Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'парохија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Суграђани граде дом пустињаку из Фоче 25.01.2019 14:33 | Радмила Ђевић Фоча - Парохија устиколинска заједно са мјештанима покренула је акцију прикупљања помоћи за стамбено збрињавање Витомира Шкипине, јединог становника планинског села Кремин у фочанској мјесној заједници Козја Лука, који живи без струје у неусловном објекту, који је уједно и стаја за његове козе. Животна прича пустињака Витомира у жижу јавности доспјела је прошлог љета, када је Фочак Милан Гаговић, предсједник Црквеног одбора Парохије устиколинске, први пут чуо о овом старцу од фочанских ловаца. Дирнут причом о горштаку, Гаговић је одлучио да заједно са свештеником Николом Ковачем покрене акцију прикупљања новца и грађевинског материјала за нови Витомиров дом. - Намјера нам је да прикупимо довољно новца и грађевинског материјала, да бисмо Шкипини, који живи у условима испод сваког достојанства, направили дом. Он живи без струје у колиби под истим кровом са козама у собичку од шест квадрата, који му је и спаваћа и дневна соба, кухиња и купатило, а од просторије са козама дијели га камени зид - навео је Гаговић. Хуману акцију поздравила је и најавила помоћ и локална управа, те представници јавног и политичког живота, привредници и бројни суграђани који су изразили спремност да помогну. Добротворно вече за Витомира Шкипину биће одржано 29. јануара у фочанском Центру за културу и информисање. - Позвао бих све Фочаке да, ако су у прилици, дођу на добротворно вече и колико су у могућности помогну. Не мора се ни доносити новац, али је лијепо да се окупимо и пружимо ријечи охрабрења и љубави нашем суграђанину - рекао је Гаговић. Шкипина, који је до Дејтонског споразума живио у Вогошћи, а након тога у Мокром код Пала, прије неколико година одлучио је да се врати у родно село, које му је спаљено током ратних дејстава. Далеко од цивилизације, изградио је колибу, у коју се смјестио заједно са козама, мислећи да му то буде привремени дом док не добије донацију за обнову спаљене куће, а како донација није стигла, овај објекат, који је више стаја него кућа, од привременог постао је стално мјесто његовог боравка.
  2. Британско-скандинавска епархија Српске Православне Цркве 20. децембра 2018. године постала је богатија за нових преко хиљаду чланова. Наиме, тога дана у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Смедјериду (Краљевина Шведска) Владика британско-скандинавски г. Доситеј епархијским указом примио је у јурисдикцију Српске Православне Цркве парохију Свети Николај Мирликијски из Осла, која је кровна организација за још две мање парохије у Санднесу и Бергену, као и за манастир у Хурдалу, а који су се до тог дана налазили под окриљем Париског егзархата Руске Православне Цркве у Западној Европи, доскора делу Васељенске Патријаршије. Владика Доситеј, поред тога што је архимандриту Јоханесу Јохансену и јерођакону Серафиму Соренсену уручио званични епархијски акт о пријему у Српску Цркву, обавестио их је да је Свети Синод позитивно одговорио на молбу поменуте парохије из Осла да буде примљена у јурисдикцију Српске Православне Цркве. Како је том приликом, после потписивања акта, Епископ британско-скандинавски је истакао: -Ово је историјски дан за нашу помесну Цркву. Парохија Светог Николе из Осла најстарија је православна парохија на тлу Норвешке. Основана је 1931. године од руских досељеника који су после Октобарске револуције пред најездом бошљевика избегли из царске Русије. Бродом из Мурманска који је пловио према југу Европе, један део Руса задржао се у престоници Норвешке, где су после извесног времена, а услед потреба верујућих људи, основали парохију која је на неки начин била мајка-парохија за све остале парохије осниване после Другог светског рата. Временом су поред Руса чланови парохије постајали и остали православци који су се досељавали у Норвешку, тако да је данашњи састав парохије