Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'острогу'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 25 results

  1. Његово преосвештенство Епископ каракасни и јужноамерички Руске заграничне цркве Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у суботу 15. фебруара 2020.љета Господњег, на велики хришћански празник Сретење Господње. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир, јерођакон Роман и свештенођакон Ранко Радоњић, као и протојереј-ставрофор Слободан Јокић архијерејски намјесник никшићки и протојереј Милан Станишић парох сутивански. Евхаристијском сабрању молитвено је присуствовало острошко монаштво и вјерни народ, а сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. Заједничарење острошке братије и сабраних вјерника са Владиком Јованом настављено је у манастирској гостопримници. Извор: Манастир Острог
  2. Данас смо имали изузетну част да су нам у гостима били породица Пејановић из Подгорице са четворо дјеце: Анастасија, Софија, Лука и Јован. Лука и Јован су нам скроз спонтано пришла и почели да пјевају пјесму ”Не дамо Светиње”. Преносимо Вам дивне тренутке проведене са њима. Извор: Манастир Острог
  3. Његово високопреосвештенство Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља Г. Георгије у присуству Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Ваведења Пресвете Богородице у Горњем Острогу, поред моштију Светог Василија Острошког Чудотоврца, у четвртак 5. децембра 2019. љета Господњег. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Митрополиту Георгију саслуживали су јерођакон Зосима и свештенођакон Ранко, појала је острошка братија, уз молитвено учешће свештенства, монаштва и вјерног народа. Сабрани који посте Божићни пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења Митрополит Георгије заблагодарио је Миторполиту Амфилохију на благослову да служи у острошкој светињи, поред Светог оца Василија и замолио за благослов и молитве да се Светом Василију Острошком у част, а у славу Божију, у Словачкој подигне манастир који је започет. Митрополит Георгије честитао је и новорукоположеном ђакону Ранку, који је данас са њим служио прву Литургију. Извор: Манастир Острог
  4. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црнгоорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, служио је Свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у суботу 24. августа 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика и архиђакона Евпла. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Саслуживали су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј, јерођакони Роман и Зосима, као и јереји Бојан Радуновић, парох горњеполимско-гусињски и Ђорђе Ракић из Нишке епархије. Молитвено је учествовало бројно острошко и монаштво из других манастира, свештенство и вјерни народ који је из разних крајева васељене дошао у острошку светињу. Сабрани који посте Госпојински пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења Митроплит Амфилохије са саслужитељима служио је помен за покој душа преминулих. Заједничарење свештенства, монаштва и вјерног народа са Митрополитом Амфилохијем настављено је у манастирској гостопримници. Извор: Манастир Острог
  5. Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, служио је са свештеномонаштвом и свештенством заупокојену Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, поводом упокојења Предрага Пеђе Вукића, историчара са Цетиња, у четвртак 25.јула 2019. љета Господњег на празник Иконе Богородице Тројеручице. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Your browser does not support the HTML5 audio tag. Предраг Вукић упокојио се јуче у острошкој светињи у 54.години живота, а заупокојеној Литургији над његовим одром присуствовали су чланови породице, бројно свештенство, монаштво, родбина и пријатељи покојника. Након причешћивања вјерних, Митрополит Амфилохије са саслужитељима служио је опијело над одром Предрага Вукића, а после прочитаног Јеванђеља од њега се опростио подсјећајући на ријечи Светог писма „Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја“ које се читају на опијелу. -Овим ријечима испраћамо оне који из овог пролазног свијета одлазе на вјечни пут, Божији пут, пут којим иде свако створење, пут који је наш брат Предраг Пеђа изабрао и раније. Изабрао је као мјеру свога живота и у времену и у вјечности, Онога који је пут, истина и живот, Христа Бога нашега – казао је Митрополит Амфилохије и додао да је Пеђа Вукић управо тим путем пролазио током свог кратког живота, вјеран Христу Богу и Његовој заповијести. Митрополит Амфилохије је нагласио да је Предраг међу разним путљагама, путељцима и распућима којима многи од нас ходимо по овој земљи, изабрао једини, истински и прави пут. -Вјери у Христа Бога и у вјечно Царство небеско научила га је његова мајка, а историјској науци га је научио његов отац. Његова историја којом се он бавио није била мртва историја, него живот. Његова историја и бављење историјом и живих и животворних моштију Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, темељена је не на разарању светиња Божијих и ловћенске светиње, него на оном светом храму Светог Петра Цетињског и на моштима и на мудрости Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца – казао је Митрополит Амфилохије. Зато је Бог, али и сам Пеђа одабрао да овдје код моштију Светог Василија почива његово тијело и да овдје чека трубе судњег дана, рекао је Митрополит Амфилохије и додао да је у острошку светињу долазио по његовом благослову да проучава архив Светог Василија Острошког. -Био је вјеран Светом Петру Цетињском и његовом живоносном дјелу и његовом схватању историје и историје свога народа, вјеран Светом Петру Другом Ловћеснком Тајновидцу, вјеран Василију Острошком. На тој вјерности и на том поштовању према њима, он је темељио своје схватање историје и своје личне, али и историје свога народа. Зато је остао вјеран до краја свога живота и своме српском народу, како је стално говорио, да је то народ коме он припада – истакао је Митрополит Амфилохије. У име Црквене општине Цетиње, у име Вукићевих суграђана, од њега се опростио предсједник ЦО Рајко Радусиновић, који је говорећи о његовом животу казао да се он одигравао између три мјеста која су опредијелила и обликовала његову животну и стваралачку судбину: Цетиња, Острога и Београда. -Цетиња као мјеста рођења, школовања и рада у државном Архиву, Архиву музеја и Архиву МЦП. Цетиње је волио на специфичан начин, а које га по његовм мишљењу није вољело, а ни размјело, јер то није био град чију је петстогодишњу историју, развој и метаморфозе одлично познавао. То је ипак био град у коме је упознао архивску грађу и у којем је захваљујући својој несвакидашњој меморији постао историчар кога су уважавали и академици и доктори историјских