Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'објављен'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 16 results

  1. Априла 2020. године, Црквени и научни центар „Православна енциклопедија“ објавио је следећи, 57. свезак „Православне енциклопедије", преноси Седмица.Ру. Нови свезак наставља да објављује чланке са који почињу словом „П“. Том почиње чланак о Погановској икони Матере Божје, у Србији, и завршава се чланком о часопису „Православни преглед". Значајан део овог тома заузимају чланци о манастирима Покрова Пресвете Богородице. Нови свезак Православне енциклопедије садржи велики број чланака посвећених појединим личностима. Значајно место у њој заузимају блокови чланака „Поликарп" и „Порфирије“ посвећени подвижницима са овим именом. Читаоци ће моћи да читају чланке о Пољској православној цркви, Православној цркви у Америци, о Помесним саборима Руске православне цркве 1917-1918, 1945, 1971, 1988, 1990, 2009. Чланке Православне енциклопедије традиционално прати обиман илустративни материјал: колор мапе и многобројне фотопродукције портрета и дела црквене уметности. Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. Међународни научни часопис „Питања теологије“ објављује Државни универзитет Санкт Петербурга заједно са Богословским факултетом за постдипломске и докторске студије светих равноапостолних Ћирила и Методија. Сапредседавајући Уредништва часописа су митрополит волоколамски Иларион и ректор Универзитета Санкт Петербурга Н.М. Кропачев. Часопис излази четири пута годишње. Часопис, који је већ уврштен у многе руске и међународне базе података, као и у списак научних публикација на нивоу Цркве, објављује чланке на руском и енглеском језику у свим истраживачким областима теологије, одсека и дисциплина теолошког знања, које се баве научним истраживањима. Редакцијски савет и редакцијскиодбор сачињавају познати научници који представљају универзитетску науку, образовне структуре традиционалних вера и теолошку стручну заједницу, како руску тако и страну. Редакција часописа настоји да пружи стручну процену пристиглих научних материјала, као и подршку ауторима, посебно младим научницима. Први број часописа за 2020. годину отварају стручни радови: И.Р. Тантлевски (Државни универзитет у Санкт Петербургу), Џејмс Расел (Универзитет Харвард, Калифорнија, САД) и Сирил Асланов (Универзитет у Акс-Марсеју, Француска), који пружају детаљне интерпретације фрагмената библијског текста, постигнуте помоћу лингосемантичке и концептуалне анализе. Ове три студије јасно приказују методе и стил рада на пољу савремене библијске теологије. У потпуно другачијој методологији, чланак Л. Ф. Кациса (Руски државни хуманистички универзитет) посвећен је јеврејској теолошкој позадини руске књижевне авангарде. Експресивни фигуративни текст даје у неочекиваним распионима и познате личности руских песника, као и реаговање у мемоарима које су на њихово дело писали јидишом. Члан В.Ј. Бистрова (Државни универзитет у Санкт Петербургу) излаже кратку историју научног проучавања Кабале, изграђену у контексту размишљања о научном статусу теологије и могућности формирања теологије у Русији као пуноправне академске дисциплине. С том судијом се делимично преплиће рад Р. В.Светлова (Руски државни педагошки универзитет А.И. Херзена, Санкт Петербург) о рационалној теологији Филона Александријског. У наредном слободном избору теолошких студија објављују се три чланака који су по садржини и стилу веома удаљени један од другог и показују ширину поља теолошког истраживања. Ј.А. Снисаренко (Државни универзитет у Санкт Петербургу) изложио је детаљну статистичку анализу положаја теологије на савременим страним универзитетима. И.И. Јевлампијев (Државни универзитет у Санкт Петербургу) пажљиво је испитао концепт слободе у философији Лева Шестова, не само у традиционалном теолошком и философском контексту, већ и у контексту савремене науке. Чланак Е. И. Коростиченка (Институт за философију Руске академије наука) упознаје руског читаоца са таквим феноменом који је код нас практично непознат као што је слободоумни религијски покрет у Немачкој. Број је употпуњен, већ према традицији, рубриком рецензија. Члан уредништва часописа А.