Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'опет'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 21 results

  1. Браћо и сестре, православни хришћани епархије крушевачке, чеда наша у Христу, мир вам! Ми будно пратимо ваш хришћански живот, и трудимо се да вам се на све доступне начине приближимо посредно или непосредно, и да заједничимо са вама. Свештена географија наше епархије нам то омогућује: да се чешће сусрећемо широм њене територије. Један од наших хришћана се ради тога досетио да каже да смо ми сеоски владика. Наравно да је овде реч о духовитој досетци а не о заједљивој или несланој шали. Дакле, колико смо ми присутни у нашим малим градовима, толико смо присутни и у нашим селима и засеоцима, односно манастирима, због чега смо веома благодарни Богу, и радосни заједно са нашим православним верницима. Ми ипак не идеализујемо себе и једни друге због тога. Напротив, свесни смо баш свих искушења и невоља које нас сналазе. Но ми притом не губимо наду, и не малаксавамо вером; сви заједно треба да мислимо да је могуће одупрети се свим искушењима, па тако и чинити. О томе смо вам ми говорили у личним сусретањима и у медијским обраћањима, у беседама и кроз текстове. Садржаји нашег епархијског Сајта требало би да су вам такође добро познати. Секташка делатност Пентикосталаца против наше епархије сведена је на најмању меру, али бисмо ми били ради да се постојећи секташи сви до једнога покају, и да се нађу у православној вери. Па ипак, ствар са сектом Марка Радосављевића, рашчињеног и из Српске Православне Цркве искљученог бившег епископа Артемија заједно са његовим припадницима, стоји другачије. Један број верника наше крушевачке епархије, појединаца и породица одлази к њему, у његову парасинагогу или нецрквену скупину, и тамо даје одушка својој вери. Наравно да тај чин наша Српска Православна Црква, према томе и крушевачка епархија не благосиља! Припадници ове секте не служе Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, него се служе Црквом, односно њу саму злоупотребљавају. А то се већ равна са губитком и убиством сопствене душе. Када је то тако онда код њих не може бити речи о Цркви, епископима и свештеницима. Код њих нема Светих Тајни, нема монаштва и верника. Нема спасења!!! Има само свеопште пропасти!!! Зато ми упозоравамо наше епархиоте и вернике да се не играју спасењем! Они могу да га изгубе. Да се не отуђују од своје епархије крушевачке, јер би могли отпасти од ње. Ми им братољубиво скрећемо пажњу и на другу чињеницу. Да не компликују додатно ионако страшан положај Марка Радосављевића, челника ове секте – тзв. артемита. Него да га оставе да он сам још поразмисли о свом положају, па да некако смогне храбрости да се кроз покајање врати у крило Српске Православне Цркве. Јер, уколико не буде то учинио – изгубиће душу – а одговорност за то сносиће и епархиоти крушевачке епархије који су одлазили у његову парасинагогу и потхрањивали му лажну веру и сујету: да је само он у праву, а да су сви други у криву! А слоган: Истина је само једна – Артемије, највише штете наноси, и наносиће самоме Марку Радосављевићу! Овим речима дакле обратили смо вам се ми, драги наши епархиоти, и рекли вам оно што смо били дужни казати вам! Уским путем спасења треба ходити, но нипошто путем погубним! Христос васкрсе!!! 8/25 мај 2019. год. у Крушевцу Епископ крушевачки Давид Извор: Епархија крушевачка
  2. Браћо и сестре, православни хришћани епархије крушевачке, чеда наша у Христу, мир вам! Ми будно пратимо ваш хришћански живот, и трудимо се да вам се на све доступне начине приближимо посредно или непосредно, и да заједничимо са вама. Свештена географија наше епархије нам то омогућује: да се чешће сусрећемо широм њене територије. Један од наших хришћана се ради тога досетио да каже да смо ми сеоски владика. Наравно да је овде реч о духовитој досетци а не о заједљивој или несланој шали. Дакле, колико смо ми присутни у нашим малим градовима, толико смо присутни и у нашим селима и засеоцима, односно манастирима, због чега смо веома благодарни Богу, и радосни заједно са нашим православним верницима. Ми ипак не идеализујемо себе и једни друге због тога. Напротив, свесни смо баш свих искушења и невоља које нас сналазе. Но ми притом не губимо наду, и не малаксавамо вером; сви заједно треба да мислимо да је могуће одупрети се свим искушењима, па тако и чинити. О томе смо вам ми говорили у личним сусретањима и у медијским обраћањима, у беседама и кроз текстове. Садржаји нашег епархијског Сајта требало би да су вам такође добро познати. Секташка делатност Пентикосталаца против наше епархије сведена је на најмању меру, али бисмо ми били ради да се постојећи секташи сви до једнога покају, и да се нађу у православној вери. Па ипак, ствар са сектом Марка Радосављевића, рашчињеног и из Српске Православне Цркве искљученог бившег епископа Артемија заједно са његовим припадницима, стоји другачије. Један број верника наше крушевачке епархије, појединаца и породица одлази к њему, у његову парасинагогу или нецрквену скупину, и тамо даје одушка својој вери. Наравно да тај чин наша Српска Православна Црква, према томе и крушевачка епархија не благосиља! Припадници ове секте не служе Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, него се служе Црквом, односно њу саму злоупотребљавају. А то се већ равна са губитком и убиством сопствене душе. Када је то тако онда код њих не може бити речи о Цркви, епископима и свештеницима. Код њих нема Светих Тајни, нема монаштва и верника. Нема спасења!!! Има само свеопште пропасти!!! Зато ми упозоравамо наше епархиоте и вернике да се не играју спасењем! Они могу да га изгубе. Да се не отуђују од своје епархије крушевачке, јер би могли отпасти од ње. Ми им братољубиво скрећемо пажњу и на другу чињеницу. Да не компликују додатно ионако страшан положај Марка Радосављевића, челника ове секте – тзв. артемита. Него да га оставе да он сам још поразмисли о свом положају, па да некако смогне храбрости да се кроз покајање врати у крило Српске Православне Цркве. Јер, уколико не буде то учинио – изгубиће душу – а одговорност за то сносиће и епархиоти крушевачке епархије који су одлазили у његову парасинагогу и потхрањивали му лажну веру и сујету: да је само он у праву, а да су сви други у криву! А слоган: Истина је само једна – Артемије, највише штете наноси, и наносиће самоме Марку Радосављевићу! Овим речима дакле обратили смо вам се ми, драги наши епархиоти, и рекли вам оно што смо били дужни казати вам! Уским путем спасења треба ходити, но нипошто путем погубним! Христос васкрсе!!! 8/25 мај 2019. год. у Крушевцу Епископ крушевачки Давид Извор: Епархија крушевачка View full Странице
  3. Извор:http://www.pravoslavie.ru/120284.html У писму Васељенском патријарху упућеном 30. марта, архиепископ Тиране и све Албаније г. Атанасије, један од најугледнијих савремених богослова, поновио је став да решавање украјинског раскола на начин спроведен од Цариграда, не одговара дејству Светог Духа кроз предање Цркве. Главна теза архиепископа Атанасија јесте да се не могу прихватити рукоположења од стране одлучених расколника, без претходног покајања и хиротесије (прерукоположења) при чему им се, аналогно историјским примерима одређује нови степен у Цркви и место пребивања. Архиепископ Атанасије посебно анализира превазилажење мелатијанског раскола у Александријској цркви четвртог века, на који се у претходном одговору Албанској цркви позвала Цариградска патријаршија. Блажењејши Атанасије показује у свом писму да су ствари тада текле управо другачије него што их представља сада Цариград, док у савременом случају немамо никакву потврду да је анатемисани Филарет Дионисенко поднео икакво покајање. Упркос томе, одлуком Синода Васељенске патријаршије примљен је у Цркву а и даље се представља као "патријарх кијевски". Даље, архиепископ Атанасије одговара патријарху Вартоломеју да се не може правити никаква паралела између "ПЦУ" и сједињења Руске заграничне цркве са Московском патријаршијом, или превазилажења бугарског раскола деведесетих година. View full Странице
  4. У писму Васељенском патријарху упућеном 30. априла, архиепископ Тиране и све Албаније г. Атанасије, један од најугледнијих савремених богослова, поновио је став да решавање украјинског раскола на начин спроведен од Цариграда, не одговара дејству Светог Духа кроз предање Цркве. Главна теза архиепископа Атанасија јесте да се не могу прихватити рукоположења од стране одлучених расколника, без претходног покајања и хиротесије (прерукоположења) при чему им се, аналогно историјским примерима одређује нови степен у Цркви и место пребивања. Архиепископ Атанасије посебно анализира превазилажење мелатијанског раскола у Александријској цркви четвртог века, на који се у претходном одговору Албанској цркви позвала Цариградска патријаршија. Блажењејши Атанасије показује у свом писму да су ствари тада текле управо другачије него што их представља сада Цариград, док у савременом случају немамо никакву потврду да је анатемисани Филарет Дионисенко поднео икакво покајање. Упркос томе, одлуком Синода Васељенске патријаршије примљен је у Цркву а и даље се представља као "патријарх кијевски". Даље, архиепископ Атанасије одговара патријарху Вартоломеју да се не може правити никаква паралела између "ПЦУ" и сједињења Руске заграничне цркве са Московском патријаршијом, или превазилажења бугарског раскола деведесетих година.