наука, од којих су они искрени и мање сујетни говорили да Пеђа зна више него сви они заједно. Јер Пеђа је био архив који хода – казао је Радусиновић и додао да је због несебичног рада и труда на прикупљању новца за градњу храмова, Вукића СПЦ одликовала Орденом Светог Саве. У Београду је Пеђа обично боравио крајем децембра, када се сретао са еминентним културним и научним радницима, а у Острогу је боравио десетак дана мјесечно, молио Светом Василију Острошком, радио на сређивању манастирског архива и писању духовне поезије, која била друга Пеђина љубав поред историје, казао је Радусиновић. -Судбина је хтјела да ја стари човјек држим опроштајни говор свом сину. Он је био принципијелан човјек и био је јако одређен у својим опредјељењима, убјеђењима и одлукама. Ја сам те његове одлуке и убјеђења поштова. Јесте да смо се некад мимоилазили, али је Пеђа за мене, а вјерујем и за вас био један честит и поштен човјек, емотивне душе, високи интелектуалац. Његови говори, бесједе, предавања, слушани су са великом пажњом, а његова реторика је надалеко чувена. Био је жива енциклопедија и маестро своје струке – казао је Милутин Вукић и подсјетио да му је син обећао да ће он њему држати погребно слово, а не обрнуто. Потом су земни остаци Предрага Вукића сахрањени на манстирском гробљу. Међу присутнима на Вукићевој сахрани поред свештенства, родбине и пријатеља, били су присутни неки од посланика Скупштине Црне Горе и бројни интелектулаци и људи из културног живота Црне Горе. Острошко братство и породица припремили су ручак за покој душе Предрага Вукића у Доњем манастиру. Вјечанаја памјат брату нашем Предрагу Вукићу! Извор: Манастир Острог
  6. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије служио је са свештенством Свету архијерејску литургију на празник Светог Великомученика Прокопија у Горњем Острогу у Пету недјељу по Духовима 21. јула 2019. љета Господњег. Уз молитевно учешће више стотина вјерника на платоу испред Горњег манастира саслуживали су му архимандрит Бенедикт, игуман манастира Михољска Превлака, острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир и јерођакон Роман, као и протојереј-ставрофор Дарко Пејић из Бијелог Поља и протојереј Јован Пламенац из Бара. На данашњи дан прије 51 годину, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је примио свештенички чин у Грчкој, од Митрополита Прокопија. Послије читања зачала из Светог јеванђеља о Христовом боравку у земљи гергесинској и спасењу човјека и пропасти свиња, Митрополит Амфилохије је архипастирском бесједом поучавао сабране говорећи да је мајка Светог оца Василија постала мајка хиљада дјеце кроз свог сина, Острошког Чудотоврца. – Колико је нас данас сабраних, духовне дјеце Светог Василија и свих оних који су се сабирали и сабирају овдје кроз вјекове. Сви се сабирамо око њега и сви смо ми његова духовна дјеца. Од њега се учимо да и ми будемо свједоци Христа Бога живога и васкрслога – казао је Митрополит Амфилохије и испричао сабранима да је и он још у утроби своје мајке Милеве, прије 82 године, добио благослов Светог Василија Острошког када је долазила у острошку светињу да ноћи и да се причести, док је била трудна. Он је подсјетио да је прије 51 годину као калуђер у Кефалонији примио свештеномонашки чин од Митрополита Прокопија, али да се опет као духовно чедо Светог Василија вратио под његово окриље. – Дивни светитељ Божији, дивни Божији угодник и свједок живог Бога, као што је свједок живог Бога и Свети мученик Прокопије кога данас прослављамо. Сви који су од апостолских времена примили свету вјеру у Христа Господа и који су се крстили, сви су они свједоци Христа Бога васкрслог. Мученик на грчком значи свједок. Такви су Свети Прокопије, Свети Василије и сви они који су ходили Христовим путем кроз вјекове до наших времена – истакао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је истакао да је Црква прије свега Христова и Божија, али и светих Божијих људи, свједока Христових и по савјести и по вјери и по крви, а не државна, земаљска и пролазних вриједности. – Зато се ја Богу молим да Бог поврати мудрост и разум онима који су то изгубили, који би да отимају храмове, да их Господ исцијели и да их врати Цркви Божијој, да их врати Христу Богу, да и они буду живи свједоци Бога живог и чланови Цркве Божије којој ни врата пакла не могу одољети и не могу је надвладати – рекао је Митрополит Амфилохије и додао да никакве силе, ни земаљске, ни људске, ни демонске не могу побиједити Цркву јер је у њој снага Духа живога, вјечнога и она има безброј свједока и на небу и на земљи. Сабрани који су се постом и молитвом припремали и који су се измирили са ближњима својим, примили су Свето причешће. На крају богослужења Митрополит Амфилохије је обраћајући се сабранима казао да је свака молитва која се чита у Цркви, да су свака Литургија и свако Причешће заправо молитва за изгоњење демонске силе и очишћење од демонске силе. Потом је економ острошки протосинђел Сергије у име братства острошке обитељи Митрополиту Амфилохију уручио копију иконе Богородице Филеримске, чији се оригинал чува у цетињском музеју, а не у манастиру, коме припада. – Божију ријеч која нас учи и поучава, која се не да свезати, већ 51 годину слушамо од Митрополита Амфилохија. У то име наша братија је припремила дар нашем Митрополиту, да и даље ријеч Божија молитвама Пресвете Богородице, која чека чудо да се ослободи и да служи народу и Цркви као што је и намијењена. Нека Митрополиту нашем Мајка Божија, Свети Василије и Свети Прокопије дају крепости да нам служи на многа и блага љета – казао је о. Сергије уручујући дар Митрополиту Амфилохије, који је потом сабранима испричао пут иконе Богородице Филеримос до Црне Горе, која је већ деценијама одвојена од Руке Светог Јована Крститеља и Честице Часног Крста, светиња са којима је била заједно и у Острогу током Другог свјетског рата. Заједничарење и прослава празника и јубилеја Митрополита Амфилохија настављени су за трезом љубави у Доњем Острогу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. На празник Преподобног Давида Солунског и Спомена иконе Пресвете Богородице Тихвинске, јуче, 9. јула, ну Доњем манастиру Острогу у Цркви Пресвете Тројице Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески-јужноцентрално амерички г. Кирило са свештенством, монаштвом и вјерним народом. Владици Кирилу саслуживали су свештеници и свештеномонаси из Митрополије црногорско-приморске, Епархије буеносајрески-јужноцентралноамеричке и братства манастира Острога. После Литургије манастир Острог посјетили су гости из епархије бањалучке и аустријско-швајцарске, протојереј Далибор Ђукић, парох у Вићенци, јереј Горан Ковачевић, парох колски, мр Велибор Крагић и г. Дарко Ђукић. Гости су се после Литургије у срдачном и братском разговору сусрели са Епископом Кирилом, оцем Сергијем и братством манастира Острог. У манастирској гостопримници г. Зоран Бобичић из села Вучице код Даниловграда, прочитао је пар пјесама, међу којима и пјесму посвећену Епископу Кирилу, који мисионари на апостолском дјелу у Јужној Америци. Владика Кирило је сабранима говорио о апостолској мисији у Јужној Америци и о животу Цркве у новој епархији Српске цркве. