Претражи Живе Речи Утехе

После литургијског сабрања, покрај ћивота Светог Петра Цетињског, празновање је настављено у Цетињској Богословији, гдје је одржана свечана Лучинданска и Светопетровска Академија. На самом почетку академије поводом славе Цетињске богословије, славски колач освештао је и пререзао владика захумско-херцеговачки г. Димитрије. Академији су присуствовали и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископи, будимљанско-никшићки г. Јоаникије, рашко-призренски г. Теодосије, буеносајреско-јужно централноамерички г. Кирило, диоклијски г. Методије и умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије. У наставку је одржана свечана празнична академија коју су припремили професори и ученици богословије. Прилог радија Светигоре После освештавања славског колача свим присутним обратио се владика Атанасије Јевтић. Потом је хор Богословије предвођен професором ђаконом Михајлом Лазаревићем отпјевао пар пригодних пјесама, ученик богословије Огњен Боричић гуслао одломке из пјесме Светог Петра Цетињског “Поученије у стиховима”. Празничну Лучинданску и Светопетровску бесједу одржао је ђакон Лека Вујисић. У програму су поред рецитаторске секције богословије, који су казивали одломке из Посланица Светог Петра Цетињског, узели учешћа и полазници школа вјеронауке са Цетиња коју предводе Вјера Вукић и Оливера Балабан. На прослави је присуствовало и тридесетак гостију из Скадра, који су дошли са својим свештеницима. Отац Александар Петани из Скадра је на академији поздравио господина Митрополита, ректора, професоре и ученике и све госте и отпјевао једну пјесму о јединству свих православних. Академији су поред бројних гостију присуствовали и представник Амбасаде Руске Федерације г. Сергије Бубљиков. На крају овогодишње и Лучинданске Академије, све епископе, свештенство, монаштво, представнике братских богословија из Београда, Призрена, Сремских Карловаца, Фоче и Крагујевца, инспектора богословија СПЦ протојереја-ставрофора Славка Зорицу, као и све драге госте из Цетиња, Подгорице, Херцег Новог, Никшића, Скадра и других крајева, поздравио је ректор богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић у име свих професора и ђака и особља богословије. Извор: Радио Светигора View full Странице

