Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'острогу'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 15 results

  1. Црква Ваведења Пресвете Богородице у Острогу, у којој су мошти Светог Василија Острошког Чудотоврца, данас, 4. децембра, саборно и молитвено је прославила своју славу. Свету литургију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење свештенства, монаштва и великог броја вјерних. У току Литургије Митрополит црногорско-приморски је у чин јерођакона рукоположио сабрата острошке обитељи монаха Никиту. Повезана вест: https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435955/митрополит-амфилохије-у-острошкој-светињи-богородица-је-у-себе-примила-бога-и-постала-храм-бога-живога-r11714/
  2. Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је Свету архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у 23. недјељу по Педесетници, 4. новембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског. Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Зосима, као и јереј Мирослав Михаиловић пивски парох и ђакон Марко Радмило из Франкфурта, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Литургији је молитвено присуствовала и игуманија Пећке патријаршије, високопреподобна мати Харитина са сестром монахињом, која је сабранима у Острогу донијела благослове наше велике светиње на Косову и Метохији. Након читања зачала из Светог Јеванђеља о спасењу човјека и пропасти свиња, сабранима је бесједио Преосвећени Владика Кирило. Заблагодаривши Митрополиту Амфилохију, али и Светом Василију Острошком што су му благословили и удостојили га служења у острошкој светињи, он је казао да се благодат Божија у пуноћи открила у Јединородном Сину Божијем Исусу Христу на крају времена и да је благодат која је у Њему пребивала чинила чуда и на видљиви и на невидљиви начин. – Нека чудеса су учињена у тајности, а нека су записана, а има тога што учини Исус које кад би се редом пописало ни у сам свијет не би стале написане књиге. Видљива су се остварила ради поуке људима о чему свједочи данашње Јеванђеље. Једно од тих чуда које се десило у Гадари или Гергеси, у незнабожаком крају, гдје је Господ ријетко излазио, а гдје су га срели бјесомучници, поред којих дуго времена нико није могао проћи тим путем – казао је о. Кирило. Он је нагласио да је сам Христос доласком у незнабожачку земљу, тамо својим присуством без неке преходне намјере произвео духовну револуцију. – Прво су Га препознали демони и то је на изобличење било и Његовим ученицима и свима онима који су у Њему видјели само човјека. Демон је завикао ”што си дошао да нас мучиш прије времена Сине Божији”. Демон дакле зна да ће Христос доћи на крају свијета и вијека и да ће га бацити у бездан. Демон је у Њему препознао судију и исповиједио Христа на изобличење људима који су у Христу видјели само обичног човјека. Касније ће апостоли препознати Сина Божијег у Исусу Христу – казао је Владика Кирило и додао да треба да проповиједамо Бога увијек када нам учини нешто добро. Господ је имао милости према демонима и услишио њихову молбу да их не шаље у бездан, већ у крдо свиња, казао је Владика Кирило и додао да се крдо свиња након што су их запосјели демони утопило у језеру. Тада је окупљени народ више жалио за изгубљеним свињама, него што су се обрадовали што су два бјесомучна човјека исцијељена. – Људи у свом среброљубљивом настројењу, у настројењу угађања себи и свом стомаку, немају силе да се обрадују духовном радошћу што је пред њима Онај који је силнији од демона који су их до тада мучили, који им до тада нису дали проћи тим путем и сва сила људска није могла да смири те људе и одагна ту демонску силу, што је Христос само својим присуством урадио – казао је Владика и нагласио колико је тешка заслијепљеност среброљубљем. Сабрани који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Сергије заблагодарио је Господу што је Владика Кирило богослужио у острошкој светињи. – Владика Кирило Бојовић је редовни епископ на цијелој територији Јужне Америке, за све наше људе, али и за све људе који ће бити наши. Кад кажем наши, не мислим на тијело и крв, већ на оне који ће се самом Господу Исусу Христу приклонити и кога ће примитикроз Свето Крштење и који ће кроз врлински и светотајински живот живјети у Цркви Божијој – казао је о. Сергије и додао да је Литургији присуствовао и колумбијац Теофило, православни хришћанин који се припрема за монаштво. Заблагодарио је Богу што је Литургији присуствовала мати Харитина и донијела благослове Пећке патријаршије. Заједничарење Владике Кирила са острошком братијом, свештенством, монаштвом и вјерним народом настављено је за трпезом хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је Свету архијерејску Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у 23. недјељу по Педесетници, 4. новембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог равноапостолног Аверкија Јерапољског. Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи протосинђел Сергије, јеромонаси Јеротеј и Владимир, јерођакон Зосима, као и јереј Мирослав Михаиловић пивски парох и ђакон Марко Радмило из Франкфурта, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Литургији је молитвено присуствовала и игуманија Пећке патријаршије, високопреподобна мати Харитина са сестром монахињом, која је сабранима у Острогу донијела благослове наше велике светиње на Косову и Метохији. Након читања зачала из Светог Јеванђеља о спасењу човјека и пропасти свиња, сабранима је бесједио Преосвећени Владика Кирило. Заблагодаривши Митрополиту Амфилохију, али и Светом Василију Острошком што су му благословили и удостојили га служења у острошкој светињи, он је казао да се благодат Божија у пуноћи открила у Јединородном Сину Божијем Исусу Христу на крају времена и да је благодат која је у Њему пребивала чинила чуда и на видљиви и на невидљиви начин. – Нека чудеса су учињена у тајности, а нека су записана, а има тога што учини Исус које кад би се редом пописало ни у сам свијет не би стале написане књиге. Видљива су се остварила ради поуке људима о чему свједочи данашње Јеванђеље. Једно од тих чуда које се десило у Гадари или Гергеси, у незнабожаком крају, гдје је Господ ријетко излазио, а гдје су га срели бјесомучници, поред којих дуго времена нико није могао проћи тим путем – казао је о. Кирило. Он је нагласио да је сам Христос доласком у незнабожачку земљу, тамо својим присуством без неке преходне намјере произвео духовну револуцију. – Прво су Га препознали демони и то је на изобличење било и Његовим ученицима и свима онима који су у Њему видјели само човјека. Демон је завикао ”што си дошао да нас мучиш прије времена Сине Божији”. Демон дакле зна да ће Христос доћи на крају свијета и вијека и да ће га бацити у бездан. Демон је у Њему препознао судију и исповиједио Христа на изобличење људима који су у Христу видјели само обичног човјека. Касније ће апостоли препознати Сина Божијег у Исусу Христу – казао је Владика Кирило и додао да треба да проповиједамо Бога увијек када нам учини нешто добро. Господ је имао милости према демонима и услишио њихову молбу да их не шаље у бездан, већ у крдо свиња, казао је Владика Кирило и додао да се крдо свиња након што су их запосјели демони утопило у језеру. Тада је окупљени народ више жалио за изгубљеним свињама, него што су се обрадовали што су два бјесомучна човјека исцијељена. – Људи у свом среброљубљивом настројењу, у настројењу угађања себи и свом стомаку, немају силе да се обрадују духовном радошћу што је пред њима Онај који је силнији од демона који су их до тада мучили, који им до тада нису дали проћи тим путем и сва сила људска није могла да смири те људе и одагна ту демонску силу, што је Христос само својим присуством урадио – казао је Владика и нагласио колико је тешка заслијепљеност среброљубљем. Сабрани који су се постом, молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Сергије заблагодарио је Господу што је Владика Кирило богослужио у острошкој светињи. – Владика Кирило Бојовић је редовни епископ на цијелој територији Јужне Америке, за све наше људе, али и за све људе који ће бити наши. Кад кажем наши, не мислим на тијело и крв, већ на оне који ће се самом Господу Исусу Христу приклонити и кога ће примитикроз Свето Крштење и који ће кроз врлински и светотајински живот живјети у Цркви Божијој – казао је о. Сергије и додао да је Литургији присуствовао и колумбијац Теофило, православни хришћанин који се припрема за монаштво. Заблагодарио је Богу што је Литургији присуствовала мати Харитина и донијела благослове Пећке патријаршије. Заједничарење Владике Кирила са острошком братијом, свештенством, монаштвом и вјерним народом настављено је за трпезом хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  4. Митрополит је поручио да је једна је Црква Христова. Једно је тијело Христово, једно је распеће Христово, и једна је голгота Христова: „Једна је Гора Сионска гдје је сишао Дух Свети и утемељио Цркву Божију. Ево раширила се она по читавом свијету данас са Горе Сионске из Светога града Јерусалима – свете Цркве јерусалимске за коју се с правом пјева да је једино она мајка Црква свих Цркава хришћанских, па и древних патријаршија: Александријске, Антиохијске, Цариградске, Московске, наше Патријаршије и свих других патријаршија, архиепископија, епископија и оних које су утемељила Света браћа Ћирило и Методије“. Митрополит Амфилохије је данас са Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве чешких и словачких земаља г. Георгијом служио Свету службу Божију поводом храмовне славе Цркве Воздвижења Часног крста у Горњем манастиру Острог. У архипастирском слову након Светог јеванђеља, Митрополит Георгије је подсјетио да свако од нас кроз свој живот носи свој Крст и да су другачији крстови које носи жена и муж, монах, свештеник, наш Митрополит. Он је казао да свако од нас који носи свој крст и који се са Господом нашим Исусом Христом сараспиње са Њим и васкрсава. „Ми људи, кроз Крст Богочовјека Исуса Христа постајемо обожени – мали богови. Живимо, побјеђујемо смрт. Распети нису само људи, већ и читави народи. Распет је српски народ на КиМ, Црној Гори, православни хришћани у Украјини гдје се дешава велика неправда. Распети су били и ваши преци на овим просторима, али сте ту. Господ Бог вас је заволио“, казао је владика Георгије. Истакао је да Крст на којем су распети народи није знак смрти и да је наш народ сад распет, како би се видјело да стоји на врху, да је светлост свету: „Сваки православни народ који вјерује, има наду зна и осјећа да крст није крај већ да је послије њега васкрсење. Погледајмо Светог оца нашега Василија Острошког, Светог Станка мученика, носили су свој крст и били распети, али нису умрли. Осјећамо силу и моћ њихових молитви. Они су живи.