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Празник Преподобног Исаије Острошког, светитеља који се под Острогом подвизавао пре Светог Василија, а чије су мошти Турци спалили на Планиници, свечано и молитвено је прослављен у острошкој светињи 11. маја 2019. љета Господњег. Свету архијерејску Литургију у параклису посвећеном том великом Божјем угоднику у Горњем Острогу служио је Преосвећени Владика диоклијски г. Методије, викарни Епископ Митрополије црногорско-приморске. Саслуживали су протојереј Александар Крговић из Мојковца, јеромонах Јован из манастира Стањевићи, јерођакон Роман - сабрат острошке обитељи и свештенођакон Славко Обрадовић из Ваљева, уз молитвено учешће свештенства, монаштва и више хиљада верника који су се сабрали у острошку светињу из разних крајева васељене. Сабрани који су се постом, молитвом и исповешћу припремали, присајединили су се Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, а бројни верници су непрекидно приступали цркви Ваведења Пресвете Богородице да целивају кивот са моштима Светог Василија. На крају богослужења владика Методије са саслужитељима, уз молитвено учешће протосинђела Сергија, економа острошке обитељи, благосиљао је и преломио славски колач који су у славу Божју, а у част Преподобног Исаије Острошког и поводом храмовне славе параклиса у Горњем Острогу, припремила острошка братија. Извор: Манастир Острог
  9. Његово преосвештенство Епископ брегалнички и мјестољуститељ битољски г. Марко из Охридске архиепископије, служио је данас, 20.марта 2019. љета Господњег друге недјеље Васкршњег поста, Свету литургију пређеосвећених дарова у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, на празник Светих седам свештеномученика херсонских. Саслуживали су му протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Павле, јереји Јордан Марков из Македоније и Ненад Бубања, парох бучичко-виницки и лубнички из Епархије будимљанско-никшићке и јерођакони Роман и Зосима. Прије причешћивања вјерних Пређеосвећеним даровима, сабранима се ријечима надахнуте бесједе обратио владика Марко, који је заблагодарио Господу што га је удостојио да служи у светињи Светог Василија Острошког Чудотворца у дане Васкршњег поста. – Доћи и само се поклонити Светом Василију је заиста велики благослов, али служити Литургију и причестити се на овом светом мјесту, у овој светој обитељи је заиста пуноћа радости. Посебно нам је радост што се то дешава у велику Четрдесетницу – казао је владика Марко. Говорећи о посту, који се састоји од уздржања од мрсне хране, али и уздржања говора, грешних мисли, од лоших дјела, Епископ Марко је казао да духовни пост за православне хришћане не почиње Светом четрдесетницом, нити се завршава Великом суботом. – Уздржање језика, стражарење надмислима код нас хришћана не почиње великом Четрдесетницом, нити се њом завршава. И када је Васкрс, ми се уздржавамо од грешних мисли, трудимо се, али храна која је мало свечанија за велике празнике, не значи да треба да једемо незасито, па на неки начин пост не почиње Светом четрдесетницом, него је сваки хришћанин увијек у посту, увијек у неком уздржању – казао је владика Марко. Преосвећени Епископ Марко је казао да је заједница са Богом важнија и од хране и од сваког задовољства, али као што је Адам сагријешио, често се дешава да и ми сагријешимо и дајемо више себе земаљским добрима. – Зато је и Црква успоставила ово, мало интензивније уздржање, него што је то уобичајено. На неки начин Света четрдесетница је испит самом човјеку да види докле је он стигао са уздржањем. То је као кад спортиста вјежба за неко такмичење и кад дође то такмичење, он покаже колико се увјежбао и колики је успјех спреман да постигне – рекао је владика Марко и нагласио да треба да покажемо да нам је Бог најважнији и да нам је заједница са Њим најважнија и да зато не смијемо да се одамо земаљским добрима. Потом је владика Марко причешћивао сабрано монаштво и вјерни народ, који посте Васкршњи пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали за ту Свету тајну. Владици Марку је на крају богослужења отац Сергије заблагодарио у име острошке обитељи на великом благослову који доноси из Охридске архиепископије и подсјетио да наша браћа и сестре у Македонији својим животом свједоче великопосни и посни живот Цркве. – Пост није, што рече и сам владика, само уздржање од мрсне хране, него трпљење свих искушења која долазе на човјека, на вјерника, на хрићанина, нарочито у данашње вријеме на православног хришћанина – казао је о.Сергије. Заједничарење владике Марка са острошким монаштвом и вјерницима настављено је у манастирској гостопримници. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. У петак 18/5.јануара 2019. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Крстовдан, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице началствовао је јеромонах Владимир, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј, јереји Радмило Чизмовић пјешивачки парох и Слободан Лукић црмнички парох и јерођакон Роман. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који сау се припремали, причестили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа. Потом је о. Јеротеј са саслужитељимаслужио велико освећење воде, што је обичај на овај велики празник, који најављује Крштење Господа Исуса Христа – Богојављење. Саслужитељи су потом погружавали водом сабране. На Крстовдан се православни хришћани придржавају поста на води. Извор: Манастир Острог
  11. Црква Ваведења Пресвете Богородице у Острогу, у којој су мошти Светог Василија Острошког Чудотоврца, данас, 4. децембра, саборно и молитвено је прославила своју славу. Свету литургију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење свештенства, монаштва и великог броја вјерних. У току Литургије Митрополит црногорско-приморски је у чин јерођакона рукоположио сабрата острошке обитељи монаха Никиту. Повезана вест: https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435955/митрополит-амфилохије-у-острошкој-светињи-богородица-је-у-себе-примила-бога-и-постала-храм-бога-живога-r11714/