И. Кирлежев (ОЦАД) разговара са познатим руским стручњаком за философију религије С.А. Коначевим (Руски државни хуманистички универзитет) о његовој новој књизи „Бог после Бога: путеви постметафизичког мишљења“ (Москва 2019). Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. У издању Црквено-научног центра Руске Православне Цркве Православна енциклопедија, у децембру 2019. године, објављен је 56. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница са почетним словом „П”. Нови том Православне енциклопедије започиње чланком о римокатоличком теологу Петру Дамјану, а завршава се текстом о повечерју. По већ устаљеној традицији, 56. том садржи велики број одредница посвећених разним личностима. Поред тога што се у овом тому наставља низ одредница о личностима са именом Петар, посебно место заузимају одреднице „Пиј”, „Питирим”, „Платон”, посвећене историјским личностима, како подвижницима које је Црква прибројала лику светих, тако и јерарсима и осталим црквеним делатницима. Будући да садржи подробне чланке о Платону и платонизму, Плотину, Плитону, Питагори и питагорејцима, 56. том заслужује епитет „философски”. Једна од најобимнијих одредница у 56. тому Православне енциклопедије говори о поштовању апостолâ Петра и Павла. Потом следе чланци о Франческу Петрарки, истакнутом италијанском песнику, Олаусу Петри, шведском лутеранском реформатору, Петрицонском манастиру у Бугарској и о Петровском посту. Поред осталог, нови том садржи и чланке о Петроградском богословском институту, Понтију Пилату, као и о светитељима и подвижницима са именима Пимен и Питирим. Такође, вредно је поменути и чланке о Александру Петровском, руском библисти и литургичару. Садржај чланака објављених у 56. тому Православне енциклопедије пропраћен је богатим илустративним материјалом. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  4. Почетком 2020. године протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, као редовни професор Историје опште Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, објавио је превод веома важне књиге Теодорита Кирског Црквена историја. Овај превод биће један од основних извора за проучавање раног периода Цркве и биће користан за ученике богословија, за студенте свих нивоа студирања богословских наука, али и за свештенике и лаике који желе да проучавају период од појаве аријанизма до цара Теодосија Млађег. Књига је подељена у пет делова. У првом делу Теодорит сведочи о јереси аријанизма, о односу цара Константина и Цркве, затим о ширењу хришћанства и о деловању Светог Атанасија Великог. Други део почиње описом повратка Светог Атанасија из прогонства, затим говори о вери цара Констанција, наставку прогона Светог Атанасија и о неколико сабора између првог и другог васељенског сабора, са посебним освртом на Македонијеву јерес. Трећи део књиге Теодорит почиње описом цара Јулијана Отпадника и говори о догађајима у Цркви и царству половином 4. века. У четвртом делу Теодорит сведочи о кончаној победи Православља над аријанством и последњим годинама Светог Атанасија, затим и о царевима Јовијану и Валентинијану, а затим говори о Амвросију Миланском, Василију Великом, Антонију Великом, и на крају описује одакле међу Готима аријанска јерес. У петом делу описана је владавина цара Теодосија, затим и Други васељенски сабор, да би други део био посвећен дешавањима у Антиохији, Александрији и Константинопољу у доба Светих Јована Златоустог и Кирила Александријског. После превода Теодоритове књиге, проф. др Радомир Поповић је превео и важну студију о блаженом Теодориту Кирском насталу из пера Георгија Флоровског, која говори о делима и вероисповедању блаженог Теодорита. То је и својеврсни закључак превода овог важног историјског извора. На крају издања налази се и попис до сада преведених дела блаженог Теодорита на српски језик и библиографија о Теодориту, која може да буде иницијатор будућих истраживања и анализе живота и дела Теодорита Кирског. Извор: Инфо-служба СПЦ