“ Говорећи да свако ко носећи свој крст живи са вјером и Господом Исусом Христом – Богочовјеком са Њим и васкрсава, Митрополит михаловско-кошицки Георгије је пожелио да Часни крст васкрсне српски православни народ, Косово и Метохију, Црну Гору, Украјину и све нас православне. Након благосиљања и резања славског колача, Митрополит Амфилохије је честитао празник и подсјетио да су се на овом мјесту, гдје се подвизавао јеромонах Исаија од Оногошта, Свети Василије Острошки који је направио цркву у част Воздвижења Часног крста, кроз вјекове сабирали и сабирају вјерне душе жедне и гладне Бога живога. Говорећи да у Острогу вјерни добијају душевно и тјелесно исцјељење, просвећење свјетлошћу истине Божије – ради задобијања вјечнога и непролазнога Христовога царства, Митрополит Амфилохије је истакао да је то једно од најчудеснијих мјеста и светиња широм васељене: „Ријетке су светиње као што је острошка и светиња посвећена Часном крсту- животворноме, израсла из оне светиње Христовога распећа и васкрсења, из гроба Господњега светом граду Јерусалиму.“ Митрополит је казао да све светиње одатле израстају и расту: „Храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму и све светиње широм васељене ту се рађају и зачињу и шире по читавој васиони и сабирају све људе жедне и гладне Бога и Његове љубави, доброте и Царства Божијега вјечнога и непролазнога.“ Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије пожелио је да острошка светиња и даље сабира такве душе и просвећује све оне који овдје долазе и живе, јер нам је сила и вјерност Часнога крста и потребна овдје у Црној Гори, као и страдалницима на КиМ, Пећкој патријаршији, Грачаници, Дечанима, Призрену и онима страдају и пате у братоубилаштву у Украјини. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је позвао данас на празник Воздвижења Часног крста у манастиру Острог све патријархе, Свјатјејшег Патријарха васељенскога Вартоломеја, Патријарха Московскога Кирила, Блажењејшега Митрополита кијевскога и све Украјине Онуфрија, све православне епископе да не дозволе да се у Украјини настави братоубилаштво и да га на било који начин не подржавају како би се сачувало јединство Цркве Божије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Митрополит је поручио да је једна је Црква Христова. Једно је тијело Христово, једно је распеће Христово, и једна је голгота Христова: „Једна је Гора Сионска гдје је сишао Дух Свети и утемељио Цркву Божију. Ево раширила се она по читавом свијету данас са Горе Сионске из Светога града Јерусалима – свете Цркве јерусалимске за коју се с правом пјева да је једино она мајка Црква свих Цркава хришћанских, па и древних патријаршија: Александријске, Антиохијске, Цариградске, Московске, наше Патријаршије и свих других патријаршија, архиепископија, епископија и оних које су утемељила Света браћа Ћирило и Методије“. Митрополит Амфилохије је данас са Митрополитом михаловско-кошицким Православне цркве чешких и словачких земаља г. Георгијом служио Свету службу Божију поводом храмовне славе Цркве Воздвижења Часног крста у Горњем манастиру Острог. У архипастирском слову након Светог јеванђеља, Митрополит Георгије је подсјетио да свако од нас кроз свој живот носи свој Крст и да су другачији крстови које носи жена и муж, монах, свештеник, наш Митрополит. Он је казао да свако од нас који носи свој крст и који се са Господом нашим Исусом Христом сараспиње са Њим и васкрсава. „Ми људи, кроз Крст Богочовјека Исуса Христа постајемо обожени – мали богови. Живимо, побјеђујемо смрт. Распети нису само људи, већ и читави народи. Распет је српски народ на КиМ, Црној Гори, православни хришћани у Украјини гдје се дешава велика неправда. Распети су били и ваши преци на овим просторима, али сте ту. Господ Бог вас је заволио“, казао је владика Георгије. Истакао је да Крст на којем су распети народи није знак смрти и да је наш народ сад распет, како би се видјело да стоји на врху, да је светлост свету: „Сваки православни народ који вјерује, има наду зна и осјећа да крст није крај већ да је послије њега васкрсење. Погледајмо Светог оца нашега Василија Острошког, Светог Станка мученика, носили су свој крст и били распети, али нису умрли. Осјећамо силу и моћ њихових молитви. Они су живи.“ Говорећи да свако ко носећи свој крст живи са вјером и Господом Исусом Христом – Богочовјеком са Њим и васкрсава, Митрополит михаловско-кошицки Георгије је пожелио да Часни крст васкрсне српски православни народ, Косово и Метохију, Црну Гору, Украјину и све нас православне. Након благосиљања и резања славског колача, Митрополит Амфилохије је честитао празник и подсјетио да су се на овом мјесту, гдје се подвизавао јеромонах Исаија од Оногошта, Свети Василије Острошки који је направио цркву у част Воздвижења Часног крста, кроз вјекове сабирали и сабирају вјерне душе жедне и гладне Бога живога. Говорећи да у Острогу вјерни добијају душевно и тјелесно исцјељење, просвећење свјетлошћу истине Божије – ради задобијања вјечнога и непролазнога Христовога царства, Митрополит Амфилохије је истакао да је то једно од најчудеснијих мјеста и светиња широм васељене: „Ријетке су светиње као што је острошка и светиња посвећена Часном крсту- животворноме, израсла из оне светиње Христовога распећа и васкрсења, из гроба Господњега светом граду Јерусалиму.“ Митрополит је казао да све светиње одатле израстају и расту: „Храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму и све светиње широм васељене ту се рађају и зачињу и шире по читавој васиони и сабирају све људе жедне и гладне Бога и Његове љубави, доброте и Царства Божијега вјечнога и непролазнога.“ Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије пожелио је да острошка светиња и даље сабира такве душе и просвећује све оне који овдје долазе и живе, јер нам је сила и вјерност Часнога крста и потребна овдје у Црној Гори, као и страдалницима на КиМ, Пећкој патријаршији, Грачаници, Дечанима, Призрену и онима страдају и пате у братоубилаштву у Украјини. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије економ у острошкој обитељи, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Митар Тешић из Бијељине, јеромонах Владимир, јереј Никола Скопљак из Бијелог Поља и јерођакон Зосима. На свештеничке литургијске молитве одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали и који су се измирили са ближњима, присајединили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христас примивши Свето Причешће. Заједничарење острошког монаштваса свештенством и вјерним народом настављено је у манастирској гостопримници. Света Литургија раније јутрос одслужена је и у Горњем Острогу, на платоу испред манастира у присуству великог броја вјерника који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог
  7. У 14. недјељу по Педесетници, 2. септембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог пророка Самуила и Светог свештеномученика Филипа Ираклијског, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије економ у острошкој обитељи, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Митар Тешић из Бијељине, јеромонах Владимир, јереј Никола Скопљак из Бијелог Поља и јерођакон Зосима. На свештеничке литургијске молитве одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали и који су се измирили са ближњима, присајединили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христас примивши Свето Причешће. Заједничарење острошког монаштваса свештенством и вјерним народом настављено је у манастирској гостопримници. Света Литургија раније јутрос одслужена је и у Горњем Острогу, на платоу испред манастира у присуству великог броја вјерника који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог View full Странице
  8. ризница богословља

    У Даниловграду промовисана књига о Острогу

    Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају. Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог. -Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић. Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију. -На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо. Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа. -Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге. Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури. -Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено, оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић. Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови. -Књига Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог. Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури. -Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе. У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига. -Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом. Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп. Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига . -Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих. Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен. – Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига. Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић. Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Књига „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића синоћ је у Центру за културу у Даниловграду сабрала Бјелопавлиће, као и све оне који се годинама надахњују и живе овом светињом и Божјим угодником Светим Василијем. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Испред организатора обратио се мр Огњен Јововић, предсједник Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“ из Даниловграда који је истакао да је ово прво представљање једног Бошковићевог дијела у завичају. Јововић наглашава да је Милорад Бошковић сасвим прецизнио изнио и систематизовао грађу и информације везане за Острог, Светог Василија посебно у односу на Бјелопавлиће и Црну Гору што и потврђује прва реченица ове књиге Нико толико Бјелопавлиће, даниловградски крај, Црну Гору није отворио према Европи, Русији, словенском свијету, нити свијет довео нама као манастир Острог. -Поред свог виђења, односа Острога, Светог Василија према Бјелопавлићима, аутор је сабрао и другу страну, однос Бјелопавлића према Острогу и Светом Василију. Он износи своје виђење о Острогу као Божијем дому,тежњи ка правди, доброти, симболу отпора најездама, ненаметљивости стремљења љепоти.., највећем светилишту словенскога југа. Наглашава да је Острог у знатној мјери усмјеравао живљење људи на овим просторима посебно у долини Зете и износи тезу да пећина Павла Бијелог по димензијама и положају подсјећа на келију у којој су се Богу молили острошки свештеници. Чак је и назива Праострог, казао је мр Огњен Јововић. Имресије о књизи изнио је протојереј ставрофор проф. др Борис Брајовић који је истакао да је ова књига изникла као доказ из већ давно потврђеног искуства да се саморазумјевање човјека може ситуирати само из оних бестелесних сила вјере које су створиле европску културу и на њој саграђеној европску цивилизацију. -На таблицама те вјере, искустава исписане су странице ове