховој и нашој Црној Гори, којом смо се, све до скора, с правом поносили, називајући је Српском Спартом. Сви ми, којима је Црна Гора у срцу, сви ми који уснама и срцем свакодневно призивамо молитвену помоћ Острошког Чудотворца – Светог Василија, патимо и страхујемо, молећи Свемилосног Господа, да се не пролије ниједна кап братске крви, да не завлада омраза међу истима, да се поврати љубав међу потомке оних истих предака, који су ту исту Црну Гору бранили од Турака, чувајући своје светиње, храмове и гробља, па чак и онда када се битка чинила унапријед изгубљеном. Прошлост Црне Горе је наша историјска читанка, наш понос и путоказ, док је данашња Црна Гора једна од најтамнијих страница наше слободорске, светосавске и страдалне историје. Не дозволимо да та страница затамни вијекове поноса и славе, вијекове вјере и жртве, а свако од нас, у љубави Божијој, дужан је да помогне да наша заблудјела браћа схвате да гонећи Српску Цркву заправо прогоне сами себе, да суде својим прецима и да своје потомке лишавају прошлости којом треба да се, с правом, поносе. По ријечима Светог Петра Цетињског: „Ко учини колико је кадар, учинио је колико је дужан!“ Дужни смо Светом Василију, и никада му се нећемо моћи одужити, јер сам Светитељ, исцјељујући све и свакога, вјерујем, плаче због нас. Његових суза нисмо достојни, његову милост нисмо заслужили, јер смо, вољом трећих, покидали ланце братске љубави. Тројичиндански сабор један је од вапаја наше Цркве и народа, нашег митрополита и наших епископа, али и свештенства, монаштва и вјерног народа, да се злу истином стане у крај, да се љубављу заустави лавина мржње. Зато ниједан Србин у Црној Гори, ма колико му данас тешко било, не смије се осјећати сам и усамљен, јадан и понижен, јер је васколико српство, иако фрагментирано вјештачким границама, заједно је у истој жељи – да се очува мир, да се сачувају светиње које су чувале нас, ма гдје се налазили. Јер, све док пати макар један Србин на Косову и Метохији, или данас у Црној Гори, ниједан други Србин, гдје год се налазио, нема право да се осјећа срећним, јер као што каже Свети Апостол Павле: „И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови. А ви сте тијело Христово, и удови понаособ“ (1. Кор. 12, 26-27). Нека би дао Господ да опет и изнова васкрсне братска љубав у Српској Спарти – Црној Гори, да се разбраћена браћа опет врате себи и својим коријенима, а ми их дочекајмо братском љубављу, оним истим жаром као што је Отац дочекао Блудног сина. У супротном, оствариће се она народна изрека: „Ко неће брата за брата, хоће туђина за господара!“ Извор: Епархија бихаћко-петровачка
  20. Клирик секте анатемисаног распопа Мираша Дедеића, тзв. архимандрит Борис Бојовић, саслуживао је 25. маја 2019. године на Литургији у Кијеву у Златоверхом Манастиру са Митрополитом Француске Емануилом (Адамакисом), из Цариградске Патријаршије. Овај небивали скандал десио се дан после имендана расколничког тзв. Митрополита Кијевског Епифанија (Думенка) а на 19. годишњицу обнове Михајловског Златоверхог Манастира. Тако се догодило да клирик Цариградске Патријаршије саслужује са анатемисаним следбеником секте ЦПЦ тзв. архимандритом Борисом Бојовићем, који се налази под анатемом исте те Цариградске Патријаршије. За Бориса Бојовића се зна да је чак и вршилац дужности заменика анатемисаног распопа Мираша Дедеића, којег је као распопа и лажног црногорског митрополита 1997. године управо Цариградска Патријаршија лишила чина и анатемисала. Како самог Мираша тако и све оне који му следе, што у преводу значи и самог тзв. архимандрита Бориса Бојовића. Наравно, треба прво проверити да ли је Митрополит Галски Емануил уопште и знао са ким литургијски општи. Уколико то није знао па је направио груби превид, треба уследити јавно извињење од Цариградске Патријаршије нашој помесној СПЦ. Уколико до тог извињења од стране Константинопољске Патријаршије не дође, највероватније је да ће Синод СПЦ морати што пре да реагује, и донесе одлуку, да ли ће СПЦ убудуће уопште више саслуживати са Цариградском Патријаршијом. Свакако, онда би се очекивала одлука о