Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'одбрану'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 19 results

  1. Поред заједничког саопштења Епископског савјета СПЦ и Владе Црне Горе у вези са данашњим састанком, а осјећајући одговорност пред народом који молитвено и достојанствено брани своје светиње, образ и част Црне Горе, саопштавамо да ни на који начин нису престали разлози због којих скоро два мјесеца је стотине хиљада људи на улицама црногорских градова и шире. Поздрављајући напоре да се кроз стручан дијалог покуша доћи до решења, настављамо нашу борбу још усрдније и бројније до коначне промјене дискриминаторних и неуставних одредби закона усмјерених против Православне цркве у Црној Гори. Благодаримо народу на вјери, стрпљењу и упорности и молимо све да наставимо са нашим литијама задржавајући њихов молитвени, хришћански и благословени дух лишен свих страначких, политичких и националних разлика. Не дамо светиње! Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Поред заједничког саопштења Епископског савјета СПЦ и Владе Црне Горе у вези са данашњим састанком, а осјећајући одговорност пред народом који молитвено и достојанствено брани своје светиње, образ и част Црне Горе, саопштавамо да ни на који начин нису престали разлози због којих скоро два мјесеца је стотине хиљада људи на улицама црногорских градова и шире. Поздрављајући напоре да се кроз стручан дијалог покуша доћи до решења, настављамо нашу борбу још усрдније и бројније до коначне промјене дискриминаторних и неуставних одредби закона усмјерених против Православне цркве у Црној Гори. Благодаримо народу на вјери, стрпљењу и упорности и молимо све да наставимо са нашим литијама задржавајући њихов молитвени, хришћански и благословени дух лишен свих страначких, политичких и националних разлика. Не дамо светиње! Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  3. Ако су и намјере актуелног црногорског министра културе попут вербално исказаних „истина“ о девастацији Манастира Свете Тројице Пљеваљске од стране Српске православне цркве, јасно је каква судбина чека наше светиње ако доспију под неограничену заштиту оваквих представника државе. Након неконтролисаног политичког испада, током ког је предочио и наводне доказе за своје тврдње у виду фотографија инкриминисаних мјеста у Манастиру Света Тројица, јасно је да Богдановић треба што хитније да поднесе оставку или буде смијењен. Зар је нормално да особа која не говори истину буде министар? Устврдио је у својој острашћеној политичкој тиради Богдановић да су људи из Манастира Света Тројица у Пљевљима рушили фреске како би постављали инсталиције и дијелове црквеног мобилијара! Као доказ за своју тврдњу понудио је фотографију фреске на којој је направљен отвор, очигледно за одвод дима, којим је фреска драстично оштећена. Намјерно је заборавио да каже да је ријеч о вандализму који су направили комунисти још 1946. године, у намјери да уз помоћ пећи загрију Храм, у ком су организовали своје политичке скупове. Богдановић је, убједљивости ради, понудио још оваквих „доказа“ у виду фотографија из Свете Тројице, па је на једној од њих и фреска на којој се виде електричне инсталације. Тешку неистину изговорио је и у овом случају, јер се детаљ са показане фотографије уопште не налази у нашој светињи већ је, очигледно, ријеч о неком фрескопису новијег датума, што лако може констатовати и потпуни лаик. Уколико нас на овакав начин будете вукли за језик спремни смо у наредним данима истински документовано посвједочити како је, све под „стручном“ инспекцијском присмотром надлежних државних органа Црне Горе, недавно реконструисана кровна конструкција цркве Свете Тројице у манастирском комплексу у Пљевљима. Тако „стручно“ да је реално могуће да се сваког тренутка, без видљивог разлога, уруши! Ако без истинског повода наставите да блатите вјековима часна и вјери православвној одана братства и сестринства наше светиње мораћете јавности објаснити који је то стручни надзор одобрио пројекат и извођење најобичнијих (!) електро инсталација на недавно реконструисаном, законом заштићеном, манастирском конаку, који је готово сасвим направљен од дрвета и прије неколико година само сплетом срећних околности преживио пожар. Има још тога много, и биће, ако ви будете. А можда и не будете. Ми јавност, а и у културу залуталог министра Богдановића, желимо да подсјетимо на једно од највећих страдања пљеваљске светиње, које на жалост нису приредили окупатори већ наша браћа отрована сатанском идеологијом, на које, макар у третману вјерских питања, у много чему подсјећа идеологија његове партије. Наиме, предочавамо дио извјештаја Светог Синода Српске православне цркве, након дивљања комуниста на празник Свете Тројице, јуна мјесеца 1948. године: – На дан духова ове године осам до десет омладинаца, под руководством одраслих људи, а под покровитељством органа власти, ушли су у храм у Манастир Св.