  5. Почетком 2020. године протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, као редовни професор Историје опште Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, објавио је превод веома важне књиге Теодорита Кирског Црквена историја. Овај превод биће један од основних извора за проучавање раног периода Цркве и биће користан за ученике богословија, за студенте свих нивоа студирања богословских наука, али и за свештенике и лаике који желе да проучавају период од појаве аријанизма до цара Теодосија Млађег. Књига је подељена у пет делова. У првом делу Теодорит сведочи о јереси аријанизма, о односу цара Константина и Цркве, затим о ширењу хришћанства и о деловању Светог Атанасија Великог. Други део почиње описом повратка Светог Атанасија из прогонства, затим говори о вери цара Констанција, наставку прогона Светог Атанасија и о неколико сабора између првог и другог васељенског сабора, са посебним освртом на Македонијеву јерес. Трећи део књиге Теодорит почиње описом цара Јулијана Отпадника и говори о догађајима у Цркви и царству половином 4. века. У четвртом делу Теодорит сведочи о кончаној победи Православља над аријанством и последњим годинама Светог Атанасија, затим и о царевима Јовијану и Валентинијану, а затим говори о Амвросију Миланском, Василију Великом, Антонију Великом, и на крају описује одакле међу Готима аријанска јерес. У петом делу описана је владавина цара Теодосија, затим и Други васељенски сабор, да би други део био посвећен дешавањима у Антиохији, Александрији и Константинопољу у доба Светих Јована Златоустог и Кирила Александријског. После превода Теодоритове књиге, проф. др Радомир Поповић је превео и важну студију о блаженом Теодориту Кирском насталу из пера Георгија Флоровског, која говори о делима и вероисповедању блаженог Теодорита. То је и својеврсни закључак превода овог важног историјског извора. На крају издања налази се и попис до сада преведених дела блаженог Теодорита на српски језик и библиографија о Теодориту, која може да буде иницијатор будућих истраживања и анализе живота и дела Теодорита Кирског. Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице
  6. Недавно је објављена на португалском важна богослужбена књига за православне „Служебник“. Књига садржи 336 страна, а намењена је свештеницима, појцима и диригентима. Превели су је литургичар и кандидат богословља игуман Петар Протеану, један професор историје и филологије, као и један протојереј, архијерејски намесник за португалске парохијеу Шпанско-португалској епархији. Књига је објављена по благослову архиепископа мадридског и лисабонског Нестора. Поред јутрење и вечерње и трију литургија, Служебник садржи многе молитве које читају свештеници, псалме, антифоне, стихире и тропаре за хор и појце. На крају књиге је објављен календар са именима светих. Служебник је преведен са грчког, уз праћење појединих савремених превода, на савремени књижевни португалски језик, при чему се настојало да богослужбена терминологија буде адекватно преведена, пропраћено и са објашњењима где је потребно. Извор: Инфо-служба СПЦ
  7. У издању Црквено-научног центра Руске Православне Цркве Православна енциклопедија, овога месеца, објављен је 55. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница са почетним словом „П“. На самом почетку 55. тома налази се текст о Пасхалним споровима – расправама о датуму празновања Христовог Васкрсења, а на крају овог издања објављен је рад о Петру Дамаскину, православном подвижнику и писцу аскетских списа који је живео у 12. веку. По устаљеној традицији, нови том Православне енциклопедије садржи велики број одредница посвећених различитим личностима. Посебно место у новом тому заузимају одреднице Пафнутије и Пахомије, које су посвећене историјским личностима са овим именима, како подвижникâ Цркве који су прибројани лику светитељâ, тако и појединих јерараха и других црквених делатника. Значајно место у 55. тому Православне енциклопедије припада биографијама личности са именом Петар, због чега се овај