престанку евхаристијског заједничарења са Цариградом, јер је немогуће служити са неким ко саслужује са анатемисаним секташима и не каје се због тога. Остаје да се види како ће у наредним данима реаговати Цариградска Патријаршија, посебно у призми долазећих догађаја у Црној Гори, чија је канонска Црква СПЦ, најдиректније угрожена деловањем режима Мила Ђукановића и секте распопа Мираша Дедеића. Нарочито све добија на оштрини ако се има у виду да ће расколник и анатемисани распоп Мираш Дедеић у недељу на Духовдан, можда баш са представницима тзв. Православне цркве Украјине, "хиротонисати" анатемисаног и тзв. архимандрита Бориса Бојовића у чин тзв. епископа секте ЦПЦ. За поуке орг. Игуман Петар (Драгојловић) Извори: https://spzh.news/ru/news/62829-pcu-i-ijerarkhi-fanara-sosluzhili-v-kijeve-s-chernogorskimi-raskolynikami?fbclid=IwAR1jBBVqNuFu4LzXYtfGB5s3FPueCTY6Oh4T93oyAuwWaa1ou2TmhqgeSQc https://portalanalitika.me/clanak/337035/cpc-dobija-cetvrtog-episkopa View full Странице
  21. Клирик секте анатемисаног распопа Мираша Дедеића, тзв. архимандрит Борис Бојовић, саслуживао је 25. маја 2019. године на Литургији у Кијеву у Златоверхом Манастиру са Митрополитом Француске Емануилом (Адамакисом), из Цариградске Патријаршије. Овај небивали скандал десио се дан после имендана расколничког тзв. Митрополита Кијевског Епифанија (Думенка) а на 19. годишњицу обнове Михајловског Златоверхог Манастира. Тако се догодило да клирик Цариградске Патријаршије саслужује са анатемисаним следбеником секте ЦПЦ тзв. архимандритом Борисом Бојовићем, који се налази под анатемом исте те Цариградске Патријаршије. За Бориса Бојовића се зна да је чак и вршилац дужности заменика анатемисаног распопа Мираша Дедеића, којег је као распопа и лажног црногорског митрополита 1997. године управо Цариградска Патријаршија лишила чина и анатемисала. Како самог Мираша тако и све оне који му следе, што у преводу значи и самог тзв. архимандрита Бориса Бојовића. Наравно, треба прво проверити да ли је Митрополит Галски Емануил уопште и знао са ким литургијски општи. Уколико то није знао па је направио груби превид, треба уследити јавно извињење од Цариградске Патријаршије нашој помесној СПЦ. Уколико до тог извињења од стране Константинопољске Патријаршије не дође, највероватније је да ће Синод СПЦ морати што пре да реагује, и донесе одлуку, да ли ће СПЦ убудуће уопште више саслуживати са Цариградском Патријаршијом. Свакако, онда би се очекивала одлука о престанку евхаристијског заједничарења са Цариградом, јер је немогуће служити са неким ко саслужује са анатемисаним секташима и не каје се због тога. Остаје да се види како ће у наредним данима реаговати Цариградска Патријаршија, посебно у призми долазећих догађаја у Црној Гори, чија је канонска Црква СПЦ, најдиректније угрожена деловањем режима Мила Ђукановића и секте распопа Мираша Дедеића. Нарочито све добија на оштрини ако се има у виду да ће расколник и анатемисани распоп Мираш Дедеић у недељу на Духовдан, можда баш са представницима тзв. Православне цркве Украјине, "хиротонисати" анатемисаног и тзв. архимандрита Бориса Бојовића у чин тзв. епископа секте ЦПЦ. За поуке орг. Игуман Петар (Драгојловић) Извори: https://spzh.news/ru/news/62829-pcu-i-ijerarkhi-fanara-sosluzhili-v-kijeve-s-chernogorskimi-raskolynikami?fbclid=IwAR1jBBVqNuFu4LzXYtfGB5s3FPueCTY6Oh4T93oyAuwWaa1ou2TmhqgeSQc https://portalanalitika.me/clanak/337035/cpc-dobija-cetvrtog-episkopa
  22. Заједничко саопштење за медије Српске Православне Цркве и Антиохијске Православне Цркве и свега Истока, дато поводом посете Патријарха српског Иринеја и делегације Српске Православне Цркве Антиохијској Патријаршији. Из овог броја издвајамо текст: Патријарх српски Иринеј у посети Антиохијској патријаршији (ПДФ) У званичној и мирној посети Православној Цркви Антиохије и свег Истока, Његова Светост Патријарх српски Иринеј и делегација СПЦ су боравили од 1–7. јуна 2019. године. У овом, јунском, броју новина, читајте сажет извештај са овог значајног пута, који смо морали прилагодити новинском формату Православља, али који је пропраћен и