Search the Community

Свети Јован (Максимовић), велики чудотворац шангајски и санфранциски, један је од најомиљенијих светитеља Русије и Америке, и његово поштовање се раширило по целом православном свету. Цркве и манастири посвећени су њему у Грчкој и Украјини, на пример, и сада је нови олтар недавно освећен у његову част у Румунији. У недељу, на празник Свих румунских светих, Његово Преосвештенство епископ Ковасне и Харгите Андреј служио је освећење спољњег летњег олтара у манастиру Маркусу у централном делу Румуније, посвећеног Светом Јовану (Максимовићу) и Светом Јовану Новомускелском. Недељу Свих румунских светих установио је Свети Архијерејски Сабор Румунске Православне Цркве 1992. године. После Божанске Литургије Његово Преосвештенство је осветио и манастирско сиротиште. Олтар који је посвећен Светом Јовану освећен је истог дана кад и сиротиште, јер је Свети Јован познат по томе што се бринуо о сирочадима у Шангају, од којих су многи завршили са њим у Сан Франциску. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Патријарху српском Иринеју и делегацији Српске православне цркве у Москви су представљени скица и делови макете олтара за Храм Светог Саве на Врачару. Олтар би требало да ради руски уметнички тим под руководством руског академика Николаја Мухина, који важи за „најбољег наследника великог Андреја Рубљова“. Патријарху српском Иринеју и делегацији Српске православне цркве у Москви су представљени скица и делови макете олтара за Храм Светог Саве на Врачару. Олтар би требало да ради руски уметнички тим под руководством руског академика Николаја Мухина, који важи за „најбољег наследника великог Андреја Рубљова“. Патријарху српском Иринеју и делегацији Српске православне цркве у Москви су представљени скица и делови макете олтара за Храм Светог Саве на Врачару. Олтар би требало да ради руски уметнички тим под руководством руског академика Николаја Мухина, који важи за „најбољег наследника великог Андреја Рубљова“. Патријарх Иринеј је, уједно, имао прилику да види и уметнички атеље, у којем је рађен мозаик за куполу београдског Храма, а који је јединствен у свету. Како је рекао Мухин, за израду олтара биће потребна још једна таква радионица, а руска страна је спремна да је обезбеди. „Завршили смо скице за олтар и спремни смо да приступимо послу већ сутра. Сви прорачуни који се тичу материјала и слика су направљени, а ми смо данас Његовој светости патријарху Иринеју изнели све детаље око тога како би то требало да изгледа. Као што сам већ рекао, спремни смо да прионемо на посао истог тренутка“, рекао је Мухин за Спутњик. Идејно решење Николаја Мухина, једног од највећих руских уметника и иконописаца данашњице, одушевило је патријарха Иринеја и делегацију СПЦ. „Нет слов (немам речи)“, више пута је поновио патријарх на руском језику, док је гледао скице које му је Мухин презентовао. Сада предстоји проналажење донатора и уговарање посла. Мухин очекује да би сав посао могао да буде готов до средине 2019. године. Подсетимо, руска компанија „Гаспромњефт“ је донирала четири милиона евра за израду унутрашње декорације куполе Храма Светог Саве, а олтар ће коштати знатно више, с обзиром да је по површини око три пута већи. Површина олтара износиће, како је Мухин навео, близу 3.185 квадратних метара. „Чекамо наставак финансирања, пошто је део трошкова за материјал велики. И чим будемо имали на располагању потребна средства, почећемо да радимо. Ви сте вероватно приметили да донатори још нису пронађени, а да су скице већ урађене. Све је у Божијим рукама“, рекао је Мухин. Чланови српске делегације открили су Спутњику да ће висина олтара бити 40 метара. „Спаситељ, фигура Христа Пантократора, веома ће добро изгледати у Храму. Његова глава биће величине 4 метра, а размах руку 17 метара“, рекао је Мухин. Домаћини су истакли да је београдски Храм јединствен у свету, а да је радити на њему прилика која се указује „једном у животу“. „То је Храм целе Европе. Таквог храма нема ни у Европи, ни у целом свету. Радимо за цело православље“, рекла је Манана Попова, потпредседница Московског међународног фонда за сарадњу Унеска. © Sputnik/ Александар Милачић Мухин је у част српског патријарха организовао и пријем у Руској академији уметности, која ове године обележава 260 година постојања, а делегација СПЦ је имала прилику и да обиђе Галерију уметности Зураба Церетелија, великог совјетског и руског сликара, вајара и монументалисте. Подсетимо, делегација СПЦ, на челу са патријархом Иринејом, од петка борави у Москви поводом обележавања стоте годишњице успостављања Патријаршије у Руској православној цркви и устоличења првог патријарха московског и све Русије — Светог Тихона. Патријарх Иринеј се током посете Москви састао са руским председником Владимиром Путином, а сутра ће разговарати и са патријархом московским и све Русије Кирилом, на чији је позив и дошао у Русију. View full Странице