том може назвати и „Петровским“. На првом месту треба поменути биографију првоврховног апостола Петра, коју је написао Митрополит волоколамски г. Иларион Алфејев. Одредница посвећена апостолу Петру садржи и обимну библиографију о њему. Нови том садржи и обимне биографије светога чудотворца Петра, митрополита све Русије (1308–1326) и митрополита кијевског Петра Могиле, којега Руска Православна Црква прославља као светитеља. Балканолозима ће бити посебно занимљиви текстови о бугарском цару Петру, као и биографија митрополита Петра Другог Петровића Његоша, аутора поеме Луча микрокозма. У новом тому Православне енциклопедије објављене су и биографије патријараха древних источних патријаршија. Пред читаоцима новог издања Православне енциклопедије налазе се и биографије тројице руских царева који су носили име Петар. Аутор ових биографија је г. Јевгеније Виктрович Анисимов, познати руски историчар. Овај том ће бити интересантан и за проучаваоце светототачког Предања, будући да садржи подробан текст о патрологији и патристици. Садржај текстова објављених у 55. тому Православне енциклопедије пропраћен је богатим илустративним материјалом. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
  8. Кинеско издање једне од најважнијих богослужбених књига обављено је с циљем да богослужбене текстове учини доступним верницима који говоре кинески језик и који се могу користити у богослужењу и уличним молитвама верних. Ова богослужбена књига је објављена у осам свезака (36 страница у сваком књизи) са упоредн им текстовима на енглеском и кинеском језику, богослужбеним указањима и кратким музичким нотним записима на кинеском језику. Ова публикација, која почива на кинеском тексту преведеном у Пекингшкој духовној мисији у 19. веку, значајно је преуређена и усклађена са савременим стандардом кинеског богослужбеног језика. Електронска верзија недељног Октоиха (Осмогласника) уз коришћене традиционалних знакова биће доступна у октобру за бесплатно преузимање на веб локацији издавача, China Orthodox Press. На истој веб локацији, у интернет продавници, биће могуће набавити верзију са поједностављеним знаковима и наручити штампано издање. Извор: Московска патријаршија / Српска Православна Црква
  9. Текст објављен у Блицу, који су – колико знам - пренели Танјуг и Kурир, најобичнија је манипулација, од А до Ш. Не видим томе и таквом писању ни разлог, ни повод, нити разумем потребу да се јавност бави гласинама које немају утемељења у чињеницама и не знам у чијем је то интересу. Верујем да постоје различити појединачни и други интереси и унутар Српске Православне Цркве и на политичкој сцени, али ја нити јесам нити желим да будем део тих кругова. Знам шта је мој посао и које су моје духовне и људске обавезе. Тако сам се понашао досад, тако ће бити и убудуће, шта год ко писао или мислио, помињући моје име у било ком контексту. Дакле, реч је о најобичнијој манипулацији гласинама, а не о изворима у чију се веродостојност и поузданост може поуздати иједан здравомислећи читалац дневне штампе и интернет портала, ових какви су данас. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Извор: ХИНА View full Странице
  10. Текст објављен у Блицу, који су – колико знам - пренели Танјуг и Kурир, најобичнија је манипулација, од А до Ш. Не видим томе и таквом писању ни разлог, ни повод, нити разумем потребу да се јавност бави гласинама које немају утемељења у чињеницама и не знам у чијем је то интересу. Верујем да постоје различити појединачни и други интереси и унутар Српске Православне Цркве и на политичкој сцени, али ја нити јесам нити желим да будем део тих кругова. Знам шта је мој посао и које су моје духовне и људске обавезе. Тако сам се понашао досад, тако ће бити и убудуће, шта год ко писао или мислио, помињући моје име у било ком контексту. Дакле, реч је о најобичнијој манипулацији гласинама, а не о изворима у чију се веродостојност и поузданост може поуздати иједан здравомислећи читалац дневне штампе и интернет портала, ових какви су данас. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Извор: ХИНА
