Претражи Живе Речи Утехе

Канонска Украјинска Православна Црква порасла је за скоро 250 парохија и више од 100 манастира током прошле, 2018. године, изјавио је митрополит бориспољски и броварски Антоније. Упркос чињеници да су канонска Црква и њено свештенство и верни суочени са прогоном од стране државних власти и сабраће Украјинаца током те године када је један број парохија отет, било насиљем или незаконитим пререгистровањем, њихова верност Господу показала се исправном. Тако је број парохија порастао са 12.092 крајем 2018. порастао на 12.338 крајем ове године. Уз то је 108 лица замонашено током 2019. године, па је укупан број монаха у овој Цркви од њих 4.609 порастао на 4.501 крајем 2018. године. Такође, у овом периоду је 8 подвижника прибројано Сабору светих и установљени су празници Сабор изјумских светих и Сабор светих Кијевске духовне академије. Хиротонисано је пет нових архијереја. Извор: Инфо-служба СПЦ

У организацији украјинске амбасаде у недељу 31. марта у католичкој цркви Светог Урха код Љубљане, основана је "парохија" тзв. Православне цркве Украјине. Да подсетимо по Томосу који је издала Васељенска патријаршија та структура нема право на дијаспору, а сам патријарх Вартоломеј је на то подсетио у интервјуу Политици, подвлачећи да је Словенија, као што се зна, у канонској надлежности Српске православне цркве, Митрополије загребачко - љубљанске. Својевремено је у Љубљани основана "парохија" тзв. Кијевског патријарха, а сада, уз дозволу римокатоличког надбискупа и "парохија" тзв. ПЦУ. Како се наводи у саопштењу украјинске амбасаде у Љубљани овај догађај је занимљив и по томе што су "саслуживали" украјински свештеник Васиљ Кучрик и римокатолички свештеник Алеш Томашевич.

Суграђани граде дом пустињаку из Фоче 25.01.2019 14:33 | Радмила Ђевић Фоча - Парохија устиколинска заједно са мјештанима покренула је акцију прикупљања помоћи за стамбено збрињавање Витомира Шкипине, јединог становника планинског села Кремин у фочанској мјесној заједници Козја Лука, који живи без струје у неусловном објекту, који је уједно и стаја за његове козе. Животна прича пустињака Витомира у жижу јавности доспјела је прошлог љета, када је Фочак Милан Гаговић, предсједник Црквеног одбора Парохије устиколинске, први пут чуо о овом старцу од фочанских ловаца. Дирнут причом о горштаку, Гаговић је одлучио да заједно са свештеником Николом Ковачем покрене акцију прикупљања новца и грађевинског материјала за нови Витомиров дом. - Намјера нам је да прикупимо довољно новца и грађевинског материјала, да бисмо Шкипини, који живи у условима испод сваког достојанства, направили дом. Он живи без струје у колиби под истим кровом са козама у собичку од шест квадрата, који му је и спаваћа и дневна соба, кухиња и купатило, а од просторије са козама дијели га камени зид - навео је Гаговић. Хуману акцију поздравила је и најавила помоћ и локална управа, те представници јавног и политичког живота, привредници и бројни суграђани који су изразили спремност да помогну. Добротворно вече за Витомира Шкипину биће одржано 29. јануара у фочанском Центру за културу и информисање. - Позвао бих све Фочаке да, ако су у прилици, дођу на добротворно вече и колико су у могућности помогну. Не мора се ни доносити новац, али је лијепо да се окупимо и пружимо ријечи охрабрења и љубави нашем суграђанину - рекао је Гаговић. Шкипина, који је до Дејтонског споразума живио у Вогошћи, а након тога у Мокром код Пала, прије неколико година одлучио је да се врати у родно село, које му је спаљено током ратних дејстава. Далеко од цивилизације, изградио је колибу, у коју се смјестио заједно са козама, мислећи да му то буде привремени дом док не добије донацију за обнову спаљене куће, а како донација није стигла, овај објекат, који је више стаја него кућа, од привременог постао је стално мјесто његовог боравка.