књиге господина Милорада Мрде Бошковића. Острог и Свети Василије нијесу само манастир и црква, светац и монаси, грађевине, Литургија, него су начин откривања Божије истине кроз њих и светитеља, односно кроз нас или оне ко о њима и манастиру мисли, промишља и пише као што је аутор ове књиге учинио, казао је Брајовић и истакао да се ова књига може назвати и Неимари завјета јер Бошковић наставља тестаменталну традицију својих предака и говори не толико о ономе што је било, колико о ономе што смо и ко смо. Протојереј ставрофор Брајовић сматра да књижевник, публициста и сценариста Милорад Б. Бошковић, цијелим својим животним путем свједочи оно што су и његови преци радили, да је човјек биће заједнице и да је упућен ка другом на најсуштинскији начин и да су сва његова књижевна, публицистичка дјела, као и његов радни ангажман у различитим културним и умјетничким установама, били посвећени мисији културног и духовног брижења свога рода и народа. -Зато и читајући књигу „Неимари Острога“, као узбудљиву повијест о градњи и настанку манастира Острог, насталу како и сам аутор наглашава као комбинацију трију публицистичких поетика, ауторских прилога, метода интерпретације и приређених текстова других аутора, не можемо а да не примјетимо да је ријеч о једној врсти исповједне прозе, у којем је чин читања заправо у суштинском смислу, анализа самог бића аутора. Персонализовано интонирани текст, тако је прожет суштинским и дискретним увидима, компетентним запажањима која свједоче о једном дубоком и проживљеном свијету аутора, којем је подједнако важна и истина једног догађаја као и смисао тога догађаја, закључио је Брајовић који је један од рецензената књиге. Говорећи о књизи „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“ проф. др Светислав Г. Поповић, декан Архитектонског факултета у Подгорици који је и рецензенат, казао је да је овај простор пружао непоновљив доживљај свјетским умјетницима, а нарочито архитектама који су налазили инспирацију у јединствености архитектонског облика који се рађао из вертикалне литице, високо на планини острошке греде и као такав, послужио је за обликовању других простора. Отвори на манастиру, који су спонтано настали на лицу манастирског здања из потребе заштите у тешким временима, постали су тема изучавања путника намјерника који су касније постали имена у светској архитектури. -Један од тих путника намјерника је и Милорад Бошковић, књижевник, новинар и сценарист, свестрана личност потомак братства Бошковића, једном ријечју, занесењак и фантаста, личност немирног духа који нам овог пута посвећује нову књигу о простору и личностима Бјелопавлића, али сад везујући их директно за топоним метоха Манастира Острог. У кући братства његових родоначелника, кнеза Милутина Бошковића (други је његов брат харамбаша Петар), боравио је Св. Василије Острошки, тада митрополит Тврдошки. Предања о том боравку која су се преносила с кољена на кољено, оставила су трага на аутора ове књиге који је одлучио да наслов и тема његовог новог дјела буде везана за Острог, истакао је проф. др Светислав Поповић. Аутор Милорад Б. Бошковић захвалио се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана и истакао да је и данас Острог највеће светилиште словенског југа, мјесто наде гдје се сабирају људи свих вјера и нација, сви различити а опет сродни. Историја Острога се није завршила, она се свакоднево збива и непрекидно тече. И овог трена на Острошкој греди изнад Бјелопавлићке благословене земље укрштају се вјетрови и повезују вјекови. -Књига Острог неимари духовности је оданост светости, одбрани православља и слободе народа и личности човјека, слободе и културе као покретачке енергије и спокојства, рекао је аутор исказујући слово дубоке оданости и дивљења неимарима духовности и поклоницима из свијета што су сачували светост и оставили генерацијама благо манастира Острог. Он је истакао да се никада се ништа у историји Црне Горе са толико пожртвовања није бранило као манастир Острог и посвећености чувало као мошти Светога Василија и да је Острог предање из којег је израсло све најбоље у европској култури. -Острог је златна грана духовности, културе. Без Острога били бисмо сиромашни а са њим смо баштиници. Долином Зете од Острошке греде до Скадарског језера препознају се трагови противрјечја Истока и Запада, вријеме латинског, културног геноцида у раздобљу Крсташких ратова, најезди Отоманске империје и отпора најездама, доба краљице Јелене Ажујске,византијски културни утицај који избјегавамо да препознамо из страха да се наша кандидатура за пријем у Европу доводи у питање, као да пријем треба да тражи простор на коме се Европа формирала. Стара Европа, колијевка цивилизације нас уважава као саговорнике једино ако будемо своји на своме, ако поштујемо своју вјеру, корјене, живи ток традиције и стварамо духовне, културне вриједности које имају универзално значење, рекао је Бошковић и истакао да је Острог заправо освајање слободе. У својој духовно пастирској поуци Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је подсјетио да је на крају Јовановог Јеванђеља записано да оно што је све изговорио Христос не би могло стати у читав свијет књига и казао да је манастир Острог једна од тих Христових књига. -Ово није прва књига о Острогу и Светом Василију Острошком о којој говоримо. Толико има записа и писаца у току ових 400 година, али оно што је најважније је тај долазак не само оних који пишу о њему