Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'парастос'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 70 results

  1. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан викар Патријарха српског служио је овог јутра четрдесетодневни парастос протопрезвитеру-ставрофору Момчилу Кривокапићу, у Крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару. Саслуживали су многобројни свештенослужитељи Архиепископије београдско-карловачке. Повезан садржај: У спомен на новопрестављеног протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића Отац Момо у последњем интервјуу: Свештеник је оруђе преко којег се преноси реч љубави Божије! Емисија у спомен на проту Момчила - "И рјечи и дјела" Владика Стефан је у беседи истакао да Бог шаље помагаче своје у нашем спасењу, те да је отац Момо био најдивнији помагач Христов носећи многе немоћи Цркве на својим плећима: "Ми смо му веровали - његовој харизми, вери, гласу, животу који је живео...И сада горе на небесима служи са анђелима, са свима светима", казао је између осталог Владика Стефан. Данас, на четрдесет дана од упокојења проте Момчила, у његовом родном месту Шкаљари, у цркви Покрова Пресвете Богородице на градском гробљу, парастос је служио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Прота Момчило је цео свој живот посветио Богу, његова свештеничка служба никад није била просечна! Поводом четрдесет дана од упокојења незаборавног протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића, доносимо део беседе коју је Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Стефан изговорио приликом литургијске прославе пола века свештеничке службе проте Мома. "Отац Момчило Кривокапић, је неко ко је сав свој живот посветио Богу и служио Богу и никада своју службу свештеничку, не да је унизио, него никада није била просечна. Увек је била изнад очекивања, изнад људских очекивања. Отац Момчило Кривокапић је неко који, када сам га упознао, ме је асоцирао да би тако требао да изгледа цар Лазар косовски. Једна госпођа је рекла: “ Видела сам свештеника лепа као Бог!“. Директор гимназије которске је говорио да је гимназија ћутала и престајала са радом када је пролазио которски прота. Један благочестиви монах је рекао: „Ја сам видео владику међу свештеницима.“, мислећи на оца Момчила Кривокапића. Браћо и сестре, сви ми овде, поштоваоци његови, сви ми смо свесни и знамо да је Момчило пре свега био оно што је данас написано у Апостолу: “ Иако имате хиљаду учитеља, ал немате много отаца.“ Тај Отац није отац Момчило Кривокапић, него тај Отац је Господ наш Исус Христос. Зашто? Зато што је тај свештеник и тај духовник нас учио да будемо Христови, да не будемо „момовци“ или неки други него да будемо Христови.“ Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  2. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, у Недељу Свих Светих, 31. маја 2020. године, на дан када се обележава годишњица Чегарског боја, служио је Свету aрхијерејску Литургију у капели Светих Врача Козме и Дамјана у комплексу Војне болнице у Нишу. Владики Арсенију су саслуживали протојереј-ставрофор Јован Илић, парох у храму Светог Пантелејмона у Нишу, протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки, протојереј Предраг Радосављевић, старешина храма Светих цара Константина и царице Јелене у Нишу, јереј Ђорђе Димић, војни свештеник и ђакон Ђорђе Филиповић. По благослову Преосвећеног Епископа Арсенија, беседио је отац Ђорђе Димић, чију беседу можете чути у прилогу на крају текста. Затим је Владика нишки у спомен-костурници Ћеле Кула служио парастос јунацима Чегарског боја, који су дали своје животе за слободу пре 211 година. Светој архијерејској Литургији и парастосу присуствовали с представници Војске Републике Србије и Града Ниша на челу са градоначелником господином Дарком Булатовићем. Бој на Чегру у близини Ниша, један од најтрагичнијих оружаних сукоба у историји Србије, одиграо се 31. маја 1809. године. Процењује се да је том приликом погинуло око 6.000 турских ратника, а укупни губици на страни Срба процењују се на око 4.000. О Ћеле Кули Ћеле – кула је споменик из Првог српског устанка, који је у знак одмазде тадашња Отоманска власт изградила од лобања погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру. Стеван Синђелић је учествовао у свим борбама у Поморављу од почетка устанка 1804. и истакао се у бојевима на Иванковцу 1805, кад је за показану храброст добио чин војводе, и на Делиграду 1806. под командом Петра Добрњца. У мају 1809. године војвода Синђелић се са 3.000 Ресаваца придружио устаницима који су намеравали да ослободе Ниш. На Чегру је био у најистуренијем од шест српских шанчева и на њега је напад усмерио командант нишке тврђаве Хуршид паша, али су устаници одбили више турских јуриша. Пошто је увидео да браниоци, упркос невиђеном херојству, не могу да одоле турској сили, Синђелић је у јеку борбе запалио складиште муниције, испаливши у њега хитац из кубуре. Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши преостале браниоце и велики број Турака који су упали у утврђење. Процењује се да су укупни губици турске војске били око 6.000, док је на српској страни страдало близу 4.000 устаника. После чегарске битке Турци су желели да се на најсвирепији начин освете српском народу. Они су на периферији Ниша, на путу који води ка Цариграду, одлучили да подигну кулу од глава изгинулих српских војника. Турски заповедник Ниша од 1809 – 1812, Хуршид паша, наредио је Србима ћурчијама да одеру главе и коже испуне памуком. За то им је плаћао по 25 гроша. Коже испуњене памуком послате су султану у Цариград, у знак победе. Од лобања je подигнута Ћеле – кула, што на турском језику значи кула од људских лобања. Ћеле – кула је четвороугаоног облика, висине око 4 метра. Главе су биле окренуте напоље, а биле су утврђене кречом и песком. Било је 952 лобање, у 14 редова са сваке стране. У почетку су мештани, по сведочењу летописаца из тог времена, кришом вадили лобање из куле и са почастима их сахрањивали, а на смањење броја лобања у Ћеле – кули утицало је, поред осталог, и само време, тако да је данас сачувано од заборава 58 лобања, од којих је једна, која се сматра лобањом Стевана Синђелића, издвојена из куле и посебно изложена. Заштита и уређење Ћеле – куле, предузете првих година после ослобођења града, настављени су и касније. Изнад куле од лобања, најпре је 1892. године подигнута капела по пројекту архитекте Димитрија Лека.Приликом прославе 60-то годишњице ослобођења Ниша од Турака (1937. године) око куле је подигнута гвоздена ограда. Годину дана после тога испред Ћеле – куле постављен је споменик са бистом Стевана Синђелића и рељефом на коме је приказана битка на Чегру. Споменик је дело вајара Славка Милетића. Поводом прославе 180. годишњице Чегарске битке 31. маја 1989. годнине уређен је простор око Ћеле – куле и обновљена је сама капела.Ћеле – кула је сврстана у споменикe културе од изузетног значаја за Републику Србију. Извор: Радио Глас