Британско-скандинавска епархија Српске Православне Цркве 20. децембра 2018. године постала је богатија за нових преко хиљаду чланова. Наиме, тога дана у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Смедјериду (Краљевина Шведска) Владика британско-скандинавски г. Доситеј епархијским указом примио је у јурисдикцију Српске Православне Цркве парохију Свети Николај Мирликијски из Осла, која је кровна организација за још две мање парохије у Санднесу и Бергену, као и за манастир у Хурдалу, а који су се до тог дана налазили под окриљем Париског егзархата Руске Православне Цркве у Западној Европи, доскора делу Васељенске Патријаршије. Владика Доситеј, поред тога што је архимандриту Јоханесу Јохансену и јерођакону Серафиму Соренсену уручио званични епархијски акт о пријему у Српску Цркву, обавестио их је да је Свети Синод позитивно одговорио на молбу поменуте парохије из Осла да буде примљена у јурисдикцију Српске Православне Цркве. Како је том приликом, после потписивања акта, Епископ британско-скандинавски је истакао: -Ово је историјски дан за нашу помесну Цркву. Парохија Светог Николе из Осла најстарија је православна парохија на тлу Норвешке. Основана је 1931. године од руских досељеника који су после Октобарске револуције пред најездом бошљевика избегли из царске Русије. Бродом из Мурманска који је пловио према југу Европе, један део Руса задржао се у престоници Норвешке, где су после извесног времена, а услед потреба верујућих људи, основали парохију која је на неки начин била мајка-парохија за све остале парохије осниване после Другог светског рата. Временом су поред Руса чланови парохије постајали и остали православци који су се досељавали у Норвешку, тако да је данашњи састав парохије вишенационалан. Поред Руса, у парохији је и један део православних Норвежана, Украјинаца, Белоруса, Бугара, Еритрејаца, Срба и Македонаца који су у Норвешку долазили крајем седамдесетих година прошлог века. Служашчи свештеник у парохији и председник Црвене општине је архимандрит Јоханес Јохансен. Поред парохије из Осла, која у источном делу норвешке престонице поседује православни храм - једини у Ослу изграђен од темеља, под окриљем Српске Цркве од 20. децембра налазе се и парохија Преображења Господњег у месту Санднес (основана 1993. године), у западној Норвешкој, недалеко од знатно већег и познатијег града Ставангера, као и парохија у Бергену посвећена Светој Суниви Сељској (Норвешкој), основана 1993. године. У Санднесу постоји мали храм посвећен Светој мученици Јелисавети, док се у Бергену планира изградња храма у блиској будућности. У јурисдикцију Српске Православне Цркве ушао је и Свето-Тројицки Трифуновско-печенгски манастир у месту Хурдал, у округу Акершхус, удаљен од Осла око 90 километара. Манастир поседује храм изграђен по узору на цркву из Бање Рудничке на Косову, а која је страдала током последњих погрома после 1999. године. Манастирска црква је потпуно фрескописана, а фрескопис и иконостас урадили су мајстори из Србије. У оквиру манастирског комплекса у част Мајке Божје изграђен је омањи параклис изнад капије на главном улазу, као и параклис-брванара посвећен Светом Серафиму Саровском. Од непроцењиве духовне и културно-историјске вредности је и келија, која данас служи као мали параклис, у месту Неиден, у северној Норвешкој, у којој се подвизавао Преподобни Тrифун Колски и Печењгски (15/28. децембар), руски светитељ који је оставио дубоки траг и православни Норвежани га поштују подједнако много као и Руси у околини Мурманска. Преподобни је изградио скит на крајњем северу Норвешке, у области где су живели Сколти (посебан део Лапонаца којих данас има око 700 и живе у Финској и Норвешкој). Келија-параклис је посвећена Светом Георгију Победоносцу, а код сколтског живља и данас живи сећање на монаха који је њихове претке привео Православљу. Келија Преподобног Трифуна у Неидену је део парохије Светог Николаја Мирликијског из Осла, тако да је и она од 20. децембра ушла у састав Британско-скандинавске епархије. Свечаном чину пријема у Британско-скандинавску епархију Српске Православне Цркве у манастиру Покрова Пресвете Богородице, поред домаћина, владике Доситеја (Мотике) и представника парохије из Осла архимандрита Јоханеса Јохансена и јерођакона Серафима (Соренсена), присуствовали су и клирици Британско-скандинавске епархије – архимандрит Доротеј (Форснер), настојатељ Свето-Тројицког манастира у месту Бредаред (Краљевина Шведска) и јереј Горан Спасојевић, свештеник у мисионарској парохији Успења Пресвете Богородице из града Сарпсброга (Краљевина Норвешка). После поздравног говора, на питање владике Доситеја, како се осећају после канонског пријема у Српску Православну Цркву гости из Осла одговорили су да је и за њих то посебан дан који су одавно желели и дуго чекали да се испуни. На крају, владика Доситеј обећао је новим клирицима Епархије да ће у најскорије време, када се за то створе услови, учинити прву канонску посету новопримљеним парохијама и њиховим члановима. јереј Горан Спасојевић Сарпсборг, Краљевина Норвешка Извор: Српска Православна Црква

Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј посетио је 8. децембра 2018. године, поводом славе храма Светог апостола Андреја Првозваног, парохију у Женеви. Прослава празника отпочела је 8. децембра 2018. године свечаним вечерњим богослужењем, којим је началствовао епископ Андреј, уз саслужење протојереја Богољуба Поповића из Лозане, јереја Зорана Врбашког из Салцбурга, надлежног пароха јереја Александра Ресимића и ђакона Ивана Толића. После богослужења, Епископ је присутнима честитао навечерје славе и одржао кратку катихетску поуку о значају Светог апостола Андреја Првозваног за српски народ и заједницу у Женеви. Вече је завршено пригодним послужењем у парохијској сали, где су верници имали прилику да проведу остатак вечери у пријатном разговору са својим Епископом. Наредног дана, епископ Андреј је началствовао евхаристијским сабрањем у старокатоличком храму у Старом граду у Женеви, уз саслужење јереја Зорана Врбашког, јереја Александра Ресимића и ђакона Ивана Толића, док су чтецирали теолози ипођакон Саша Бранисављевић из Цириха и г. Ведран Грмуша из Берна. Благољепију је допринео и парохијски хор којим је дириговала гђа Нина Софронски. Богослужењу, поводом обележавања храмовне славе, присуствовали су бројни гости, међу којима и амбасадор Републике Србије при мисији Уједињених Нација у Женеви г. Дејан Златановић. Извор: Епархија аустријско-швајцарска спц

Сад се у храму на богослужењу помиње Митрополит источноамерички и њујоршки Иларион, поглавар Руске Православне Заграничне Цркве. Храм Рођења Христовог и Николаја Чудотворца у Фиренци саграђен је на иницијативу руских емиграната 1903. године. Од 1927. године налазио се у јурисдикцији Руских православних цркава у Западној Европи (такозвани руски егзархат Цариградске Православне Цркве). Подсетићемо да је раније у знак солидарности с канонском Украјинском Православном Црквом Цариградску патријаршију напустио старешина Успењског храма у Блуфилду (Западна Вирџинија, САД) свештеник Марк Тајсон. Са руског Марина Тодић Православие.ру

То је једна од најдинамичнијих области које се развијају с тачке гледишта нашег присуства у Западној Европи ... Ја настављам рад са нашим црквеним радом у Апенинима,“ који се протежу 1207 километара дуж Италије, рекао је Епископ. Његово Преосвештенство је приметио да Руско подворје – парохија Светих Петра и Павла у Карловим Варима, у Чешкој Републици - јесте „једна од најзначајнијих руских цркава у иностранству“. Епископ Антоније је разговарао са ТАСС-ом по доласку у Чешку да прослави десетогодишњицу оснивања руске парохије, истакавши интегралну улогу руских свештеника у Чешкој у националној православној духовности. Епископ Антоније је недавно изабран на ово место као руководилац страних парохија. Истакавши посебну важност руских цркава у Чешкој, „једна од мојих првих посета у улози руководиоца је била управо овде,“ рекао је он. Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ) Вести из сестринских цркава