пером и мастилом него долазак стотине хиљада људи како из нашега народа тако и из других народа и вјера. Сваки од њих је записао у свом срцу нешто од онога са чим се ту сусрео. То су лични сусрети са великом тајном која се у Острогу догађа ових вјекова који често и опредјељују људску судбину и живот, казао је владика и истакао да су у књизу записане личности значајне за Острог (пет игумана из Бошковића) као и записи оних који су долазали са стране, све жива свједочанства о том сретању људских душа са Острошком светињом. Митрополит је и сам посвједочио да је његова мајка док је била у благословеном стању са њим долазила на поклоњење Светом Василију и да је његов ђед након тога рекао да уколико буде мушко дијете треба да буде поп. Поред записа појединаца и самог историјата Доњег и Горњег манастира и свих учесника у том историјату, записа о архитектури, фрескама, митрополит је казао да је све у овој књизи драгоцјено и записано на лијеп, изворан начин и да се зато се радује што се поред осталих књига које се у наше вријеме објављују нашла и ова књига . -Оно што је најзачајније је то да се послије скоро 400 година, највећи сабори у Црној Гори и Херцеговини догађају управо око моштију Светога Василија, казао је владика и подсјетио на прославу празника Светог Василија у Острогу и литију у Никшићу (која је обновила вјеру, многе душе и сам град) а које сваке године окупе хиљаде вјерних, поготово младих. Архиепископ цетињски, игуман острошки, Амфилохије је посебно истакао обнову Острога у ове наше дане, који још од времена Светога Василија није тако обновљен. – Обнова је адекватна духу Светога Василија.Чудо Божије је то колико је овај народ обновио и саградио (око 700 цркава) у последњих двадесетак година у Црној Гори. Једна група то назива девастацијом културног блага Црне Горе, рекао је митрополит истичуће неслагање са тим и истакао посебно обнову манастира Стањевићи који ове године прославља 680 година постојања. Митрополит Амфилохије је истакао да све што се гради на светим личностима, памћењу, њиховим моштима и дјелу остаје и о њима се увијек пише, што свједочи и ова књига. Модератор овог надахнутог сабрања у Бјелопавлићима био је протојереј Никола Пејовић. Књиге „Острог (1666/1667) неимари духовности у Даниловграду“, аутора Милорада Б. Бошковића објављена је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија а у издању манастира Острог и Издавачке куће „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  10. По благослову Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице служио је Преосвећени Владика Кирило, новоизабрани Епископ буеносајрески и јужно-централно-амерички, уз саслужење сабраће острошке обитељи протосинђела Сергија и јеромонаха Јеротеја, јереја Зорана Бубање пароха павинопољског и Миленка Ралевића пароха у Јужној Америци и јерођакона Романа, Зосиме и Владимира, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је о великом празнику Педесетници поучавао о. Сергије, који је између осталог подсјетио да је Господ сабрао ученике своје и послао на њих Духа Светога, чиме је основана Црква Божија. -Није ли могао Господ да каже апостолима да крену на пут, да проповједају Јеванђеље, а да ће им Он у потребном тренутку када свако стигне на свој циљ послати Духа Светога и да ће моћи да говоре стране језике, да исцјељују болесне, да оживаљавају мртве, исцјељују сваку слабост и немоћ, да изгоне духове? Не. Господ новоосновану цркву сада наоружава силом Духа Светога, којој неће дефинитивно одољети ни паклена врата. Он шаље Духа Светога сакупљеним апостолима и тиме нас најбоље поучава да сакупљени у име Христово ћемо добити ону силу коју су добили апостоли – казао је о. Сергије и рекао да Дух свети како онда, тако и у све дане до данас и у вјекове вјекова наоружава све оне који жедне за истином и правдом Божијом. Црква Божија Духом Светим је најсилнија вјечна творевина и ван ње нема ништа, казао је о. Сергије. -Многи покушавају да имитирају Цркву Божију мислећи да ће називом или сакупљањем, али не у име Господа Исуса Христа, него по својим мудровањима земаљским, имати исту силу. Неће. Сва царства, све силе, сва богатства овога свијета су пролазила и пролазе, иако се тренутно чине да су набујала као нешто непобједиво, историја их брзо заборавља. Хвала Господу Богу да истим овим Духом Светим ми можемо да препознамо Сина Божијег, Онога који је дошао да нас припреми и научи свему овоме, јер без Духа Светога и Божије благодати ми не можемо познати да је заиста Господ Исус Христос – истако је он и додао да је острошка светиња велики извор Божије благодати коју на нас преносе нетрулежне мошти Светог Василија Острошког у које се уселио Дух Свети. Након причешћивања вјерних молитвена прослава празника настављена је кољенопреклоним молитвама и призивом Светог Духа, а вјерни народ је по древном православном обичају плео вијенце од свјеже покошене траве која се у цркву уноси на овај велики празник. Потом је храм Свете Тројице опходила литија коју је предводио Владика Кирило. Током литије прочитани су одломци из Јеванђеља и благосиљана острошка обитељ, храм, упокојени оци, праоци, ктитори и приложници храма и сабрани вјерни народ, а потом је Преосвећени Епископ Кирило благосиљао и пререзао славски колач који је припремила острошка братија. На крају је острошком монаштву и сабранима велики празник и славу честитао Владика Кирило, који је изразио наду да су сви сабрани на Светој Литургији