Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'одржан'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 35 results

  1. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиo је вечарас, 24. марта, са свештенством парастос жртвама НАТО агресије у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Тиме је симболично у 19:45 часова, када су пале прве бомбе на нашу земљу 1999. године, почео молитвени скуп под називом ,,Почело је 24. марта 1999. 20 година и даље нас убијају карциноми, леукемије, смртоносност новорођенчади“. Након парастоса у крипти храма скуп је настављен приказивањем филма о догађајима и страдњима од почетка до краја НАТО бомбадовања, продукција канала ИН4С. На молтвеном скупу о тим страшним данима говорили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Игор Дамјановић из Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“, Томислав Рачић херој са Кошара и проф. др Божидар Бојовић. Игор Дамјановић кординатор Мировног покрета ,,Не у рат, не у НАТО“ је истакао да овај покрет у Црној Гори има двије обавезе. Прва је према нашим славним прецима који су 27. марта 1941. одбили Хитлеров Тројни пакт и већ у мају у Србији и 13 јула у Црној Гори, подигли масовне народне устанке против нацистичког зла у окупираној Европи, док је друга обавеза поштовање хероја и војника Војске Југославије који су се 1999. године успјешно супроставили НАТО агресији. „Бомбардовање које је на данашњи дан прије 20 година започето, по много чему је била агресија слична нацистичкој из 1941. године. Нацисти су стрељали сто за једнога, а НАТО пакт је предсједнику Слободану Милошевићу испоставио ултиматум да уколико не повуче непобијеђену војску Југославије са Косова и Метохије слиједи апокалипса у којој ће на недјељном нивоу гинути хиљаде грађана Србије и Црне Горе.“ Он је казао да је ова пријетња по својој суштини готово идентична нацистичкој доктрини примењеној у опсади Лењинграда. Истакао је да је у употреби војних отрова, НАТО пакт био чак и монструознији од нациста јер је дејству осиромашеног уранијума и другим опасним материјама изложио цјелокупно становништво Србије и Црне Горе, најгоре је што ће штетне последице осиромашеног уранијума остати заувијек. Решавајући дилему малодушних да ли послије свега има смисла наставити борбу, Дамјановић поручује да ћемо као што смо преживјели турске зулуме и подигли се из безнађа са краја 17. вијека, затим аустроугарску, фашистичку и нацистичку окупацију, преживјети и вријеме НАТО пакта: „Слава херојима одбране отаџбине 1999. године и као што је много пута у својој историји васкрснула васкрснуће поново истинска Црна Гора.“ У име свих бораца који су стали у одбрану отаџбине и оних који су остали по врлетима Паштрика и осталих мјеста широм тадашње СРЈ, скуп је поздравио Томислав Рачић, херој са Кошара, познатији као „водник Пламен“. „Поменуо бих браћу који су остали као гранични камен да обиљеже територију наше отаџбине. Било је ту свих нас из бивше Југославије, Срба Црногораца, Муслимана и Хрвата, Горанаца… Тамо смо сви били браћа и једно, бранитељи наше отаџбине.“ Он је подсјетио да су борбе на Космету почеле марта 1998. године и да је на Кошарама најгори напад био у септембру 1998. године када је у засједу шиптарских терориста упала патрола Војске Југославије када је погинуло пет војника, предвођени Агимом Рамаданијем који је касније и погинуо на Кошарама. Додао је да су се борбе тада водиле на целој територији Космета и да су своје животе на Космету оставиле и жене добровољци: „На крају да нагласим да војска, полиција и остале снаге безбједности на Косову и Метохији, СРЈ, Србији и Црној Гори, нисмо изгубили рат, већ је даљи рат наставила политика а ми као војска смо се часно и поштено повукли са Косова и Метохије и надам се да ћемо се тамо у скорије време поново вратити“, поручио је Томислав Рачић, херој са Кошара. Проф. др Божидар Бојовић истакао је да се злочини најјаче војне силе у историји човјечанства против мале међународно признате државе, злочини којима је у посрнућу једне цивилизације траг за сва времена оставио НАТО од 24. марта до 10. јуна 1999. године, не смију заборавити. На крају вечери присутнима се обратио и Високопреосвећени Митрополит који је подсјетио на ријечи Светога Александра Невског да Бог није у сили него у правди истичући да је то оно што је кроз вјекове надахњивало истинске праве људе без обзира гдје живјели и ком народу припадали: „То је оно на чему је саграђена сва историја балканског народа, како га обично зову они који себе поистовјећују са Европом, говорећи о нама као примитивним племенима и народима. Међутим, тај Балкан, тако озлоглашен и извикан, он је темељ и срце Европе. Он је родио хришћанску Европу“, рекао је владика и додао да је цар Константин пренио престоницу из паганског, многобожачког Рима, гдје је главно начело било хљеба и игара, у мали град Визант, Константинопољ. Митрополит је казао да је хиљаду година та Европа, утемељена на Јерусалиму, Атини, Константинопољу, рађала све што је истинско и право у свеукупној Европи. Нагласио је да је ова Европа која се данас пројавила и поистовјетила себе са Европом само један дио ње, и да она није истинска и права хришћанска Европа, већ њена негација. „Истинска Европа, Европа Светога Петра и Павла, Европа Фрање Асишког, Дантеа, Шекспира и других великих људи, све до највећег Европљанина нашега времена Де Гола, умрла је у Приштини. Преко наших страдања данас тријумфује једна друга Европа! То је Европа крсташких ратова, и она све што ради, ради у име људских права“, рекао је Митрополит. Појаснио је да су и крсташки ратови вођени у име ослобађања Гроба Христовог, а у исто вријеме су оскрнавили Свету Софију у Цариграду, прогнали источно ромејског цара и патријарха из Цариграда и поставили свога владара и патријарха, и вршили насиље у читавој Малој Азији до Јерусалима. Нагласио је владика да је та Европа која је сад тријумфовала, а коју нажалост подржава и признаје једна група наших Црногораца, Европа Наполеона, Мусолонија и Хитлера. Казао је владика да ми не можемо другим путем јер је наша Европа изворна Константиновско-Јустинијановска, царска Европа која је, што се тиче владара, окончана мученичком смрћу царске руске породице 1918. „То је био крај једне Европе, који се наставља и у нашим временима. Међитим, ови страдалници, нарочито дјеца која су побијена од НАТО пакта, Милица Ракић, дјеца на Мурину…, Кошарама, не могу бити побијеђени, јер то би значило прихватити да је то завршена прича и на КиМ, Србији, Црној Гори, Европи, свијету. То значи прихватити да је зло оно које управља судбинама свијета.“, казао је Митрополит и додао да то неће бити јер је ипак свака сила до времана а Божија свевремана. „У имену Божијем је суд и правда и није Бог у сили него у правди и то показује сва историја рода људскога и ово вријеме ће да посвједочи да ће добро, човјечност, Христос Бог – творац неба и земље, носилац правде и истине, дародавац љубави, побиједити сатанску силу која се пројављује данас као што се у Његово вријеме пројављивала и која Га је приковала на Крст, која и данас прикива на крст све оне који су носиоци Христовога духа“, закључио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. У понедељак, 4. марта 2019. године, у парохијској сали при Саборном храму у Крагујевцу одржан је семинар под називом “Употреба информационо – комуникационих технологија: пастирска и мисиолошка перспектива”. Као што ниједан посао или дело не бива без благослова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у Саборном храму је служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства крагујевачког и лепеничког намесништва, и молитвено благословио почетак семинара. Радни део семинара је отпочео уводном речју протојереја – ставрофора др Зорана Крстића, професора на Православном Богословском факултету и ректора Богословије “Свети Јован Златоусти” у Крагујевцу, са темом: “Информационо друштво – кључне одлике”. Остали предавачи су били: Презвитер др Оливер Суботић, уредник “Православног мисионара” и заменик мандатног епископа задуженог за Мисионарско одељење СПЦ. Његова тема је била: “Пастирски изазови и мисионарске шансе електронског доба”. Други предавач је био ђакон Александар Савић, дипломирани теолог и дипл. инж. Информационих технологија, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Његова тема је била: “Информационе технологије у употреби Српске православне цркве: практична решења и будући пројекти”. Трећи предавач је био Ненад Бадовинац, информатичар, његова тема је: “Пастирска и мисионарска искуства електронског пројекта Лепавина”. Циљ овог семинара је био да свештенство добије потребна теоријска али и практична знања која се тичу употребе савремених технологија и њиховог утицаја на савремено друштво. Затим, да се упознају са предностима и манама технолошке сфере, конкретним случајевима са којима ће се сретати у свом пастирском раду (нпр. креирање парохијског билтена, постављање интернет презентације свог храма, до решавања проблема електронске зависности код својих парохијана и утицај савремених технологија на литургијско време и простор). Семинар треба да да одговор и о успешним пастирско – мисионарским приступима и шансама које су искоришћене и онима које још нису, и о степену употребе Информационих технологија у Српској православној цркви. Предавања поменутих гостију – предавача, инспирисали су конструктивни дијалог у којем су свештеници постављали питања, давали коментаре и сугестије који се тичу њихове пастирске праксе. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Mart2019/predavanje04032019.mp3 View full Странице