  12. Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је Свету архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у 23. недјељу по Педесетници, 4. новембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског. Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Зосима, као и јереј Мирослав Михаиловић пивски парох и ђакон Марко Радмило из Франкфурта, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Литургији је молитвено присуствовала и игуманија Пећке патријаршије, високопреподобна мати Харитина са сестром монахињом, која је сабранима у Острогу донијела благослове наше велике светиње на Косову и Метохији. Након читања зачала из Светог Јеванђеља о спасењу човјека и пропасти свиња, сабранима је бесједио Преосвећени Владика Кирило. Заблагодаривши Митрополиту Амфилохију, али и Светом Василију Острошком што су му благословили и удостојили га служења у острошкој светињи, он је казао да се благодат Божија у пуноћи открила у Јединородном Сину Божијем Исусу Христу на крају времена и да је благодат која је у Њему пребивала чинила чуда и на видљиви и на невидљиви начин. – Нека чудеса су учињена у тајности, а нека су записана, а има тога што учини Исус које кад би се редом пописало ни у сам свијет не би стале написане књиге. Видљива су се остварила ради поуке људима о чему свједочи данашње Јеванђеље. Једно од тих чуда које се десило у Гадари или Гергеси, у незнабожаком крају, гдје је Господ ријетко излазио, а гдје су га срели бјесомучници, поред којих дуго времена нико није могао проћи тим путем – казао је о. Кирило. Он је нагласио да је сам Христос доласком у незнабожачку земљу, тамо својим присуством без неке преходне намјере произвео духовну револуцију. – Прво су Га препознали демони и то је на изобличење било и Његовим ученицима и свима онима који су у Њему видјели само човјека. Демон је завикао ”што си дошао да нас мучиш прије времена Сине Божији”. Демон дакле зна да ће Христос доћи на крају свијета и вијека и да ће га бацити у бездан. Демон је у Њему препознао судију и исповиједио Христа на изобличење људима који су у Христу видјели само обичног човјека. Касније ће апостоли препознати Сина Божијег у Исусу Христу – казао је Владика Кирило и додао да треба да проповиједамо Бога увијек када нам учини нешто добро. Господ је имао милости према демонима и услишио њихову молбу да их не шаље у бездан, већ у крдо свиња, казао је Владика Кирило и додао да се крдо свиња након што су их запосјели демони утопило у језеру. Тада је окупљени народ више жалио за изгубљеним свињама, него што су се обрадовали што су два бјесомучна човјека исцијељена. – Људи у свом среброљубљивом настројењу, у настројењу угађања себи и свом стомаку, немају силе да се обрадују духовном радошћу што је пред њима Онај који је силнији од демона који су их до тада мучили, који им до тада нису дали проћи тим путем и сва сила људска није могла да смири те људе и одагна ту демонску силу, што је Христос само својим присуством урадио – казао је Владика и нагласио колико је тешка заслијепљеност среброљубљем. Сабрани који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Сергије заблагодарио је Господу што је Владика Кирило богослужио у острошкој светињи. – Владика Кирило Бојовић је редовни епископ на цијелој територији Јужне Америке, за све наше људе, али и за све људе који ће бити наши. Кад кажем наши, не мислим на тијело и крв, већ на оне који ће се самом Господу Исусу Христу приклонити и кога ће примитикроз Свето Крштење и који ће кроз врлински и светотајински живот живјети у Цркви Божијој – казао је о. Сергије и додао да је Литургији присуствовао и колумбијац Теофило, православни хришћанин који се припрема за монаштво. Заблагодарио је Богу што је Литургији присуствовала мати Харитина и донијела благослове Пећке патријаршије. Заједничарење Владике Кирила са острошком братијом, свештенством, монаштвом и вјерним народом настављено је за трпезом хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је Свету архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у 23. недјељу по Педесетници, 4. новембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског. Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Зосима, као и јереј Мирослав Михаиловић пивски парох и ђакон Марко Радмило из Франкфурта, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Литургији је молитвено присуствовала и игуманија Пећке патријаршије, високопреподобна мати Харитина са сестром монахињом, која је сабранима у Острогу донијела благослове наше велике светиње на Косову и Метохији. Након читања зачала из Светог Јеванђеља о спасењу човјека и пропасти свиња, сабранима је бесједио Преосвећени Владика Кирило. Заблагодаривши Митрополиту Амфилохију, али и Светом Василију Острошком што су му благословили и удостојили га служења у острошкој светињи, он је казао да се благодат Божија у пуноћи открила у Јединородном Сину Божијем Исусу Христу на крају времена и да је благодат која је у Њему пребивала чинила чуда и на видљиви и на невидљиви начин. – Нека чудеса су учињена у тајности, а нека су записана, а има тога што учини Исус које кад би се редом пописало ни у сам свијет не би стале написане књиге. Видљива су се остварила ради поуке људима о чему свједочи данашње Јеванђеље. Једно од тих чуда које се десило у Гадари или Гергеси, у незнабожаком крају, гдје је Господ ријетко излазио, а гдје су га срели бјесомучници, поред којих дуго времена нико није могао проћи тим путем – казао је о. Кирило. Он је нагласио да је сам Христос доласком у незнабожачку земљу, тамо својим присуством без неке преходне намјере произвео духовну револуцију. – Прво су Га препознали демони и то је на изобличење било и Његовим ученицима и свима онима који су у Њему видјели само човјека. Демон је завикао ”што си дошао да нас мучиш прије времена Сине Божији”. Демон дакле зна да ће Христос доћи на крају свијета и вијека и да ће га бацити у бездан. Демон је у Њему препознао судију и исповиједио Христа на изобличење људима који су у Христу видјели само обичног човјека. Касније ће апостоли препознати Сина Божијег у Исусу Христу – казао је Владика Кирило и додао да треба да проповиједамо Бога увијек када нам учини нешто добро. Господ је имао милости према демонима и услишио њихову молбу да их не шаље у бездан, већ у крдо свиња, казао је Владика Кирило и додао да се крдо свиња након што су их запосјели демони утопило у језеру. Тада је окупљени народ више жалио за изгубљеним свињама, него што су се обрадовали што су два бјесомучна човјека исцијељена. – Људи у свом среброљубљивом настројењу, у настројењу угађања себи и свом стомаку, немају силе да се обрадују духовном радошћу што је пред њима Онај који је силнији од демона који су их до тада мучили, који им до тада нису дали проћи тим путем и сва сила људска није могла да смири те људе и одагна ту демонску силу, што је Христос само својим присуством урадио – казао је Владика и нагласио колико је тешка заслијепљеност среброљубљем. Сабрани који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Сергије заблагодарио је Господу што је Владика Кирило богослужио у острошкој светињи. – Владика Кирило Бојовић је редовни