осјетили благодат Светог Духа. -Можемо схоластички подијелити вријеме наше историје и пребивања овога свијета на три дијела. То је вријеме Оца, вријеме Сина и вријеме Духа Светога. Нека нико не мисли да Отац, Син и Дух Свети икада нешто раде сами. Они све увијек раде заједно, али због созерцања можемо рећи да се временом Оца назива вријеме до доласка Сина Божијег на земљи, затим је Син Божији извршио читав домострој спасења који му је благословио његов Отац, а по свом Вазнесењу Господ је препустио вођство Цркве Божије Духу Светом – казао је Владика Кирило. Није само црквени клир позван да приноси жртву Богу, рекао је Владика Кирило, већ смо сви позвани. -Наравно, да су епископи и свештеници барјактари, предводници, првјенци, али сви смо позвани да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо. То можемо да урадимо само благодаћу Светог Духа – казао је он. Заједничарење је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави коју је припремила острошка братија. Извор: Манастир Острог
  11. Празник Силаска Светог Духа на Апостоле – Педесетница, храмовна слава цркве Свете Тројице у Доњем острошком манастиру, прослављен је данас Светом Архијерејском Литругијом, литијом око цркве, резањем славског колача, молитвом призива Светог Духа и славском трпезом хришћанске љубави. Звучни запис беседе Епископа Кирила Звучни запис беседе протосинђела Сергија -ФОТОГАЛЕРИЈА- По благослову Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице служио је Преосвећени Владика Кирило, новоизабрани Епископ буеносајрески и јужно-централно-амерички, уз саслужење сабраће острошке обитељи протосинђела Сергија и јеромонаха Јеротеја, јереја Зорана Бубање пароха павинопољског и Миленка Ралевића пароха у Јужној Америци и јерођакона Романа, Зосиме и Владимира, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је о великом празнику Педесетници поучавао о. Сергије, који је између осталог подсјетио да је Господ сабрао ученике своје и послао на њих Духа Светога, чиме је основана Црква Божија. -Није ли могао Господ да каже апостолима да крену на пут, да проповједају Јеванђеље, а да ће им Он у потребном тренутку када свако стигне на свој циљ послати Духа Светога и да ће моћи да говоре стране језике, да исцјељују болесне, да оживаљавају мртве, исцјељују сваку слабост и немоћ, да изгоне духове? Не. Господ новоосновану цркву сада наоружава силом Духа Светога, којој неће дефинитивно одољети ни паклена врата. Он шаље Духа Светога сакупљеним апостолима и тиме нас најбоље поучава да сакупљени у име Христово ћемо добити ону силу коју су добили апостоли – казао је о. Сергије и рекао да Дух свети како онда, тако и у све дане до данас и у вјекове вјекова наоружава све оне који жедне за истином и правдом Божијом. Црква Божија Духом Светим је најсилнија вјечна творевина и ван ње нема ништа, казао је о. Сергије. -Многи покушавају да имитирају Цркву Божију мислећи да ће називом или сакупљањем, али не у име Господа Исуса Христа, него по својим мудровањима земаљским, имати исту силу. Неће. Сва царства, све силе, сва богатства овога свијета су пролазила и пролазе, иако се тренутно чине да су набујала као нешто непобједиво, историја их брзо заборавља. Хвала Господу Богу да истим овим Духом Светим ми можемо да препознамо Сина Божијег, Онога који је дошао да нас припреми и научи свему овоме, јер без Духа Светога и Божије благодати ми не можемо познати да је заиста Господ Исус Христос – истако је он и додао да је острошка светиња велики извор Божије благодати коју на нас преносе нетрулежне мошти Светог Василија Острошког у које се уселио Дух Свети. Након причешћивања вјерних молитвена прослава празника настављена је кољенопреклоним молитвама и призивом Светог Духа, а вјерни народ је по древном православном обичају плео вијенце од свјеже покошене траве која се у цркву уноси на овај велики празник. Потом је храм Свете Тројице опходила литија коју је предводио Владика Кирило. Током литије прочитани су одломци из Јеванђеља и благосиљана острошка обитељ, храм, упокојени оци, праоци, ктитори и приложници храма и сабрани вјерни народ, а потом је Преосвећени Епископ Кирило благосиљао и пререзао славски колач који је припремила острошка братија. На крају је острошком монаштву и сабранима велики празник и славу честитао Владика Кирило, који је изразио наду да су сви сабрани на Светој Литургији осјетили благодат Светог Духа. -Можемо схоластички подијелити вријеме наше историје и пребивања овога свијета на три дијела. То је вријеме Оца, вријеме Сина и вријеме Духа Светога. Нека нико не мисли да Отац, Син и Дух Свети икада нешто раде сами. Они све увијек раде заједно, али због созерцања можемо рећи да се временом Оца назива вријеме до доласка Сина Божијег на земљи, затим је Син Божији извршио читав домострој спасења који му је благословио његов Отац, а по свом Вазнесењу Господ је препустио вођство Цркве Божије Духу Светом – казао је Владика Кирило. Није само црквени клир позван да приноси жртву Богу, рекао је Владика Кирило, већ смо сви позвани. -Наравно, да су епископи и свештеници барјактари, предводници, првјенци, али сви смо позвани да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо. То можемо да урадимо само благодаћу Светог Духа – казао је он. Заједничарење је настављено уз славску трпезу хришћанске љубави коју је припремила острошка братија. Извор: Манастир Острог View full Странице