  3. У понедељак, 4. марта 2019. године, у парохијској сали при Саборном храму у Крагујевцу одржан је семинар под називом “Употреба информационо – комуникационих технологија: пастирска и мисиолошка перспектива”. Као што ниједан посао или дело не бива без благослова, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован у Саборном храму је служио Свету архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства крагујевачког и лепеничког намесништва, и молитвено благословио почетак семинара. Радни део семинара је отпочео уводном речју протојереја – ставрофора др Зорана Крстића, професора на Православном Богословском факултету и ректора Богословије “Свети Јован Златоусти” у Крагујевцу, са темом: “Информационо друштво – кључне одлике”. Остали предавачи су били: Презвитер др Оливер Суботић, уредник “Православног мисионара” и заменик мандатног епископа задуженог за Мисионарско одељење СПЦ. Његова тема је била: “Пастирски изазови и мисионарске шансе електронског доба”. Други предавач је био ђакон Александар Савић, дипломирани теолог и дипл. инж. Информационих технологија, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија СПЦ. Његова тема је била: “Информационе технологије у употреби Српске православне цркве: практична решења и будући пројекти”. Трећи предавач је био Ненад Бадовинац, информатичар, његова тема је: “Пастирска и мисионарска искуства електронског пројекта Лепавина”. Циљ овог семинара је био да свештенство добије потребна теоријска али и практична знања која се тичу употребе савремених технологија и њиховог утицаја на савремено друштво. Затим, да се упознају са предностима и манама технолошке сфере, конкретним случајевима са којима ће се сретати у свом пастирском раду (нпр. креирање парохијског билтена, постављање интернет презентације свог храма, до решавања проблема електронске зависности код својих парохијана и утицај савремених технологија на литургијско време и простор). Семинар треба да да одговор и о успешним пастирско – мисионарским приступима и шансама које су искоришћене и онима које још нису, и о степену употребе Информационих технологија у Српској православној цркви. Предавања поменутих гостију – предавача, инспирисали су конструктивни дијалог у којем су свештеници постављали питања, давали коментаре и сугестије који се тичу њихове пастирске праксе. Your browser does not support the HTML5 audio tag.
  4. У суботу, 5 јануара 2019. године, уочи Бадњег дана, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије дочекао је представнике Демократског ромског центра, као и велики број дјеце ромске националности у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је дјеци раздијелио 120 божићних поклона. Дјеца су током сусрета извела пригодан програм. Владика Амфилохије је изразио велику радост што су представници ромске националности са толиким бројем дјеце посјетили саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици и пожелио им мир, напредак, слогу и благослов од Бога пред предстојећи празник Рождества Господа Исуса Христа – Божић. Потом је у просторијама саборног храма отпочео је округли сто који на тему „Хиљаду година од доласка Рома на Балкан“. Учествовали су: Митрополит Амфилохије, Драгољуб Ацковић – генерални секретар Свјетске уније Рома, затим Иван Тоскић, директор Демократског ромског центра, Владимир Милуновић професор филозофије и координатор Хуманитарног фонда МЦП ,,Човјекољубље“, као и Дејвид Сејдовић, директор фондације ,,Рука Руци“ из Подгорице. Такође, скупу је, уз бројно свештенство и народ, присуствовао и амбасадор Републике Србије у Црној Гори – Његова екселенција проф. др Зоран Бингулац. Извор: Српска Православна Црква
  5. У манастиру Стањевићи у суботу, 1. децембра биће одржан сабор вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске. Сабор ће почети Светом архијерејском литургијом коју ће сјутра, са почетком у 9 часова, служити Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством. Овај догађај за Радио Светигору најавио је координатор Катихетског одбора наше Митрополије протојереј Мирчета Шљиванчанин парох подгорички, који је говорио и о раду катихетског одбора и самом значају вјеронауке. Звучни запис разговора
  6. Тема Скупа је била „Управљање негативним стереотипима у верским медијима, са посебним освртом на етничке, верске и родне стереотипе“, а учесници су били представници православних, римокатоличких и исламских медија. На Скуп су били позвани и представници Савеза јеврејских општина, али су се они, овога пута, извинили, што нису били у могућности да дођу. У преподневном програму одржана су два предавања. Проф. др Дубравка Валић Недељковић, која је до недавно била запослена на Универзитету у Новом Саду, на Филозофском факултету, катедра за новинарство (сада је у пензији) одржала је предавање под називом „Стереотипи, предрасуде и правила добре праксе у извештавању о црквама и верским заједницама“. Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, професор на Православном богословском факултету у Београду говорио је на тему „Стереотипи као судбина“. У поподневном делу, представници Центра за ненасилну акцију из Београда: Неџад Хорозовић и Катарина Милићевић одржали су радионицу на тему „Ја имам права на предрасуде“. Госте је у име домаћина, Радија Златоусти, поздравио протојереј-ставрофор Милић Марковић, главни уредник Радија истичући „да сва наша сабирања представљају радост сусрета са другима“, али и да је овај Скуп покушај да се да допринос разградњи негативних стереотипа у медијима, посебно верским. Полазећи од тога да сваки човек има више идентитета, проф. др Дубравка Валић Недељковић говорила је о томе како нам стереотипи олакшавају да разумемо идентитет неке групе, али га истовремено и упрошћавају. Стереотипи у медијима настају када се упорно понављају извесне представе о одређеним групама људи. Важно је знати да стереотипи нису усмерени на појединце, него на групе, као и да је медијима тешко да избегну стереотипе, којима утичу на друштвено-политички контекст, чак и ако се на изглед не баве политиком. - Медији су много допринели у креирању стереотипа зато што им је на тај начин било лакше да направе неку карактеристику коју ће сви лако разумети. Стереотипи су засновани на делу истине. Врло често они имају комадић истине и комадић уопштавања и ствар је у томе да је то нека репрезентативна одлика неке заједнице и да ми онда ту заједницу кроз ту репрезентативну одлику посматрамо, сматра проф. Валић Недељковић. По њеним речима стереотипи се формирају у односу на расу, пол, класу, старосно доба, занимање, статус... - Стереотипи немају нужно негативни предзнак. Могу да буду и позитивни и да нам помогну да разумемо Другог и Другачије, ако су више позитвни, ако су базирани на ономе што можемо да разумемо. Социјална дистанца према одређеним друштвеним групама, било да су верске или мањинске не смањује се ако је друштвено политички контекст модеран или ако је демократски, па као у аутократским друштвима имамо стереотипе, а у демократским немамо. Контекст једино утиче на тип стереотипа, али не утиче на то да се они губе и појављују. Медији су ту јако много урадили, али још увек наша истраживања указују на то да медији суштински уопште не разумеју о чему се ту ради, сматра ова професорка. У наставку предавања изложила је неколико примера добре праксе у недискриминаторском извештавању, нарочито када је реч о туђој вери, али и етничком пореклу, роду, полу и сличном. Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић је тему стереотипизације разматрао са становишта вере. - Мислим да често покушавамо да о неким актуелним темама и ми као верујући људи иступамо са једног или другог, мање више секуларног становишта. Чини ми се да је задатак црквених медија да проговоре о неким стварима на другачији начин. То не треба да буде категорички императив, често није ни могуће, нити је потребно. Али, о неким стварима наша дужност је да говоримо са становишта вере. Ми имамо непрекидно искушење тих различитих ставова који циркулишу у друштву и као људи вере требало би ипак, мало да се удубимо у сопствена предања и да из њих пробамо да извучемо неки другачији приступ. Др Крстић је истакао разлику између стереотипа, предрасуда и дискриминације. Реч је о уверењима, али предрасуде у њих укључују и емоције, а дискриминација и чин- акт. То су по њему, неки појмовни парови. - Моје прво питање је покушај да одговорим зашто стереотипи? Шта је то у човеку што га тера да непрестано ствара стереотипе? Најпре треба имати у виду да то уопште није нова појава иако је појам модеран. И у античком свету се срећемо са стереотипима. 19. век и прва половина 20 века је покушала да развије читаву науку за менталитет, такозвано ментално мапирање, етно психологију, односно психологију народа... Није се далеко одмакло у томе. Питање зашто стереотипи је јако сложено и улази у поље како човек доживљава свет око себе. Најпре треба знати да су стереотипи неизбежни. Колико год се ми трудили да њима управљамо да их „раскринкамо“ они су неизбежни и понекад корисни. Професор Крстић је истакао да стереотипи настају услед страха од Другога, неспособности да се у свакоме, па и у непријатељу види икона Божја. Они су по његовом мишљењу лаж, јер своде човека само на једно, а он је и дубок и широк и има много идентитета. У друштвеном смислу, цивилизацијском, „у новом свету културни идентитети обликује удруживање земаља или њихов антигонизам. “ Ипак, по његовим речима, идентитети нису судбински, нису предодређени, и они, као и код појединца могу да се мењају. Кроз радионицу „Ја имам право на предрасуде“ коју су одржали активисти Центра за ненасилну акцију из београдске канцеларије, тражили су се извори предрасуда, разумевање нашег места у свету стереотипа, а такође се и преиспитивало уверење да ли можемо да мењамо друге и у којој мери утичемо на представу о својој друштвеној групи или туђој. Кроз заједничку дискусију дошло се до виђења да медији могу кроз стереотипне слике о нацијама, религијама, половима, родовима... да разграђују међусобно поверење и заједништво или насупрот томе да га изграђују. Гордана ЈОЦИЋ
  7. Преиспитивање стереотипа и предрасуда, нарочито етничких, верских и родних, било је тема још једног стручног скупа у организацији Радија Златоусти, одржаног у Крагујевцу 30. октобра, са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског г. Јована и уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Тема Скупа је била „Управљање негативним стереотипима у верским медијима, са посебним освртом на етничке, верске и родне стереотипе“, а учесници су били представници православних, римокатоличких и исламских медија. На Скуп су били позвани и представници Савеза јеврејских општина, али су се они, овога пута, извинили, што нису били у могућности да дођу. У преподневном програму одржана су два предавања. Проф. др Дубравка Валић Недељковић, која је до недавно била запослена на Универзитету у Новом Саду, на Филозофском факултету, катедра за новинарство (сада је у пензији) одржала је предавање под називом „Стереотипи, предрасуде и правила добре праксе у извештавању о црквама и верским заједницама“. Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, професор на Православном богословском факултету у Београду говорио је на тему „Стереотипи као судбина“. У поподневном делу, представници Центра за ненасилну акцију из Београда: Неџад Хорозовић и Катарина Милићевић одржали су радионицу на тему „Ја имам права на предрасуде“. Госте је у име домаћина, Радија Златоусти, поздравио протојереј-ставрофор Милић Марковић, главни уредник Радија истичући „да сва наша сабирања представљају радост сусрета са другима“, али и да је овај Скуп покушај да се да допринос разградњи негативних стереотипа у медијима, посебно верским. Полазећи од тога да сваки човек има више идентитета, проф. др Дубравка Валић Недељковић говорила је о томе како нам стереотипи олакшавају да разумемо идентитет неке групе, али га истовремено и упрошћавају. Стереотипи у медијима настају када се упорно понављају извесне представе о одређеним групама људи. Важно је знати да стереотипи нису усмерени на појединце, него на групе, као и да је медијима тешко да избегну стереотипе, којима утичу на друштвено-политички контекст, чак и ако се на изглед не баве политиком. - Медији су много допринели у креирању стереотипа зато што им је на тај начин било лакше да направе неку карактеристику коју ће сви лако разумети. Стереотипи су засновани на делу истине. Врло често они имају комадић истине и комадић уопштавања и ствар је у томе да је то нека репрезентативна одлика неке заједнице и да ми онда ту заједницу кроз ту репрезентативну одлику посматрамо, сматра проф. Валић Недељковић. По њеним речима стереотипи се формирају у односу на расу, пол, класу, старосно доба, занимање, статус... - Стереотипи немају нужно негативни предзнак. Могу да буду и позитивни и да нам помогну да разумемо Другог и Другачије, ако су више позитвни, ако су базирани на ономе што можемо да разумемо. Социјална дистанца према одређеним друштвеним групама, било да су верске или мањинске не смањује се ако је друштвено политички контекст модеран или ако је демократски, па као у аутократским друштвима имамо стереотипе, а у демократским немамо. Контекст једино утиче на тип стереотипа, али не утиче на то да се они губе и појављују. Медији су ту јако много урадили, али још увек наша истраживања указују на то да медији суштински уопште не разумеју о чему се ту ради, сматра ова професорка. У наставку предавања изложила је неколико примера добре праксе у недискриминаторском извештавању, нарочито када је реч о туђој вери, али и етничком пореклу, роду, полу и сличном. Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић је тему стереотипизације разматрао са становишта вере. - Мислим да често покушавамо да о неким актуелним темама и ми као верујући људи иступамо са једног или другог, мање више секуларног становишта. Чини ми се да је задатак црквених медија да проговоре о неким стварима на другачији начин. То не треба да буде категорички императив, често није ни могуће, нити је потребно. Али, о неким стварима наша дужност је да говоримо са становишта вере. Ми имамо непрекидно искушење тих различитих ставова који циркулишу у друштву и као људи вере требало би ипак, мало да се удубимо у сопствена предања и да из њих пробамо да извучемо неки другачији приступ. Др Крстић је истакао разлику између стереотипа, предрасуда и дискриминације. Реч је о уверењима, али предрасуде у њих укључују и емоције, а дискриминација и чин- акт. То су по њему, неки појмовни парови. - Моје прво питање је покушај да одговорим зашто стереотипи? Шта је то у човеку што га тера да непрестано ствара стереотипе? Најпре треба имати у виду да то уопште није нова појава иако је појам модеран. И у античком свету се срећемо са стереотипима. 19. век и прва половина 20 века је покушала да развије читаву науку за менталитет, такозвано ментално мапирање, етно психологију, односно психологију народа... Није се далеко одмакло у томе. Питање зашто стереотипи је јако сложено и улази у поље како човек доживљава свет око себе. Најпре треба знати да су стереотипи неизбежни. Колико год се ми трудили да њима управљамо да их „раскринкамо“ они су неизбежни и понекад корисни. Професор Крстић је истакао да стереотипи настају услед страха од Другога, неспособности да се у свакоме, па и у непријатељу види икона Божја. Они су по његовом мишљењу лаж, јер своде човека само на једно, а он је и дубок и широк и има много идентитета. У друштвеном смислу, цивилизацијском, „у новом свету културни идентитети обликује удруживање земаља или њихов антигонизам. “ Ипак, по његовим речима, идентитети нису судбински, нису предодређени, и они, као и код појединца могу да се мењају. Кроз радионицу „Ја имам право на предрасуде“ коју су одржали активисти Центра за ненасилну акцију из београдске канцеларије, тражили су се извори предрасуда, разумевање нашег места у свету стереотипа, а такође се и преиспитивало уверење да ли можемо да мењамо друге и у којој мери утичемо на представу о својој друштвеној групи или туђој. Кроз заједничку дискусију дошло се до виђења да медији могу кроз стереотипне слике о нацијама, религијама, половима, родовима... да разграђују међусобно поверење и заједништво или насупрот томе да га изграђују. Гордана ЈОЦИЋ View full Странице