бројним, јединственим фотографијама које одишу величанственим колоритом и душом дочека који је приређен Првојерарху српском и делегацији СПЦ. Читајте реаговање Митрополита црногорско-приморског Амфилохија на потезе државних власти у Црној Гори у тексту под насловом: Први пут у историји атеиста покушава да ствара своју цркву! У Рубрици Разговор са..., читајте текст катихете Бранислава Илића који је на животна питања тражио одговоре од протопрезвитера-ставрофора Гојка Перовића, ректора Цетињске богословије. О духовном животу хришћанског становништва Старе Србије, тачније Северне Македоније 1557–1766. године, за новине Српске патријаршије пише др Радован Пилиповић. Са проф. др Милошем Ковићем, историчарем, о косовско-метохијском бићу, у тексту: Косовски завет је потврда Светосавског завета, разговарала је Славица Лазић. Протојереј-ставрофор Зоран Андрић из Минхена за Духовско-видовдански број Православља, разматра у Рубрици Из посебног угла перспективе и значења питања еутаназије у данашњем свету. А, поводом: 20 година архијерејског служења Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија пише проф. Предраг Вукић. „Обрадовани смо преводима важне омилитичке грађе двојице врсних стваралаца на пољу ангажоване теологије“, написао је протојереј проф. др Љубивоје Стојановић за Православље, а поводом изласка из штампе књига Приручници за савремену црквену проповед, проте Славка Зорице, дугогодишњег професора и инспектора српских православних богословија. Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Извор: Православље
  23. Нови број „Православља“, новина Српске Патријаршије, доноси: Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са недавно завршеног редовног заседања одржаног у манастиру Жича и Београду од 9. до 18. маја 2019. године, репортажу са свечаног отварања културно-административног центра „Патријарх српски Павле“ у Брчком, као и разговор протојерејем-ставрофором др Велибором Џомићем на тему Предлога закона о слободи вероисповести или уверења који је усвојила Влада Црне Горе 16. маја ове године. Препоручени текст из новог броја у ПДФ формату: Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Предлог закона - враћање у претправно и претполитичко друштво О дугогодишњем процесу повратка реликвија и културних вредности Српске Православне Цркве у Хрватску говори министром културе у Влади Србије г. Владан Вукосављевић, док јеромонах Варнава Кнежевић пише о великом догађају у Епархији будимској – посети Патријарха српског г. Иринеја и отварању новог Музеја епархије у Сентандреји. Поред нове рубрике Из Старе Србије, Православље - у духу припрема за обележавање 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве - подсећа на поруку владике Саве (Вуковића) поводом 750 годишњице аутокефалности Српске Цркве. Уз осврт на књигу ђакона др Александра Прашчевића – Дијалог између православних хришћана и муслимана – Допринос Патријарха српског Германа дијалогу са муслиманима (1958–1990), нови број Православља доноси и текстове о црквеним и културним дешавањима, годишњицама и занимљивим темама у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље
  24. Спорт је човеку потребан да би радио и да би ратовао. У сваком случају, да би ратовао са собом. И још је потребан да би се битанге из краја организовале у спортски тим и да би млади мангуп који може завршити у затвору постао шампион, да би се његова смелост и енергија претопили у златну олимпијску медаљу и још један повод да с поносом чујемо звуке националне химне. Спорт је такође изузетно потребан градском становништву. Зато што тесар, ковач или баштован жуљеве на рукама у току дана добијају и без вратила и тегова. А канцеларијски радник не. Грађанину који се сатима гура у превозу, који је преоптерећен информацијама, засићен стресовима и који се надисао аутомобилских гасова на градским улицама потребни су стаза за трчање, базен и тренажер. Спорт му је потребан да би живео. Не само зато што је срце спортисте здравије, а нерви су му јачи, већ и због тога што се ознојеном човеку, уморном од физичког напора враћа животни укус. Обична вода за