  5. Код оца Архимандрита Никодима (Богосављевић) се, на жалост, наставља објављивање суспектних или очито прелесних сновиђења. Једно такво је и управо објављено виђење неке р. Б. Наталије о руском цару. О каквој је духовној патологији реч, процените сами, текст је ископиран у прилогу. Међутим, важно је посебно истакнути неколико заблуда које се на овај начин промовишу. 1. На самом почетку текста стоји да виђење подразумева да је "спасење Русије само у Цару". Да управо тако пише, спасење је у цару, и то цару са великим Ц, а да се при томе ове речи не односе на Цара Славе, Господа нашега Исуса Христа, него на неког земаљског цара. Дакле, није спасење у Богу, него у земаљском цару. То је заиста неко ново јеванђеље, нека нова "блага" вест коју до сад не чусмо. И не знадосмо да спасење било кога и било чега, а нарочито читаве земље и народа долази од човека, па макар он био и цар. 2. р. Б. Наталија приповеда да се она молила да се русији да Цар. И читала је мноштво канона, тако јој је "дошло" да окајава грехе руског народа. Није р. Б. Наталији дошло, на пример, да окајава своје грехе, него грехе целог једног народа! Затим јој је неки свештеник рекао "Цар неће доћи", јер су наводно и прозорљивци рекли да се неће дати Цар због грехова народа. Затим се ова жена у тузи обраћа Богородици, "јер шта она ту може изменити" у Божијој одлуци. Да би јој се затим у сну открило да Цар долази "Цар ће се уздићи"! Дакле, читалац треба да закључи да је Бог променио "одлуку" због молитава р. Б. Наталије. Јер је раније одлучио да неће датати Цара, због непокајања и грехова народа, а сада ће одлучује да ће га дати, што значи да је и покајање ове жене равно сверуском свенародном покајању које је кадро да низведе велки благослов Божији на сав народ и пошаље цара. 3. У сну се чују речи "Цар, Цар, Цар ће се уздићи". Ово неодољиво подсећа на псаламски стих "Врата! узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде цар славе." (Пс 24.7). А разлика је ипак огромна јер већ у следећим стиховима Давид пита и одговара "Ко је тај цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју....Ко је тај цар славе! Господ над војскама; он је цар славе." Дакле, насупрот овом виђењу Свето Писмо користи овакав језик само за једног Цара Славе, за Господа силног, Господа над војскама. А у сновиђењу се не зауставља све у најави цара него се он најављује за две године, што, гле чуда, треба баш да се деси почетком ове долазеће 2018 г која почиње за петнаест дана од објаве овог виђења на страници Архимандрита Никодима. 4. Најзад, најважнија ствар, коју ће вероватно мало ко приметити, а која потпуно огољује ову духовну прелест, коју Архимандрит објављује, очигледно је сматрајући важном. У виђењу стоји следеће (истицање моје) "Један од свештеника ми је рекао следеће (тада сам ја још ишла у храм): Цар неће доћи. Дакле сестра из овог откровења од колосалног значаја, чије покајање је равно сверуском свенародном покајању, чије молитве мењају ток историје, је престала да иде у храм! На ово можемо да кажемо само, ако је и од Архимандрита СПЦ, много је. А Архимандрит очигледно ова виђења сматра за веома важна јер се око њихове објаве улаже труд у превођењу и објављивању свој нашој црквеној јавности. Његов рад, због службе коју носи и због угледа који је стекао и који ужива и због самог високог чина који носи, не може бити непримећен. Зато се питамо, зашто се са овим наставља? Шта то Архимандрита нагони да објављује ове ствари које су или отворено или прикривено антицрквене и антијеванђељске? И до када ћемо ми као чада Цркве морати да читамо и да до нас долазе овакве ствари из пера Архимандрита СПЦ. Сваког ко има и комарчеву савест (по речи Св Јустина Ћелијског), ово вређа и боли. Вређа и боли када Архимандрит својим погрешним расуђивањем наноси штету како угледу Цркве (што је ипак другостепено) тако и спасењу стада Христовог тако што му нуди духовни отров прелести наспрам здраве хране јеванђеља Христовог. Више пута од више црквених људи су се чули вапаји да се овоме коначно стане на крај. Лично сам писао о заблудама у Архимандритовом ирационално критичком тексту о сусрету руског Патријарха и римског Папе у Хавани 2016. године, као и очитим прелестима из објављеног сновиђења "о екуменизму", у коме се прикривено позива на раскол. А други су недавно истакли заблуде у другим његовим текстовима или некима од мноштва интервјуа и јавних наступа који су популарзивани на друштвеним мрежама. Дај Боже да Архимандрит схвати да ово није на корист, и да се исправи. А ако то не учини сам, да ће неко да му помогне да то ипак схвати. Ја што сам могао да учиним то сам управо и учинио овим и досадашњим речима.
  6. Сигнал Радија “Светигора” опет се чује у Беранама на фреквенцији 106.7 мегахерца, о чему говори протојереј-ставрофор архијерејски намјесник берански Драган Ристић, који такође говори како се у овом граду припремају за Бадњи дан и Божић. Звучни запис разговора Повезане вести: Радосна вест: Бијело Поље опет слуша православни Радио – “Светигора“ на 89.00 MHz Радосна вест: Православни Улцињ слуша православни радио Извор: Радио Светигора View full Странице
  7. Сигнал Радија ,,Светигора“ опет се чује у Бијелом Пољу на фреквенцији 89.00 мегахерца, о чему говори протојереј Дарко Пејић и најављује сјутрашње (02. јануар 2018.) богослужење Преосвећеног Владике Јоаникија у храму Светог Петра и Павла, а слушамо и како се у овом граду припремају за Бадњи дан и Божић. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора View full Странице
  8. 26. Октобар 2017 - 23:15 Чак и те једноставне, најдобронамерније речи Светејшег, утемељене у заповести Божјој: „Рађајте се и множите се и напуните земљу“ (Пост. 1, 28), речи које су израз његовог деценијама стицаног духовног искуства које дубоко сагледава нашу националну трагедију, постепено нестајање са лица земље, биле су повод госпођи Зорани Михајловић, потпредседници Владе Србије, да Патријархове речи стави у контекст ратова и страдања. Tиме је госпођа Михајловић потпуно свесно подржала немачку књижевницу Херту Милер, која је само дан раније за ратове у бившој Југославији оптужила српски народ и Српску Православну Цркву. Мотивација госпође Милер, заснована на историјским комплексима и породичном васпитању, јасна је и неупитна. Верујемо да мотивација наше Тузланке да Патријархове речи о деци и о благослову и радости рађања изврће и ставља у контекст ратних страдања, није политичка, што значи да она не очекује да ће тако себи и политичкој странци којој припада донети гласове на изборима. Пре ће бити да је њена мотивација личне природе, да је запретена негде у њеној подсвести и да јој треба помоћ духовника. Нажалост, брзоплета лакоћа са којом свисока критикује поглавара Српске Православне Цркве може се тумачити и као њена отуђеност од те Цркве, Цркве њених предака. То јесте њено људско и грађанско право, али у том случају она не располаже никаквим критеријумима на основу којих би мериторно могла да процењује садржај и вредност Патријархових порука. Не знамо да ли је тако, но ако јесте, онда би јој уместо помоћи духовника добро дошла и помоћ неког трезвенијег политичара, а по потреби и психолога. Као убеђена приврженица „европских”, можда и „евроатлантских”, вредности и стандарда, она је и велики поштовалац људских права, нарочито женских права, иако вероватно не зна да је тим правима извор у хришћанској етици, односно у хришћанском учењу о неприкосновеној вредности и достојанству сваке људске личности. Зна се, међутим, да основно људско право јесте право на живот. Зато питам госпођу министарку: да ли ембрион, нерођено дете, ново људско биће у утроби мајке, има право на живот? И да ли било ко, а поготову родитељи (не апострофирам посебно мајке), има право да одузме било чији живот, у том броју и живот свог нерођеног, али већ постојећег детета? Како то да се за убиство новорођенчета иде на робију, а о убиству потпуно невиног и незаштићеног будућег новорођенчета слободно и некажњиво одлучује само и искључиво жена, како тврди госпођа Михајловић? Где је ту морал, где савест, где душа, где елементарна људскост? Питање брака и породице, па и питање рађања или абортуса као алтернативе рађању, није превасходно правно, политичко, демографско и социолошко питање него егзистенцијално, етичко и аксиолошко питање. Sapienti sat! http://www.spc.rs/sr/episkop_bachki_irinej_zorana_mihajlovitsh_opet_nastupila_u_ulozi_samopostavljenog_oberprokurora_26_o