  8. Како је Крушевац за четири дана трајања Фестивала православног филма постао јединствено место на свету на којем је отворен дијалог не само између аутора филмских остварења и публике, већ и онај важнији, на унутрашњем плану. Тема дубоко сакрална: На којој тачки се сусрећу човек и Бог? Фестивал православног филма који се традиционално, четврту годину заредом, одржан у Крушевцу, учинио је, чини се, више по питању недоумица савременог човека него ли што је то пошло за руком свеукупној филмској понуди у овој 2018. години. За четири дана трајања фестивала, филмови из Украјине, Белорусије, Русије, Казахстана, САД, Енглеске, Аустралије, Републике Српске и Србије без обзира на изабрану тему и форму, кандидовали су велику тему: Да ли су и у којој мери у криву они који су поверовали да се се може живети само од хлеба? На плану унутрашње комуникације отворен је озбиљан дијалог. Стављајући личност у први план, филмови приказани на овом фестивалу захтевали су од својих јунака, а посредно и од публике да се загледедају у суштину бивствовања и изаберу пут између борбе и посрнућа, делатног милосрђа и нихилизма, живота и смрти. Изазов за савременог неверујућег човека, потврда исправности својих начела за оне који никада нису одустали од хришћанских порука. Играни и документарни филмови имали су заједничку пропозицију: одгонетање смисла снаге духа и промишљање о томе када почиње посрнуће човека. У појединим играним филмовима обрађене су библијске теме, али и у онима у којима нису, драме људског живота попримале су библијске размере захтевајући од јунака да усмере поглед ка небу. Живи су морали да одговоре на питање шта је живот. Нека од остварења из корпуса документарних филмова своје јунаке стваљали су у историјску раван, у ковитлац догађаја који су имали довољно снаге, попут октобарске револуције која ће сахранити последњу православну монархију, да промене свет. Неки су пак, попут француског филма о Косову својеврсно сведочанство о страдању једног народа чија драма је како је то Андрић рекао почела на Косову пољу. Неки, пак, су суочавали човека са природом и захтевали од њега да пронађе и кроз њу спозна смисао. Изазов и тежак задатак за чланове жирија који су морали да направе избор и прогласе најбоље. Након марљивог рада и вишедневног већања проглашени су и победници којима су у здању Крушевачког музеја уручене награде, диптиси наших светиеља. Диптихом са иконом Светог Саве гласовима публике награђен је филм "Са подножја брда", у режији Јане Пољаруш, Тамаре Цоцорије и Константина Кутеева. Исти филм жири је оценио као најбољи у категорији играног филма те је Тамара Цуцорија у Русију понела још један, диптих са иконом св. Николаја Чудотворца. За најбољи документарни филм проглашено је француско остварење редитеља Арно Гујона " Косово: хришћанство у опасности“ које је овенчано наградом, диптихом са иконом Василија Острошког. Гран при Фестивала припао је филмском остварењу " Сведоци љубави" редитељке Наталије Гугујеве, Рускиње награђен диптихом са иконом Светог Кнеза Лазара. Град Крушевац и Културни центар доделили су и Захвалнице украјинском ТВ каналу " Интер" и режисерима филма "Бомбе од којих је плануо свет", Ани Безљуднаји и Антону Никитину. Захвалницу је доделила и Међуокружна организација слепих и то режисеру Владимиру Тјуљкину за филм "13 километара". Након четири дана трајања фестивала који се одржао под покровитељством Града Крушевца а у организацији Епархије крушевачке, "Вифсаида" и Културног центра, гледаоци, учесници и жири окупљени у некадашњој престоници Србије могли су да закључе једно: исте духовне вредности, византијска естетика и јединствен цивилизацијски, вредносни модел православних народа непроменљива је кроз векове константа без обзира на националне варијетете. Како другачије разумети образложење које је за најбољи документарни филм срочила и на српском прочитала Рускиња која о Косову, успоставиће се, не зна ништа мање од Срба који памте како је један Милан Ковачевић сахранио сина погинулог у Балканским ратовима: „Реци Лазару да смо осветили Косово“. Значај нашег Косова разумеју православни народи, у истој мери у којој несрећа не зна за националност како је одушевљење публике објаснила ауторка награђеног филма који приказује животни пут руског параолимпијца. Као мало сведочанство и потврду реченог, у наставку ћемо пренети и цело образложење Олге Поповe Пле из Русије. „Часни оци, поштовани гости и драги пријатељи, Нећу дужити са мојим импресијама овим местом и људима какве само у овој земљи, нама толико блиској, може срести један Рус, једна Рускиња. Мислим да сама чињеница да се овај фестивал одржава са таквим успехом говори више и речитије од мојих утисака. Прећи ћу на важнији део који многи са великим очекивањем прижељкују да чују. То је име победника у конкуренцији за најбољи документарни филм приказан на овом фестивалу. Избор је био велики, задатак пред нама нимало лак. Ипак нешто је морало превагнути. Наш фаворит, победник, најбољи документарни филм који смо одабрали је француско остварење Арно Гујона. Мислим да није потребно посебно представљати овог човека. Прича о њему, његовој неуморној и марљивој мисији, његовој назарећанској посвећености српским страдалницима која га је са једног краја Француске одвела на српско Косово и тамо га оставила да сведочи, суживоти и помаже, позната је и изван Србије. Нешто мање познат је детаљ да је Арно видео у Грацаници баш оно сто су духовним видом гледали Срби расути по васељени, пре и после Балканских ратова, кроз векове, поразе, победе и сеобе. Видео је у фрескама ,биће, ковитлац векова, матицу постојања, код, уточисте, колевку, пређу... Тамо је, биће, препознао и примио православље. И од када су звона звонила на цркви Нотр Дам у Паризу у част витешке борбе одигране 28. јуна 1389. до сада, глас о косовском, куликовом пољу носио се и преноси по свету. Сада га преноси Гујон. Отуда, због његове мисије, његовог чвања српског зрна соли, због несебичности ипроношења гласа о малом али несаломивом народу чија је света земља испод земље са моштима њихових краљева, ова награда иде Арноу Гујону. Честитам“. Образложење вредно пажње. Фестивал православног филма је завршен, али теме које покренуо извесно је да ће наставити свој живот у сваком од нас. До следећег фестивала. Догодине у Крушевцу! Наташа Јовановић епархија крушевачка
  9. Како је Крушевац за четири дана трајања Фестивала православног филма постао јединствено место на свету на којем је отворен дијалог не само између аутора филмских остварења и публике, већ и онај важнији, на унутрашњем плану. Тема дубоко сакрална: На којој тачки се сусрећу човек и Бог? Фестивал православног филма који се традиционално, четврту годину заредом, одржан у Крушевцу, учинио је, чини се, више по питању недоумица савременог човека него ли што је то пошло за руком свеукупној филмској понуди у овој 2018. години. За четири дана трајања фестивала, филмови из Украјине, Белорусије, Русије, Казахстана, САД, Енглеске, Аустралије, Републике Српске и Србије без обзира на изабрану тему и форму, кандидовали су велику тему: Да ли су и у којој мери у криву они који су поверовали да се се може живети само од хлеба? На плану унутрашње комуникације отворен је озбиљан дијалог. Стављајући личност у први план, филмови приказани на овом фестивалу захтевали су од својих јунака, а посредно и од публике да се загледедају у суштину бивствовања и изаберу пут између борбе и посрнућа, делатног милосрђа и нихилизма, живота и смрти. Изазов за савременог неверујућег човека, потврда исправности својих начела за оне који никада нису одустали од хришћанских порука. Играни и документарни филмови имали су заједничку пропозицију: одгонетање смисла снаге духа и промишљање о томе када почиње посрнуће човека. У појединим играним филмовима обрађене су библијске теме, али и у онима у којима нису, драме људског живота попримале су библијске размере захтевајући од јунака да усмере поглед ка небу. Живи су морали да одговоре на питање шта је живот. Нека од остварења из корпуса документарних филмова своје јунаке стваљали су у историјску раван, у ковитлац догађаја који су имали довољно снаге, попут октобарске револуције која ће сахранити последњу православну монархију, да промене свет. Неки су пак, попут француског филма о Косову својеврсно сведочанство о страдању једног народа чија драма је како је то Андрић рекао почела на Косову пољу. Неки, пак, су суочавали човека са природом и захтевали од њега да пронађе