епископ на цијелој територији Јужне Америке, за све наше људе, али и за све људе који ће бити наши. Кад кажем наши, не мислим на тијело и крв, већ на оне који ће се самом Господу Исусу Христу приклонити и кога ће примитикроз Свето Крштење и који ће кроз врлински и светотајински живот живјети у Цркви Божијој – казао је о. Сергије и додао да је Литургији присуствовао и колумбијац Теофило, православни хришћанин који се припрема за монаштво. Заблагодарио је Богу што је Литургији присуствовала мати Харитина и донијела благослове Пећке патријаршије. Заједничарење Владике Кирила са острошком братијом, свештенством, монаштвом и вјерним народом настављено је за трпезом хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  14. Митрополит је поручио да је једна је Црква Христова. Једно је тијело Христово, једно је распеће Христово, и једна је голгота Христова: „Једна је Гора Сионска гдје је сишао Дух Свети и утемељио Цркву Божију. Ево раширила се она по читавом свијету данас са Горе Сионске из Светога града Јерусалима – свете Цркве јерусалимске за коју се с правом пјева да је једино она мајка Црква свих Цркава хришћанских, па и древних патријаршија: Александријске, Антиохијске, Цариградске, Московске, наше Патријаршије и свих других патријаршија, архиепископија, епископија и оних које су утемељила Света браћа Ћирило и Методије“. Митрополит Амфилохије је данас са Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве чешких и словачких земаља г. Георгијом служио Свету службу Божију поводом храмовне славе Цркве Воздвижења Часног крста у Горњем манастиру Острог. У архипастирском слову након Светог јеванђеља, Митрополит Георгије је подсјетио да свако од нас кроз свој живот носи свој Крст и да су другачији крстови које носи жена и муж, монах, свештеник, наш Митрополит. Он је казао да свако од нас који носи свој крст и који се са Господом нашим Исусом Христом сараспиње са Њим и васкрсава. „Ми људи, кроз Крст Богочовјека Исуса Христа постајемо обожени – мали богови. Живимо, побјеђујемо смрт. Распети нису само људи, већ и читави народи. Распет је српски народ на КиМ, Црној Гори, православни хришћани у Украјини гдје се дешава велика неправда. Распети су били и ваши преци на овим просторима, али сте ту. Господ Бог вас је заволио“, казао је владика Георгије. Истакао је да Крст на којем су распети народи није знак смрти и да је наш народ сад распет, како би се видјело да стоји на врху, да је светлост свету: „Сваки православни народ који вјерује, има наду зна и осјећа да крст није крај већ да је послије њега васкрсење. Погледајмо Светог оца нашега Василија Острошког, Светог Станка мученика, носили су свој крст и били распети, али нису умрли. Осјећамо силу и моћ њихових молитви. Они су живи.“ Говорећи да свако ко носећи свој крст живи са вјером и Господом Исусом Христом – Богочовјеком са Њим и васкрсава, Митрополит михаловско-кошицки Георгије је пожелио да Часни крст васкрсне српски православни народ, Косово и Метохију, Црну Гору, Украјину и све нас православне. Након благосиљања и резања славског колача, Митрополит Амфилохије је честитао празник и подсјетио да су се на овом мјесту, гдје се подвизавао јеромонах Исаија од Оногошта, Свети Василије Острошки који је направио цркву у част Воздвижења Часног крста, кроз вјекове сабирали и сабирају вјерне душе жедне и гладне Бога живога. Говорећи да у Острогу вјерни добијају душевно и тјелесно исцјељење, просвећење свјетлошћу истине Божије – ради задобијања вјечнога и непролазнога Христовога царства, Митрополит Амфилохије је истакао да је то једно од најчудеснијих мјеста и светиња широм васељене: „Ријетке су светиње као што је острошка и светиња посвећена Часном крсту- животворноме, израсла из оне светиње Христовога распећа и васкрсења, из гроба Господњега светом граду Јерусалиму.“ Митрополит је казао да све светиње одатле израстају и расту: „Храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму и све светиње широм васељене ту се рађају и зачињу и шире по читавој васиони и сабирају све људе жедне и гладне Бога и Његове љубави, доброте и Царства Божијега вјечнога и непролазнога.“ Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије пожелио је да острошка светиња и даље сабира такве душе и просвећује све оне који овдје долазе и живе, јер нам је сила и вјерност Часнога крста и потребна овдје у Црној Гори, као и страдалницима на КиМ, Пећкој патријаршији, Грачаници, Дечанима, Призрену и онима страдају и пате у братоубилаштву у Украјини. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је позвао данас на празник Воздвижења Часног крста у манастиру Острог све патријархе, Свјатјејшег Патријарха васељенскога Вартоломеја, Патријарха Московскога Кирила, Блажењејшега Митрополита кијевскога и све Украјине Онуфрија, све православне епископе да не дозволе да се у Украјини настави братоубилаштво и да га на било који начин не подржавају како би се сачувало јединство Цркве Божије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Митрополит је поручио да је једна је Црква Христова. Једно је тијело Христово, једно је распеће Христово, и једна је голгота Христова: „Једна је Гора Сионска гдје је сишао Дух Свети и утемељио Цркву Божију. Ево раширила се она по читавом свијету данас са Горе Сионске из Светога града Јерусалима – свете Цркве јерусалимске за коју се с правом пјева да је једино она мајка Црква свих Цркава хришћанских, па и древних патријаршија: Александријске, Антиохијске, Цариградске, Московске, наше Патријаршије и свих других патријаршија, архиепископија, епископија и оних које су утемељила Света браћа Ћирило и Методије“. Митрополит Амфилохије је данас са Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве чешких и словачких земаља г. Георгијом служио Свету службу Божију поводом храмовне славе Цркве Воздвижења Часног крста у Горњем манастиру Острог. У архипастирском слову након Светог јеванђеља, Митрополит Георгије је подсјетио да свако од нас кроз свој живот носи свој Крст и да су другачији крстови које носи жена и муж, монах, свештеник, наш Митрополит. Он је казао да свако од нас који носи свој крст и који се са Господом нашим Исусом Христом сараспиње са Њим и васкрсава. „Ми људи, кроз Крст Богочовјека Исуса Христа постајемо обожени – мали богови. Живимо, побјеђујемо смрт. Распети нису само људи, већ и читави народи. Распет је српски народ на КиМ, Црној Гори, православни хришћани у Украјини гдје се дешава велика неправда. Распети су били и ваши преци на овим просторима, али сте ту. Господ Бог вас је заволио“, казао је владика Георгије. Истакао је да Крст на којем су распети народи није знак смрти и да је наш народ сад распет, како би се видјело да стоји на врху, да је светлост свету: „Сваки православни народ који вјерује, има наду зна и осјећа да крст није крај већ да је послије њега васкрсење. Погледајмо Светог оца нашега Василија Острошког, Светог Станка мученика, носили су свој крст и били распети, али нису умрли. Осјећамо силу и моћ њихових молитви. Они су живи.