  9. Сваком иоле добронамерном човеку, упознатом са чињеницом да сваке године у Србији умре 30.000 људи више него што се роди, апсолутно је неспоран апел Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, изречен 24. октобра 2017. године на Сајму књига у Београду, тачније на промоцији филма и књиге Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20. веку, „да препоручимо нашим матерама да су дужне да рађају децу, по Божјем благослову и дару датом мајкама, да на тај начин останемо у историји“. 26. Октобар 2017 - 23:15 Чак и те једноставне, најдобронамерније речи Светејшег, утемељене у заповести Божјој: „Рађајте се и множите се и напуните земљу“ (Пост. 1, 28), речи које су израз његовог деценијама стицаног духовног искуства које дубоко сагледава нашу националну трагедију, постепено нестајање са лица земље, биле су повод госпођи Зорани Михајловић, потпредседници Владе Србије, да Патријархове речи стави у контекст ратова и страдања. Tиме је госпођа Михајловић потпуно свесно подржала немачку књижевницу Херту Милер, која је само дан раније за ратове у бившој Југославији оптужила српски народ и Српску Православну Цркву. Мотивација госпође Милер, заснована на историјским комплексима и породичном васпитању, јасна је и неупитна. Верујемо да мотивација наше Тузланке да Патријархове речи о деци и о благослову и радости рађања изврће и ставља у контекст ратних страдања, није политичка, што значи да она не очекује да ће тако себи и политичкој странци којој припада донети гласове на изборима. Пре ће бити да је њена мотивација личне природе, да је запретена негде у њеној подсвести и да јој треба помоћ духовника. Нажалост, брзоплета лакоћа са којом свисока критикује поглавара Српске Православне Цркве може се тумачити и као њена отуђеност од те Цркве, Цркве њених предака. То јесте њено људско и грађанско право, али у том случају она не располаже никаквим критеријумима на основу којих би мериторно могла да процењује садржај и вредност Патријархових порука. Не знамо да ли је тако, но ако јесте, онда би јој уместо помоћи духовника добро дошла и помоћ неког трезвенијег политичара, а по потреби и психолога. Као убеђена приврженица „европских”, можда и „евроатлантских”, вредности и стандарда, она је и велики поштовалац људских права, нарочито женских права, иако вероватно не зна да је тим правима извор у хришћанској етици, односно у хришћанском учењу о неприкосновеној вредности и достојанству сваке људске личности. Зна се, међутим, да основно људско право јесте право на живот. Зато питам госпођу министарку: да ли ембрион, нерођено дете, ново људско биће у утроби мајке, има право на живот? И да ли било ко, а поготову родитељи (не апострофирам посебно мајке), има право да одузме било чији живот, у том броју и живот свог нерођеног, али већ постојећег детета? Како то да се за убиство новорођенчета иде на робију, а о убиству потпуно невиног и незаштићеног будућег новорођенчета слободно и некажњиво одлучује само и искључиво жена, како тврди госпођа Михајловић? Где је ту морал, где савест, где душа, где елементарна људскост? Питање брака и породице, па и питање рађања или абортуса као алтернативе рађању, није превасходно правно, политичко, демографско и социолошко питање него егзистенцијално, етичко и аксиолошко питање. Sapienti sat! http://www.spc.rs/sr/episkop_bachki_irinej_zorana_mihajlovitsh_opet_nastupila_u_ulozi_samopostavljenog_oberprokurora_26_o View full Странице
  10. Како, бре, да се 'вако петљамо са темама? Шерујте своју фрустрацију, оправдану или неоправдану, не бирајте!
  11. Додатно сам мотивисан тиме што су Драговићева писанија непосредно или посредно, отворено или прикривено, уперена искључиво против Српске Православне Цркве. Као таква, она нису само професионално неозбиљна него су и штетна, па, до одређене мере, и опасна, и то не само по Српску Православну Цркву већ и по нашу државу и по сав род српски. Писање у стилу „шта би било кад би било” није само у супротности са уставним одредбама и важећим законима него је и директно противуставно „разигравање” теме која реално не постоји, а намеће се – или се подмеће – Српској Православној Цркви. Притом јој се вулгарно и лажљиво приписује да је унапред благонаклоно расположена према идеји о „разграничењу с Албанцима”, што је само еуфемизам за идеју о подели Косова или, још тачније, о добровољном и неповратном поклањању највећег дела његове територије Арнаутима, који су њиме загосподарили силом, додуше не својом већ натовском. Настрану Устав и право, домаће и међународно, али где је ту морал, не професионални, не хришћански, не грађански, не отаџбински, већ елементарни људски морал? Чиме је то наша мученичка Црква заслужила или изазвала овакав однос према њој, овакво непријатељство? Једини део опскурног текстића који није написан у кондиционалу него у индикативу јесте његов почетни пасус. Али и то је привид: најпре се тачно констатује да „Српска Патријаршија још нема коначан став о полазним основама за унутрашњи дијалог о будућности Покрајине”, да би се затим са неизазваном сигурношћу прејудицирало да ће „све опције” бити „пажљиво размотрене” и да би се нагласило да то укључује и предлог Ивице Дачића о разграничењу, што ће рећи о подели Покрајине. У следећем пасусу самопроизведени (у српском новоговору self made) познавалац приликâ и, посебно, неприликâ у Српској Православној Цркви везе даље: „У седишту СПЦ овако коментаришу” идеју министра Дачића „о обезбеђењу српске православне баштине стварањем манастирских заједница по угледу на Свету Гору у оквиру Грчке”. Затим детаљније, али не мање субјективно и неаргументовано, објашњава „овај тип специјалног статуса, какав ужива Атос у Грчкој”. На основу чега Драговић развија своје генијалне мисли? Како се зову они који „у седишту СПЦ”, специјално за њега, „овако коментаришу виђење будућности Косова”, све трагом замисли вицепремијера Србије, иначе легитимне у својству личнога става? Кладио бих се да је те „коментаторе” Драговић измислио! Уосталом, ко шта ту има да коментарише? Став апсолутне већине припадникâ Српске Православне Цркве, неизмењен вековима, – а и, по свему судећи, неизмењив у будућности, – лаконски је формулисао Патријарх српски Иринеј на следећи начин: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије. Јер, оно што се силом узме, то се и врати; оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити.” А што се тиче самог „унутрашњег дијалога”, опет је Патријарх, главом и брадом, изјавио да ће се, уколико и када Црква добије од надлежних органа званични позив да се у њега укључи, она огласити на себи својствени и канонски једини могући начин – расправом у Светом Синоду и синодском одлуком о начину и садржају одзива на такав позив, а можда и отварањем унутарцрквеног дијалога по данас најактуелнијем и најживотнијем српском питању. Мудри Грци су још давно и давно срочили изреку по којој свака власт има да ћути у присуству врховне власти, а Патријарх је оличење и гласноговорник врховне црквене установе, светог Сабора укупног епископата, али и Цркве као целине. Виђена Драговићевим – и не само његовим – очима, Црква није саборна, васељенска, универзална, свеобухватна, небоземна богочовечанска Заједница, Заједница којој припадају не само сви њени чланови без изузетка него и сва космичка и наткосмичка стварност. Да је и Христос – као Богочовек, као Глава Телу Цркве – њен први члан, то нашим неоцрквењеним или пак расцрквењеним савременицима ни на памет не пада. Да се Дух Свети, Дух Божји, – као вечна Душа вечног богочовечног Тела, – такође налази унутар Цркве, а не негде изван или изнад ње, и да из ње „дише где хоће”, то су за њих „шпанска села”. Да ни Бог Отац није изван ње него је у њој као у Своме нерукотвореном и неразоривом Дому, – Дому здравља, Дому живота, Дому спасења, – тек то им не може бити ни блиска мисао, акамоли идеја водиља. Да Црква није само социјална или национална институција, да она не обухвата само такозвани црквени врх или само епископат и свештенство, да она ни у каквим околностима и ни под којим условима не функционише као идеологија, политичка партија, невладина организација или било шта слично, то ваљда никад нису ни чули. Шта, дакле, значи када се каже да ће се о том и том питању изјашњавати Црква, САНУ, Универзитет и тако даље? Не значи ама баш ништа! Јер, и у Академији наука, и на Универзитету, и у Матици српској, и у разним институцијама, и у друштву уоште, Црква је, већ по својој природи, присутна. Присутна је кроз православне хришћане којих има у свим тим друштвеним, културним и иним срединама, и то много више него што би желели сви они који су се некада клели Брозу да неће скренути са његовог пута, а сада се заклињу Бриселу да за њих „евроатлантске интеграције немају алтернативу”. Важи и обрнуто: и САНУ, и Универзитет, и сва друга људска саборишта налазе се, живе и крећу се унутар