  3. Његово Преосвештенство Епископ г. Силуан, заједно са свештеницима сиднејског намесништва, служио је 8. маја 2020. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија,четрдесетодневни парастос блаженопочившем епископу Милутину. У дирљивој беседи, Епископ је упутио речи подршке свештенству, монаштву и верном народу Епархије ваљевске и указао, поред многих дарова владике Милутина, на његову врлину да свима служи и да увек друге ставља испред себе. На крају свог обраћања, Епископ је присутне поздравио речима које одагнају сваку тугу, речима које су извор радостици и које показују сву суштину, дубину и смисао вере православне: Христос васкрсе - ваистину васкрсе! Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. Поводом 21. годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 24. марта, у Цетињском манастиру парастос пострадалима у НАТО бомбaрадовању. Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године нешто прије 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање. Иако тачан број пострадалих још увијек није утврђен, процјењује се да је за 78 дана колико је трајало бомбардовање убијено близу 3.000 људи, међу којима је 79 дјеце. Током агре­си­је Али­јан­се у Цр­ној Го­ри је стра­да­ло 10 осо­ба. Прва жртва НАТО агресије био је деветнаестогодишњи војник Саша Стајић из Београда. Погинуо је на данашњи дан приликом бомбардовања касарне у Даниловграду, гдје је служио редовни војни рок. 7. апри­ла бом­бар­до­ва­на је фар­ма у Под­го­ри­ци, ка­да су стра­да­ла три рад­ни­ка за­по­сле­на на њој. Му­ри­но је бом­бар­до­ва­но 30. априла и тада је стра­да­ло шест цивила, међу којима и троје дјеце: три­на­е­сто­го­ди­шњи Ми­ро­слав Кне­же­вић (1985), три­на­е­сто­го­ди­шња Оли­ве­ра Мак­си­мо­вић (1986) и де­се­то­го­ди­шња Ју­ли­ја Бру­дар (1989). У на­па­ду су стра­да­ли и Ву­кић Ву­ле­тић (1953), Мил­ка Ко­ча­но­вић (1930) и Ма­ној­ло Ко­ма­ти­на (1927). У нападу су повријеђени Жељко Белановић, Светлана Зечевић, Тина Миловић, Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић. НАТО агресија на СРЈ почела је под изговором “спријечавања хуманитарне катастрофе” Албанаца на Косову и Метохији, мимо сагласности Савјета безбједности УН, супротно документу о европској безбједности из Хелсинкија који су његове чланице потписале, чак и уставима појединих држава чланица. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола вијека раније дефинисан као одбрамбени савез. Током агресије коришћена су убојна средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом. Само на Србију НАТО је бацио шест тона уранијума, колико би било довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе каква је бачена на Хирошиму. НАТО је бомбардовао претежно цивилне циљеве: стамбена насеља, мостове, болнице, школе и обданишта, хотеле, амбасаде, рафинерије и фабрике, избјегличке колоне, путничка возова и аутобусе, телевизијске станице и релеје, електроенергетске објекте… починивши ратне злочине и изазвавши хуманитарну катастрофу огромних размјера. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. На 16. годишњицу Мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији, парастос жртвама служио је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије у Манастиру Грачаница. Како је известио Ким радио, Владика је казао: "Ми се данас молитвама сећамо свих страдалих после 16 година од када су наши непријатељи, злочинци који су оно што нису успели да ураде 1998. и 1999. године и касније, покушали 2004., а то је да протерају, да униште и спале све оно што је српско на овим просторима. Хвала Богу у томе нису успели као и многи пре тога, нису успели до краја у својим намерама, али је нанета бол, нанета је рана нашем бићу". Након парастоса уследло је полагање белих ружа испред инсталације “Мисинг” у дворишту Дома културе Грчаница и отварање изложбе радова са Ликовне колоније „Јесен у Призрену 2019“ која је уметнички и стваралачки одговор на мартовски погром 2004. године. Уметници из Србије и Црне Горе су седам дана стварали у комплексу манастира Светих Архангела код Призрена суочени са последицама разарања и обнове. “Све што смо имали тог дана погођено је у срце и то срце куца и дан данас”, казао је новинар и директор Дома културе “Грачаница” Живојин Ракочевић, известио је Ким радио. Извор: Радио Слово љубве
  6. У среду 5. фебруара 2020. године у Саборном храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Нишу, служен је парастос поводом 25-годишњице од упокојења блаженопочившег Епископа нишког г. др Јована Илића. У присуству породице и потомака блаженопочившег владике Јована парастос су служили протојереји-ставрофори Благоје Станковић, Мирољуб Стојановић, Јован Илић, Ненад Микић, протојереји Владица Савић и Миодраг Павловић и протођакон Далибор Мидић. Блаженопочивши владика др Јован Илић столовао је Православном Епархијом нишком 42 године. Његов гроб налази се у крипти Саборног храма у Нишу. Животопос блаженопочившег Епископа нишког Јована (Илића) У броју знаменитих нишких Епископа који су остали упамћени по свом раду и времену проведеном на катедри Епископа нишких убраја се и Епископ Др.Јован Илић. Рођен је 27. децембра 1883. Године на дан Светог Стефана (по старом календару), у подножју Старе планине, у селу Дојкинцима, од честитих и побожних родитеља мајке Марије и оца Апостола. Иако слабог и нежног телесног здравља он је био Богом дарован духом снажним и јаким. У храму Светог Николе у Дојкинцима, на Богојављање 6. Јануара 1884. године он добија на крштењу име Јордан. Основну школу учио је у свом родном месту, где су му учитељи били Љуба Балтић, Недељко и Наталија Петровић, али посебан ауторитет за њега у детињству био је његов отац Апостол, који је иако земљорадник био писмен , што је за оно време била реткост . Жељан даљег образовања Јордан уписује гимназију у Пироту а потом и Богословију у Београду. Иако најмањег раста и слабе конституције, сам је себе издржавао као и многи богослови у то време. Београдску Богословију завршио је 1902. године као један од најбољих ученика у својој класи. Иако је био смерни богослов и идеалиста Јордан, није имао подударност духа са тадашњим нишким епископом Никанором Ружичићем, који је био врло учен али и експлозивног духа и жестоке нарави. Тако да је у почетку службовао као учитељ и то у најзабаченијим селима пиротског округа. Када је напунио 25 година, оженио се Љубицом, девојком из познате и угледне трговачке породице. У међувремену, долази до промене на катедри нишких епископа и уместо дотадашњег епископа Никанора, на трон епископа нишких долази Доментијан Павловић. Он рукополаже дотадашњег учитеља Јордана у ђаконски а затим и у свештенички чин, и поставља га за пароха Рсовачког, где је он иначе претходно радио као учитељ. На овој парохији остаје све до 1913. године. Епископ Доментијан је обилазећи болеснике и рањенике у нишкој војној болници оболео од тифусa и упокојио се 1913. године, тако да за епископа нишке епархије долази Епископ Доситеј Васић, са чијим благословом Јордан одлази на даље школовање на Старокатолички теолошки факултет Универзитета у Берну-Швајцарска. Његово школовање прати ратни пламен који је захватио Европу и свет, почиње први светски рат што је доводи и до нових околности у животу и раду свештеника Јордана који се налазио ван своје отаџбине . У жељи да се врати у Србију, долази до Солуна 1915.