вишенационалан. Поред Руса, у парохији је и један део православних Норвежана, Украјинаца, Белоруса, Бугара, Еритрејаца, Срба и Македонаца који су у Норвешку долазили крајем седамдесетих година прошлог века. Служашчи свештеник у парохији и председник Црвене општине је архимандрит Јоханес Јохансен. Поред парохије из Осла, која у источном делу норвешке престонице поседује православни храм - једини у Ослу изграђен од темеља, под окриљем Српске Цркве од 20. децембра налазе се и парохија Преображења Господњег у месту Санднес (основана 1993. године), у западној Норвешкој, недалеко од знатно већег и познатијег града Ставангера, као и парохија у Бергену посвећена Светој Суниви Сељској (Норвешкој), основана 1993. године. У Санднесу постоји мали храм посвећен Светој мученици Јелисавети, док се у Бергену планира изградња храма у блиској будућности. У јурисдикцију Српске Православне Цркве ушао је и Свето-Тројицки Трифуновско-печенгски манастир у месту Хурдал, у округу Акершхус, удаљен од Осла око 90 километара. Манастир поседује храм изграђен по узору на цркву из Бање Рудничке на Косову, а која је страдала током последњих погрома после 1999. године. Манастирска црква је потпуно фрескописана, а фрескопис и иконостас урадили су мајстори из Србије. У оквиру манастирског комплекса у част Мајке Божје изграђен је омањи параклис изнад капије на главном улазу, као и параклис-брванара посвећен Светом Серафиму Саровском. Од непроцењиве духовне и културно-историјске вредности је и келија, која данас служи као мали параклис, у месту Неиден, у северној Норвешкој, у којој се подвизавао Преподобни Тrифун Колски и Печењгски (15/28. децембар), руски светитељ који је оставио дубоки траг и православни Норвежани га поштују подједнако много као и Руси у околини Мурманска. Преподобни је изградио скит на крајњем северу Норвешке, у области где су живели Сколти (посебан део Лапонаца којих данас има око 700 и живе у Финској и Норвешкој). Келија-параклис је посвећена Светом Георгију Победоносцу, а код сколтског живља и данас живи сећање на монаха који је њихове претке привео Православљу. Келија Преподобног Трифуна у Неидену је део парохије Светог Николаја Мирликијског из Осла, тако да је и она од 20. децембра ушла у састав Британско-скандинавске епархије. Свечаном чину пријема у Британско-скандинавску епархију Српске Православне Цркве у манастиру Покрова Пресвете Богородице, поред домаћина, владике Доситеја (Мотике) и представника парохије из Осла архимандрита Јоханеса Јохансена и јерођакона Серафима (Соренсена), присуствовали су и клирици Британско-скандинавске епархије – архимандрит Доротеј (Форснер), настојатељ Свето-Тројицког манастира у месту Бредаред (Краљевина Шведска) и јереј Горан Спасојевић, свештеник у мисионарској парохији Успења Пресвете Богородице из града Сарпсброга (Краљевина Норвешка). После поздравног говора, на питање владике Доситеја, како се осећају после канонског пријема у Српску Православну Цркву гости из Осла одговорили су да је и за њих то посебан дан који су одавно желели и дуго чекали да се испуни. На крају, владика Доситеј обећао је новим клирицима Епархије да ће у најскорије време, када се за то створе услови, учинити прву канонску посету новопримљеним парохијама и њиховим члановима. јереј Горан Спасојевић Сарпсборг, Краљевина Норвешка Извор: Српска Православна Црква
  3. Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј посетио је 8. децембра 2018. године, поводом славе храма Светог апостола Андреја Првозваног, парохију у Женеви. Прослава празника отпочела је 8. децембра 2018. године свечаним вечерњим богослужењем, којим је началствовао епископ Андреј, уз саслужење протојереја Богољуба Поповића из Лозане, јереја Зорана Врбашког из Салцбурга, надлежног пароха јереја Александра Ресимића и ђакона Ивана Толића. После богослужења, Епископ је присутнима честитао навечерје славе и одржао кратку катихетску поуку о значају Светог апостола Андреја Првозваног за српски народ и заједницу