Цркве, и то како преко православних хришћана који у њима делају и делују тако и кроз аутентичне духовне, научне, уметничке и културне вредности које стварају и негују у сарадњи са суграђанима других вера и уверења, па и са онима који немају вере или верују да је немају. Следствено, неоправдано је и бесмислено специјално позивати или прозивати Цркву да саопшти свој засебни став по овом или оном питању, а поготову очекивати и захтевати да она „износи став” по свим могућим и немогућим питањима, крупним и ситним, пресудно важним и нерасудно глупим. Рећи ћу кратко и јасно: Црква нити има нити треба да има некакав службени шалтер са радним временом у три смене на којем би залудним питачима и дежурним испитивачима у свако доба дана и ноћи сервирала своје судове, „директиве” и „фетве” о свему и свачему и још понечему. Она је простор слободе. Зато у њој, поред јединства у вери, постоји и најшири спектар различитих мишљења о проблемима и изазовима живота. То је легитимно и нормално. Све ово изложих да бих показао једностраност (да ли и недобронамерност?) Драговићева приступа теми Црква и Косово. По њему, наиме, испада да Црква представља нешто друго него што смо сви заједно, да је она својеврсни уљез у наше време и друштво, – за неке, штавише, нежељени и незвани гост, – да мора имати нарочит и не баш „обичан” поглед на општељудске и општесрпске проблеме, а кад је у питању проблем статуса и будућности Косова и Метохије, да је њој стало само и искључиво до цркава и манастира, сакралних и културних споменика, светишта и гробаља, па – зашто да не? – и до издржавања свештенства и монаштва, као и до одржавања у животу разбацаних манастирских и парохијских заједница, а да је се не тиче или да је много не дотиче укупни положај, опстанак, будућност и судбина свега српског народа на Косову и Метохији. (Како ли би тек поверовали да наша Црква није равнодушна ни према будућности косовско-метохијских Арбанаса, такође не особито ружичастој?) Није баш похвално своје и туђе произвољне конструкције о „атонском моделу” (звучи познато, зар не?) стављати у уста анонимним – пре ће бити непостојећим – саговорницима „у седишту СПЦ”, док се већ на следећој страни, у паралелном тексту другог аутора, тврди да иницијативу председника Вучића о отварању дијалога на тему Косова не прихватају ни Срби, ни Арбанаси, ни Америка, ни Русија, ни Европска унија(!). Нико не прихвата; само Српска Црква прихвата, и то „прихвата” оно што никада, ни у вековима турског ропства, није прихватала... Није него! Ако је и од Драговића, ако је и са друге стране „Вечерњих новости”, много је. Претпоставке, жеље, нагађања, домишљања уместо чињеница, стварних ставова, аргумената – то није истраживачко већ таблоидно, манипулативно новинарство, да не кажем трач-новинарство. Извор: Сајт СПЦ
  12. У „Вечерњим новостима” од 15. августа, на другој страни, под насловом „Самоуправа манастирима”, неуморни новинар необуздане маште, Раде Драговић, опет пушта машти на вољу – овог пута не на тему Степинца, којом се неславно прославио, него на тему такозваног унутрашњег српског дијалога о Косову и Метохији. По свом – и не само свом – обичају, овај аутор је, у недостатку информацијâ и чињеницâ, веома плодан у производњи дезинформацијâ и неистинâ. Он продаје маглу својих претпоставки, нагађањâ и произвољних тумачења. Стога, уместо индикатива презента и других глаголских времена, којим се изражава нека радња или стварно стање, у читавом свом текстићу прибегава употреби кондиционала, глаголског начина којим се изражава само могућа, условна или пожељна радња, односно стање: те „подразумевала би”, те „гарантовале би”, те „имала би”, те „највероватније би се нашли”, те „могуће је да се прошири” и све тако. Ова „димна завеса” ипак је провидна. У самој ствари, овај збрда-здола склепани чланчић и не заслужује осврт, али се на њега морам осврнути ради оних неупућених и притом несвесних чињенице да је „много пропаганде, а мало новинарâ”, како наводи Ги Метан. Још је Гебелс добро знао да дуго и учестало понављана неистина итекако може да собом замени истину. Додатно сам мотивисан тиме што су Драговићева писанија непосредно или посредно, отворено или прикривено, уперена искључиво против Српске Православне Цркве. Као таква, она нису само професионално неозбиљна него су и штетна, па, до одређене мере, и опасна, и то не само по Српску Православну Цркву већ и по нашу државу и по сав род српски. Писање у стилу „шта би било кад би било” није само у супротности са уставним одредбама и важећим законима него је и директно противуставно „разигравање” теме која реално не постоји, а намеће се – или се подмеће – Српској Православној Цркви. Притом јој се вулгарно и лажљиво приписује да је унапред благонаклоно расположена према идеји о „разграничењу с Албанцима”, што је само еуфемизам за идеју о подели Косова или, још тачније, о добровољном и неповратном поклањању највећег дела његове територије Арнаутима, који су њиме загосподарили силом, додуше не својом већ натовском. Настрану Устав и право, домаће и међународно, али где је ту морал, не професионални, не хришћански, не грађански, не отаџбински, већ елементарни људски морал? Чиме је то наша мученичка Црква заслужила или изазвала овакав однос према њој, овакво непријатељство? Једини део опскурног текстића који није написан у кондиционалу него у индикативу јесте његов почетни пасус. Али и то је привид: најпре се тачно констатује да „Српска Патријаршија још нема коначан став о полазним основама за унутрашњи дијалог о будућности Покрајине”, да би се затим са неизазваном сигурношћу прејудицирало да ће „све опције” бити „пажљиво размотрене” и да би се нагласило да то укључује и предлог Ивице Дачића о разграничењу, што ће рећи о подели Покрајине. У следећем пасусу самопроизведени (у српском новоговору self made) познавалац приликâ и, посебно, неприликâ у Српској Православној Цркви везе даље: „У седишту СПЦ овако коментаришу” идеју министра Дачића „о обезбеђењу српске православне баштине стварањем манастирских заједница по угледу на Свету Гору у оквиру Грчке”. Затим детаљније, али не мање субјективно и неаргументовано, објашњава „овај тип специјалног статуса, какав ужива Атос у Грчкој”. На основу чега Драговић развија своје генијалне мисли? Како се зову они који „у седишту СПЦ”, специјално за њега, „овако коментаришу виђење будућности Косова”, све трагом замисли вицепремијера Србије, иначе легитимне у својству личнога става? Кладио бих се да је те „коментаторе” Драговић измислио! Уосталом, ко шта ту има да коментарише? Став апсолутне већине припадникâ Српске Православне Цркве, неизмењен вековима, – а и, по свему судећи, неизмењив у будућности, – лаконски је формулисао Патријарх српски Иринеј на следећи начин: „Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије. Јер, оно што се силом узме, то се и врати; оно што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити.” А што се тиче самог „унутрашњег дијалога”, опет је Патријарх, главом и брадом, изјавио да ће се, уколико и када Црква добије од надлежних органа званични позив да се у њега укључи, она огласити на себи својствени и канонски једини могући начин – расправом у Светом Синоду и синодском одлуком о начину и садржају одзива на такав позив, а можда и отварањем унутарцрквеног дијалога по данас најактуелнијем и најживотнијем српском питању. Мудри Грци су још давно и давно срочили изреку по којој свака власт има да ћути у присуству врховне власти, а Патријарх је оличење и гласноговорник врховне црквене установе, светог Сабора укупног епископата, али и Цркве као целине. Виђена Драговићевим – и не само његовим – очима, Црква није саборна, васељенска, универзална, свеобухватна, небоземна богочовечанска Заједница, Заједница којој припадају не само сви њени чланови без изузетка него и сва космичка и наткосмичка стварност. Да је и Христос – као Богочовек, као Глава Телу Цркве – њен први члан, то нашим неоцрквењеним или пак расцрквењеним савременицима ни на памет не пада. Да се Дух Свети, Дух Божји, – као вечна Душа вечног богочовечног Тела, – такође налази унутар Цркве, а не негде изван или изнад ње, и да из ње „дише где хоће”, то су за њих „шпанска села”. Да ни Бог Отац није изван ње него је у њој као у Своме нерукотвореном и неразоривом Дому, – Дому здравља, Дому живота, Дому спасења, – тек то им не може бити ни блиска мисао, акамоли идеја водиља. Да Црква није само социјална или национална институција, да она не обухвата само такозвани црквени врх или само епископат и свештенство, да она ни у каквим околностима и ни под којим условима не функционише као идеологија, политичка партија, невладина организација или