Тројице код Пљеваља, Епархија будимљанска – полимска. Ушли су под капама и цигаретама у зубима и играли коло пред самим олтаром. Том приликом псовали су и хулили на Бога и Светиње а онда почели рушити по цркви, разбијати кандила, обарати свијећњаке, претурати пјевнице са књигама и док је народ протестовао са сузама али им није смио ништа јер су били наоружани револверима. Најпослије су полупали све прозоре на цркви онда вршили нужду уза саму цркву а потом изметом измазали икону Свете Тројице… Не поновило се, а да се не би поновило НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ! У Пљевљима, 10.02.2020. године Пљеваљски одбор за одбрану светиња Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Дана 30. јануара 2020. године Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржао је проширену седницу у Патријаршијском двору у Београду уз учешће архијерејâ који своју јурисдикцију имају у Црној Гори: Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем и Његовим Преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем. Као и за претходну проширену седницу Светог Архијерејског Синода, која је одржана уочи божићних и богојављенских празника, 4. јануара 2020. године, непосредни повод за ову седницу било је доношење спорног и антиуставног Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори. На овој седници разматрани су правни кораци који ће, уз сагласност Светог Синода са Патријархом на челу, бити предузети пред Уставним судом Црне Горе. У том контексту једнодушно је одлучено да се повуку иницијативе које је том суду поднео адвокат Мирослав М. Николић, у име Светог Синода и у име Српске Патријаршије. Такође је одлучено да се покрене иницијатива пред поменутим судом у координацији епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори и Светог Синода. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Ови свенародни мирни и хришћански протести су заиста глас Божји и нису усмерени против државе Црне Горе, него су позив на превазилажење националних, политичких и идеолошких подела којима је бременито друштво у данашњој Црној Гори, будући да су учесници ових молитвених литија већ све то превазишли и све нас позвали на већ, међу њима остварено, јединство у истини, правди и поштењу. Председник Светог Архијерејског Синода АЕМ и Патријарх српски Иринеј Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Дана 30. јануара 2020. године Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржао је проширену седницу у Патријаршијском двору у Београду уз учешће архијерејâ који своју јурисдикцију имају у Црној Гори: Његовим Високопреосвештенством Митрополитом црногорско-приморским г. Амфилохијем, Његовим Преосвештенством Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Његовим Преосвештенством Епископом милешевским г. Атанасијем и Његовим Преосвештенством Епископом захумско-херцеговачким г. Димитријем. Као и за претходну проширену седницу Светог Архијерејског Синода, која је одржана уочи божићних и богојављенских празника, 4. јануара 2020. године, непосредни повод за ову седницу било је доношење спорног и антиуставног Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори. На овој седници разматрани су правни кораци који ће, уз сагласност Светог Синода са Патријархом на челу, бити предузети пред Уставним судом Црне Горе. У том контексту једнодушно је одлучено да се повуку иницијативе које је том суду поднео адвокат Мирослав М. Николић, у име Светог Синода и у име Српске Патријаршије. Такође је одлучено да се покрене иницијатива пред поменутим судом у координацији епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори и Светог Синода. Још једном сви сабрани архијереји са Патријархом на челу изразили су дивљење пред једнодушношћу народа који је у Црној Гори и шире устао у одбрану својих светиња. Ови свенародни мирни и хришћански протести су заиста глас Божји и нису усмерени против државе Црне Горе, него су позив на превазилажење националних, политичких и идеолошких подела којима је бременито друштво у данашњој Црној Гори, будући да су учесници ових молитвених литија већ све то превазишли и све нас позвали на већ, међу њима остварено, јединство у истини, правди и поштењу. Председник Светог Архијерејског Синода АЕМ и Патријарх српски Иринеј Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице
  6. АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад неоспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето. Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“. Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо да се: од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, које је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васљенској Патријаршији. Царска Русија је максимално подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носиоца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије. круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања) оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава. путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове. Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско- приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Захумско-херцеговачка и приморска епископија и Милешевска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад неоспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето. Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“. Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо да се: - од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића - круг потпуног расрбљавања, односно, расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом - негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања) - оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека - епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију Епархије зетске коју је прије 800 година основао сам Свети Сава. - путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе. Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезање власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику. Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави. Покретач: др Васиљ Јововић Апел за одбрану СПЦ у Црној Гори - Peticija24.com WWW.PETICIJA24.COM Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорскоприморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Захумско-херцеговачка иприморска епископија и...