и кроз њу спозна смисао. Изазов и тежак задатак за чланове жирија који су морали да направе избор и прогласе најбоље. Након марљивог рада и вишедневног већања проглашени су и победници којима су у здању Крушевачког музеја уручене награде, диптиси наших светиеља. Диптихом са иконом Светог Саве гласовима публике награђен је филм "Са подножја брда", у режији Јане Пољаруш, Тамаре Цоцорије и Константина Кутеева. Исти филм жири је оценио као најбољи у категорији играног филма те је Тамара Цуцорија у Русију понела још један, диптих са иконом св. Николаја Чудотворца. За најбољи документарни филм проглашено је француско остварење редитеља Арно Гујона " Косово: хришћанство у опасности“ које је овенчано наградом, диптихом са иконом Василија Острошког. Гран при Фестивала припао је филмском остварењу " Сведоци љубави" редитељке Наталије Гугујеве, Рускиње награђен диптихом са иконом Светог Кнеза Лазара. Град Крушевац и Културни центар доделили су и Захвалнице украјинском ТВ каналу " Интер" и режисерима филма "Бомбе од којих је плануо свет", Ани Безљуднаји и Антону Никитину. Захвалницу је доделила и Међуокружна организација слепих и то режисеру Владимиру Тјуљкину за филм "13 километара". Након четири дана трајања фестивала који се одржао под покровитељством Града Крушевца а у организацији Епархије крушевачке, "Вифсаида" и Културног центра, гледаоци, учесници и жири окупљени у некадашњој престоници Србије могли су да закључе једно: исте духовне вредности, византијска естетика и јединствен цивилизацијски, вредносни модел православних народа непроменљива је кроз векове константа без обзира на националне варијетете. Како другачије разумети образложење које је за најбољи документарни филм срочила и на српском прочитала Рускиња која о Косову, успоставиће се, не зна ништа мање од Срба који памте како је један Милан Ковачевић сахранио сина погинулог у Балканским ратовима: „Реци Лазару да смо осветили Косово“. Значај нашег Косова разумеју православни народи, у истој мери у којој несрећа не зна за националност како је одушевљење публике објаснила ауторка награђеног филма који приказује животни пут руског параолимпијца. Као мало сведочанство и потврду реченог, у наставку ћемо пренети и цело образложење Олге Поповe Пле из Русије. „Часни оци, поштовани гости и драги пријатељи, Нећу дужити са мојим импресијама овим местом и људима какве само у овој земљи, нама толико блиској, може срести један Рус, једна Рускиња. Мислим да сама чињеница да се овај фестивал одржава са таквим успехом говори више и речитије од мојих утисака. Прећи ћу на важнији део који многи са великим очекивањем прижељкују да чују. То је име победника у конкуренцији за најбољи документарни филм приказан на овом фестивалу. Избор је био велики, задатак пред нама нимало лак. Ипак нешто је морало превагнути. Наш фаворит, победник, најбољи документарни филм који смо одабрали је француско остварење Арно Гујона. Мислим да није потребно посебно представљати овог човека. Прича о њему, његовој неуморној и марљивој мисији, његовој назарећанској посвећености српским страдалницима која га је са једног краја Француске одвела на српско Косово и тамо га оставила да сведочи, суживоти и помаже, позната је и изван Србије. Нешто мање познат је детаљ да је Арно видео у Грацаници баш оно сто су духовним видом гледали Срби расути по васељени, пре и после Балканских ратова, кроз векове, поразе, победе и сеобе. Видео је у фрескама ,биће, ковитлац векова, матицу постојања, код, уточисте, колевку, пређу... Тамо је, биће, препознао и примио православље. И од када су звона звонила на цркви Нотр Дам у Паризу у част витешке борбе одигране 28. јуна 1389. до сада, глас о косовском, куликовом пољу носио се и преноси по свету. Сада га преноси Гујон. Отуда, због његове мисије, његовог чвања српског зрна соли, због несебичности ипроношења гласа о малом али несаломивом народу чија је света земља испод земље са моштима њихових краљева, ова награда иде Арноу Гујону. Честитам“. Образложење вредно пажње. Фестивал православног филма је завршен, али теме које покренуо извесно је да ће наставити свој живот у сваком од нас. До следећег фестивала. Догодине у Крушевцу! Наташа Јовановић епархија крушевачка View full Странице
  10. У Српској православној општој гимназији “Катарина Кантакузина Бранковић” у Загребу у петак 7. септембра одржан је семинар за наставнике Богословија и научни скуп под називом „Новомученици: Полиперспектива IV“. О томе како је протекао овај догађај разговарали смо са Архимандритом Данилом (Љуботином). Прилог смо преузели са интернет странице радија Светигоре Звучни запис разговора View full Странице
  11. Тема 19. свеамеричког Сабора „За живот света“ узета је из истоимене књиге Александра Шмемана. О историји писања ове књиге, коју цене многи хришћани (а преведена је на српски), учеснике Сабора упознао је син оца Александра Шмемана Сергеј. У свом уводном поздраву митрополит Тихон је истакао да је у многим списима Светог Тихона, патријарха сверуског, док је он био Епископ у Северној Америци од 1897. до 1907. године, често споменут исказ да треба бити „учесник Тела Христовог“. Блажењејши Тихон је нагласио да је овај став актуелан и данас. У име РПЦ Сабору се обратио епископ Флавијан нагласивши да Руска Црква никада није оскудевала у молитвеном општењу са својом вољеном сестром - Православном Црквом у Америци. Он је подсетио да је прошле године одржана 100-годишњица Помесног сабора у Москви и избора сверуског патријарха Тихона. „Напори и подвизи светитеља Тихона, заједно са таквим подвижницима вере и побожности какви су били преподобни Герман Аљаски и светитељ Инокентије, митрополит московски, представљају драгоцени допринос нашем заједничком духовном наслеђу. У дане када се одржава заседање Свеамеричког сабора узносимо срдачне молитве за очување и умножење спасоносног сејања многих руских мисионара по њиви светог Православља на америчком континенту. Епископ Флавије је учесницима Сабора пренео молитвене поздраве сверуског патријарха Кирила. Извор: Српска Православна Црква
  12. Овај Сабор је одржан од 23. до 27. јула 2018. у Сент Луису, у држави Мисури, после свечаног молебна који је савршио митрополит све Америке и Канаде Тихон. У заседању су учествовали сви чланови Светог Сабора ове Цркве, архијереји, представници свештенослужитеља и мирјана из целе Северне Америке. Отварању су присуствовали архијереји Васељенске, Александријске, Српске Православне Цркве, Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, као и Финске Аутономне Православне Цркве. Московску Патријаршију је представљао Епископ череповецки и белозерски Флавијан. Тема 19. свеамеричког Сабора „За живот света“ узета је из истоимене књиге Александра Шмемана. О историји писања ове књиге, коју цене многи хришћани (а преведена је на српски), учеснике Сабора упознао је син оца Александра Шмемана Сергеј. У свом уводном поздраву митрополит Тихон је истакао да је у многим списима Светог Тихона, патријарха сверуског, док је он био Епископ у Северној Америци од 1897. до 1907. године, често споменут исказ да треба бити „учесник Тела Христовог“. Блажењејши Тихон је нагласио да је овај став актуелан и данас. У име РПЦ Сабору се обратио епископ Флавијан нагласивши да Руска Црква никада није оскудевала у молитвеном општењу са својом вољеном сестром - Православном Црквом у Америци. Он је подсетио да је прошле године одржана 100-годишњица Помесног сабора у Москви и избора сверуског патријарха Тихона. „Напори и подвизи светитеља Тихона, заједно са таквим подвижницима вере и побожности какви су били преподобни Герман Аљаски и светитељ Инокентије, митрополит московски, представљају драгоцени допринос нашем заједничком духовном наслеђу. У дане када се одржава заседање Свеамеричког сабора узносимо срдачне молитве за очување и умножење спасоносног сејања многих руских мисионара по њиви светог Православља на америчком континенту. Епископ Флавије је учесницима Сабора пренео молитвене поздраве сверуског патријарха Кирила. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. секретар Катихетског одбора протојереј Драгослав Ракић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. У древној светињи, манастиру Светог Архангела Михаила на Превлаци код Тивта, некадашњем Епископском сједишту Зетске епархије на празник Светог Архангела Гаврила одржана је редовна сједница Катихетског одбора. Сједницом је предсједавао Његово високопреосвештнство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Главна тема сједнице била је организација предстојећег 19. Дјечијег сабора који ће се ове године одржати 01. септембра на Цетињу. Такође, истом приликом се разговарало и о другим актуелним питањима и темама које се тичу унапређења вјерске наставе у Митрополији црногорско-приморској. секретар Катихетског одбора протојереј Драгослав Ракић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15. Дипломски испит - практични и теоријски део - пред четворочланом Комисијомје одбранио господин Саша Свијић, професор клавира у музичкој школи Исидор Бајић у Новом Саду,стекавши звање црквеног појца. Кандидат је успешно положио све испите предвиђене програмом Школе и тиме је стекао право да приступи завршном испиту. Чланови Испитне комисије били су: председник ̵презвитер Велимир Врућинић, старешина храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду и управник Школе црквеног појања,господин Слободан Булатовић, професор Црквеног појања у истуреном одељењу Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин у Суботици, господин Филип Поповић, сарадник у настави на предмету Црквено појање у Школи црквеног појања Свети Јован Дамаскин, и јерођакон Јеротеј, сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу и професор Црквеног појања и Историје црквене музике у Школи црквеног појања Свети Јован Дамаскин при православној Црквеној општини новосадској, у својству ментора. После одбране дипломског испита, присутнима у дворани Црквене општине новосадске обратио се отац Велимир, изасланик Епископа бачког г. Иринеја, честитавши господину Саши и наставним делатницима Школе Свети Јован Дамаскин. Добро је изучавати појање не само да бисмо певали него да бисмо прослављали име Божје, а то је свима нама крајњи циљ. Појање ће бити на корист и спасење, умилно и корисно за душу нашу, али можемо да пренесемо то другима, да учествујемо у плану Божјем, казао је управник Школе црквеног појања. Школа црквеног појања Свети Јован Дамаскин при православној Црквеној општини новосадској основана је, по благослову Преосвештеног Епископа бачког господина др Иринеја, у октобру 2011. године. Циљ Школе је да се теоријски и, пре свега, практично припреме полазници Школе за службу црквеног појца. Усавршавање траје пет школских година, а у оквиру наставе је и учествовање на свим црквеним богослужењима, као и хорске пробе у оквиру хора Школе. Извор: Радио Беседа
  16. Завршним испитом, одржаним у понедељак, 2. јула 2018. године, у просторијама Црквене општине новосадске, окончано је школовање пете генерације полазника Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Дипломски испит - практични и теоријски део - пред четворочланом Комисијомје одбранио господин Саша Свијић, професор клавира у музичкој школи Исидор Бајић у Новом Саду,стекавши звање црквеног појца. Кандидат је успешно положио све испите предвиђене програмом Школе и тиме је стекао право да приступи завршном испиту. Чланови Испитне комисије били су: председник ̵презвитер Велимир Врућинић, старешина храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду и управник Школе црквеног појања,господин Слободан Булатовић, професор Црквеног појања у истуреном одељењу Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин у Суботици, господин Филип Поповић, сарадник у настави на предмету Црквено појање у Школи црквеног појања Свети Јован Дамаскин, и јерођакон Јеротеј, сабрат Светоархангелског општежића у Ковиљу и професор Црквеног појања и Историје црквене музике у Школи црквеног појања Свети Јован Дамаскин при православној Црквеној општини новосадској, у својству ментора. После одбране дипломског испита, присутнима у дворани Црквене општине новосадске обратио се отац Велимир, изасланик Епископа бачког г. Иринеја, честитавши господину Саши и наставним делатницима Школе Свети Јован Дамаскин. Добро је изучавати појање не само да бисмо певали него да бисмо прослављали име Божје, а то је свима нама крајњи циљ. Појање ће бити на корист и спасење, умилно и корисно за душу нашу, али можемо да пренесемо то другима, да учествујемо у плану Божјем, казао је управник Школе црквеног појања. Школа црквеног појања Свети Јован Дамаскин при православној Црквеној општини новосадској основана је, по благослову Преосвештеног Епископа бачког господина др Иринеја, у октобру 2011. године. Циљ Школе је да се теоријски и, пре свега, практично припреме полазници Школе за службу црквеног појца. Усавршавање траје пет школских година, а у оквиру наставе је и учествовање на свим црквеним богослужењима, као и хорске пробе у оквиру хора Школе. Извор: Радио Беседа View full Странице
  17. На симпозијуму су учествовали вероучитељи представници Одбора за верску наставу православних епархија Српске православне цркве из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Симпозијум је почео Светом Литургијом коју је у Дворској капели Светог Андреја Првозваног служио председник Одбора за верску наставу протојереј-ставрофор Драгомир Сандо. Радни део симпозијума одржан је у Свечаној сали Белог Двора. Протојереј-ставрофор Драгомир Сандо изразио је захвалност Епископима који су упутили вероучитеље на симпозијум, Његовом Краљевском височанству Престолонаследнику Александру II на гостопримству као и Министарству просвете Републике Србије на подршци коју пружа развоју верске наставе. Члан Комисије за верску наставу при Министарству просвете Републике Србије, Милош Благојевић је поздравио све учеснике симпозијума, указујући на неопходност одржавања оваквих сусрета и симпозијума вероучитеља, како би се представило оно што је добро, али и отклонили недостаци у одржавању верске наставе. Начин и услови одржавања верске наставе се разликују. У извештају помоћника председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке ђакона Бранислава Кеџића могло се чути да овај Одбор броји 256 вероучитеља у више од 200 београдских школа, као и 30-40 вероучитеља на повременим заменама. У Црној Гори се у државним школама не изучава верска настава, те се на 40 места при Храмовима, Манастирима и парохијским заједницама организују часови веронауке. Према речима протојереја Мирчета Шљиванчанина у Црној Гори нешто више од 1500 малишана на тај начин прати верску наставу. Професор Јован Лазаревић, члан Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке истакао је недостатке и потешкоће у одржавању верске наставе у Србији, истичући превасходно нерешен статус професора верске наставе, проблеме са фондом часова па чак и недостатак уџбеника за верску наставу. Са друге стране протојереј Синиша Шаренац, представник одбора за Верску наставу Епархије зворничко-тузланске нагласио је да су професори верске наставе у Републици Српској и Босни и Херцеговини у свему равноправан са осталим наставницима, те да су услови рада за активности вероучитеља са ученицима на завидном нивоу а организованост у смислу обезбеђених уџбеника и пратећих наставних средстава је регулисана на нивоу Цркве и државе. „Данашњи скуп је величанствен, досад невиђен и не доживљен јер су се по први пут овако окупили представници Одбора за верску наставу из готово свих земаља бивше Југославије и то управо у Белом Двору под покровитељством Престолонаследника Александра. Данас смо међусобно поделили све оне добре примере и добре резултате које остварујемо разним активностима у оквиру Верске наставе, али смо се осврнули и на одређене потешкоће које професори верске наставе имају у раду, све са циљем да би их у одређеном моменту и превазишли. Посебно је важно што смо се на овом скупу договорили да оформимо једно саветодавно тело које би објединило све вероучитеље како би заједно решавали све задатке и изазове који су пред нама и како би помогли једни другима захваљујући разним искуствима која има свако од нас“ – истакао је председник Одбора за верску наставу протојереј-ставрофор Драгомир Сандо. Његово Краљевско височанство Престолонаследник Александар II је на самом крају симпозијума угостио вероучитеље у свом дому, Краљевском Двору на Дедињу. Престолонаследник је вероучитељима честитао на труду и раду нагласивши значај и важност њиховог рада за будућност и снагу наше Свете цркве. Он је позвао вероучитеље да са својим породицама посете Краљевски и Бели Двор кад год су у прилици „јер је Дворски комплекс на Дедињу дом сваког од њих“ – истакао је Престолонаследник Александар. Извор: Телевизија Храм / Митрополија црногорско-приморска