било шта слично, то ваљда никад нису ни чули. Шта, дакле, значи када се каже да ће се о том и том питању изјашњавати Црква, САНУ, Универзитет и тако даље? Не значи ама баш ништа! Јер, и у Академији наука, и на Универзитету, и у Матици српској, и у разним институцијама, и у друштву уоште, Црква је, већ по својој природи, присутна. Присутна је кроз православне хришћане којих има у свим тим друштвеним, културним и иним срединама, и то много више него што би желели сви они који су се некада клели Брозу да неће скренути са његовог пута, а сада се заклињу Бриселу да за њих „евроатлантске интеграције немају алтернативу”. Важи и обрнуто: и САНУ, и Универзитет, и сва друга људска саборишта налазе се, живе и крећу се унутар Цркве, и то како преко православних хришћана који у њима делају и делују тако и кроз аутентичне духовне, научне, уметничке и културне вредности које стварају и негују у сарадњи са суграђанима других вера и уверења, па и са онима који немају вере или верују да је немају. Следствено, неоправдано је и бесмислено специјално позивати или прозивати Цркву да саопшти свој засебни став по овом или оном питању, а поготову очекивати и захтевати да она „износи став” по свим могућим и немогућим питањима, крупним и ситним, пресудно важним и нерасудно глупим. Рећи ћу кратко и јасно: Црква нити има нити треба да има некакав службени шалтер са радним временом у три смене на којем би залудним питачима и дежурним испитивачима у свако доба дана и ноћи сервирала своје судове, „директиве” и „фетве” о свему и свачему и још понечему. Она је простор слободе. Зато у њој, поред јединства у вери, постоји и најшири спектар различитих мишљења о проблемима и изазовима живота. То је легитимно и нормално. Све ово изложих да бих показао једностраност (да ли и недобронамерност?) Драговићева приступа теми Црква и Косово. По њему, наиме, испада да Црква представља нешто друго него што смо сви заједно, да је она својеврсни уљез у наше време и друштво, – за неке, штавише, нежељени и незвани гост, – да мора имати нарочит и не баш „обичан” поглед на општељудске и општесрпске проблеме, а кад је у питању проблем статуса и будућности Косова и Метохије, да је њој стало само и искључиво до цркава и манастира, сакралних и културних споменика, светишта и гробаља, па – зашто да не? – и до издржавања свештенства и монаштва, као и до одржавања у животу разбацаних манастирских и парохијских заједница, а да је се не тиче или да је много не дотиче укупни положај, опстанак, будућност и судбина свега српског народа на Косову и Метохији. (Како ли би тек поверовали да наша Црква није равнодушна ни према будућности косовско-метохијских Арбанаса, такође не особито ружичастој?) Није баш похвално своје и туђе произвољне конструкције о „атонском моделу” (звучи познато, зар не?) стављати у уста анонимним – пре ће бити непостојећим – саговорницима „у седишту СПЦ”, док се већ на следећој страни, у паралелном тексту другог аутора, тврди да иницијативу председника Вучића о отварању дијалога на тему Косова не прихватају ни Срби, ни Арбанаси, ни Америка, ни Русија, ни Европска унија(!). Нико не прихвата; само Српска Црква прихвата, и то „прихвата” оно што никада, ни у вековима турског ропства, није прихватала... Није него! Ако је и од Драговића, ако је и са друге стране „Вечерњих новости”, много је. Претпоставке, жеље, нагађања, домишљања уместо чињеница, стварних ставова, аргумената – то није истраживачко већ таблоидно, манипулативно новинарство, да не кажем трач-новинарство. Извор: Сајт СПЦ View full Странице
  13. Ватикан – У свом говору пред мноштвом својих верника (али његове речи доспеле и у ширу јавност) на тргу Светог Петра у Ватикану (7 јуна 2017 год.) на тему: „Родитељска Господња брига – извор наше наде“, Франциско Бергољо дословно изјавио: „Драга браћо и сестре, никада нисмо сами. Можемо бити далеко, непријатељски (расположени); можемо чак рећи да смо без Бога. Али Јеванђеље Исуса Христа нам открива да Бог не може бити без нас. Он никада неће бити Бог без човека; Он је тај који не може бити без нас, и ово је велика мистерија“ [1], преноси прес-служба „светог“ трона Holy See Press Office папине речи. На Првом ватиканском концилу, 1870. године, ког Латини сматрају васељенским, католичка „црква“ признала лажно учење о папиној непогрешивости за догмат. Једна од његових одредаба гласи: „Папа је непогрешив као Бог“. Саборска уредба каже, „Папска непогрешивост је догма Католичке цркве која говори да папа не може погрешити када говори ex cathedra, тј. обавља своју службу као пастир и учитељ свих хришћана, коначно одлучује на основу своје највише апостолске власти да се цела Црква треба придржавати наука о вери и моралу, онда он на основу божанске подршке, која му је обећана у лицу блаженог Петра, поседује ону непогрешивост којом је божански Спаситељ хтео да буде опремљена Његова Црква“ (Православље, римокатолицизам, протестантизам, секташтво ТСЛ., 1992) [2]. Дакле, из ове уредбе произилази да је папа беспрекорни учитељ вере и побожности. Али да ли је стварно тако? Да ли римски понтифик непогрешиво учи о Христовој вери? Наравно да не. Недавно, римски папа још једном то потврдио, да заправо ефективно удара у католички псеудо-догматизам папске непогрешивости. Али ако Бог не може битисати без човека, ако не може бити Бог без човека, онда: 1) није свемогућ; 2) није самобитан. И прва и друга тврдња представљају богохуљење против Творца. Митрополит Макарије (Булгаков) у „Православно-догматском богословљу“ објашњава: „Бог је вечни Дух, свеблаги, свезнајући, свеправедан, свемоћан, свеприсутан, непроменљив, самобитан, свеблажен“. 1) Свемогућство приписује се Богу, у смислу да Он има неограничену моћ да чини све што може хтети својом савршено светом, савршено добром, савршено праведном, савршено мудром, савршено неизменљивом природом. Он не може хтети нешто, што би било у супротности са његовим вечним бићем и неизменљивим својствима и над свиме има власт [3] допуњује и Преподобни Јустин Нови Ћелијски. Блажени Теофилакт ове речи овако тумачи: „Не захтевајући ништа, он сам сваком даје дисање. Два доказа о божанству, наиме, Богу не треба ништа и сваком даје све“ (тумачење Дела Ап.). Не захтевајући ништа, Он не треба ни човека за Своју егзистенцију и битисање. Свети Јован Златоусти пише: „Брижљиво чувајмо здраве догмате и заробљенике јелинских заблуди учити са кротошћу, како не би нарушили успостављени од Спаситеља ред, не клањати се створењима створеним за наше добро и спасење. Нека Јелини (Грци) понављају (њихова лажна учења) чак до изнемоглости, громко кличем да је све ово створено за људски род да у потпуности свиме буде задовољан (иако) Створитељу нису била потребна ова створења, али да би Његову љубав показао према нама, Он је створио све ово показујући нам како цени људски род и (учи нас) да ми, вођени овим, одајемо одговарајуће Му поклоњење (и почаст)“ (Св. Јован Златоусти. Беседа-6 Тумачење на Књигу Постања). Свети Никодим Светогорац пише: „Богу не треба никакво добро са стране, јер је Он сам Себи довољан и свеблажен. Стога, ако је благоизволео да на нас излије неизрециву доброту и љубав, Он то није излио ради Себе очекујући добро од нас, већ нас ради и ради нашег добра“. (Невидљива борба, Други део, Поглавље 3). Дакле, Бог није имао потребе за човеком, имајући извор блаженства и задовољства у Самом Себи. Ново лажи-учење „непогрешивог“ папе изазвало конфузију и непријатност чак и међу самим папистима. Па тако Џон Пол Минан (John Paul Meenan), професор теологије на католичком колеџу „Центар Богоматерине Мудрости“ у источном Онтарију (САД), у једном интервјуу изјављује да га је збунила категорична и недвосмислена папска максима, посебно друга фраза „Бог не може бити Бог без човека“. После свега, такође и многи други католички теолози и верници почели су доводили у питање Францискову непогрешивост [4] преносе чак и хрватски медији који због говорне мане или незнам чега (ту ћу тему у наредном периоду једном обрадити, па тог папу, иначе њиховог верског поглавара не називају као читав свет, већ на неком њиховом исквареном хрватијанском језику зову – Њофра, или како ли већ…?). Други веродостојни католички теолог познат Life Site News-u, који жели да остане анониман је објаснио: „Због Инкарнације Господа нашега Исуса Христа, истина је да Бог остаје трајно сједињен са човечанством, кроз људску природу Исуса Христа, Другог Лица Свете Тројице“. „Ипак, Бог нема апсолутно никакву потребу за човечанством, наш однос са Богом комплетно зависи о тој бесплатној изобилној бесконачној Божјој Љубави Оца, Сина и Духа Светога“, додао теолог. Свети Иринеј Лионски (130. – 208. год.) епископ, свештеномученик