године, али пошто су сви путеви прекинути, он по налогу српске владе одлази у Нешател, где се среће са Јованом Цвијићем, који му поверава старање и учење избегле српске деце из ратом захваћене државе, што он и чини све до 1919. године. Истовремено прикупља добровољне прилоге за српску војску, пише о страдању српског народа и правом стању војно-политичких и етничких прилика у Србији. Заједно са својим братом од стрица Јорданом П.Илићем објављују текстове у Швајцарским медијима о улози православне Српске Цркве у борби за ослобођење и независност. По ослобођењу 1918.године, свештеник Јордан се враћа у Србију , на Рсовачку парохију на којој остаје све до 1920. године. Исте године остаје удовац и са малолетним сином Војиславом као државни стипендиста враћа се у Швајцарску у Берн ради пријаве доктората на тему: „Богумили у свом историјском развоју“ ( “ Die Bogumilien in ihrerge schichtlichen Entwicklung”), који је успешно одбранио 1921.године. Вративши се у Србију нови доктор теолошко-философског факултета остаје на Рсовачкој парохијисве до краја 1921.године, када добивши канонски отпуст прелази у Београд где је постављен за референта Светог архијерејског синода Српске Православне Цркве у Београду. Наредне године постављен је за секретара Светог архијерејског синода и на овој служби остаје до избора за Епископа захумско-херцеговачког 5. децембра 1925. године. Његов рад у Патријаршији није остао непримећен и незапажен, и поред његовог противљења, Свети Архијерејски Сабор предлаже га за Епископски чин. На заузимање тадашњег Патријарха Димитрија а такође и Епископа Јосифа битољског, Николаја охридског као и Јефрема жичког , он се мимо своје воље , повинује вољи Божијој и бива изабран за епископа светосавске епархије захумско-херцеговачке, са седиштем у Мостару. Замонашен је у манастиру Раковица, монашки постриг обавио је Епископ шабачко-ваљевски Михаило а на монашењу добија име Јован. Рукоположен је за Епископа захумско-херцеговачког у Београду од стране Патријарха Димитрија марта 1926. године. \ Дошавши на катедру Епископа ове Светосавске епархије Он преузима енергичне кораке, служећи и обилазећи и најзабаченија места, беседећи, разговарајући са верним народом, сузбијајући самовољу појединаца који су били навикнути на народни избор свештеника као и Епископа, издаје „Споменицу епархије захумско-хецеговачке“ и ради на издавању периодичне штампе. Због свог елегантног стаса у епископском руху и достојног држања, уживао је велико поштовање како интелектуалаца тако и обичног народа. На овој епархији остаје до 1931.године. У периоду од децембра 1927.године до 1929.године он је администрирао епархијом зворничко-тузланском. Од 1931. године одлуком Светог Архијерејског Сабора прелази на катедру Епископа браничевског. Устоличен је у Пожаревцу за Епископа браничевског 1932.године. Убрзо је и овде као и на претходној катедри покренуо велики рад на пољу мисије и живота и рада Цркве Христове. Уз помоћ свештенства, међу којима је било и његових школских другова, епископ Јован покреће часопис „Браничевски весник“, организује курсеве црквеног појања, са радом почиње и Верско добротворно старатељство, основано је неколико црквених хорова. Такође је осветио и неколико новоподигнутих Цркви као и парохијских домова. На овој епархији остаје до 1933.године. Нишка епархија остаје упражњена 1933.године, јер дотадашњи Епископ нишке епархије Доситеј Васић прелази у Загреб, за митрополита Загребачког. На епископску катедру епархије нишке избором Светог Архијерејског Сабора од 13.јуна 1933.године, изабран је Епископ браничевски др.Јован Илић . Епископ др. Јован Илић долази на трон нишке епархије 24.септембра 1933. године он и даље остаје да буде администратор браничевске епархије све до 7.октобра 1934.године. Доласком у нишку епархију Епископ др. Јован почиње марљиво да ради на њеном уређењу. Стотине црквених општина у епархији једнообразно је уредио, упутивши их на праћење законских и уставних одредби. Искуством из предходних епархија на којима је пуно урадио, он сада обилази намесништво за намесништвом, служећи, беседећи и разговарајући са свештенством и народом . Он уочава потребе и проблеме у својој епархији и обраћа им се пишући пастирске посланице. Свом свештенству умео је да каже: “Речју учи а примерним животом доказуј“. Верном народу упућивао је очинске поуке и савете да чувају своју веру, да пазе на последице које собом носи сујеверје и нехришћански живот.Својим присуством на братским сабрањима свештенство покреће на активан рад дајући им савете и упућујући их као искусан пастир. Знајући какав је проблем школовање ван места становања, покреће питање збрињавања свештеничке деце која су се школовала у граду, сирочади као и деце са посебним потребама. Његова активност се огледала и у посетама болесницима по болницама, старих и изнемоглих лица у геронтолошким центрима, а није заборављао ни осуђенике којима је давао утеху и очинске савете са молбом да по изласку из затвора буду на корист себи, својој породици и својим ближњима. Када се наша Црква нашла у сукобу са државом око конкордатске кризе 1937.године Епископ Др.Јован се са свештенством и верним народом успротивио овоме и отворено показао незадовољство против таквог уговора са Ватиканом. Против оних који су били пристали на конкордат он доноси решење којим се народни посланици и министри који су из нишке епархије, лишавају свих свештенорадњи и посете свештеника њиховим домовима. До доласка Епископа Др.Јована Ниш је био без епископског двора. До тада су Епископи становали у приватним кућама ,тако је и он становао и плаћао кирију. Схвативши да је потребна зграда за потребе епархије нишке он одмах преузима рад на изградњи и подизању исте. До 1940. године зграда је озидана али нажалост други светски рат прекинуо је започете радове .По завршетку другог светског рата успео је да исели раднике -зидаре који су се ту бесправно уселили и настави са радовима на завршетку зграде, да би се већ 1947. године у њу уселио Црквени суд и Епархијски управни одбор. Иако је новца понестало он не посустаје већ успева да обезбеди новац и завршава започето зидање епархијског двора у коме данас столује и ради Епископ нишки. Свакако не треба заборавити и његов допринос на уређењу и живописању Саборне цркве у Нишу. Исто тако и велики број Цркви и парохијских домова су са његовим благословом подигнуте и освећене. Рукоположио је и велики број нових посленика на њиви Господњој.