  8. АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско- приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Захумско-херцеговачка и приморска епископија и Милешевска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад неоспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето. Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“. Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо да се: - од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића - круг потпуног расрбљавања, односно, расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом - негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања) - оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека - епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију Епархије зетске коју је прије 800 година основао сам Свети Сава. - путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе. Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезање власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику. Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави. Покретач: др Васиљ Јововић Апел за одбрану СПЦ у Црној Гори - Peticija24.com WWW.PETICIJA24.COM Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорскоприморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Захумско-херцеговачка иприморска епископија и... View full Странице
  9. На платоу испред саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици данас је одржан Тројичиндански црквено-народни сабор за одбрану светиња. Сабор је реакција на Владин Нацрт закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница којим се, уколико би био усвојен у Скупштини Црне Горе, доводи у питање достојанство и имовина Цркве. Свету архијерејску литургију служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, милешевски Атанасије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством, уз молитвено учешће хиљада вјерника из свих крајева Црне Горе. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да овај сабор данас није ништа ново ни овом граду ни овој земљи ни овом народу. „То је сабор који траје вјековима, сабор који се ових дана, нарочито сјутра за Тројичиндан, сабира широм васељене и прославља се Христос као вјечна Божанска свјетлост на свим земаљским језицима. Нема краја земаљског гдје се данас не служи ова Света литургија, и нема језика, од кинеског, јапанског, јелинског, јеврејског, руског, српског… И на свим другим знаним и незнаним језицима свједочи се ова велика и света истина која нам се открила и подарила о Богу који је дошао међу нас и постао као један од нас“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да постоје двије врсте сабора. „Сабор око живота, вјечном свјетлошћу обасјан, и сабор око смрти и ништавила. Само та два сабора постојке овдје на земљи од времена Христовог до данас и постојаће до краја свијета и вијека. А тај зли и опаки сабор, сабор диоба и мржње непрекидно прогони – и то је рекао Господ у Јеванђељу – оне који се сабирају у Његово име. Али је Господ рекао да се не боје: Он је са њима и међу њима, Он им даје снагу и побједу над злом, над мржњом, над богоубистом, над братоубиством, над сатанском силом, над свим оним што угрожава човјека смрћу, ништавношћу и пролазношћу“, рекао је он. Додао је да се сабирамо љубављу према свакоме створењу, на првоме мјесту према Живоме Богу. „Сабирамо се љубављу једних према другима, аубављу и према онима који нас мрзе и који нас прогоне и који покушавају да своје лажне законе намећу људима, посебно да намећу Цркви Божјој. Само љубављу ми ратујемо кроз вјекове против зла, против гријеха, против смрти, против безбожништва и против нечовјештва. То је оно чиме се ми бранимо и чиме свједочимо да смо синови свјетлости а не синови таме, синови Божанске, богочовјечанске љубави а не синови мржње, синови јединства са Богом живим и истинитим и јединства свих нас у једној, Бојој заједници сабираној од свих земаљских народа“, поручио је Владика Амфилохије. Нагласио је да за ту заједницу не постоје границе. „Демонмске силе и зли људи постављају границе и покушавају да границама зауставе ту живу воду која тече и која протиче кроз људску историју. И у наша времена постављају границе и оно што је Божје проглашавају да је нечовјечно. А нема човјечности без онога што је Божанско. И они који су убијали Бога Оца и они који га данас убијају, они су били не само богоубице, оцеубице Оца небескога, него братоубице. Ви сами знате да се овдје код нас, нажалост, на богоубиству рађало крваво братоубиство. И можда ријетко гдје као што се то догодило у Црној Гори“, казао је Владика. Нагласио је да је братоубиство у име Маркса и Енгелса, Стаљина и Броза затровало многа људска срца мржњом, диобама, свађама у једном народу, једној земљи и у читавом свијету. „Овај сабор је лијек од таквог братоубиства и богоубиства и позив свима на заједницу са живим Богом и заједнице која је сачувана на оваквим саборима кроз древна времена“, поручио је Митрополит Амфилохије. Рекао је да су богоубице и братоубице срушиле ловћенску цркву Светог Петра Цетињског. „И овај сабор данас тражи да се исцијели тај братоубилачки и богоубилачки дух, да се врати црква Светог Петра Цетињског на Ловћен и да се врати утамничени Владика Раде иуз онога зиндана паганског овоме народу, и да се врате његова љубав и његова вјера у живога Бога“, казао је Митрополит Амфилохије. На крају Литургије Владика Јоаникије је прочитао поруку Епископа вјернима, црногорским властима, међународној заједници и свеукупној јавности за одбрану наше вјере и светиња, у духу мира и љубави и узајамног поштовања. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. У истини Божијој и братској љубави позивамо све православне вјернике и све људе добре воље, којима су истина и правда на срцу, да се сјутра окупимо на Тројичиндански сабор пред Саборним храмом Христовог Васкрсења у Подгорици. Због очекиване масовности скупа, дужни смо, у пастирској бризи за спасење душа и очување освештаног вјековног црквеног поретка, упутити онима који ће сјутра бити присутни на Сабору, пар важних напомена. Будући да ће се сјутра служити Света Литургија, треба да се зна да Светом Причешћу на сјутрашњој Литургији могу приступити само они који су крштени у Православној Цркви, који се труде да живе животом Цркве и који су постили тродневни пост, на који су сви вјерни били позвани уочи Сабора. Такође, напомињући да су на Сабор добродошли сви који желе да се помоле и заузму јасан став за одбрану светиња Божијих и умножење братске љубави, благодарећи свим политичким и другим организацијама и појединцима који су изразили забринутост и спремност да учествују на Сабору, подсјећамо да Сабор није мјесто ни за какве идеолошке, политичке или националне симболе или пароле – нека се током Сабора вијоре само црквени барјаци и литије и нека се чују само молитве и ријечи уздања у Бога, које ће најбоље показати нашу одлучност да светиње бранимо и одбранимо уз помоћ Божију у миру и братској љубави. Црква окупља, а не разједињује, и то све вјерне без разлике. Како каже Апостол Павле: ”Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.” Црква је по својој природи Сабор – Сабор Бога и људи, Сабор људи међу собом, Сабор Неба и Земље и она то треба и да остане, а никада да постане слушкиња било које државе, нације или идеологије. Само ако је таква – она је слободна. Стави ли се у службу било којег трулежног земаљског идеала, ма какав да је – губи своју јеванђелску снагу и издаје вјерност Богу живоме и своју мисију спасења човјека и свијета. Иако запањени свим неистинама и увредама које се ових дана пишу и говоре у, одавно незапамћеној, антицрквеној медијској кампањи, не треба да се смућујемо. Све се дешава по ријечи Господњoj: ”Ако мене гонише и Вас ће гонити… Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла.” Бог није никад био у сили, него је увијек и свугдје Бог у правди. Само то ћемо на Сабору и да тражимо – правду Божију и правду људску за нашу Цркву, за наше светиње, за наше храмове, манастире и гробове предака. Сјутра будимо сви заједно у молитви против безакоња и одлучно за одбрану светиње, братско помирење и исцјељење братомржње која трује Црну Гору, заогрнути вјером, надом и љубављу шаљући јасну поруку да је једини прави пут – пут богољубља и братољубља. * * * У разговорима за Радио Светигору свештеници Митрополије црногорско-приморске говорили су о организованим поласцима верника из њихових парохија на сутрашњи Тројичиндански сабор за одбрану светиња који ће бити одржан на платоу испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Организовани полазак верника испред храма Светог Јована Владимира у Бару планиран је за 7,30 часова, испред манастира Ђурђеви Ступови код Берана у 5 часова, испред храма Светог Николе у Котору у 6,30 часова, са Трга Шака Петровића у Никшићу у 7,30 часова, испред Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња у 7,30 часова, испред бјелопољске цркве Светих Петра и Павла у 5,30 часова, из Улциња у 7 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Поводом недавно усвојеног Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, у суботу, 15. јуна у Подгорици ће се одржати свенародни Тројичиндански сабор за одбрану вјере и светиња Божијих. Сабор ће почети у 9 часова Светом архијерејском литургијом коју ће у Саборном храму Христовог Васкрсења саборно са свештенством и вјерним народом служити више архијереја наше Цркве. Након Свете литургије у 11 часова са платоа Саборног храма биће упућена заједничка порука свим вјернима, црногорским властима, међународној заједници и свеукупној јавности за одбрану наше вјере и светиња, у духу мира, љубави и узајамног поштовања. Усвајање у Скупштини Црне Горе у облику недавно усвојеном од стране Владе Црне Горе Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, довело би у озбиљна искушења нашу Митрополију, све православне епархије у Црној Гори, али и све вјерске заједнице, угрожавајући им име, достојанство, предање и имовину. Тројичиндански сабор организује Митрополија црногорско-приморска у сагласју са осталим епископијама из Црне Горе: будимљанско-никшићком, милешевском и захумско-херцеговачком. Нека би овај Сабор био залог за братско помирење и умножење љубави: Добро дошли! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Поводом недавно усвојеног Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, у суботу, 15. јуна у Подгорици ће се одржати свенародни Тројичиндански сабор за одбрану вјере и светиња Божијих. Овим поводом наша Света црква позива свештенство, монаштво и вјерни народ на нарочити тродневни пост од 12. до 14. јуна ове године за исцјељење од братомржње и за умножење братске љубави, којим ће се вјерни припремити за Свето причешће на Тројичинданском сабору. Сабор ће почети у 9 часова Светом архијерејском литургијом коју ће у Саборном храму Христовог Васкрсења саборно са свештенством и вјерним народом служити више архијереја наше Цркве. Након Свете литургије у 11 часова са платоа Саборног храма биће упућена заједничка порука свим вјернима, црногорским властима, међународној заједници и свеукупној јавности за одбрану наше вјере и светиња, у духу мира, љубави и узајамног поштовања. Из Митрополије црногорско-приморске су недавно саопштили да би усвајање у Скупштини Црне Горе, у овом и оваквом облику недавно усвојеног од стране Владе Црне Горе, Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, довело у озбиљна искушења нашу Митрополију, све православне епархије у Црној Гори, али и све вјерске заједнице, угрожавајући им име, достојанство, предање и имовину. Тројичиндански сабор организује Митрополија црногорско-приморска у сагласју са осталим епископијама из Црне Горе: будимљанско-никшићком, милешевском и захумско-херцеговачком. Нека би овај Сабор био залог за братско помирење и умножење љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  13. Како је наведено на https://www.neodustajemo.rs/потписници и Преосвећени епископ источноамерички г. Иринеј (Добријевић) потписао је Апел за одбрану Косова и Метохије, тако се број потписаних активних архијереја попео на 12. О Апелу смо писали у теми:
  14. Како је наведено на https://www.neodustajemo.rs/потписници и Преосвећени епископ источноамерички г. Иринеј (Добријевић) потписао је Апел за одбрану Косова и Метохије, тако се број потписаних активних архијереја попео на 12. О Апелу смо писали у теми: View full Странице
  15. Како је наведено на сајту:https://www.neodustajemo.rs/потписници међу потписнике Апела за одбрану Косова и Метохије уврстио се још један владика: Преосвећени епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије. Он није био на списку првобитно потписаних на Апелу, о коме смо писали у теми:
  16. Како је наведено на сајту:https://www.neodustajemo.rs/потписници међу потписнике Апела за одбрану Косова и Метохије уврстио се још један владика: Преосвећени епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Григорије. Он није био на списку првобитно потписаних на Апелу, о коме смо писали у теми: View full Странице
  17. ИБЕН ТРАНХОЛМ: НА ЗАПАДУ ВИШЕ НЕМА МОРАЛНИХ ОРИЈЕНТИРА Позната новинарка Ибен Транхолм о погубности западног мултикултурализма, исламизацији Европе и препорођеној Русији Ибен Транхолм (Iben Thranholm) је позната независна новинарка из Данске. Дама конзервативних погледа, која изучава религиозне аспекте политичких догађања и друштвених појава, њихово значење и моралне последице. Њени чланци на поменуте теме су једни од најчитанијих у Данској. Госпођа Транхолм је некада радила као уредник и водитељ на Данској радиотелевизији, где је осмислила емисију о верским новостима «Религија инфо». Пуно је путовала по Блиском Истоку, Италији, Русији и Сједињеним Државама, где се бавила истраживањима и правила интервјуе. Добила је награду за информисање о верским догађањима у данским медијима. Аутор је више књига. Ибен Транхолм Недавно је специјална комисија ЕУ за контролу медија «East Stratcom» унела госпођу Транхолм у «црни списак», карактеришући је као руског пропагандисту и агента Кремља. Ово надзорно тело ЕУ ју је окривило да шири руске дезинформације само зато што је у последњих неколико година гостовала на медијима «Russia Today» и «Russian Insider», где је говорила о томе како мржња западних елита према хришћанству слаби и подрива западну културу. *** – Пре годину дана смо интервјуисали професора економије са једног од водећих универзитета у Шведској на тему недоследности миграционе политике у тој земљи. У одређеном смислу Шведска је слика и прилика будућег демографског стања Европе, јер управо ту започињу трансформације те врсте. Шта ви мислите о томе што се дешава у Шведској, вашем блиском суседу, и како се то односи на Данску? Како Данци гледају на Шведску: с надом или бригом? – С великим ужасом! Шведски медији, који подржавају политику тамошње владе, не придају довољно значаја проблемима сопственог друштва. Због тога је тешко стећи истиниту представу о свему што се дешава у тој држави. Али ми Данци смо веома проницљиви. Ми смо добро обавештени о свим убиствима која се тамо дешавају, о случајевима физичког и сексуалног насиља, о нередима. О томе не пишу често у новостима, али ми о томе знамо све и не желимо да пратимо њихов пут. Пред нама су резултати политике мултикултурализма, која се у Шведској спроводи већ деценијама. Празни домови представљају све што је произашло из те политике. А у Јеванђељу пише да ако дом остане празан, ако се не одржава и не чисти, тада ће се ту настанити зли дуси. Бојим се да се управо то сада дешава у Шведској. То што она тренутно представља се никако не може назвати мултикултуралним рајем. Просто није могуће даље гурати проблеме под тепих... Узгред, појавила се реклама, делимично финансирана од стране шведске владе, која позива све грађане Шведске да се интегришу у мултикултурално друштво које се тренутно изграђује. Замислите! Сви Швеђани, укључујући и старе особе, дужни су да се прилагоде новој реалности, уместо да се мигранти адаптирају нормама шведског друштва. Они то зову «Det nya landet», тојест «нова држава». Традиционална Шведска више не постоји. – Ипак, данска и шведска култура су врло сличне. Како објашњавате