Још одавно, тачније од Васкрса 2014. год., многи се смућују овим потезом Преосвећеног Григорија Еп. Захумско-херцеговачког и безочно га оптужују за новотаризам и непоштовање Св. Канона Цркве Божије. Врло често наилазим свуда по интернету на упорно осуђивање овог Владикиног чина, па реко да се осврнем на исти. Наиме, шта се тада догодило. Колико чух, од пријатеља из тог краја, тог Васкрса маја 2014. је напољу лила страшна киша са ветром (и у Србији такође, само без ветра, колико се сећам) - сасвим нормална за тамошње медитеранске прилике. Ту не помаже ни кишобран, нити било шта слично. И, пошто, Богу хвала, бејаше много велики број људи на тој васкршњој Св. Арх. Литургији, немогаше сви стати у ту велику Саборну Цркву града Требиња. Међутим, Владика се досетио да се може направити места, па да могу ући ови који кисну напољу на несносној киши, и одлучио да деца (мушког и женског пола) уђу у олтарску светињу. Том акцијом је направљено колико-толико места у храму. Владика се оптужује за кршење ових Св. Канона: Канон 69. Петошестог Васељенског Сабора: „Нека је забрањено свакоме ко припада лаицима да улази унутар светог олтара. Ово, по древном предању, може бити допуштено само власти и царском достојанству када зажели да принесе дарове Творцу.“ Канон 19. Лаодикијског Сабора: „…Само је свештеним лицима допуштено да улазе у Олтар и причешћују се тамо.“ Канон 44. Лаодикијског Сабора: „Не приличи да жене улазе у олтар.“ Е сад, што ти Канони нису догматског, већ дисциплинарног карактера, то никог не интересује. Ако погледамо 69. Канон Трулског Сабора, видећемо да је лаицима забрањен улазак у олтар. Дакле, свим лаицима. А већ много векова, сви знамо, лаици нормално улазе у олтар, прислужују итд. Облаче и стихар, који је одећа за посвећенике (клир)! Тако да навођење овог Канона у осуду +Григорија је крајње безобразно и дрско. Тим Каноном осуђујемо васцелу Цркву! Наравно, овај Канон је дисциплинаран и његов смисао је да уведе ред и поредак у Цркву, а не да објашњава ко јесте достојан, а ко није, уласка у Олтар. Слично је и за 19. Лаод., сем што се у њему помиње и причешћивање. Овај Канон је једнако дисциплинског карактера и нема богословски темељ. Забранити улазак жена, лаика у олтар значи направити известан поредак и ред у Цркви, а не означити поменуте као недостојне уласка у њега. Јер, како неко може бити достојан Причешћа Св. Тајнама, а недостојан уласка у Олтар? Бити недостојан мањега, а достојан већега? Наравно, нико не мисли да би сада требало да се лаици уводе у олтар и причешћују, јер би настао хаос. То не мисли ни Еп. Григорије. Али, ово је била ванредна ситуација у којој дисциплинарни Канони не важе. 44. Канон истог Сабора казује да "не приличи женама", а не "забрањује се женама". Дакле, нема конкретне забране. Но, наравно, Црква је ипак установила да жене не улазе у олтар из простих дисциплинарних разлога. Због саблазни, најпре. У питању је чиста организациона ствар која нема никакве везе са некаквом женском недостојношћу. Јер, у супротном, не би постојала институција ђакониса. Нити би данас монахиње прислуживале у олтару, чистиле га итд. Жене, као и било која друга крштена бића (па и некрштена), могу слободно улазити у олтар са благословом Цркве коју у том тренутку испред њих преставља Архијереј или Јереј. Јер, нема никакве суштинске разлике између олтара, наоса или припрате. Цели храм је једнако освештан. Једнако и истим чином. Цео храм, сем Св. Трпезе која се посебно освештава. Ако смо ушли у храм исто је као да смо ушли у олтар. Причешћујући се Христом ми бивамо удостојенији далеко веће Светиње него што је тај Храм у коме се налазимо. Далеко веће светиње од свих Храмова, Јерусалима, Св. Гора, Св. Русија итд... И како се лаик/жена сме причестити самим Христом, а не сме ући у Олтар? Наравно да сме, али из практичних разлога се то не чини. Св. Фотије Велики је дозвољавао женама муслиманкама, у ванредним ситуацијама, да носе Причешће православним затвореницима заробљеним од стране Сарацена. Он је говорио: "...Јер се Светиња никада не прља, него већма освећује и упрљане; осим ако нису сумљива лица, која обично исмевају Божанске ствари..." А сасвим супротно, у несрећи својој, ови зборе : http://borbazaveru.info/content/view/6754/1/ . Вл. Григорије није никакав оскврнитељ, јер жена не може оскврнити олтар, јер би је онда и из самог Храма требало избацити! Богу хвала, Стари Завет је прошао - испуњен је!