и Црквени Отац,у свом познатом делу „Против јереси“ пише: У почетку није било зато што је Он имао потребу за човеком, да је Бог обликовао Адама, него зато да има некога на кога ће излити Свој благослов. Јер не само пре Адама, него и пре створења, Реч је славила Оца док је пребивала у Њему и била је слављена од Оца. Свети Иринеј додаје: Када људи стоје у светлу, нису они ти који илуминирају светло и узрокују да оно сјаји, него су они илуминирани и сјаје због њега. Без да му било што доприносе, добијају од светла и оно их уздиже. Тако је кад се служи Богу, наше служење не доприноси Богу, јер Бог нема потребе за људским служењем, али онима који Му служе и следе Га, Бог даје живот, непоткупљивост и вечну славу [5], анализирајући папине речи рекао анонимни католички богослов. Заправо, Богу, да би био Бог не треба ништа. Ово је учење Христове Цркве – која је, стуб и тврђава истине [6]. Нова папина јерес још једном потврђује примедбу Светог Јована Кронштатског упућену свом папству као институцији: „Папа је умислио да је глава Цркве и њен оснивач, па чак и Христов намесник, што је апсурдно и без икакве доследности. Отуда сва папска сујетност и њихова давнашња претензија за превлашћу и самовољним управљањем свом Васељенском Црквом. Па, тако су папе и учиниле у својој папској цркви уневши разне трикове, лажне догмате које доводе до фашљиве (лажне) вере и у животу… „(Живи колос. Изводи из дневника 1907-1908 год., Санкт-Петербург, 1909, стр 35) [7] „Бог не може бити Бог без човека“, тако размишљају демони и из тог разлога се боре за човека. Бог је човека створио Љубављу из Љубави и за умножавање Љубави, кроз Христа, у Христу, Човек може бити Син и Бог. Т.ј. кроз Слику (Подобије) Божије долази до „Обожења“ у Идентитету (Азъ рѣхъ: бози есте и сынове Вышняго вси). Када се Васељена почне руководити овим Параметрима, могуће да ће тада и међу нама завладати Божија Љубав и на нама (човечанством) коначно бити Божији благослов. === Напомене: 1./. https://gloria.tv/article/Sxp8CZYBsQC32a7LJAxdYGijW 2./. https://www.bitno.net/vjera/pitajte-svecenika/papina-nezabludivost/ 3./. https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/21/ 4./. http://hrvatskikrsnizavjet.com/1032-2/ 5./. https://www.lifesitenews.com/news/pope-francis-says-god-cannot-be-god-without-man.-and-we-need-another-clarif 6./. 1 Тимотеју 3, 15 7./. http://www.christian-spirit.ru/1926-novoe-lzheuchenie-nepogreshimogo-papy-bog-ne-mozhet-byt-bogom-bez-cheloveka.html Славиша Лекић, свештеник http://www.vaseljenska.com/vesti/bergoljo-zvani-papa-francisko-opet-koriguje-boga-bog-ne-moze-biti-bog-bez-coveka/
  14. http://www.spc.rs/sr/ministar_prosvete_kod_patrijarha_srpskog http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=22950&Itemid=1 ВЕРСКA НАСТАВA SATURDAY, 13 MAY 2017 КОМИСИЈИ ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕДМЕТ: Обавештење у вези са статусом наставника верске наставе у нацрту Закона основама система образовања и васпитања. Поштовани, Након састанка који су представници репрезентативних синдиката имали са министром просвете у понедељак 8. маја 2017. године, достављен нам је на увид коначни Нацрт закона о основама система образовања и васпитања, који Министарство просвете, науке и технолошког развоја намерава да стави на јавну расправу, а потом упути у процедуру до усвајања у Народној скупштини. Анализирајући достављени Нацрт закона, приметили смо да се статус наставника верске наставе и даље неће мењати, то јест да је намера да наставници верске наставе и даље буду радници на одређено време. Ово нас је веома изненадило, с обзиром на чињеницу да смо у преговорима са Министарством добили уверавања да ће у новом Закону статус наставника верске наставе бити регулисан на начин да не буду дискриминисани у односу на остале запослене у основним и средњим школама. Штавише, на преговорима одржаним 10. фебруара 2017. године, након нашег предлога да се статус наставника верске наставе уреди у складу са праксом у другим европским земљама, лично министар просвете г. Младен Шарчевић нам је рекао да је већ разговарао на ту тему са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем и да ће нови закон сигурно омогућити наставницима верске наставе заснивање радног односа на неодређено време. Управо због тога смо немало изненађени што у достављеном Нацрту закона, у члану 155, и даље стоји одредба да установа заснива радни однос са наставницима верске наставе на одређено време. Став Уније синдиката просветних радника Србије према овом проблему је већ познат, а он је да ни један просветни радник не сме бити дискриминисан, те да и наставници верске наставе морају имати право на рад на неодређено време, јер из таквог радно-правног статуса проистичу и нека друга права, попут права на стављања на листу технолошких вишкова и добијања другог радног места за које испуњавају услове, па преко права на отпремнину све до баналних права на социјалну заштиту или могућности да подигну кредит. Стога вас овим путем обавештавамо о томе шта садржи Нацрт закона, и молимо да у оквиру својих надлежности предузмете одговарајуће радње да се у Нацрт закона унесу одредбе које ће омогућити да наставници верске наставе, 15 година након њеног враћања у образовни систем, напокон добију статус који имају и остали наставници у српским школама. У прилогу вам достављамо: Део Нацрта закона о основама система образовања и васпитања који се тиче заснивања радног односа Примите изразе нашег поштовања. У Београду, 11.5.2017. Председник Уније СПРС, Јасна Јанковић ПОСЛЕДЊИ ПУТ АЖУРИРАНО ( SATURDAY, 13 MAY 2017 )
  15. И опет Министарство просвете... Наставља се и системска дискриминација веруочитеља јер ни након 15 година рада неће моћи да заснују радни однос на неодређено време. Нови нацрт закона, упркос обећањима министра Патријарху, не дозвољава вероучитељима да имају иста права као и сви остали просветни радници. http://www.spc.rs/sr/ministar_prosvete_kod_patrijarha_srpskog http://www.unijasprs.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=22950&Itemid=1 ВЕРСКA НАСТАВA SATURDAY, 13 MAY 2017 КОМИСИЈИ ЗА ВЕРСКУ НАСТАВУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРЕДМЕТ: Обавештење у вези са статусом наставника верске наставе у нацрту Закона основама система образовања и васпитања. Поштовани, Након састанка који су представници репрезентативних синдиката имали са министром просвете у понедељак 8. маја 2017. године, достављен нам је на увид коначни Нацрт закона о основама система образовања и васпитања, који Министарство просвете, науке и технолошког развоја намерава да стави на јавну расправу, а потом упути у процедуру до усвајања у Народној скупштини. Анализирајући достављени Нацрт закона, приметили смо да се статус наставника верске наставе и даље неће мењати, то јест да је намера да наставници верске наставе и даље буду радници на одређено време. Ово нас је веома изненадило, с обзиром на чињеницу да смо у преговорима са Министарством добили уверавања да ће у новом Закону статус наставника верске наставе бити регулисан на начин да не буду дискриминисани у односу на остале запослене у основним и средњим школама. Штавише, на преговорима одржаним 10. фебруара 2017. године, након нашег предлога да се статус наставника верске наставе уреди у складу са праксом у другим европским земљама, лично министар просвете г. Младен Шарчевић нам је рекао да је већ разговарао на ту тему са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејем и да ће нови закон сигурно омогућити наставницима верске наставе заснивање радног односа на неодређено време. Управо због тога смо немало изненађени што у достављеном Нацрту закона, у члану 155, и даље стоји одредба да установа заснива радни однос са наставницима верске наставе на одређено време. Став Уније синдиката просветних радника Србије према овом проблему је већ познат, а он је да ни један просветни радник не сме бити дискриминисан, те да и наставници верске наставе морају имати право на рад на неодређено време, јер из таквог радно-правног статуса проистичу и нека друга права, попут права на стављања на листу технолошких вишкова и добијања другог радног места за које испуњавају услове, па преко права на отпремнину све до баналних права на социјалну заштиту или могућности да подигну кредит. Стога вас овим путем обавештавамо о томе шта садржи Нацрт закона, и молимо да у оквиру својих надлежности предузмете одговарајуће радње да се у Нацрт закона унесу одредбе које ће омогућити да наставници верске наставе, 15 година након њеног враћања у образовни систем, напокон добију статус који имају и остали наставници у српским школама. У прилогу вам достављамо: Део Нацрта закона о основама система образовања и васпитања који се тиче заснивања радног односа Примите изразе нашег поштовања. У Београду, 11.5.2017. Председник Уније СПРС, Јасна Јанковић ПОСЛЕДЊИ ПУТ АЖУРИРАНО ( SATURDAY, 13 MAY 2017 ) View full Странице