Старао се на уређењу и очувању манастирских имања и самих манастира,водио бригу о монаштву и монашком подмлатку. У току другог светског рата он испољава сву своју способност и храброст достојнуједног пастира Цркве Христове. Као члан Светог синода и као познавалац немачког језика и културе, он одлази команданту немачких снага за град Београд и успева да издејствује да се из Патријаршијске зграде иселе војници који су је били окупирали и узурпирали.Како у Београду ,тако он и из свог стана у Нишу успева да исели немачке војнике. Оно што свакако заузима значајно место у његовом ангажовању у време рата јесте рад на спасавању невино ухапшених и одвођених на стрељање, за које је он лично гарантовао својом чашћу. Он је поред Немаца водио разговоре и са бугарским окупаторима и од њих тражио да не убијају невине и поштеде недужне. У исто време, њему је од стране Светог синода дошла одлука да се у Нишу отвори привремена богословија“Свети Сава“.У ратним приликама то није било нимало лако јер је требало организовати наставу , требало је обезбедити смештај и храну за наставнике и ђаке. Када је све то обезбеђено богословија у Нишу одпочиње са радом 23. Јула 1943. године у основној школи „Коле Рашић“.Било је295 богослова, већином из старијих разреда , из свих богословија.Неки од њих су имали смештај а 217 су били лично збринути од стране Епископа Др. Јована .Ректор богословије био је Епископ Др. НектаријеКруљ.Богословски испит зрелости одржан је од 7. до 18. септембра 1943. године а изасланик на испиту био је Епископ Др. Јован. Рад ове богословије ускоро је прекинут од стране Бугара који су заузели просторије школе. По завршетку рата, одмах наставља са својом службом првојерарха , служећи по свим местима епархије нишке и залечујући ране које је рат донео Цркви и повереном му верном народу. Доласком нове власти и идеологије у којој није било места Богу и онима који Му служе , на мети се нашао и Епископ Др.Јован. Напади на њега билу су како преко медија, тако и на бројним скуповима, нарочито на скуповима омладине, на којима је прозиван као народни непријатељ,издајник и лопов . На сваки могући начин настојала се омаловажити Црква Христова и њен значај за државу и народ који је она вековима напајала и хранила водом Живом. Иако нападан од нове државне власти, он је свој крст носио достојно као Епископ и ниједном није устукнуо и поклекао пред нападима и клеветама које су биле уперене против њега као човека и Епископа нишког. О његовом богословском раду потребно јепосветити посебно поглавље . Доста је писао и објављивао ,како своје научне радове тако и своје беседе и посланице. Такође је преводио исарађивао у многим часописима. Са његовим благословом излазе часописи“Преглед епархије нишке“,“Духовна стража“ покреће се и лист за децу „Српче“а од 1967. године излази и лист“Глас православне епархије нишке“. Упокојио се је својој 92. години живота,после 49. година епископског служења Христу Богу и стаду Господњем.Сахрањен је у Саборној Цркви у Нишу. Протонамесник Миодраг Павловић Извор: Епархија нишка
  7. На појутарје празника Светога Саве, 28. јануара 2020. године, у новосадској Саборној цркви служен је парастос ктиторима, добротворима, управитељима, професорима и ученицима Гимназије Јован Јовановић Змај. У присуству више од стотину ученика, парастос су служили протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ Светогеоргијевског храма, и протопрезвитер Жељко Латиновић, координатор Катихетског одбора Епархије бачке. Звучни запис беседе оца Жељка Хор Гимназије је својим појањем допринео свечанијем тону овог догађаја. После парастоса служен је мали помен на гробу Саве Вуковића, великог добротвора Гимназије Јован Јовановић Змај. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  8. У острошком скиту Јован до данас је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске служило парастос блаженопочившем игуману манастира Острог архимандриту Лазару Аџићу, поводом деветнаесте годишњице од његовог упокојења. Бесједио је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски протопрезвитер херцегновски:
  9. Старац Арсеније Боца, један од најпознатијих румунских стареца 20. века, упокојио се у Господу 28. новембра 1989. Свети Синод Румунске Патријаршије разматра његово прибројење лику светих. Ових дана одржан је парастос за покој његове душе у манастиру Прислопу, где је погребен, а поводом 30-годишњице упокојења. Заупокојену архијерејску Литургију служио је већи број архијереја и свештеника и ђакона ове Цркве, у присуству огромног броја поклоника и поштовалаца овог старца. После Литургије одслужен је парастос у цркви, а потом помен на његовом гробу на манастирском гробљу, где је један свештеник говорио о пророчком карактеру богословског рада оца Арсенија. Извор: Инфо-служба СПЦ
  10. У понедељак, 23. септембра 2019. године, у новосадском Саборном храму одслужен је годишњи парастос ктиторима, добротворима, управитељима, професорима и ученицима Рождество-Богородичине школе латинскословенске у Новом Саду. Парастос је служио протопрезвитер-ставрофор Ђорђе Ђурђев, настојатељ Саборног храма, уз саслужење протопрезвитера Стојана Билића, сабрата наведеног храма и протопрезвитера Жељка Латиновића, настојатеља Светоуспенског храма и координатора Катихетског одбора Епархије бачке. Сваке године, непосредно по Празнику Рођења Пресвете Богородице, у Саборном храму у Новом Саду, ученици и професори Гимназије Јован Јовановић Змај молитвено се сећају епископа бачког Висариона Павловића, као и свих осталих, уснулих у Господу, ктитора, добротвора, професора и ученика Рождество-Богородичине школе латинскословенске, претече данашње Гимназије. Својим умилним појањем, хор Гимназије је допринео свечаном тону овог догађаја. По завршетку парастоса, присутним ученицима и професорима обратио се отац Жељко и нагласио важност сећања на оне који чекају васкрсење мртвих и живот будућег века. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  11. На дан мученичке смрти Патријарха Српског Варнаве (Росића), 24. јула 2019. године, на старом градском гробљу у Пљевљима, код породичне гробнице Росића, где су сахрањени патријархов отац Ђорђе, мајка Крсмана и браћа Алекса и Урош, служен је парастос члановима породице Росић и Патријарху Варнави. Парастос је служио Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење архијерејског намесника пљеваљског протојереја-ставрофора Саше Јањића, настојатеља манастира Свете Тројице протосинђела Владислава, пароха пљеваљског протојереја Николе Олића и протођакона Николе Перковића. Епископ Атанасије се након парастоса обратио присутнима са неколико топлих речи, подсећајући на блажене успомене Патријарха Варнаву али и на чланове његове најуже породице: – Они су нашли свој покој у Господу јер су у Господу, честито, са вером, надом и љубављу живели. Ми смо дошли да им чинимо помен јер их држимо у својим срцима, у свом памћењу и зато што су заслужили да се увек памте. На тај начин ми одржавамо живу заједницу с њима, заједницу љубави и поштовања. – Часна породица Росић светли, она проповеда, она чини своју мисију у времену и простору. Ми се подсећамо на живот тог праведног човека, духовног