“ Говорећи да свако ко носећи свој крст живи са вјером и Господом Исусом Христом – Богочовјеком са Њим и васкрсава, Митрополит михаловско-кошицки Георгије је пожелио да Часни крст васкрсне српски православни народ, Косово и Метохију, Црну Гору, Украјину и све нас православне. Након благосиљања и резања славског колача, Митрополит Амфилохије је честитао празник и подсјетио да су се на овом мјесту, гдје се подвизавао јеромонах Исаија од Оногошта, Свети Василије Острошки који је направио цркву у част Воздвижења Часног крста, кроз вјекове сабирали и сабирају вјерне душе жедне и гладне Бога живога. Говорећи да у Острогу вјерни добијају душевно и тјелесно исцјељење, просвећење свјетлошћу истине Божије – ради задобијања вјечнога и непролазнога Христовога царства, Митрополит Амфилохије је истакао да је то једно од најчудеснијих мјеста и светиња широм васељене: „Ријетке су светиње као што је острошка и светиња посвећена Часном крсту- животворноме, израсла из оне светиње Христовога распећа и васкрсења, из гроба Господњега светом граду Јерусалиму.“ Митрополит је казао да све светиње одатле израстају и расту: „Храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму и све светиње широм васељене ту се рађају и зачињу и шире по читавој васиони и сабирају све људе жедне и гладне Бога и Његове љубави, доброте и Царства Божијега вјечнога и непролазнога.“ Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије пожелио је да острошка светиња и даље сабира такве душе и просвећује све оне који овдје долазе и живе, јер нам је сила и вјерност Часнога крста и потребна овдје у Црној Гори, као и страдалницима на КиМ, Пећкој патријаршији, Грачаници, Дечанима, Призрену и онима страдају и пате у братоубилаштву у Украјини. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  16. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије економ у острошкој обитељи, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Митар Тешић из Бијељине, јеромонах Владимир, јереј Никола Скопљак из Бијелог Поља и јерођакон Зосима. На свештеничке литургијске молитве одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали и који су се измирили са ближњима, присајединили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христас примивши Свето Причешће. Заједничарење острошког монаштваса свештенством и вјерним народом настављено је у манастирској гостопримници. Света Литургија раније јутрос одслужена је и у Горњем Острогу, на платоу испред манастира у присуству великог броја вјерника који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог
  17. У 14. недјељу по Педесетници, 2. септембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог пророка Самуила и Светог свештеномученика Филипа Ираклијског, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије економ у острошкој обитељи, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Митар Тешић из Бијељине, јеромонах Владимир, јереј Никола Скопљак из Бијелог Поља и јерођакон Зосима. На свештеничке литургијске молитве одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали и који су се измирили са ближњима, присајединили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христас примивши Свето Причешће. Заједничарење острошког монаштваса свештенством и вјерним народом настављено је у манастирској гостопримници. Света Литургија раније јутрос одслужена је и у Горњем Острогу, на платоу испред манастира у присуству великог броја вјерника који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог View full Странице
  18. Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају. Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог. -Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић. Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију. -На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо. Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа. -Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге. Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури. -Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено, оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић. Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови. -Књига Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог. Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури. -Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе. У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига. -Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом. Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп. Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига . -Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих. Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен. – Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига. Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић. Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Књига „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића синоћ је у Центру за културу у Даниловграду сабрала Бјелопавлиће, као и све оне који се годинама надахњују и живе овом светињом и Божјим угодником Светим Василијем. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају. Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог. -Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић. Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију. -На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо. Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа. -Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге. Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури. -Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено, оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић. Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови. -Књига Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог. Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури. -Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе. У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига. -Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом. Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп. Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига . -Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих. Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен. – Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига. Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић. Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. По благослову Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице служио је Преосвећени Владика Кирило, новоизабрани Епископ буеносајрески и јужно-централно-амерички, уз саслужење сабраће острошке обитељи протосинђела Сергија и јеромонаха Јеротеја, јереја Зорана Бубање пароха павинопољског и Миленка Ралевића пароха у Јужној Америци и јерођакона Романа, Зосиме и Владимира, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је о великом празнику Педесетници поучавао о. Сергије, који је између осталог подсјетио да је Господ сабрао ученике своје и послао на њих Духа Светога, чиме је основана Црква Божија. -Није ли могао Господ да каже апостолима да крену на пут, да проповједају Јеванђеље, а да ће им Он у потребном тренутку када свако стигне на свој циљ послати Духа Светога и да ће моћи да говоре стране језике, да исцјељују болесне, да оживаљавају мртве, исцјељују сваку слабост и немоћ, да изгоне духове? Не. Господ новоосновану цркву сада наоружава силом Духа Светога, којој неће дефинитивно одољети ни паклена врата. Он шаље Духа Светога сакупљеним апостолима и тиме нас најбоље поучава да сакупљени у име Христово ћемо добити ону силу коју су добили апостоли – казао је о. Сергије и рекао да Дух свети како онда, тако и у све дане до данас и у вјекове вјекова наоружава све оне који жедне за истином и правдом Божијом. Црква Божија Духом Светим је најсилнија вјечна творевина и ван ње нема ништа, казао је о. Сергије. -Многи покушавају да имитирају Цркву Божију мислећи да ће називом или сакупљањем, али не у име Господа Исуса Христа, него по својим мудровањима земаљским, имати исту силу. Неће. Сва царства, све силе, сва богатства овога свијета су пролазила и пролазе, иако се тренутно чине да су набујала као нешто непобједиво, историја их брзо заборавља. Хвала Господу Богу да истим овим Духом Светим ми можемо да препознамо Сина Божијег, Онога који је дошао да нас припреми и научи свему овоме, јер без Духа Светога и Божије благодати ми не можемо познати да је заиста Господ Исус Христос – истако је он и додао да је острошка светиња велики извор Божије благодати коју на нас преносе нетрулежне мошти Светог Василија Острошког у које се уселио Дух Свети. Након причешћивања вјерних молитвена прослава празника настављена је кољенопреклоним молитвама и призивом Светог Духа, а вјерни народ је по древном православном обичају плео вијенце од свјеже покошене траве која се у цркву уноси на овај велики празник. Потом је храм Свете Тројице опходила литија коју је предводио Владика Кирило. Током литије прочитани су одломци из Јеванђеља и благосиљана острошка обитељ, храм, упокојени оци, праоци, ктитори и приложници храма и сабрани вјерни народ, а потом је Преосвећени Епископ Кирило благосиљао и пререзао славски колач који је припремила острошка братија. На крају је острошком монаштву и сабранима велики празник и славу честитао Владика Кирило, који је изразио наду да су сви сабрани на Светој Литургији осјетили благодат Светог Духа. -Можемо схоластички подијелити вријеме наше историје и пребивања овога свијета на три дијела. То је вријеме Оца, вријеме Сина и вријеме Духа Светога. Нека нико не мисли да Отац, Син и Дух Свети икада нешто раде сами. Они све увијек раде заједно, али због созерцања можемо рећи да се временом Оца назива вријеме до доласка Сина Божијег на земљи, затим је Син Божији извршио читав домострој спасења који му је благословио његов Отац, а по свом Вазнесењу Господ је препустио вођство Цркве Божије Духу Светом – казао је Владика Кирило. Није само црквени клир позван да приноси жртву Богу, рекао је Владика Кирило, већ смо сви позвани. -Наравно, да су епископи и свештеници барјактари, предводници, првјенци, али сви смо позвани да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо. То можемо да урадимо само благодаћу Светог Духа – казао је он. Заједничарење је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави коју је припремила острошка братија. Извор: Манастир Острог
  21. Празник Силаска Светог Духа на Апостоле – Педесетница, храмовна слава цркве Свете Тројице у Доњем острошком манастиру, прослављен је данас Светом Архијерејском Литругијом, литијом око цркве, резањем славског колача, молитвом призива Светог Духа и славском трпезом хришћанске љубави. Звучни запис беседе Епископа Кирила Звучни запис беседе протосинђела Сергија -ФОТОГАЛЕРИЈА- По благослову Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице служио је Преосвећени Владика Кирило, новоизабрани Епископ буеносајрески и јужно-централно-амерички, уз саслужење сабраће острошке обитељи протосинђела Сергија и јеромонаха Јеротеја, јереја Зорана Бубање пароха павинопољског и Миленка Ралевића пароха у Јужној Америци и јерођакона Романа, Зосиме и Владимира, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је о великом празнику Педесетници поучавао о. Сергије, који је између осталог подсјетио да је Господ сабрао ученике своје и послао на њих Духа Светога, чиме је основана Црква Божија. -Није ли могао Господ да каже апостолима да крену на пут, да проповједају Јеванђеље, а да ће им Он у потребном тренутку када свако стигне на свој циљ послати Духа Светога и да ће моћи да говоре стране језике, да исцјељују болесне, да оживаљавају мртве, исцјељују сваку слабост и немоћ, да изгоне духове? Не. Господ новоосновану цркву сада наоружава силом Духа Светога, којој неће дефинитивно одољети ни паклена врата. Он шаље Духа Светога сакупљеним апостолима и тиме нас најбоље поучава да сакупљени у име Христово ћемо добити ону силу коју су добили апостоли – казао је о. Сергије и рекао да Дух свети како онда, тако и у све дане до данас и у вјекове вјекова наоружава све оне који жедне за истином и правдом Божијом. Црква Божија Духом Светим је најсилнија вјечна творевина и ван ње нема ништа, казао је о. Сергије. -Многи покушавају да имитирају Цркву Божију мислећи да ће називом или сакупљањем, али не у име Господа Исуса Христа, него по својим мудровањима земаљским, имати исту силу. Неће. Сва царства, све силе, сва богатства овога свијета су пролазила и пролазе, иако се тренутно чине да су набујала као нешто непобједиво, историја их брзо заборавља. Хвала Господу Богу да истим овим Духом Светим ми можемо да препознамо Сина Божијег, Онога који је дошао да нас припреми и научи свему овоме, јер без Духа Светога и Божије благодати ми не можемо познати да је заиста Господ Исус Христос – истако је он и додао да је острошка светиња велики извор Божије благодати коју на нас преносе нетрулежне мошти Светог Василија Острошког у које се уселио Дух Свети. Након причешћивања вјерних молитвена прослава празника настављена је кољенопреклоним молитвама и призивом Светог Духа, а вјерни народ је по древном православном обичају плео вијенце од свјеже покошене траве која се у цркву уноси на овај велики празник. Потом је храм Свете Тројице опходила литија коју је предводио Владика Кирило. Током литије прочитани су одломци из Јеванђеља и благосиљана острошка обитељ, храм, упокојени