чињеницу да се ваша два народа сада разилазе у мишљењима? Да ли је то код вас свезано с тиме што се суочавате са разним социјалним проблемима? – Ми, Данци, нисмо толико политички коректни као Швеђани. Због тога се код нас распламсала велика јавна расправа по тим питањима... Данци су свеснији свог наслеђа и труде се да га сачувају. Не желим да кажем да код нас у Данској нема проблема. Ми смо суочени са истим изазовима губитка идентитета, и наше традиције, нарочито хришћанског наслеђа – оно незадрживо ишчезава из нашег друштва. Данску почиње да испуњава иста празнина као и Шведску. Тај процес анулира све аргументе, који имају за циљ да нас заштите од наметања туђих вредности и обичаја, а који у већини случајева противрече нашим. И пуким забранама нећемо моћи да изменимо ту реалност. – А како се код вас одвија процес интеграције миграната? Изгледа да је ситуација боља него у другим европским земљама, јер не чујемо о «затвореним етничким четвртима градова» и о нарушавању реда и мира у Данској, за разлику од, на пример, Шведске или Француске. – Сви ти проблеми постоје и код нас. Али Данска је мала земља, па се о томе не чује много ван њених граница. Код нас је уврежено мишљење да се благостањем све решава. Није важно из ког дела света се неко досељава, он или она ће добити право на боравак, рад, разоноду и здравствену негу. Влада свима то обезбеђује, очекујући да ће се они с радошћу прилагодити животу у данском друштву, њеној култури и да ће научити дански језик. На крају сви треба да постанемо живо мултикултурално друштво. Реалност је сасвим другачија. Релативизам, који са собом носи политика мултикултурализма, доводи до подела у друштву, нарочито у случајевима када се убеђења и вредности разних социјалних слојева врло битно разликују. О мигрантима који долазе у Данску се можда и брину, али они овде не налазе доминантну културу (у крајњем смислу по питању религије), којој они могу да се прилагоде. Данско друштво је лишено Бога. Стога, мигранти доносе са собом елементе своје културе и религије, што доводи до несугласица, неразумевања, па чак и злочина. Као резултат свега тога данско друштво се све више и више дели. Муслимански протести у Лондону у корист увођења шеријата – Изгледа као да ваши политичари то разумеју. Недавно је ваш парламент донео закон, који гарантује да имиграција никад неће достићи такав ниво где би национални идентитет Данске био угрожен. Шта ви мислите о томе? – Наше друштво је већ силно подељено, чак и ако не бисмо узимали у обзир нови талас имиграције. Половина грађана жели отворене границе, масовну имиграцију и благостање за све. Та половина одбацује традиционалне вредности, а зато топло поздравља глобализам и политику мултикултуралности. Друга половина се томе снажно противи, али јој недостају убедљиви аргументи, како би подкрепила своје позиције. Све што она може је да забрани имиграцију, забрани ношење хиџаба итд. Али ми више немамо моралне оријентире. Раније је хришћанство играло ту улогу, гарантујући наше јединство кроз векове. А сада више нисмо способни да разликујемо добро од зла, а управо од тога зависи исход наше садашње борбе. Због тога ће превентивне мере, које сте ви навели, имати само краткотрајни успех и неће решити проблеме у дугорочној перспективи. Нама је потребна позитивна алтернатива. – Да ли постоје неки подаци или независна истраживања, која се тичу добрих и лоших страна имиграције у Данску? Примера ради, у Шведској је практично забрањено расправљати на ту тему, иако се могу чути бојазни (углавном од самих миграната) о тешком налажењу посла за досељенике. – Када смо усвојили ту нову културу ми на Западу смо почели да рађамо много мање деце него што нам је потребно да одржавамо благостање нације. То је један аргумент у корист имиграције: нама је потребно више људи да бисмо очували благостање. У нашем секуларном друштву, држава је постала «бог». Претпоставља се да је она обавезна да обезбеди и побрине се за све. Због тога економски аргументи губе на значају. Наравно да се они узимају у обзир, јер ипак народ плаћа ту политику из свог џепа, али свеједно су ти аргументи од другоразредног значаја. – Ми смо на прагу новог таласа аутоматизације процеса рада, када милиони људи у развијеним државама могу остати без посла. У вези са тим може се појавити бојазан од миграната, од којих су већина неквалификовани радници. Да ли се о томе расправља у Данској? – Не. Расправља се само о културној страни проблема, о утицају на наше вредности и традицију. У неку руку то је показатељ тога колико смо ми слаби. На пример, муслимани у Данској чине незнатну мањину од свега 250 хиљада људи. Па ипак се у последњих десет година већина политичких дискусија, посвећених питању културе, врте око ислама. Толико је ослабила наша култура! Тренутно, будући да смо отворено друштво, ми се противимо томе да жене носе хиџабе на јавним местима, противимо се засебним базенима за мушкарце и жене итд.; али смо изгубили аргументе у борби против насилног наметања туђег погледа на свет, јер смо скоро у потпуности изгубили своје хришћанске вредности. Услед тога, кроз проток времена, те туђе норме постају буквално општеприхваћене код нас. Већ смо сведоци тога. – Умерени муслимани су такође на губитку. Многи из њих теже западним вредностима, али ће видети како им већинско друштво све више противречи, док се истовремено њихове заједнице