у Женеви. Вече је завршено пригодним послужењем у парохијској сали, где су верници имали прилику да проведу остатак вечери у пријатном разговору са својим Епископом. Наредног дана, епископ Андреј је началствовао евхаристијским сабрањем у старокатоличком храму у Старом граду у Женеви, уз саслужење јереја Зорана Врбашког, јереја Александра Ресимића и ђакона Ивана Толића, док су чтецирали теолози ипођакон Саша Бранисављевић из Цириха и г. Ведран Грмуша из Берна. Благољепију је допринео и парохијски хор којим је дириговала гђа Нина Софронски. Богослужењу, поводом обележавања храмовне славе, присуствовали су бројни гости, међу којима и амбасадор Републике Србије при мисији Уједињених Нација у Женеви г. Дејан Златановић. Извор: Епархија аустријско-швајцарска спц
  4. Сад се у храму на богослужењу помиње Митрополит источноамерички и њујоршки Иларион, поглавар Руске Православне Заграничне Цркве. Храм Рођења Христовог и Николаја Чудотворца у Фиренци саграђен је на иницијативу руских емиграната 1903. године. Од 1927. године налазио се у јурисдикцији Руских православних цркава у Западној Европи (такозвани руски егзархат Цариградске Православне Цркве). Подсетићемо да је раније у знак солидарности с канонском Украјинском Православном Црквом Цариградску патријаршију напустио старешина Успењског храма у Блуфилду (Западна Вирџинија, САД) свештеник Марк Тајсон. Са руског Марина Тодић Православие.ру
  5. Због неканонских поступака Фанара према Украјинској Православној Цркви парохија храма Рођења Христовог и Николаја Чудотворца у Фиренци у Италији, прешла је из јурисдикције Цариградске патријаршије у Руску Православну Заграничну Цркву, преноси Седмица.Ru позивајући се на Интерфакс-Религија. „После антиканонских одлука које је патријарх Вартоломеј донео 11. октобра престали смо да га помињемо. Овим одлукама патријарха Вартоломеја Православна Црква Украјине на челу с митрополитом Онуфријем постаје прогоњена,“ – изјавио је старешина храма протојереј Георгије Блатински. Једногласна подршка одлуке о преласку у јурисдикцију РПЗЦ изражена је на заједничком састанку парохијана којем је присуствовало преко сто људи. Сад се у храму на богослужењу помиње Митрополит источноамерички и њујоршки Иларион, поглавар Руске Православне Заграничне Цркве. Храм Рођења Христовог и Николаја Чудотворца у Фиренци саграђен је на иницијативу руских емиграната 1903. године. Од 1927. године налазио се у јурисдикцији Руских православних цркава у Западној Европи (такозвани руски егзархат Цариградске Православне Цркве). Подсетићемо да је раније у знак солидарности с канонском Украјинском Православном Црквом Цариградску патријаршију напустио старешина Успењског храма у Блуфилду (Западна Вирџинија, САД) свештеник Марк Тајсон. Са руског Марина Тодић Православие.ру View full Странице
  6. Помаже Бог свима! Желим да поставим ову тему, јер ме мучи већ дуже време, а сам очигледно нумем (што би каз`ли код нас у банату), па сам се решио да покушам овде од вас да затражим помоћ. Свештеник сам банатске епархије, а донекле се разумем у рачунаре и програмирање (пошто не постоји "избледи" опција већ само "задебљај" ви замислите да сам ово толико истањио да се једва види, сходно моме знању), имам идеју о једном свеобухватном програму за вођење парохије. До сада сам направио нешто што користим за сада, као и колеге у намесништву. Прављено је наравно у Акцесу. Поставићу и неку верзију тога овде чисто да видите шта је у питању. Е сад. оно што мене највише мучи јесте следеће: како направити самосталан програм, рецимо на бази Акцеса или како год, а да није потребна инсталација другог софтвера, већ само убациш диск (флеш или скинеш са нета) инсталираш и све ти је ту на клик. Доста парохија (барем код нас) има слабије рачунаре, па нисам могао код свих да инсталирам Акцес 2013 (сада већ користим 2016), који је потребан за рад у програму. Или, на крају крајева, уколико не може ништа да се учини по питању самосталности програма, онда барем да се