  18. По благослову Патријарха српског Иринеја а под покровитељством Престолонаследника Александра II, на Белом Двору је данас одржан једнодневни симпозијум професора верске наставе Српске православне цркве. На симпозијуму су учествовали вероучитељи представници Одбора за верску наставу православних епархија Српске православне цркве из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Босне и Херцеговине. Симпозијум је почео Светом Литургијом коју је у Дворској капели Светог Андреја Првозваног служио председник Одбора за верску наставу протојереј-ставрофор Драгомир Сандо. Радни део симпозијума одржан је у Свечаној сали Белог Двора. Протојереј-ставрофор Драгомир Сандо изразио је захвалност Епископима који су упутили вероучитеље на симпозијум, Његовом Краљевском височанству Престолонаследнику Александру II на гостопримству као и Министарству просвете Републике Србије на подршци коју пружа развоју верске наставе. Члан Комисије за верску наставу при Министарству просвете Републике Србије, Милош Благојевић је поздравио све учеснике симпозијума, указујући на неопходност одржавања оваквих сусрета и симпозијума вероучитеља, како би се представило оно што је добро, али и отклонили недостаци у одржавању верске наставе. Начин и услови одржавања верске наставе се разликују. У извештају помоћника председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке ђакона Бранислава Кеџића могло се чути да овај Одбор броји 256 вероучитеља у више од 200 београдских школа, као и 30-40 вероучитеља на повременим заменама. У Црној Гори се у државним школама не изучава верска настава, те се на 40 места при Храмовима, Манастирима и парохијским заједницама организују часови веронауке. Према речима протојереја Мирчета Шљиванчанина у Црној Гори нешто више од 1500 малишана на тај начин прати верску наставу. Професор Јован Лазаревић, члан Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке истакао је недостатке и потешкоће у одржавању верске наставе у Србији, истичући превасходно нерешен статус професора верске наставе, проблеме са фондом часова па чак и недостатак уџбеника за верску наставу. Са друге стране протојереј Синиша Шаренац, представник одбора за Верску наставу Епархије зворничко-тузланске нагласио је да су професори верске наставе у Републици Српској и Босни и Херцеговини у свему равноправан са осталим наставницима, те да су услови рада за активности вероучитеља са ученицима на завидном нивоу а организованост у смислу обезбеђених уџбеника и пратећих наставних средстава је регулисана на нивоу Цркве и државе. „Данашњи скуп је величанствен, досад невиђен и не доживљен јер су се по први пут овако окупили представници Одбора за верску наставу из готово свих земаља бивше Југославије и то управо у Белом Двору под покровитељством Престолонаследника Александра. Данас смо међусобно поделили све оне добре примере и добре резултате које остварујемо разним активностима у оквиру Верске наставе, али смо се осврнули и на одређене потешкоће које професори верске наставе имају у раду, све са циљем да би их у одређеном моменту и превазишли. Посебно је важно што смо се на овом скупу договорили да оформимо једно саветодавно тело које би објединило све вероучитеље како би заједно решавали све задатке и изазове који су пред нама и како би помогли једни другима захваљујући разним искуствима која има свако од нас“ – истакао је председник Одбора за верску наставу протојереј-ставрофор Драгомир Сандо. Његово Краљевско височанство Престолонаследник Александар II је на самом крају симпозијума угостио вероучитеље у свом дому, Краљевском Двору на Дедињу. Престолонаследник је вероучитељима честитао на труду и раду нагласивши значај и важност њиховог рада за будућност и снагу наше Свете цркве. Он је позвао вероучитеље да са својим породицама посете Краљевски и Бели Двор кад год су у прилици „јер је Дворски комплекс на Дедињу дом сваког од њих“ – истакао је Престолонаследник Александар. Извор: Телевизија Храм / Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  19. Овом сабрању претходила је Света архијерејска литургију коју су служили Митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Атанасије и Кирило уз молитвено учешће умировљеног Епископа Атанасија. Након прочитаног Јеванђелског зачала умировљени Епископ Атанасије рекао је да је доказ Христовог Васкрсења и ова Света литургија, Храм, и сви ми који усправно стојимо у знак Његовог Васкрсења. -То што смо се овдје окупили на путу за Саборни састанак у Пећкој патријаршији то је предање Цркве. Примјера ради отац Св. Григорија Богослова, Григорије старији је рукоположен када су се епископи враћали са Никејског сабора, Првог Васељенског на Назианз гдје је он био свештеник. Нона његова супруга, мајка Св. Григорија је издејствовала да сврате и да га рукоположе. Тако смо се и ми данас на путу за Сабор у Пећкој патријаршији, старом сједишту Српске цркве гдје нас Спас окупља као дјецу, ученике и наследнике своје, окупили овдје у Цркви Св. Георгија заштитника свих Светих Немањића, поборника хришћанства и Цркве, истакао је владика Атанасије. Подсјећајући да његов пут иде ка Призрену на обиљежавању 90 година од како је Св. Јустин Поповић дошао и предавао на Призренској богословији, Епископ је позвао све присутне да принесу своје молитве Богу за учеснике Сабора, наш народ на КиМ за које ће то бити укријепљење, али и нада да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије јер је то одувјек било и биће ако Бог да. -Да се молимо да Господ Светим Духом помогне наше владике на челу са Патријархом јер је Сабор слика Небеског сабрања. Црква је Сабор који се никада не разилази, започиње нашим крштењем, ступањем у Цркву и наставиће се у вјечност, Сабором свих Светих. Велика је ствар да се саборизујемо. Црква је тијело Христово, заједница Христова а Литургија је оличење Цркве што је и данас овдје посвједочено. Окупљени смо у овој светињи од најмањих до највећих и то је Царство небеско на земљи, предујам или како би се рекло „предјело“ вечере Царства небеског, казао је Епископ Атанасије. Истичући да оваквим сабирањем потврђујемо наш идентитет, ко смо и шта смо, умировљени Епископ захумско-херцеговачки је изразио посебно задовољство што је у цркви велики број дјеце којима се у историји једино Христос обраћао. Након Литургије присутнима се обратио и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је казао да је овдје био први пут 1961. и да је тада затекао пустињу а да је током другог боравка у Беранама, деветесетих затекао само два свештеника, проте, Фемића и Бабовића. -Питао ме тада прота Бабовић: „Кад сам дошао из Црне Горе?“ Тада су Васојевићи били и остали, како је краљ Никола записао, стожер Рашке земље. Тада није народа било у црквама тако да је и ово сабрање чудо Божије. Нашим васкрсењем духовним васкрсава и ова светиња, град, народ. Враћамо се сами себи и нашим вјековним предањима а то не можемо без дјеце, казао је Митрополит. Подсјећајући на благослов Св. Петра Цетињског да породице на Цетињу које имају више од четворо дјеце добијају златник са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Архиепископ цетињски је породици са шесторо дјеце свештеника Жељана и попадије Милице додијелио златник и припадајући новчани дио овог фонда. Пожелевиши свима срећан празник Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је такође подсјетио да се из Берана, гдје су столовали митрополити будимљански увијек ишло на Сабор у Пећку патријаршију тако да је и ово сабрање велики Божији дар и наставак тог предања. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. У манастиру Ђурђеви Ступови у Беранама данас је одржан Епископски савјет Црне Горе на коме су учестовали Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа епископи диоклијски Кирило, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, милешевски Атанасије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије. Владике су се сабрале на путу за Пећку патријаршију гдје ће сјутра Свети архијерејски сабор Српске православне цркве свечано започети своје редовно засједање Светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа у Храму Светих апостола. Прилог Радија Светигора -ФОТОГАЛЕРИЈА- Овом сабрању претходила је Света архијерејска литургију коју су служили Митрополит Амфилохије, епископи Јоаникије, Атанасије и Кирило уз молитвено учешће умировљеног Епископа Атанасија. Након прочитаног Јеванђелског зачала умировљени Епископ Атанасије рекао је да је доказ Христовог Васкрсења и ова Света литургија, Храм, и сви ми који усправно стојимо у знак Његовог Васкрсења. -То што смо се овдје окупили на путу за Саборни састанак у Пећкој патријаршији то је предање Цркве. Примјера ради отац Св. Григорија Богослова, Григорије старији је рукоположен када су се епископи враћали са Никејског сабора, Првог Васељенског на Назианз гдје је он био свештеник. Нона његова супруга, мајка Св. Григорија је издејствовала да сврате и да га рукоположе. Тако смо се и ми данас на путу за Сабор у Пећкој