У Загребу се одржава циклус јавних трибина о мржњи на тему „Зашто се мрзимо“ у организацији Центра за промицање толеранције и чување сећања на холокауст. Циљ ових трибина јесте да се истраже сви облици феномена мржње и све њене тајне. Друга трибина овог циклуса одржана је у среду, 25.10.2018. године, у великој дворани Новинарског дома у Загребу, на тему „Религијске предрасуде као подстицај мржњи“. Говорници су били Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије, бискуп дубровачки монсињор Мате Узинић, муфтија др Азиз Хасановић, председник Мешихата Исламске заједнице у Хрватској и главни рабин у Хрватској Луциано Моше Прелевић. Модератор трибине је био новинар Бранимир Пофук. Први говорник, муфтија др Азиз Хасановић, у свом излагању је рекао да је основни узрок предрасуда међусобно непознавање и нагласио да је у циљу трагања за решењем неопходна сарадња верских заједница, политичких партија и осталих друштвених институција. Он је изнео конкретне предлоге које је неопходно спровести у том циљу, а то су: осмишљавање заједничке стратегије о едукацији младих, заједничка јавна осуда лоших појава у друштву, при чему треба избећи политизацију религије, те посвећивање пажње медијима који нестручним и површним извештавањем доприносе радикализацији и искључивости. Затим је говорио Митрополит Порфирије који је казао да се са мржњом „суочавамо свакодневно и то најчешће у својој непосредној близини, међутим она постоји и у нама. Да бисмо спознали сву трагику мржње треба,по античком принципу, пре свега упознавати себе. Мржња у нама нас спутава и то је отров са којим живимо. Мржња је оков који спутава наше најлепше потенцијале, а то су потенцијали за заједницу“. Говорећи са аспекта православног хришћанина Митрополит је рекао: „Бог је љубав. Тамо где постоји љубав не може бити предрасуда, а камоли мржње. Тамо где постоји љубав нема страха и бриге, него постоји мир. Јеванђеље нам говори да постоје предрасуде, али оне су за Бога ништа.Предрасуде раздвајају људе који су створени за заједничарење. Бог хоће да се сви људи спасу, а не одређени. Митрополит је навео и две јевађелске параболе, причу о милостивом Самарјанину и причу о исцељењу капетановог слуге, које могу да нам служе као пример. Он је рекао да су „Самарјани били у неку руку јеретички народ и сваки вид комуникације изабраног народа са њима је био забрањен. Неко је нанео повреде једном Јеврејину и на њега нико није обратио пажњу, чак ни тадашња верска елита. Помогао му је Самарјанин, односно онај који је достојан сваког презрења. Тај Самарјанин је био тада његов ближњи, а то нису били представници изабраног народа који су га заобишли. У овоме се види пример престанка сваке предрасуде. Христос сваког човека види као икону Божију и као неког ко треба да се спасе“. Говорећи о причи о исцељењу капетановог слугеМитрополит је подсетио да је „капетан био припадник римског народа. Ипак Христос за њега каже: „Заиста вам кажем ни у Израиљу толике вјере не нађох“. Ове приче нам говоре да су предрасуде нешто што спречава познање истинске вредности сваког човека. Ово је пре свега духовни проблем и решава се на основу нашег погледа на свет. За вернике су предрасуде грех, односно, погрешан начин функционисања. Јеванђеље је пуно цитата о љубави, и наш однос према другима је доведен директно у везу са нашим односом са Богом. Јеванђеље каже: „ Како волиш Бога којега не видиш, а не волиш брата којега видиш“. Оводоводи наше богољубље у директну везу са нашим човекољубљем. Мера нашег богољубља и наше вере јесте мера нашег човекољубља. Дати су нам конкретни људи, почевши од породице, да бисмо се вежбали у претварању предрасуда у љубав“. Митрополит је у закључку казао : „Да ли може неко ко верује у Бога да коначно запечати једног човека или један народ и да га затвори у семантички логор? Да ли ми оно што читамо у светим књигама примењујемо у свом животу? Уколико смо аутентични верници онда превазилазимо предрасуде и од мржње идемо ка љубави. Нама наш ближњи није пакао, како каже Сартр, него нам је рај“. Рабин Луциано Моше Прелевић је у свом излагању изнео тумачење највећег правила Торе „Љуби ближњег свога као самога себе“ (Лев. 19,18), које је суштина живота у Јудаизму. Бискуп Мате Узинић је указао на Христове речи да „љубимо једни друге онако како нас је Он љубио, а Он нас је љубио до смрти на крсту“. Бискуп је навео речи папе Јована Павла Другог који је рекао да треба научити читати историју других народа и видећемо да не греши увек само једна страна. У овим речима бискуп Узинић види разлог мржње. „Историју других читамо из своје перспективе, често веома површно, те друге не видимо онаквима какви јесу него о њима стварамо своју слику, а она је често погрешна и површна“. Говорећи о страдању у холокаусту бискуп је рекао да „за холокауст нису криве предрасуде него идеологија расизма. Ми хришћани смо се ослонили на предрасуде и оне су нас спречиле аа у Јеврејима препознамобраћу којује требало заштитити“. Бискуп Узинић је своје излагање завршио освртом на избегличку кризу рекавши да „хришћанство неће бити угрожено од миграната према којима ћемо се ми понети као хришћани, него ће оно бити угрожено од нас који се према миргантима нећемо понети хришћански“. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска View full Странице

У Новом Саду је у недељу, 21. октобра у Српском народном позоришту представљен музички диск „Славни граде“, хора и оркестра ученика Богословије „Свети Кирило и Методије“ из Призрена. Публика је у интерпрентацији призренских богословаимала прилику да чује најлепше песме са Косова и Метохије Програм је отворен обраћањем Његовог Преосвештенство Епископ рашко-призренског и косовско- метохијског господина Теодосија. О народним лирским песмама са Косова и Метохије говорила је проф. др Валентина Питулић. Своје стихове о Косову и Метохији и призренској богословији, говорили су глумица Љиљана Лашић и Ратко Поповић, песник из Грачанице. Ове догађај је, заједно са Косовскометохијским одбором Матице српске, организовала Фондација „Симонида“ Извор: Радио Тавор View full Странице

У цркви Св. апостола Петра и Павла у Шапцу у навечерје празника Успења Пресвете Богородице, у понедјељак, 27. августа одржано је духовно сабрање и промоција књиге „Задужбине Косова и Метохије“. Говорили су Епископ рашко-призренски г. Теодосије, др Милош Ковић, др Мило Ломпар и протојереј-ставрофор др Велиибор Џомић. View full Странице