горостаса. Још увек није утврђено на који начин је он изашао из овог времена, али битно је да је изашао часно, овенчан успесима свога живота, свога дела. Лична карта не издаје се само за овај наш временски период. Треба се постарати и о личној карти са којом улазимо у вечност и са којом нас у вечности препознају и идентификују. Ту личну карту сами правимо својим делом. Патријарх Варнава је својим животом и делом показао да заслужује наше поштовање. Ми њега овде помињемо и молимо се за њега али смо уверени да и он нас помиње, на одговорнијем месту, пред Богом, и моли се за нас да и нама Бог да да чврсто стојимо у чврстој, чистој, правој, вери православној, беседио је Преосвећени Епископ Атанасије. Помен на осамдесетдвогодишњицу од трагичне смрти српског патријарха Варнаве организовао је Српски културни центар Патријарх Варнава (СКЦ) из Пљеваља који чува успомену на јединог патријарха из овог града. Патријарх Варнава рођен је у Пљевљима 1880. године. У тридесетој години живота постао је епископ, деценију касније митрополит а са педесет година живота постао је Патријарх. На челу Српске Православне Цркве налазио се од 1930. до 1937. године. Сахрањен је у малој цркви Светог Саве на Врачару у Београду. Извор: Епархија милешевска
  12. У петак 28. јуна 2019. г. митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења за спољне црквене односе, похађајући свештена места у Грчкој где је апостол Павле проповедао, стигао је у Солун. Високопреосвећени се састао са митрополитом солунским Антимом у згради Солунске митрополије. У топлом братском разговору јерарси су разменили мишљења о низу питања од заједничког интереса. Истог дана Митрополит и његова пратња посетили су војно гробље Зејтинлик, где почива више од 25.000 војника из Србије, Француске, Британије, Италије и других земаља, међу којима и 400 руских војника и официра. Пред спомеником руским војницима митрополит Иларион је одслужио парастос. По завршетку парастоса Владика се обратио присутнима и, између осталог, казао: „...Савршили смо молитвени спомен на војне заповеднике и ратнике који су положили своје животе за своју веру и отаџбину: не само за нашу руску отаџбину, већ и за земљу Јеладу, свету за све нас. Као и многе друге земље, она је натопљена крвљу наших руских војника - борили су се овде за слободу ове земље, за слободу грчког народа. А данашњи нараштаји Руса, Украјинаца, Белоруса и Грка - сви оних који су се борили на овој земљи захвални су на њиховом подвигу. Молимо се да Господ упокоји њихове душе, опрости им грехе. Ми такође узносимо молитве да се трагедија рата више никада не понови, да политичари извлаче лекције из страшних трагедија прошлости, и да свуда у свету влада мир, тако да наши млади људи не морају да дају своје животе и проливају своју крв. Вечнаја памјат свим жртвама, свима који су сахрањени на овом гробљу! Нека Господ очува наше земље и наше народе у миру и напретку!“ Тада је митрополит Иларион посетио Неапољску Митрополију, која се налази у западном делу Солуна. Уваженог госта је срдачно поздравио митрополит неапољски и ставропољски Варнава, који је говорио о црквеном животу своје епархије и о социјалним и добротворним пројектима које она проводи. Извор: Српска Православна Црква
  13. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је данас Парастос пострадалим војсковођама и војницима, који су свој живот положили у бици на Чегру пре 210 година. Епископу су саслуживали: протојереји-ставрофори Јован Илић и Миодраг Симић, протојереј Златко Василић, протонамесници Срђан Ђурашиновић и Бојан Величковић, јереј Жељко Живковић и протођакон Стеван Кричка. Након Парастоса, одржана је Централна државна церемонија "Обележавање 210. годишњице од боја на Чегру" у организацији Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Представници Владе Републике Србије, Града Ниша, Војске Србије, разних удружења и народа су положили венце испред спомен обележја јунацима на Чегру. Извор: Радио Глас
  14. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 28. марта 2019. парастос блаженоупокојеној монахињи Матрони, на четрдесет дана од њеног престављења. Свјатјејши је казао да се мати Матрона предано припремала за најзначајнији дан овоземног живота, дан када нас Господ позива и призива Себи. "У том дану је садржана велика истина: у чему се нађемо, у томе ће нам бити суђено. Мати Матрона је нађена као монахиња предана Богу и душом и телом", истакао је Патријарх Иринеј. Поред родбине и пријатеља, парастосу су присуствовали верни који носе у срцу љубав и благопоучне речи блажене успомене мати Матроне. Патријарх Иринеј је затим прелио гроб монахиње Матроне вином, обишао монашко гробље и задржао се у разговору са породицом и благочестивим народом, известила је Зорица Зец, сарадник инфо службе СПЦ. Извор: Радио Слово љубве
  15. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је вечарас, 24. марта, са свештенством парастос жртвама НАТО агресије у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Тиме је симболично у 19:45 часова, када су пале прве бомбе на нашу земљу 1999. године, почео молитвени скуп под називом ,,Почело је 24. марта 1999. 20 година и даље нас убијају карциноми, леукемије, смртоносност новорођенчади“. Након парастоса у крипти храма скуп је настављен приказивањем филма о догађајима и страдњима од почетка до краја НАТО бомбадовања, продукција канала ИН4С. На молтвеном скупу о тим страшним данима говорили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Игор Дамјановић из Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“, Томислав Рачић херој са Кошара и проф. др Божидар Бојовић. Игор Дамјановић кординатор Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“ је истакао да овај покрет у Црној Гори има двије обавезе. Прва је према нашим славним прецима који су 27. марта 1941. одбили Хитлеров Тројни пакт и већ у мају у Србији и 13 јула у Црној Гори, подигли масовне народне устанке против нацистичког зла у окупираној Европи, док је друга обавеза поштовање хероја и војника Војске Југославије који су се 1999. године успјешно супроставили НАТО агресији. „Бомбардовање које је на данашњи дан прије 20 година започето, по много чему је била агресија слична нацистичкој из 1941. године. Нацисти су стрељали сто за једнога, а НАТО пакт је предсједнику Слободану Милошевићу испоставио ултиматум да уколико не повуче непобијеђену војску Југославије са Косова и Метохије слиједи апокалипса у којој ће на недјељном нивоу гинути хиљаде грађана Србије и Црне Горе.“ Он је казао да је ова пријетња по својој суштини готово идентична нацистичкој доктрини примењеној у опсади Лењинграда. Истакао је да је у употреби војних отрова, НАТО пакт био чак и монструознији од нациста јер је дејству осиромашеног уранијума и другим опасним материјама изложио цјелокупно становништво Србије и Црне Горе, најгоре је што ће штетне последице осиромашеног уранијума остати заувијек. Решавајући дилему малодушних да ли послије свега има смисла наставити борбу, Дамјановић поручује да ћемо као што смо преживјели турске зулуме и подигли се из безнађа са краја 17. вијека, затим аустроугарску, фашистичку и нацистичку окупацију, преживјети и вријеме НАТО пакта: „Слава херојима одбране отаџбине 1999. године и као што је много пута у својој историји васкрснула васкрснуће поново истинска Црна Гора.