патријаршији, старом сједишту Српске цркве гдје нас Спас окупља као дјецу, ученике и наследнике своје, окупили овдје у Цркви Св. Георгија заштитника свих Светих Немањића, поборника хришћанства и Цркве, истакао је владика Атанасије. Подсјећајући да његов пут иде ка Призрену на обиљежавању 90 година од како је Св. Јустин Поповић дошао и предавао на Призренској богословији, Епископ је позвао све присутне да принесу своје молитве Богу за учеснике Сабора, наш народ на КиМ за које ће то бити укријепљење, али и нада да ће Косово и Метохија остати у саставу Србије јер је то одувјек било и биће ако Бог да. -Да се молимо да Господ Светим Духом помогне наше владике на челу са Патријархом јер је Сабор слика Небеског сабрања. Црква је Сабор који се никада не разилази, започиње нашим крштењем, ступањем у Цркву и наставиће се у вјечност, Сабором свих Светих. Велика је ствар да се саборизујемо. Црква је тијело Христово, заједница Христова а Литургија је оличење Цркве што је и данас овдје посвједочено. Окупљени смо у овој светињи од најмањих до највећих и то је Царство небеско на земљи, предујам или како би се рекло „предјело“ вечере Царства небеског, казао је Епископ Атанасије. Истичући да оваквим сабирањем потврђујемо наш идентитет, ко смо и шта смо, умировљени Епископ захумско-херцеговачки је изразио посебно задовољство што је у цркви велики број дјеце којима се у историји једино Христос обраћао. Након Литургије присутнима се обратио и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије који је казао да је овдје био први пут 1961. и да је тада затекао пустињу а да је током другог боравка у Беранама, деветесетих затекао само два свештеника, проте, Фемића и Бабовића. -Питао ме тада прота Бабовић: „Кад сам дошао из Црне Горе?“ Тада су Васојевићи били и остали, како је краљ Никола записао, стожер Рашке земље. Тада није народа било у црквама тако да је и ово сабрање чудо Божије. Нашим васкрсењем духовним васкрсава и ова светиња, град, народ. Враћамо се сами себи и нашим вјековним предањима а то не можемо без дјеце, казао је Митрополит. Подсјећајући на благослов Св. Петра Цетињског да породице на Цетињу које имају више од четворо дјеце добијају златник са ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Архиепископ цетињски је породици са шесторо дјеце свештеника Жељана и попадије Милице додијелио златник и припадајући новчани дио овог фонда. Пожелевиши свима срећан празник Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је такође подсјетио да се из Берана, гдје су столовали митрополити будимљански увијек ишло на Сабор у Пећку патријаршију тако да је и ово сабрање велики Божији дар и наставак тог предања. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  21. Као и чланови Комисије за односе с верским заједницама г. Бошњаковић, министар правосуђа и председник Комисије гђа Пејчиновић Бурић, потпредседница Владе Републике Хрватске и министарка спољних и европских послова гђа Дивјак, министарка науке и образовања гђа Обуљен Коржинек, министарка културе гђа Римац - државна тајница, изасланица министра управе г. Кушћевића гђа Бурић – државни секретар, изасланица министра рада и пензијског осигурања г. Павића и г. Јерчић, директор Уреда Комисије за односе с верским заједницама. На састанку је размотрено стање спровођења Уговора између Владе Републике Хрватске и Српске Православне Цркве у Хрватској о питањима од заједничког интереса те је усаглашено да ће се путем Мешовитог поверенства предвиђеног Уговором и путем надлежних тела државне управе наставити поступак спровођења Уговора. Састанак је одржан у отвореном разговору те је закључено да ће се обострано тражити решења за евентуална будућа отворена питања. Извор: Митрополија зегребачко-љубљанска
  22. Састанку су присуствовали чланови Епископског савета српских православних Епархија у Хрватској (Митрополит загребачко-љубљански, г. Порфирије (Перић); Епископ славонски, г. Јован (Ћулибрк); Епископ далматински, г. Никодим (Косовић); изасланик за Епархију горњокарловачку, презвитер Дугоњић; изасланик за Епархију осјечкопољску и барањску, потопрезвитер-ставрофор Влаовић и секретар Епископског савета протопрезвитер-ставрофор Спасојевић. Као и чланови Комисије за односе с верским заједницама г. Бошњаковић, министар правосуђа и председник Комисије гђа Пејчиновић Бурић, потпредседница Владе Републике Хрватске и министарка спољних и европских послова гђа Дивјак, министарка науке и образовања гђа Обуљен Коржинек, министарка културе гђа Римац - државна тајница, изасланица министра управе г. Кушћевића гђа Бурић – државни секретар, изасланица министра рада и пензијског осигурања г. Павића и г. Јерчић, директор Уреда Комисије за односе с верским заједницама. На састанку је размотрено стање спровођења Уговора између Владе Републике Хрватске и Српске Православне Цркве у Хрватској о питањима од заједничког интереса те је усаглашено да ће се путем Мешовитог поверенства предвиђеног Уговором и путем надлежних тела државне управе наставити поступак спровођења Уговора. Састанак је одржан у отвореном разговору те је закључено да ће се обострано тражити решења за евентуална будућа отворена питања. Извор: Митрополија зегребачко-љубљанска View full Странице
  23. Као и сви концерти одржани претходних година, и овај је имао човекољубиву, добротворну намену. Сав прикупљен приход, остварен кроз прилоге учесника и посетилаца, биће употребљен за подршку заједници за лечење зависника у заједници Земља живих. Скуп је, по благослову Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, отворио архијерејски намесник новосадски први, протпрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов. Он је, вођен богољубљем и човекољубљем које је и окупило све присутне, поздравио извођаче и публику. После наступа свих извођача, присутнима се обратио и сарадник заједнице Земља живих, Андреја Јовановић, који је укратко подсетио присутне о мисији и успесима ове заједнице и уједно захвалио на прилозима који су овим добротворним концертом остварени. Сарадња традиционалних Цркава и верских заједница у Новом Саду ће се наставити и другим поводима и у различитим приликама, али посебан значај даје се овим добротворним концертима, којима је наш град украшен, од стране свих традиционалних Цркава и верских заједница, већ дванаест година. Нека наша заједничка песма буде таква да пригрлимо и јасније видимо и чујемо једни друге, да бисмо сви заједно непрестано певали Господу у животима својим, докле јесмо и докле постојимо (уп. Пс 103, 33), да бисмо тако песмом и славопојима Творцу преображавали себе и сву творевину Његову. Извор: Епархија бачка
  24. „Господ је хвала моја и песма; Он ми поста Спаситељ!“ (Пс 117, 14). Као и претходних једанаест година, следујући Спаситељевим речима да љубимо једни друге као што Он нас љуби (Јов. 15, 12), Српска православна Црквена општина новосадска је у сарадњи са Јеврејском општином, Римокатоличком жупном црквом Име Маријино, Словачком евангеличком Црквом, Реформатском хришћанском Црквом и Исламском заједницом Србије у Студију М, 19. новембра 2017. године, одржала дванаести добротворни концерт представника традиционалних Цркава и верских заједница. ФОТОГАЛЕРИЈА Као и сви концерти одржани претходних година, и овај је имао човекољубиву, добротворну намену. Сав прикупљен приход, остварен кроз прилоге учесника и посетилаца, биће употребљен за подршку заједници за лечење зависника у заједници Земља живих. Скуп је, по благослову Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, отворио архијерејски намесник новосадски први, протпрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов. Он је, вођен богољубљем и човекољубљем које је и окупило све присутне, поздравио извођаче и публику. После наступа свих извођача, присутнима се обратио и сарадник заједнице Земља живих, Андреја Јовановић, који је укратко подсетио присутне о мисији и успесима ове заједнице и уједно захвалио на прилозима који су овим добротворним концертом остварени. Сарадња традиционалних Цркава и верских заједница у Новом Саду ће се наставити и другим поводима и у различитим приликама, али посебан значај даје се овим добротворним концертима, којима је наш град украшен, од стране свих традиционалних Цркава и верских заједница, већ дванаест година. Нека наша заједничка песма буде таква да пригрлимо и јасније видимо и чујемо једни друге, да бисмо сви заједно непрестано певали Господу у животима својим, докле јесмо и докле постојимо (уп. Пс 103, 33), да бисмо тако песмом и славопојима Творцу преображавали себе и сву творевину Његову. Извор: Епархија бачка View full Странице
×
×
  • Create New...