радикализују. Многи се жале да је ислам у Данској и другим европским државама суровији, радикалнији него што је у самим исламским земљама. – То је тачно. И опет је то резултат неуверености, која царује у државама које су им пружиле азил. Као последица тога, агресивна форма ислама се све више шири, на несрећу свих, а нарочито жена. Муслимански протести у Паризу за слободно ношење хиџаба – Несумњиво је да земље у развоју у целом свету чекају тешка времена и да су оне државе које су у могућности дужне да им помогну. Погледајмо истини у очи: лоша спољна политика Запада је и без тога направила још гору ситуацију на Блиском истоку, иако етнички сукоби и несугласице представника разних верских заједница такође играју немалу улогу. Неки данас предлажу да треба пружити помоћ самим проблематичним државама, уместо отварања граница. То ће бити јефтиније, помоћ ће примити много више људи, мигранти ће бити смештени ближе њиховим родним огњиштима, и ми ћемо избећи многе друштвене проблеме, које нажалост сусрећемо широм Европе. Шта о томе мисле дански политичари? – То би било врло логично, али се у расправи о том питању опет намећу неекономски аргументи. Људи желе да буду схваћени као доброчинитељи, који отварају границе, пружају помоћ свима и брину се о њима. И ја бих то оберучке подржала, ако би се то тицало искључиво жена и деце, па чак и породица. Али реалност је другачија. Већина миграната, које смо пустили у своју државу у последње време, нарочито од почекта мигрантске кризе, су енергични млади мушкарци. Они овде доносе своје конфликте и осећање незадовољства, отежавајући околности за све нас. – Сматра се да је Данска најсрећнија земља на свету. Али у данашње време за вас има мало разлога за срећу јер сте постали жртва политичке цензуре коју спроводи власт, и не само због тога што истичете алармантност стања у вашој држави, већ и за сарадњу с руским медијима. Шта се то догодило? Написали сте интензиван чланак о томе где критикујете политику владе, притом изражавајући ставове не само као жена, већ и као хришћанка. – Написала сам чланак 2015. године у ком сам критиковала наше политичаре, који мрзе хришћанство, али користе хришћанске вредности (особито љубав и саосећање) да би достигли своје циљеве, на пример да би прогурали масовну имиграцију. Кроз неколико месеци позвао ме је један политичар и саопштио ми да ме је данска влада уврстила у «црни списак» као вероватног «проруског агента и агитатора», иако за то нису имали никакав релевантан разлог. С времена на време сарађујем са једном руском медијском агенцијом, али то је просто део мог новинарског посла. Данас, у друштву у којем наводно влада слобода говора, уколико политичари зажеле да ућуткају своје критичаре, онда је довољно да их оптуже у сарадњи са Кремљем или да имају неке необјашњиве везе са Русијом. То се десило и са мном, а то исто се дешава и са високо позиционираним политичарима и новинарима у САД-у, Француској, Немачкој. Ако нисте сагласни са политиком мултикултуралности у Европи, одмах вас етикетирају као «руског агента». А то је заиста форма политичке смрти – уништење репутације. Они се толико боје раста «популизма», како га «левичари» називају, јер он угрожава њихову драгоцену Европску унију! И сада су улози у тој игри врло високи, јер се приближавају избори у битним земљама Западне Европе. Због тога они прибегавају таквим тактикама, како би потиснули све оне који су незадовољни њиховом политиком. Тако су и мене унели у «црни списак» у једној тако «слободној» земљи као што је Данска, а уколико дође до реалног конфликта са Русијом, завршићу у затвору као страни агент... Без доказа и судског процеса. Тако се то ради у тоталитарној држави. Прво вас уврсте у «црни списак», а када се појави проблем или измишљени разлог, онда дођу по вас. Скорашња насловница "Тајма" као архетип америчке пропаганде и цензуре – А ви сте само изразили мишљење, које дели огроман број конзервативних људи са обе стране Атлантика. Несумњиво је да су многи данас забринути за будућност западних држава. Ту ми пада на памет Совјетски Савез и ново грандиозно друштво, које је требало да буде изграђено, што је довело до катастрофалних последица, које су нам добро познате. – То је тачно и узнемирујуће поређење. Јер комунизам је западна идеја наметнута Русији – Руси нису измислили тај концепт. И с падом Совјетског Савеза та идеја није ишчезла. Насупрот томе, она је још увек прилично жива и лута по нашем континенту. Иако тај концепт може фунцкионисати на разне начине, његови главни циљеви се битно не разликују. Верзија комунизма коју ширимо по целом Западу је културни марксизам. Ми више немамо институт породице, па чак ни пола. У Шведској су недавно измислили родно неутралну заменицу да би се обраћали малим дечацима и девојчицама у вртићима, како би их учили родној једнакости. То је потпуно одбацивање традиционалних европских вредности, које су вековима чувале Европу од завојевача. Сада тога више нема. Приче о мултикултурализму и отвореним границама лепо звуче, али је то на крају довело до коренитих промена у нашим друштвима, и као што можемо видети на примеру Шведске, не на боље. Мање слободе, мање безбедности, мање повезаности, више кривичних дела, више подела, више социјалних проблема. Уистину, то је борба добра и зла, и ми на Западу нисмо способни да разликујемо та два појма. Ја бих то чак назвала ђавољском дезоријентацијом. – Шта