оци, праоци, ктитори и приложници храма и сабрани вјерни народ, а потом је Преосвећени Епископ Кирило благосиљао и пререзао славски колач који је припремила острошка братија. На крају је острошком монаштву и сабранима велики празник и славу честитао Владика Кирило, који је изразио наду да су сви сабрани на Светој Литургији осјетили благодат Светог Духа. -Можемо схоластички подијелити вријеме наше историје и пребивања овога свијета на три дијела. То је вријеме Оца, вријеме Сина и вријеме Духа Светога. Нека нико не мисли да Отац, Син и Дух Свети икада нешто раде сами. Они све увијек раде заједно, али због созерцања можемо рећи да се временом Оца назива вријеме до доласка Сина Божијег на земљи, затим је Син Божији извршио читав домострој спасења који му је благословио његов Отац, а по свом Вазнесењу Господ је препустио вођство Цркве Божије Духу Светом – казао је Владика Кирило. Није само црквени клир позван да приноси жртву Богу, рекао је Владика Кирило, већ смо сви позвани. -Наравно, да су епископи и свештеници барјактари, предводници, првјенци, али сви смо позвани да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо. То можемо да урадимо само благодаћу Светог Духа – казао је он. Заједничарење је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави коју је припремила острошка братија. Извор: Манастир Острог View full Странице
  22. У параклису посвећеном овом великом Божијем угоднику, Светом Литургијом је началствовао је архимандрит Павле Радусиновић настојатељ манастира Ораховица у Славонији и дугогодишњи намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јован сабрат манастира Стањевићи, јереји Младен Томовић барски парох и Драгиша Томић служитељ при манастиру Подмалинско и јерођакон Зосима сабрат острошке обитељи. Евхаристијском сабрању присуствовало је мноштво монаштва и вјерног народа, који су од раних јутарњих сати почели да пристижу у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, чији се празник прославља сјутра. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је бесједећи поучавао о. Павле, који је казао да је Свети отац Исаија који се подвизавао у острошкој светињи одбацивши гордост живота испунио све оно што је потребно да би достигао вјечно блаженство. – Свети Исаија поставши тако наставник монаха и сабесједник анђела, у своје вријеме није био много знаменит. Али свако добро дјело Господ прославља у своје вријеме. После његове кончине, на овоме мјесту, гдје се после њега подвизавао Свети Василије, кроз вјекове се окупљало мноштво монаха, а потом и ријеке људи који траже не само утјеху, него и извор радости, нову снагу за све оно што нас очекује у животу – казао је о. Павле. О.Павле је са саслужитељима на крају богослужења благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе Светог Исаије Острошког који је припремила острошка братија. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске пјешке кренули на поклоњење Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог
  23. Светом Литургијом и резањем славског колача у Горњем Острогу, у петак 11.маја 2018. љета Господњег, прослављен је празник Светог Исаије Острошког, светитеља који се у острошкој пештери подвизавао прије Светог Василија Острошког, а чије су мошти спалили Турци на Планиници. Звучни запис беседе архимандрита Павла (Радусиновића) -ФОТОГАЛЕРИЈА- У параклису посвећеном овом великом Божијем угоднику, Светом Литургијом је началствовао је архимандрит Павле Радусиновић настојатељ манастира Ораховица у Славонији и дугогодишњи намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јован сабрат манастира Стањевићи, јереји Младен Томовић барски парох и Драгиша Томић служитељ при манастиру Подмалинско и јерођакон Зосима сабрат острошке обитељи. Евхаристијском сабрању присуствовало је мноштво монаштва и вјерног народа, који су од раних јутарњих сати почели да пристижу у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, чији се празник прославља сјутра. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је бесједећи поучавао о. Павле, који је казао да је Свети отац Исаија који се подвизавао у острошкој светињи одбацивши гордост живота испунио све оно што је потребно да би достигао вјечно блаженство. – Свети Исаија поставши тако наставник монаха и сабесједник анђела, у своје вријеме није био много знаменит. Али свако добро дјело Господ прославља у своје вријеме. После његове кончине, на овоме мјесту, гдје се после њега подвизавао Свети Василије, кроз вјекове се окупљало мноштво монаха, а потом и ријеке људи који траже не само утјеху, него и извор радости, нову снагу за све оно што нас очекује у животу – казао је о. Павле. О.Павле је са саслужитељима на крају богослужења благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе Светог Исаије Острошког који је припремила острошка братија. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске пјешке кренули на поклоњење Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог View full Странице
  24. Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох. Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће. На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка. Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом. – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије. Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка. – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао. Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом. – Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије. Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави. По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце. Извор: Манастир Острог
  25. Светом Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави, у понедјељак 18. новембра 2017. љета Господњег, у острошком манастиру саборно и молитвено прослављен је празник Светог новомученика Станка Острошког, чије се мошти чувају у цркви њему посвећеној која је изграђена и освештана прије 12 година на стијени изнад цркве Свете Тројице у склопу Доњег Острога. Звучни запис беседе протосинђела Сергија, намесника манастира Острог -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох. Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће. На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка. Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом. – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије. Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка. – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао. Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом. – Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије. Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави. По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце. Извор: Манастир Острог View full Странице
×
×
  • Креирај ново...