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, братство цркве Вазнесења Гoсподњег у центру Београда и Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке, a по сценарију и идеји г. Драгана Тадића, приредили су у навечерје празника, 31. јула 2018. године, после бденија, свечану академију посвећену Светом деспоту Стефану у Вазнесењској цркви. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Свечаној академији присуствовали су многобројни верници као и представници црквеног, културног и јавног живота Београда који је 1405. Свети деспот Стефан прогласио својом престоницом. Академију су појањем молитве Оче наш и тропара светитељу отворили г. Небојша Мастиловић, теолог, композитор и појац, и гђа Јелена Јеж, диригент, новинар и водитељ Радија Слово љубве. Потом се многобројној публици обратио познати писац г. Лука Мичета који је своје надахнуће нашао у средњевековној Србији, светој лози Немањића и Светом деспоту Стефану коме је посветио своје дело - биографију првог Београђанина. Он је представио живот Светог Стефана са посебним освртом на улогу Деспотове мајке - кнегиње Милице. Глумац Бранислав Платиша је својим аутентичним наступом и гласом казивао најзначајније Деспотово књижевно дело „Слово љубве“, један од најлепших текстова српске средњевековне, али и ван народних и временских оквира - Богом надахнуте књижевности – оне која велича Христолику љубав и жртву, а које је настало 1409. године руком и срцем Светог Деспота. Велику радост и част присутнима је учинио и наредни гост академије протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски, који је надахнуто беседио о Светоме Деспоту, истакавши да је Свети, иако су биле још теже околности него сада, решавао искушења литургијским животом и угледањем на свете претке. Вече је казивањем песама о Манасији, Светог владике Николаја и Васка Попе, улепшала глумица Драгица Ристановић, а песникиња Маријана Пилиповић је надахнула све присутне ауторском песмом о Светом Деспоту којом је најавила песничко сабрање посвећено овом светитељу за следећу годину. Сабранима се обратио и пуковник Стевица Карапанџин, управник Медија центра „Одбрана“, оснивач савремене верске службе у Војсци Србије и аутор кодекса части Војске Србије. Пуковник Карапанџин је произнео слово о хришћанском војнику у којем је подвукао разлике између војничког кодекса части и етичког кодекса других професија. Програм академије водила је гђа Бојана Јовановић, новинар и водитељ Радија Слово љубве. На крају, у порти Вазнесењске цркве, витезови Свибора су показали своје витешке вештине мачевања, гађања и борбе. У име братства цркве, домаћин, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма, захвалио је свим учесницима академије и вернима који су се окупили у великом броју и најавио за следећу годину, осим песничког, витешко и уметничко сабрање. Извор: Српска Православна Црква View full Странице

„Обнова манастира Хиландар представља један од приоритета Министарства културе и информисања у области заштите културног наслеђа, имајући пре свега у виду значај који Хиландар има за нашу историју, за нашу цркву, за нашу културу одосно за читав српски народ“, рекао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић након седнице Комисије за Хиландар одржане у самом манастиру на Светој Гори. Комисија је оценила да се радови на обнови одвијају предвиђеним темпом и да је до сада обновљено 70 одсто објеката изгорелих у пожару, укључујући управо завршене радове на Белом конаку. Чланови Комисије констатовали су да сви учесници у процесу обнове Хиландара обављају посао на најбољи могући начин, позитивно оценивши залагање и рад Задужбине Хиланадар и надлежних установа заштите културних добара: Републичког завода за заштиту споменика културе, Народне библиотеке Србије и Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин и њихових стручњака. „У 2018. години Министарство културе и информисања издвојило је 80 милиона динара за обнову Хиландара. Према садашњој динамици радова, са реалним оптимизмом можемо да кажемо да ће комплетна обнова објеката пострадалих у великом пожару бити према плану готова до краја 2021. године“, додао је министар Вукосављевић. На седници Комисије истакнуто је да садашњи објекат ризнице онемогућава адекватно чување предмета и у сарадњи са манастирском управом биће разматрени предлози за простор за измештање ризнице. Након увида у стање целукупног манастирског комплекса, Комисија је прихватила сугестије стручњака о потреби конзерваторских радова и на објектима који нису били непосредно угрожени у пожару, као што је Црква светог Василија на мору. По окончању административне процедуре, отпочеће и предвиђени радови на трепезарији манастира. Седници су присуствовали министар Вукосављевић, председник Комисије и чланови: Мирко Ковачевић, архитекта, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, Владимир Тријић, заменик управника Народне библиотеке Србије, Владета Јанковић, професор, Владимир Булајић, конзерватор Републичког завода за заштиту споменика културе, Светислав Николић, професор и Миливоје Ранђић, директор Задужбине Хиландар. Видео: РТС Извор: Министарство културе и информисања View full Странице