њега поново поприма укус и потискује укус кока коле. И он поново открива сласт чврстог сна. И ако је човек ово раније добијао од употребе косе, струга и тестере, сад то већини људи дају скије, конопац за прескакање или тег. Неке врсте спортова су се у потпуности родиле из животних потреба. Тако је, на пример, данашњи бијатлониста дојучерашњи ловац из тајге. Скије и оружје су значили хлеб за његову породицу. И рибар није веслао како би развијао мишиће и рамени појас, већ ради улова којим се храни и он сам и његова породица. Данашњи спорт нам може рећи нешто о томе колико је био тежак овај свакодневни рад обичног човека. Други спортови су настали из војних вежби. Рвање, стрељаштво, мачевање, трчање и коњички спортови се нису родили из забаве, већ из вежби у доба мира како би човек пре или касније остао жив у борби. Данас спортисти најбоље знају колико је тежак овај ратни подвиг и припрема за њега. Сам језик спортских такмичења се понекад не разликује од ратне лексике. „Штаб селектора“, „тактички цртеж“, „муњевити напад“, „уиграна одбрана“. Ко није чуо ове и сличне изразе? И ко у њима није препознао сродство с ратним активностима? Има спортова који се по лепоти и сложености могу мерити с уметношћу. Уметничко пливање и уметничко клизање су ближи балету него рату. Али не заборавимо да је тежина балетске уметности једнака тежини рада рудара у рударском окну и играчи балета праведно одлазе у пензију онда кад многи заправо нису још почели да раде. Исто се може рећи и за гимнастичаре и клизаче на леду. Тако да врхунски спорт у сваком случају значи напоран рад који прославља земљу и који меље спортисту до краја, као војника. И ако је народ у стању да обара спортске рекорде, он је способан и на све остале тешке и велике ствари. На основу спортских достигнућа може се доћи до мишљења о физичком и моралном стању народа блиском истини. А да ли је спорт потребан православним хришћанима? И ако им је потребан, зашто? Потребан им је зато што су људи. И њима су потребна здрава деца, пубертетлије који се баве нечим корисним и не губе време на улици или за компјутером, потребни су им снажни мушкарци и старци који дуго година чувају „ватру у жилама“ и животни тонус. Потребно нам је све у чему нема греха. Потребно нам је све што је од користи разуму, савести, породици и земљи. Љубитељи статистике уколико то желе могу бројкама да нам докажу да амплитуда болести, као и амплитуда криминала и греховне зависности у свакодневном животу опада тамо где расте амплитуда масовног бављења спортом. За човека реч „живот“ не означава само биолошко постојање. Треба живети без греха, бодро и корисно. Ми би то требало да разумемо подједнако као и сви остали. Извор: Православие.ру
  25. Молитвени почетак Светог Архијерејског Сабора, пише протонамесник Александар Р. Јевтић. Разговор са академиком Љубодрагом Димићем, историчарем – Косова и Метохије се не можемо одрећи, разговарала Славица Лазић. Из овог броја издвајамо текст: Академик Љубодраг Димић, историчар: Косова и Метохије се не можемо одрећи У Рубрици Реч две са... текст Духовна култура пре свега. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега... У Рубрици Косово и Метохија кроз историју, у овом броју Православља, читајте о Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу – Гапону... пише Лела Марковић. Из књиге: „У почетку беше Смисао“, текст Епископа Данила Крстића – Рукољуб Св. Кирилу и Методију. Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског, пише Епископ Атанасије Јевтић. Монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији – У том правом српском рају. Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић у Рубрици Свет књиге приказује читаоцима новина Српске патријаршије најновије дело протођакона др Љубомира Ранковића: Црква шабачка, а Љиљана Миљковић у Рубрици Златокрили химнографи, бележи текст о српској средњевековној поезији– поезија свевременог израза и начинима њеног ишчитавања, разумевања, поучења... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама. Извор: Православље

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...