  12. У параклису посвећеном овом великом Божијем угоднику, Светом Литургијом је началствовао је архимандрит Павле Радусиновић настојатељ манастира Ораховица у Славонији и дугогодишњи намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јован сабрат манастира Стањевићи, јереји Младен Томовић барски парох и Драгиша Томић служитељ при манастиру Подмалинско и јерођакон Зосима сабрат острошке обитељи. Евхаристијском сабрању присуствовало је мноштво монаштва и вјерног народа, који су од раних јутарњих сати почели да пристижу у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, чији се празник прославља сјутра. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је бесједећи поучавао о. Павле, који је казао да је Свети отац Исаија који се подвизавао у острошкој светињи одбацивши гордост живота испунио све оно што је потребно да би достигао вјечно блаженство. – Свети Исаија поставши тако наставник монаха и сабесједник анђела, у своје вријеме није био много знаменит. Али свако добро дјело Господ прославља у своје вријеме. После његове кончине, на овоме мјесту, гдје се после њега подвизавао Свети Василије, кроз вјекове се окупљало мноштво монаха, а потом и ријеке људи који траже не само утјеху, него и извор радости, нову снагу за све оно што нас очекује у животу – казао је о. Павле. О.Павле је са саслужитељима на крају богослужења благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе Светог Исаије Острошког који је припремила острошка братија. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске пјешке кренули на поклоњење Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог
  13. Светом Литургијом и резањем славског колача у Горњем Острогу, у петак 11.маја 2018. љета Господњег, прослављен је празник Светог Исаије Острошког, светитеља који се у острошкој пештери подвизавао прије Светог Василија Острошког, а чије су мошти спалили Турци на Планиници. Звучни запис беседе архимандрита Павла (Радусиновића) -ФОТОГАЛЕРИЈА- У параклису посвећеном овом великом Божијем угоднику, Светом Литургијом је началствовао је архимандрит Павле Радусиновић настојатељ манастира Ораховица у Славонији и дугогодишњи намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јован сабрат манастира Стањевићи, јереји Младен Томовић барски парох и Драгиша Томић служитељ при манастиру Подмалинско и јерођакон Зосима сабрат острошке обитељи. Евхаристијском сабрању присуствовало је мноштво монаштва и вјерног народа, који су од раних јутарњих сати почели да пристижу у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, чији се празник прославља сјутра. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је бесједећи поучавао о. Павле, који је казао да је Свети отац Исаија који се подвизавао у острошкој светињи одбацивши гордост живота испунио све оно што је потребно да би достигао вјечно блаженство. – Свети Исаија поставши тако наставник монаха и сабесједник анђела, у своје вријеме није био много знаменит. Али свако добро дјело Господ прославља у своје вријеме. После његове кончине, на овоме мјесту, гдје се после њега подвизавао Свети Василије, кроз вјекове се окупљало мноштво монаха, а потом и ријеке људи који траже не само утјеху, него и извор радости, нову снагу за све оно што нас очекује у животу – казао је о. Павле. О.Павле је са саслужитељима на крају богослужења благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе Светог Исаије Острошког који је припремила острошка братија. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске пјешке кренули на поклоњење Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог View full Странице
  14.   Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох.     Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће.   На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка.     Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом.   – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије.     Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка.       – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао.     Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом.   –  Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије.     Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави.   По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце.     Извор: Манастир Острог
  15. Светом Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави, у понедјељак 18. новембра 2017. љета Господњег, у острошком манастиру саборно и молитвено прослављен је празник Светог новомученика Станка Острошког, чије се мошти чувају у цркви њему посвећеној која је изграђена и освештана прије 12 година на стијени изнад цркве Свете Тројице у склопу Доњег Острога. Звучни запис беседе протосинђела Сергија, намесника манастира Острог -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох. Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће. На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка. Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом. – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије. Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка. – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао. Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом. – Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије. Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави. По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце. Извор: Манастир Острог View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×