  16. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:664952-Ministarstvo-prosvete-Novakov-program-nije-sekta Ministarstvo prosvete: Novakov program nije sekta S. VIDAČKOVIĆ - I. MIĆEVIĆ | 13. maj 2017. 20:00 | Komentara: 16 Bura u beogradskoj OŠ "Stevan Sinđelić" zbog pojedinih dečjih aktivnosti. Ministarstvo prosvete potvrđuje da je reč o akreditovanom seminaru. Foto Nebojša Mandrapa POJEDINI roditelji đaka OŠ "Stevan Sinđelić" iz Beograda uznemirili su se zato što su im deca, bez njihovog znanja, uz zvuke gonga učila da meditiraju. Po društvenim mrežama, pa i medijima, počele su da se šire glasine kako je reč o nekakvoj sekti koju je u srpske škole doveo Novak Đoković. Iz škola koje su uključene u program, iz Fondacije Novaka Đokovića, ali i iz Ministarstva prosvete oštro demantuju da je reč o bilo kakvoj sekti, već o akreditovanom programu "Mind up" koji fondacija slavnog tenisera, uz podršku Ministarstva, organizuje u nekoliko škola i vrtića širom Srbije. Propust škole bio je, svakako, što nije zatražila saglasnost roditelja. I Marija Karić, majka učenice drugog razreda ove škole, potvrdila je "Novostima" da škola nije tražila saglasnost, ali veruje da nema razloga za paniku. - Ma kakva sekta, to su gluposti - kaže Marija Karić. - Novakova fondacija finansira učenje kineskog jezika u našoj školi, pa se i taj program odvijao na časovima kineskog. Ne vidim u tome ništa sporno. I meditacija i gong su deo kineske kulture, pa su verovatno u tu svrhu i upotrebljeni. Prema rečima Gorane Džudže Jakovljević, projektnog menadžera Novak Đoković fondacije, projekat "Mind up" počeli su da primenjuju 2015. godine u Srbiji. Na njegovoj izradi u Velikoj Britaniji radilo je više od 30 doktora nauka i u svetu je dao odlične rezultate. DOBRA ISKUSTVA IZ OPOVA- Program su sprovodili učitelji i nastavnici fizičkog vaspitanja, u mlađim razredima, i bili su veoma zadovoljni i oni i deca i roditelji - kaže Milica Cuca, direktorka OŠ "Dositej Obradović" iz Opova, koja je bila u pilot-projektu. - Naglasak je bio na razvijanju pozitivnih emocija u odeljenju. Primenjivane su vežbe aktivnog slušanja, vežbe povećanja koncentracije i pažnje, vođene fantazije, što su sve aktivnosti koje se primenjuju i kroz druge programe u školama. - Programom deca i mladi poboljšavaju aktivnost na času, koncentraciju, olakšavaju uspostavljanje radne navike, a sve aktivnosti su zabavne, kreativne i kratke. Takođe "Mind up" ima velike rezultate u smanjenju vršnjačkog nasilja - poručuje naša sagovornica. - U programu je pet škola i pet vrtića i svi su bili u obavezi da detaljno upoznaju roditelje sa svim informacijama. Program nije obavezan. Nakon godinu dana učitelji i vaspitači su primetili da su deca koncentrisanija na učenje, da bolje sarađuju i da u grupama i razredima vlada pozitivnija atmosfera. I u Ministarstvu prosvete potvrđeno nam je da je reč o programu koji je akreditovan u vreme mandata prethodnog ministra, te da se nalazi na listi besplatnih seminara za prosvetne radnike. - U pilot-projektu učestvovale su četiri škole i četiri predškolske ustanove u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Opovu - kažu u Ministarstvu prosvete. - Naravno, ukoliko se nastavnici u radu sa učenicima odluče da primenjuju nove metode koje su deo ovog programa, u skladu sa propisanom autonomijom, škola je obavezna da ima pisanu saglasnost saveta roditelja i odluku školskog odbora, kao i da obavesti sve roditelje. Iz ministarstva poručuju da će, ako bude bilo dokaza o neadekvatnoj primeni i efektima programa, revidirati njegovu opravdanost. http://www.pravoslavniroditelj.org/upozorenje-ponovo-jos-jedan-obrazovni-paket-koji-se-vec-primenjuje-u-srpskim-skolama-budisticko-sektaske-tehnike-za-decu/ УПОЗОРЕЊЕ ПОНОВО: Још један „образовни“ пакет који се ВЕЋ примењује у српским школама – будистичко секташке технике за децу! Фондација Новак Ђоковић у сарадњи са „Hawn“ фондацијом популарне глумице Голди Хон (Goldie Hawn) која промовише будистичку медитацију кроз образовни систем већ три године спроводи програм под називом Мајнд Ап (MindUp) у школама у Србији! Заиста није шала! Тај програм се спроводи, поново уз здушну подршку одређених људи при Министарству просвете! Поједине групе при Министарству просвете као да су потпуно изгубиле филтер за распознавање шта је заиста образовни програм а шта је промоција сексуализације деце (случај са недавним „образовним“ секс-пакетима) , а сада се показује да не зна да разликује ни едукативни програм од секташког програма који у својој основи садржи источњачке медитативне праксе и зен-будистичку „умну свесност“ (mindfulness). Министре Шарчевићу – знате ли Ви за ово? С обзиром да је у питању програм духовно опасне садржине он се увија у обланду „неуронауке“, „позитивне психологије“, „социјално-емоционалног учења“ и нечега што називају „умном свесношћу“ (mindful awareness, линк ОВДЕ ) како би се лакше пласирао као едукативни програм за децу. Оно што представља кључни показатељ да ствари ту са духовне стране нису чисте је управо овај префињено назван термин „умна свесност“ , термин који се понекад у самом програму и будистичкој медитативној пракси назива следећим речима: “свесност“ (mindfulness) , „свесна пажња“, „фокусирана пажња“, као и употребна термина “свесно“ као придева уз одређене активности попут „свесно слушање“, „свесно гледање“, „свесно кретање“ (mindful). На сајту Фондације Ђоковић можемо видети и називе лекција овог „едукативног“ програма (линк ОВДЕ ) : 15 lekcija „MindUp” nastavnog programa su: Kako radi naš mozak Umna svesnost Fokusirana pažnja Svesna degustacija Svesno slušanje Svesno mirisanje Svesno gledanje (viđenje) Svesno kretanje (prvi deo) Svesno kretanje (drugi deo) Perspektivno razmišljanje Uživanje u srećnim iskustvima Odabir optimizma Izražavanje zahvalnosti Činjenje dobrih dela Svesno delovanje u zajednici Употреба термина „свесно“ и „свесност“ у српском језику има потпуно другачији садржај него што се у овом програму, као и у самом зен-будизму из кога овај програм проистиче – пласира. Духовно објашњење, са становишта православно-хришћанског учења у чему се састоји опасност овог програма Мајнд-Ап који се спроводи већ над нашом децом под окриљем Министарства просвете можете на овом линку – православно апологетско-мисионарски центар при нашој Српској Православној Цркви је већ обрадио ову тему! Напомињемо да за хришћане овај програм крши уставно право родитеља да васпитавају децу у складу са својим верским или филозофским уверењима. Осим тога, оно што је примарније, програм Мајнд-Ап је духовно штетан по душе деце која су њему подвргнута! Овај програм се већ спроводи , без сагласности и знања родитеља деце, али уз одобрење извесних група при Министарству просвете, у одређеним школама у Београду, Новом Саду, Нишу и Опову (слика са сајта Фондације Ђоковић – Мапа школа у којима се већ спроводи „свесност“) Запањени родитељи су тек од сопствене деце после дужег времена сазнали да деца у школи уче технике „свесног“ гледања, медитације, да просветни радници користе и посебне инструменте чији звуци имају за циљ увођење деце у медитативно стање (наводно са циљем да се деца боље фокусирају, смире и снизе стрес). Да ствар буде још гора, Фондација Ђоковић на својој интернет страни јасно истиче циљ да уведе овај програм у целокупни образовни систем Србије, као и да пројекат подржава Министарство просвете. (линк ОВДЕ ) Министре Шарчевићу, време је за велико спремање у Вашем Министарству, јер се више не зна шта се све спроводи над НАШОМ децом уз одобрење Ваших најближих сарадника! О дубљим разлозима како се овај програм, инициран од стране „Фондације Ђоковић“, нашао у нашем школству, прочитајте у тексту: „Зашто Фондација Ђоковић пласира секташка учења нашој деци?“, линк ОВДЕ. Родитељи, распитајте се код своје деце да ли се овај програм спроводи кришом и над њима и јавите нам се да бисмо употпунили и објавили списак школа где смо већ открили да се увелико спроводи овај секташки програм! Редакција сајта ПравославниРодитељ.орг