“ У име свих бораца који су стали у одбрану отаџбине и оних који су остали по врлетима Паштрика и осталих мјеста широм тадашње СРЈ, скуп је поздравио Томислав Рачић, херој са Кошара, познатији као „водник Пламен“. „Поменуо бих браћу који су остали као гранични камен да обиљеже територију наше отаџбине. Било је ту свих нас из бивше Југославије, Срба Црногораца, Муслимана и Хрвата, Горанаца… Тамо смо сви били браћа и једно, бранитељи наше отаџбине.“ Он је подсјетио да су борбе на Космету почеле марта 1998. године и да је на Кошарама најгори напад био у септембру 1998. године када је у засједу шиптарских терориста упала патрола Војске Југославије када је погинуло пет војника, предвођени Агимом Рамаданијем који је касније и погинуо на Кошарама. Додао је да су се борбе тада водиле на целој територији Космета и да су своје животе на Космету оставиле и жене добровољци: „На крају да нагласим да војска, полиција и остале снаге безбједности на Косову и Метохији, СРЈ, Србији и Црној Гори, нисмо изгубили рат, већ је даљи рат наставила политика а ми као војска смо се часно и поштено повукли са Косова и Метохије и надам се да ћемо се тамо у скорије време поново вратити“, поручио је Томислав Рачић, херој са Кошара. Проф. др Божидар Бојовић истакао је да се злочини најјаче војне силе у историји човјечанства против мале међународно признате државе, злочини којима је у посрнућу једне цивилизације траг за сва времена оставио НАТО од 24. марта до 10. јуна 1999. године, не смију заборавити. На крају вечери присутнима се обратио и Високопреосвећени Митрополит који је подсјетио на ријечи Светога Александра Невског да Бог није у сили него у правди истичући да је то оно што је кроз вјекове надахњивало истинске праве људе без обзира гдје живјели и ком народу припадали: „То је оно на чему је саграђена сва историја балканског народа, како га обично зову они који себе поистовјећују са Европом, говорећи о нама као примитивним племенима и народима. Међутим, тај Балкан, тако озлоглашен и извикан, он је темељ и срце Европе. Он је родио хришћанску Европу“, рекао је владика и додао да је цар Константин пренио престоницу из паганског, многобожачког Рима, гдје је главно начело било хљеба и игара, у мали град Визант, Константинопољ. Митрополит је казао да је хиљаду година та Европа, утемељена на Јерусалиму, Атини, Константинопољу, рађала све што је истинско и право у свеукупној Европи. Нагласио је да је ова Европа која се данас пројавила и поистовјетила себе са Европом само један дио ње, и да она није истинска и права хришћанска Европа, већ њена негација. „Истинска Европа, Европа Светога Петра и Павла, Европа Фрање Асишког, Дантеа, Шекспира и других великих људи, све до највећег Европљанина нашега времена Де Гола, умрла је у Приштини. Преко наших страдања данас тријумфује једна друга Европа! То је Европа крсташких ратова, и она све што ради, ради у име људских права“, рекао је Митрополит. Појаснио је да су и крсташки ратови вођени у име ослобађања Гроба Христовог, а у исто вријеме су оскрнавили Свету Софију у Цариграду, прогнали источно ромејског цара и патријарха из Цариграда и поставили свога владара и патријарха, и вршили насиље у читавој Малој Азији до Јерусалима. Нагласио је владика да је та Европа која је сад тријумфовала, а коју нажалост подржава и признаје једна група наших Црногораца, Европа Наполеона, Мусолонија и Хитлера. Казао је владика да ми не можемо другим путем јер је наша Европа изворна Константиновско-Јустинијановска, царска Европа која је, што се тиче владара, окончана мученичком смрћу царске руске породице 1918. „То је био крај једне Европе, који се наставља и у нашим временима. Међитим, ови страдалници, нарочито дјеца која су побијена од НАТО пакта, Милица Ракић, дјеца на Мурину…, Кошарама, не могу бити побијеђени, јер то би значило прихватити да је то завршена прича и на КиМ, Србији, Црној Гори, Европи, свијету. То значи прихватити да је зло оно које управља судбинама свијета.“, казао је Митрополит и додао да то неће бити јер је ипак свака сила до времана а Божија свевремана. „У имену Божијем је суд и правда и није Бог у сили него у правди и то показује сва историја рода људскога и ово вријеме ће да посвједочи да ће добро, човјечност, Христос Бог – творац неба и земље, носилац правде и истине, дародавац љубави, побиједити сатанску силу која се пројављује данас као што се у Његово вријеме пројављивала и која Га је приковала на Крст, која и данас прикива на крст све оне који су носиоци Христовога духа“, закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. У другу недјељу Великог поста, поводом двадесете годишњице од почетка злочиначког НАТО бомбардовања, након Свете литургије у храму Свете Текле, служен је парастос свим жртвама овог бомбардовања. Парастос је служио надлежни парох протојереј Жељко Ћалић. Он је рекао да су последице НАТО бомбардовања из 1999. огромне. „Рађају се дјеца болесна од канцера који су они овдје посијали као велики хуманисти називајући своју акцију и своју мисију милосрдним анђелом“, казао је он. Додао је да је то продужетак злочина из Другог свјетског рата, када су нацифашити бацали бомбе по Подгорици, Црној Гори, Србији и по Балкану“, рекао је отац Жељко Ћалић. Историчар Перо Радоњић из даниловградског Завичајног музеја говорио је о историјским чињеницама везаним за ово страдање и о њиховим последицама. Даниловград: Војници нису дозволили пароху и представницима Црквене општине да одају пошту Стајићу Војници касарне Милован Шарановић у Даниловграду нијесу дозволили месном пароху Жељку Ћалићу, представницима Црквне општине и Удружења Бијели Павле да запале свијеће и положе вијенац на мјесто на ком је прије двије деценије живот изгубила прва жртва Нато агресије, војник Саша Стајић. Војник који је затворио капију пред окупљенима није образложио због чега не могу ући у касарну. Наводно, они су нешто раније дозволили Стајићевим родитељима да положе цвијеће на мјесто на ком је Београђанин изгубио живот. Саша је погинуо 24. марта 1999. приликом бомбардовања касарне у Даниловграду, гдје је служио редовну војску. Прва је жртва Нато агресије на Србију и Црну Гору. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  17. У Цетињском манастиру цетињско свештенство и свештеномонаштво данас је служило Свету заупокојену литургију са парастосом жртвама НАТО бомбардовања Савезне Репуибликер Југославије 1999. године. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља свештеник Игор Балабан је, тумачећи јеванђелско зачало између осталог рекао да наше врлине могу да открију кров овога свијета и да нас доведу до Христа. „Гдје ће Он, видјевши ту вјеру нашу, видјевши нашу врлину, повјерење у Њега рећи: Синко, кћери Моја, опраштају ти се гријеси твоји. И онда је наше труулежно и трошно тијело, које нас једва носи на овим ногама. као тај одар. А наше биће је као онај одузети. Онда ћемо ми да носимо тијело и њему да заповиједамо, а не одар бесловесни да носи нас кроз живот“, рекао је он. Додао је да се данас навршава двадесет година откако су силници опвога свијета, род овога свијета покушао да нас исцијели тако што нас је увео у још веће страдање. „Убијао нам дјецу, војнике. Сјетимо се само оне мале Милице, дјеце из Мурина. Сјећамо се мноштва војника од којих су многи били тек регрути, који су бикли ту да штите своју домовину… Шта су друго радили наши кроз читаву историју… А силници овога свијета, род сего је одлучио да нас ицијеле тако што ће нас са безбједне удаљености бомбардовати и убијати и уништавати нам индустрију, привреду и слично“, рекао је отац Игор. Додао је да је то добар контраст у односу на оно како Бог поступа. „Бог говори: Синко, опраштају ти се гријеси твоји. И исцјељује сваку болест и немоћ у човјеку. А силник овога свијета, који мисли да је много моћан, много јак, он не исцјељује. Па, иако му је, можда, на уснама његовим исцјељивање, иако на уснама његовим он исповиједа да хоће да помогне, да учини – он, силник овога свијета руши, убија и разара. Тако је са сваким силником – није ово први, а бојим се, ни задњи пут нашем народу, а ни другоим народима“, поручио је отац Игор балабан. Након причешћа вјерних служен је парастос, а протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је прочитао имена свих погинулих из Црне Горе од злочиначке руке НАТО окупатора те 1999. године. Извор: Митрополија црногорско-прморска
  18. У другу недељу Часног поста, 24. марта 2019. године Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј началствовао је Светом архијерејском Литургијом у нишком Саборном храму Слиласка Светог Духа на апостоле уз саслуживање Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г. Г. Арсенија. На Светој Литургији је служен и парастос настрадалима у НАТО агресији током 78 дана бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године. Your browser does not support the HTML5 audio tag. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Патријарху српском и Владики нишком саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије Светог Кирила и Методија у Нишу, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма, протојереј-ставрофор Ненад Микић, протојереј Борислав Стаменковић, протојереј Миодраг Павловић, протојереј Владица Савић, протођакон Стеван Кричка, службеник Епархијског управог одбора и ђакон Ђорђе Филиповић, секретар Епископа нишког. Благољепију богослужења допринело је и појање Црквено-певачке дружине "Бранко" из Ниша вођено диригентом госпођом Саром Цинцаревић. На Светој Литургији данас је читан одељак из Јеванђеља по Марку (2. глава, од 1. до 12. стиха), о времену Великог поста и одељак из Јеванђеља по Јовану, који говори о Христу као добром пастиру (одељак о Светом Григорију Палами). Као и увек свештенство и верни народ са великом радошћу су дочекали Сватјејшег Патријарха, а Саборни храм је био испуњен верницима, који су у великом броју приступили и Светим Тајнама Христовима. Након причешћа и заамвоне молитве Патријех српски служио је парастос жртвама НАТО бомбардовања, након које је Његова Светост одржао надахнуту беседу подсетивши нас да за сваку болест и муку која нас снађе узрок морамо тражити најпре у себи и да време Великог поста управо треба да нам служи да се загледамо у себе и видимо ко је то са нама - Бог или они који су отпали од Бога, јер како је рекао Светјејши патријарх "ми никада нисмо сами". Патријарх спрски је подсетио окупљени верни народ да и да молитва у заједници има велику моћ пред лицем Божјим и да кад дође недеља, треба оставити све друге послове и доћи у храм да се заједнички Богу молимо. Епископ нишки Г.Г. Арсеније је након тога пожелео добродошлицу и благодарио Његовој Светости Патријарху српском у има Епархије нишке и Града Ниша на данашњој Светој Литургији, на молитви за пострадале у НАТО агресији на нашу земљу и на дивним речима Јеванђелске поуке. Светој архијерејској Литургији и парастосу присуствовали су и градоначелник Ниша господин Дарко Булатовић и командант Копнене војске генерал-потпуковник господин Милосав Симовић. Извор: Епархија нишка
  19. Епископ Рашко-призренски Теодосије данас је у манастиру Грачаница служио Св. Литургију и годишњи парастос блаженопочившој игуманији манастира Грачанице мати Ефросинији. Владика је Св. Литургију служио уз саслужење свештеномонаха наше Епархије и уз појање грачаничких сестара. Након Литургије на манастирском гробљу Владика је освештао новоподигнути надгробни крст мати Ефросинији, рад академског вајара Владана Мартиновића, а потом одслужио и парастос. Обративши се присутнима пригодном беседом, Владика се подсетио лика мати Ефросиније која је цео свој живот посветила Богу подвизавајући се и живећи у манастиру Грачаници. Садашњеа игуманија манастира Грачанице мати Стефанида са сестрама за све госте приредила је трпезу љубави у спомен блаженопочивше мати Ефросиније. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  20. Поводом годишњице смрти краља и господара Црне Горе Николе I Петровића у организацији Митрополије црногорско-приморске, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са братством Цетињског манастира и ђака Богословије Св. Петра Цетињског служио је данас на Цетињу парастос у Цркви Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру. Парастосу је присуствовао и архимандрит Никифор (Миловић) из Епархије будимљанско-никшићке, по благослову владике Јоаникија. Говорећи о личности и историјском значају краља Николе, Митрополит је казао да је краљ једна изузетна личност који је наставио свето дјело великих митрополита Петровића и да је благодарећи њему Црна Гора међународно призната 1878. године. Истакао је његове велике заслуге за вријеме Балканских ратова 1912/1913. године, у ослобођењу сјеверне Црне Горе, Васојевића, Пљеваља, Метохије: „Балкански ратови су оно у шта је он себе уградио, а борио се и за ослобођење Скадра. Међутим велике силе су у то вријеме основале Албанију и Скадар је припао Албанији. Црна Гора и Србија су 1914. године у савезништво са тадашњим царем Николајем II Романовим, браниле слободу ових простора од Аустроугарске монархије и Њемачке.“ Подсјећајући на дивну пјесму “Онамо ‘намо” коју је је краљ Никола, ослободиоц Метохије, написао а која се користила као народна химна Краљевине Црне Горе, Високопреосвећени је казао да је Метохија поново поробљена и окупирана и изразио наду да ће Косово и Метохија поново бити ослобођени и да ће тиме бити остворена велика и света идеја краља и господара Црне Горе Николе I Петровића. Рекао је да се нада да ће у наше вријеме и сви његови потомци, синови, унуци, снахе, на челу са књазом Михаилом, а који су сахрањени на разним мјестима, бити пренијети и сахрањени у Дворском гробљу на Цетињу које је и основао краљ Никола. Митрополит је изразио наду да ће када буду, по жељи краља Николе, пренијети и на Дворском гробљу сахрањени његови потомци, Митрополија црногорско-приморска у томе учествовати, као што је и у вријеме Митрополита Данила Дајковића учествовала у дочеку и сахрани краљевске породице. Након помена Митрополит је обишао гробове Петровића који се налазе испред Цетињског манастира. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. На појутарје празника Светога Саве, 28. јануара 2019. године, у новосадској Саборној цркви служен је парастос ктиторима, добротворима, управитељима, професорима и ученицима Гимназије Јован Јовановић Змај. У присуству више од стотину ученика, парастос су служили протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први и протопрезвитер Жељко Латиновић, координатор Катихетског одбора Епархије бачке. Хор Гимназије је својим појањем допринео свечанијем тону овог догађаја. Након парастоса, служен је мали помен на гробу Саве Вуковића, великог добротвора Гимназије. Вечан вам спомен, достојни блаженства и вечног спомена! -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Беседа
  22. На Бадњи дан, 6. јануара 2019. године, обележена је седамдесет и седма годишњица Рације у Жабљу. Литургијско сабрање предводио је протонамесник Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, а саслуживали су пароси жабаљски и ђакон Живко Рајиновић. После свете Литургије су служен помен у Светониколајевском храму, затим на локацијама где су убијени жабаљски пароси: Милош Катић и Георгије Живанов са невиним народом Жабља и Госпођинаца, и на месту званом Црна Ћуприја, где је убијен трећи жабаљски парох Чедомир Еремић и мноштво мештана Жабља. Том приликом су се окупљенима обратили господин Станислав Радуловић, подсекретар покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, затим господин Радован Чолић, председник Скупштине општине Жабаљ, као и отац Бранислав, архијерејски намесник новосадски други. Заједничка порука са овогодишњег обележавања Рације у Жабљу је била да ниједан народ не може себи више никада допустити да учини овакав злочин, нити да буде жртва злочина, већ да ово сећање буде за наук генерацијама које долазе. У обраћањима је наглашено и да не сме бити допуштено да због спржене савести једне групе људи буде осуђен један народ. После обраћања, делегације Аутономне Покрајине Војводине, Општине Жабаљ, Месне заједнице Жабаљ и Удружења ратних војних инвалида ратова 1991 ̶ 1999. године, положили су венце на споменик невино пострадалих жртава Рације. Шајкашка рација је мрачан догађај у прошлости потиског и подунавског краја. Људи помраченог ума су, на свиреп начин, лишили живота неколико хиљада мештана Жабља, Чуруга, Титела и осталих места жабаљског и тителског среза. Пројекат етничког чишћења на овакав начин сачињен је много раније, а као повод је послужило присуство групе авантуриста који су својим деловањем, свесно или несвесно, изазвали крваву реализацију давно скованог плана. Младићи, оци, деца, сродници ̵ криви што постоје, извођени су из својих домова на Бадњи дан пре сунчевог рођаја и одвођени једни у двориште Општине Жабаљ, а други на рукавац реке Тисе, где су последње што су видели биле раље пушчаних цеви у рукама, на жалост, својих комшија. Што је најтрагичније, оних који Исуса Христа исповедају као Сина Божјег, славе Божић, Васкрс... Десетинама година је овај догађај свесно скриван ради политичког интереса. У наше време, захваљујући разумевању и сарадњи Православне Епархије бачке и Владе Аутономне Покрајине Војводине, приступило се обелодањивању злочинâ, броја и имена жртава и зликоваца. Прошлост не сме бити скривана, јер народ који заборави своју историју биће принуђен да је кад-тад једном поново преживи. Нама, српском народу је то познато. Помени и скупови који се ових дана одржавају у Шајкашкој немају за циљ бацање колективне кривице на један народ, које смо ми Срби поготову искусили у новијој историји и немамо право да тако нешто чинимо, већ је циљ сећање које људима неће дозволити да нешто овако понове, нити да то буде над њима поновљено. Где год смо у прилици, злочин морамо звати злочином, како се више никада не би нигде поновио крвави шајкашки Божић. Извор: Радио Беседа
  23. У острошком скуту Јован-до јуче је, на празник Светог Амфилохија Икониског и Светог Александра Невског, након сСвете литургије служен парастос архимандриту Лазару (Аџићу), ранијем дугогодишњем игуману манастира Острога. Јеромонах Климент (Бољевић), један из мноштва духовних чеда блаженопочившег оца Лазара рекао је након парастоса да дубоко вјерује да га је Господ од првога дана примио у своје наручје и прибројао лику светих. „Сви знамо његов живот, сав његов пут од Свете Горе, гдје су га пригрлили и благословили Свети Симеон, Свети Сава и Мајка Божја Тојеручица. Благословио га је и Свет кнез Лазар Косовски и његов крст је отац Лазар носио кроз свој живот, своје болести и патње, увијек са ријечима: слава Богу за све“, казао је отац Климент. Додао је да су сви који знали оца Лазара знали да гледају човјека Божјег. „Знали смо да видимо бескрајну Божанску љубав и благодат Божју која се изливала кроз њега на све нас. Видјели смо и огромно смирење, које је показивао чак и према малој травчици, не само према човјеку“, рекао је он. Отац Климен је нагласио да отац Лазар никад човјеку није заклањао Христа, него му је увијек показивао на Њега. „И данас нам показује на живога и васкрслога Христа, у овоме скиту гдје је горио и догоријевао и, попут воштанице, сагорио своје последње дане, дочеквши да се освети овај храм“, закључио је отац Климент (Бољевић). Игуман острошки архимандрит Лазар (Аџић) уснуо је у Господу 2000. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  24. На дан када наша Света саборна и апостолска црква прославља Светог пророка Јоила, Преподобног Прохора Пчињског и Преподобног Јована Рилског, 1. новембра у Цетињском манастиру служена је Света литургија и парастос за упокојене професоре, ученике и особље Цетињске богословије. Светом литургијом је началствовао јеромонах Прохор, сабрат ове свете обитељи који данас слави свој имендан. Саслуживали су му протосинђел Исак Симић, јеромонах Јустин Мреновић и свештеник из Колумбије, Естебан Диаз Ниња, јерођакон Онуфрије Савић, јерођакон Евстатије Ивановић и ђакон Марко Радмило. За певницом су једнодушно одговарали ученици Цетињске богословије. После Литургије Његово преосвештенство владика диоклијски г. Методије служио је парастос упокојеним професорима, ученицима и особљу Цетињске богословије. На крају се кратком бесједом ученицима обратио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, подучивши их о важности читања текста из књига Светих пророка. Славски колач поводом имендана оца Прохора, освештао је Митрополит Амфилохије уз саслужење архимандрита др Евстатија Аздејковића из Венецуеле, а били су присутни монаси Цетињског манастира. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...