направи некакво решење где би инсталација прво инсталирала Акцес па онда убацила остале фајлове на своје место. Такође је био план да се све ово уради на нивоу комплетне СПЦ, где би се унели сви податци по парохијама (крштени, умрли, венчани, парохијани по адреси, итд.) где би свака парохија уносила и мењала своје податке, а имала у увид податке са других парохија, тако да кад би дошао неко ко жели рецимо да буде кум, а нема крштеницу код себе, отвори се програм, укуцаш податке и видиш да ли је крштен и томе слично. Такође би се овим решило питање ко је чији парохијанин, да не дође у Београд неко да се венча без сагласности свога пароха и томе слично. Ово би био ОГРОМАН подухват, и што се тиче програма и што се тиче уноса података. Када би све то било на серверу негде, па још да свака парохија има са тог сервера мејл адресу, па кад треба да упутиш допис неком колеги за сагласност и слично а ти пошаљеш мејлом директно на ту парохију... Сад сам већ прешао у научну фантастику Сума-сумарум, било би лепо када би се јавили они који имају нека знања и искуства у прављењу оваквих ствари, па да заједничким трудом, Бога молећи, направимо нешто на шта можемо да будемо врло поносни, а да је и на радост и корист сабраћи свештенству. Ако се одради нешто вредно презентовања, тражити и благослове од надлежних архијереја за дистрибуцију и едукацију, па чак и од Његове Светости, ако би успело да се реши за све. Углавном, гордост ме однесе у небеса, да се вратим доле па да још једном замолим за помоћ и сарадњу. Сваки благослов од Бога живога!
  7. То је једна од најдинамичнијих области које се развијају с тачке гледишта нашег присуства у Западној Европи ... Ја настављам рад са нашим црквеним радом у Апенинима,“ који се протежу 1207 километара дуж Италије, рекао је Епископ. Његово Преосвештенство је приметио да Руско подворје – парохија Светих Петра и Павла у Карловим Варима, у Чешкој Републици - јесте „једна од најзначајнијих руских цркава у иностранству“. Епископ Антоније је разговарао са ТАСС-ом по доласку у Чешку да прослави десетогодишњицу оснивања руске парохије, истакавши интегралну улогу руских свештеника у Чешкој у националној православној духовности. Епископ Антоније је недавно изабран на ово место као руководилац страних парохија. Истакавши посебну важност руских цркава у Чешкој, „једна од мојих првих посета у улози руководиоца је била управо овде,“ рекао је он. Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава
  8. Начелник управе за цркве Московске Патријаршије у иностранству Епископ богородски Антоније изјавио је у недавном интервјуу за ТАСС да Руска Православна Црква има скоро 900 парохија у страним земљама, од којих се највећи број налази у Немачкој и Италији. Док број парохија у Немачкој превазилази прој парохија у Италији, „друга највећа епархија Руске Православне Цркве у иностранству налази се у Италији. Има скоро седамдесет парохија и њихов број стално расте,“ према речима епископа Антонија, који формално служи пет година као архипастир у Италији То је једна од најдинамичнијих области које се развијају с тачке гледишта нашег присуства у Западној Европи ... Ја настављам рад са нашим црквеним радом у Апенинима,“ који се протежу 1207 километара дуж Италије, рекао је Епископ. Његово Преосвештенство је приметио да Руско подворје – парохија Светих Петра и Павла у Карловим Варима, у Чешкој Републици - јесте „једна од најзначајнијих руских цркава у иностранству“. Епископ Антоније је разговарао са ТАСС-ом по доласку у Чешку да прослави десетогодишњицу оснивања руске парохије, истакавши интегралну улогу руских свештеника у Чешкој у националној православној духовности. Епископ Антоније је недавно изабран на ово место као руководилац страних парохија. Истакавши посебну важност руских цркава у Чешкој, „једна од мојих првих посета у улози руководиоца је била управо овде,“ рекао је он. Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава View full Странице
×
×
  • Create New...