ви мислите, колико је још времена остало пре него што с данске заставе скину крст? И како се према свему томе односи краљевска породица? Дански краљ полаже заклетву да ће чувати данску веру и културу. – Ниједан европски политичар неће стати у одбрану хришћанства! Нити један! Изузетак може бити премијер Мађарске Виктор Орбан. Постоји «савез нечастивих» између «левичара» и радикалног ислама. Многи Европљани у толикој мери презиру сопствену традицију, да би радо видели потпуно искорењивање хришћанства, чак и по цену личне слободе и свог начина живота. Код нас можете видети једну чудну и комичну ситуацију: западне феминисткиње подржавају жене које су принуђене да покривају главу или да се одрекну многих својих права, која су им у потпуности доступна у нашим земљама. Али ако те исте жене покушају да се интегришу у наше друштво и услед тога бивају кажњене од стране сопствене заједнице, феминисткиње из неког разлога ћуте. То је све тако «мултикултурално» и «добро». – Ви познајете Русију довољно добро. Да ли можете упоредити трансформацију која се дешава у Русији, са променама у већем делу Западне Европе? – Ако хоћете верујте, а ако нећете немојте, али ми смо заменили места! Данас се Русија враћа хришћанству, док се у исто време Запад удаљава од њега на све могуће начине. У Русији је хришћанство дубоко укорењено у књижевности, уметности, култури... Када су бољшевици покушали да униште хришћанство применом грубе силе, по цену милиона људских живота, оно је преживело, па макар и у илегали. Људи су наставили да исповедају своју веру у тајности, иза затворених врата су крстили своју децу и примали друге Свете Тајне. Председник Путин је недавно отворио огроман споменик Светом Владимиру, који је крстио Русе, веома близу зидина Кремља. Ако станете на одређено место преко пута Кремља, видећете да крст, који Владимир држи, надвишује петокраку на Црвеном тргу, тако да је то снажна симболика. Запад, као што сам већ рекла, се креће у супротном правцу. Али се ми не можемо тако брзо одрећи своје традиције и наслеђа. – У Русији је 2014. године премијерно приказан филм «Левијатан», који наговештава поменуту трансформацију. Међутим, у њему је православље приказано у мање позитивном светлу – као идеолошки аргумент, који користе тајкуни како би озаконили своју новостечену власт. То је покушај да се препород православља у Русији покаже као површни феномен. – У Русији такође постоје људи, који одбацују сопствене традиционалне вредности и који желе да позападњаче своју државу. Нисам гледала тај филм, тако да не могу да кажем да ли режисер подржава ту идеју или не. Људи треба просто сами да посете Русију и да виде шта се тамо дешава. Председник Путин реагује на промене које се одвијају и уважава избор руског народа у корист православља. Мислим да је то један од разлога зашто Запад тако много презире Русију. Он чак не може ни да замисли васкрслу, моћну хришћанску Русију, која отворено одбацује културни марксизам Запада. То је разлог из ког Запад демонизује Русију у већини својих медија и политичких кругова. Споменик Светом кнезу Владимиру надомак Кремља – Можемо ли рећи да је Данска данас на ивици? Да је и цела Западна Европа на ивици? – Да, Данска је на ивици. И Европа такође. Ми смо у потпуности изгубили своју културу, вредности, моралне оријентире. Оно што је некада било добро, сада је зло – и обрнуто. Ви сте рекли да је Данска најсрећнија земља на свету, али ја у то не верујем. Ми се суочавамо са високим нивоом алкохолизма, а пола милиона наших суграђана је «навучено» на антидепресиве. «Канал 1», наш главни ТВ канал, недавно је показао документарни филм о три данске девојке, које су по свом избору прешле на ислам, не због тога што су се удале за муслимана, и не из неког другог разлога. Све три су потекле из разбијених породица, имале су проблема са алкохолизмом итд. Наслеђе револуције у Европи, која се десила 1968. године. Тим девојкама је недостајала структура и нашле су је у исламу, јер та религија регулише сваки аспекат нашег живота: како се облачити, хранити, с ким се може причати, како се понашати ако сте жена и слично. То је оно што не разумеју наше «десничарске» странке у Европи: у току је духовна битка. Без духовне слободе не може бити ни политичке. Ако одлучимо да идемо заобилазним путем и да забрањујемо хиџабе и остало, то нам неће помоћи. Наша цивилизација полако нестаје. Једино што сада може спасти Европу је истински духовни, и не плашим се то да кажем, баш хришћански препород на целом континенту. Такав препород је одиграо огромну улогу у «одумирању» комунизма у СССР-у и Источној Немачкој. Тамо су се људи тајно окупљали у храмовима, молили се, васпитавали децу, изражавали идеје и делили све потешкоће. Од самог свог почетка хришћанство се увек борило против зла с помоћу љубави, молитве и вере, и сва три појма представљају кључ за слободу. Све те вредности никада неће прихватити екстремни левичари са Запада и радикални муслимани, јер и једни и други захтевају потпуну послушност држави и томе што они сматрају за свог «бога». – Пуно вам хвала на вашој смелости и за то што сте поделили са нама ваше мисли. Ви сте достојни да будете на насловној страни часописа, а не на «црном списку» неке државе... Желим вам све најбоље! – Хвала. С Ибен Транхолм разговарао Ерико Матијас Таварез С руског Александар Ђокић Zero Hedge 27 / 06 / 2017 извор
×
×
  • Креирај ново...