  17. Опет Министарство просвете и пакети и курсеви. Наставља се увођење будистичке медитације у просветни систем Србије јер су "стручњаци" Министарства проценили да Ђоковићев програм будистичке медитације није секта и може да се учи у школама. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:664952-Ministarstvo-prosvete-Novakov-program-nije-sekta Ministarstvo prosvete: Novakov program nije sekta S. VIDAČKOVIĆ - I. MIĆEVIĆ | 13. maj 2017. 20:00 | Komentara: 16 Bura u beogradskoj OŠ "Stevan Sinđelić" zbog pojedinih dečjih aktivnosti. Ministarstvo prosvete potvrđuje da je reč o akreditovanom seminaru. Foto Nebojša Mandrapa POJEDINI roditelji đaka OŠ "Stevan Sinđelić" iz Beograda uznemirili su se zato što su im deca, bez njihovog znanja, uz zvuke gonga učila da meditiraju. Po društvenim mrežama, pa i medijima, počele su da se šire glasine kako je reč o nekakvoj sekti koju je u srpske škole doveo Novak Đoković. Iz škola koje su uključene u program, iz Fondacije Novaka Đokovića, ali i iz Ministarstva prosvete oštro demantuju da je reč o bilo kakvoj sekti, već o akreditovanom programu "Mind up" koji fondacija slavnog tenisera, uz podršku Ministarstva, organizuje u nekoliko škola i vrtića širom Srbije. Propust škole bio je, svakako, što nije zatražila saglasnost roditelja. I Marija Karić, majka učenice drugog razreda ove škole, potvrdila je "Novostima" da škola nije tražila saglasnost, ali veruje da nema razloga za paniku. - Ma kakva sekta, to su gluposti - kaže Marija Karić. - Novakova fondacija finansira učenje kineskog jezika u našoj školi, pa se i taj program odvijao na časovima kineskog. Ne vidim u tome ništa sporno. I meditacija i gong su deo kineske kulture, pa su verovatno u tu svrhu i upotrebljeni. Prema rečima Gorane Džudže Jakovljević, projektnog menadžera Novak Đoković fondacije, projekat "Mind up" počeli su da primenjuju 2015. godine u Srbiji. Na njegovoj izradi u Velikoj Britaniji radilo je više od 30 doktora nauka i u svetu je dao odlične rezultate. DOBRA ISKUSTVA IZ OPOVA- Program su sprovodili učitelji i nastavnici fizičkog vaspitanja, u mlađim razredima, i bili su veoma zadovoljni i oni i deca i roditelji - kaže Milica Cuca, direktorka OŠ "Dositej Obradović" iz Opova, koja je bila u pilot-projektu. - Naglasak je bio na razvijanju pozitivnih emocija u odeljenju. Primenjivane su vežbe aktivnog slušanja, vežbe povećanja koncentracije i pažnje, vođene fantazije, što su sve aktivnosti koje se primenjuju i kroz druge programe u školama. - Programom deca i mladi poboljšavaju aktivnost na času, koncentraciju, olakšavaju uspostavljanje radne navike, a sve aktivnosti su zabavne, kreativne i kratke. Takođe "Mind up" ima velike rezultate u smanjenju vršnjačkog nasilja - poručuje naša sagovornica. - U programu je pet škola i pet vrtića i svi su bili u obavezi da detaljno upoznaju roditelje sa svim informacijama. Program nije obavezan. Nakon godinu dana učitelji i vaspitači su primetili da su deca koncentrisanija na učenje, da bolje sarađuju i da u grupama i razredima vlada pozitivnija atmosfera. I u Ministarstvu prosvete potvrđeno nam je da je reč o programu koji je akreditovan u vreme mandata prethodnog ministra, te da se nalazi na listi besplatnih seminara za prosvetne radnike. - U pilot-projektu učestvovale su četiri škole i četiri predškolske ustanove u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Opovu - kažu u Ministarstvu prosvete. - Naravno, ukoliko se nastavnici u radu sa učenicima odluče da primenjuju nove metode koje su deo ovog programa, u skladu sa propisanom autonomijom, škola je obavezna da ima pisanu saglasnost saveta roditelja i odluku školskog odbora, kao i da obavesti sve roditelje. Iz ministarstva poručuju da će, ako bude bilo dokaza o neadekvatnoj primeni i efektima programa, revidirati njegovu opravdanost. http://www.pravoslavniroditelj.org/upozorenje-ponovo-jos-jedan-obrazovni-paket-koji-se-vec-primenjuje-u-srpskim-skolama-budisticko-sektaske-tehnike-za-decu/ УПОЗОРЕЊЕ ПОНОВО: Још један „образовни“ пакет који се ВЕЋ примењује у српским школама – будистичко секташке технике за децу! Фондација Новак Ђоковић у сарадњи са „Hawn“ фондацијом популарне глумице Голди Хон (Goldie Hawn) која промовише будистичку медитацију кроз образовни систем већ три године спроводи програм под називом Мајнд Ап (MindUp) у школама у Србији! Заиста није шала! Тај програм се спроводи, поново уз здушну подршку одређених људи при Министарству просвете! Поједине групе при Министарству просвете као да су потпуно изгубиле филтер за распознавање шта је заиста образовни програм а шта је промоција сексуализације деце (случај са недавним „образовним“ секс-пакетима) , а сада се показује да не зна да разликује ни едукативни програм од секташког програма који у својој основи садржи источњачке медитативне праксе и зен-будистичку „умну свесност“ (mindfulness). Министре Шарчевићу – знате ли Ви за ово? С обзиром да је у питању програм духовно опасне садржине он се увија у обланду „неуронауке“, „позитивне психологије“, „социјално-емоционалног учења“ и нечега што називају „умном свесношћу“ (mindful awareness, линк ОВДЕ ) како би се лакше пласирао као едукативни програм за децу. Оно што представља кључни показатељ да ствари ту са духовне стране нису чисте је управо овај префињено назван термин „умна свесност“ , термин који се понекад у самом програму и будистичкој медитативној пракси назива следећим речима: “свесност“ (mindfulness) , „свесна пажња“, „фокусирана пажња“, као и употребна термина “свесно“ као придева уз одређене активности попут „свесно слушање“, „свесно гледање“, „свесно кретање“ (mindful). На сајту Фондације Ђоковић можемо видети и називе лекција овог „едукативног“ програма (линк ОВДЕ ) : 15 lekcija „MindUp” nastavnog programa su: Kako radi naš mozak Umna svesnost Fokusirana pažnja Svesna degustacija Svesno slušanje Svesno mirisanje Svesno gledanje (viđenje) Svesno kretanje (prvi deo) Svesno kretanje (drugi deo) Perspektivno razmišljanje Uživanje u srećnim iskustvima Odabir optimizma Izražavanje zahvalnosti Činjenje dobrih dela Svesno delovanje u zajednici Употреба термина „свесно“ и „свесност“ у српском језику има потпуно другачији садржај него што се у овом програму, као и у самом зен-будизму из кога овај програм проистиче – пласира. Духовно објашњење, са становишта православно-хришћанског учења у чему се састоји опасност овог програма Мајнд-Ап који се спроводи већ над нашом децом под окриљем Министарства просвете можете на овом линку – православно апологетско-мисионарски центар при нашој Српској Православној Цркви је већ обрадио ову тему! Напомињемо да за хришћане овај програм крши уставно право родитеља да васпитавају децу у складу са својим верским или филозофским уверењима. Осим тога, оно што је примарније, програм Мајнд-Ап је духовно штетан по душе деце која су њему подвргнута! Овај програм се већ спроводи , без сагласности и знања родитеља деце, али уз одобрење извесних група при Министарству просвете, у одређеним школама у Београду, Новом Саду, Нишу и Опову (слика са сајта Фондације Ђоковић – Мапа школа у којима се већ спроводи „свесност“) Запањени родитељи су тек од сопствене деце после дужег времена сазнали да деца у школи уче технике „свесног“ гледања, медитације, да просветни радници користе и посебне инструменте чији звуци имају за циљ увођење деце у медитативно стање (наводно са циљем да се деца боље фокусирају, смире и снизе стрес). Да ствар буде још гора, Фондација Ђоковић на својој интернет страни јасно истиче циљ да уведе овај програм у целокупни образовни систем Србије, као и да пројекат подржава Министарство просвете. (линк ОВДЕ ) Министре Шарчевићу, време је за велико спремање у Вашем Министарству, јер се више не зна шта се све спроводи над НАШОМ децом уз одобрење Ваших најближих сарадника! О дубљим разлозима како се овај програм, инициран од стране „Фондације Ђоковић“, нашао у нашем школству, прочитајте у тексту: „Зашто Фондација Ђоковић пласира секташка учења нашој деци?“, линк ОВДЕ. Родитељи, распитајте се код своје деце да ли се овај програм спроводи кришом и над њима и јавите нам се да бисмо употпунили и објавили списак школа где смо већ открили да се увелико спроводи овај секташки програм! Редакција сајта ПравославниРодитељ.орг View full Странице
  18. Целокупну СПЦ је изненадила вест из Православне Охридске Архиепископије да је Високопреосвећени Архиепископ охридски Јован поново осуђен на затворску казну од 7 месеци. Ексклузивно за наш радио Преосвећени Епископ стобијски Давид објашњава да Архиепископ Јован неће поново бити затваран и да је спорна пресуда донета да не би ПОА тражила одштету за дане које је Архиепископ Јован одлежао у зарвору. „Уместо да лежи 2,5 године у затвору, Архиепископ Јован је лежао 7 месеци више, па су зато донели такву пресуду“, каже Преосвећени и додаје да ће се ПОА жалити на ову пресуду. ПОСЛУШАЈТЕ АУДИО ЗАПИС View full Странице
×
×
  • Create New...