  11. Текст објављен у Блицу, који су – колико знам - пренели Танјуг и Kурир, најобичнија је манипулација, од А до Ш. Не видим томе и таквом писању ни разлог, ни повод, нити разумем потребу да се јавност бави гласинама које немају утемељења у чињеницама и не знам у чијем је то интересу. Верујем да постоје различити појединачни и други интереси и унутар Српске Православне Цркве и на политичкој сцени, али ја нити јесам нити желим да будем део тих кругова. Знам шта је мој посао и које су моје духовне и људске обавезе. Тако сам се понашао досад, тако ће бити и убудуће, шта год ко писао или мислио, помињући моје име у било ком контексту. Дакле, реч је о најобичнијој манипулацији гласинама, а не о изворима у чију се веродостојност и поузданост може поуздати иједан здравомислећи читалац дневне штампе и интернет портала, ових какви су данас. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије http://www.spc.rs/sr/mitropolit_porfirije_tekst_objavljenu_blicu_najobichnija_je_manipulacija
  12. Издавачки црквено-научни пројекат Московске патријашије "Православна енциклопедија" објавила је књигу о историјији уједињења Кијевске митрополије и Московске патријаршије (Руске православне цркве) 1868. Књига доноси збирку углавном до сада непубликованих докумената из Цариграда, Москве и Кијева, које показују да је уједињење не само спасло украјинско православље од тешког положаја у ондашњој Пољској и Литванији, него је омогућило и моћан развој богословља и образовања у јединственој Светој Руси. Насупрот тврдњама садашње управе Цариградске патријаршије да је Кијевска митрополија 1686. била само привремено и ограничено додељена на управу московском патријарху Јоакиму, јасно се доноси Саборски акт којим је је одређено да Кијевска митрополија "буде потчињена Светом престолу московском", дакле патријарху Јоакиму и његовим прејемницима. Овај акт до скоро није оспоравала ниједна Помесна црква. Књига доноси 276 изворних докумената из периода 1676-1686. и више истраживачких радова. Припремили су је историчари Руске академије наука и пројекта "Православна енциклопедија". Писац предговора, митрополит волоколамски Иларион, изарзио је наду да ће књига значајно допринети разумевању једног од најважнијих догађаја у историји Руске цркве.
  13. Благословом митрополита сингапурског и југоисточне Азије, привременог администратора Тајландске Епархије, објављен је текст Литургије пређеосвећених дарова на тајландском језику, јавља сајт Православне Цркве у Тајланду. Ова Епархија обухвата Тајланд, Камбоџу, Лаос и Мјанмар. Књигу је уредио архимандрит Олег (Черапанин), секретар Тајландске Епархије. Литургијски текст су превели ученици богословске школе у Пукету, ђакон Виктор Таикокан и Никола Кебланг, под надзором ректора школе јеромонаха Пајсија (Ипате). Богослужбена књига ће бити раздељена парохијама Тајландске Епархије и доступна на интернету колеџа Св. Инокентија, Образовног центра Православне Цркве на Тајланду при Московској Патријаршији. Текст Пасхалног богослужења је преведен на тајландски језик и објављен прошле године пред Пасху, а неколико месеци пре тога објављена је још једна књига која садржи последовање за велику вечерњу, празничну јутрењу, часове и Божанску литургију. Православна црква: историја и учење епископа Александра (Милеанта) такође је објављена у то време. Катихизис под насловом „Закон Божји“ протојереја Серафима Слободског штампан је на тајландском језику 2012. године, као и књига о историји хришћанства 2013. године. Извор: Српска Православна Црква
  14. У издању московског ставропигијалног Сретењског манастира објављена је књига !Увод у сектологију", искусног познаваоца ове тематике Владимира Александровича Мартиновича, начелника Синодалног одељења за студије секти Белоруске православне цркве. На сверуском нивоу књига је објављена по налогу Наставног комитета Руске православне цркве, ради широког служења у образовању црквених кадрова. У књизи "Увод у сектологију" дат је приступ сектама као целовитом типу нетрадиционалне религиозности, извршена је типологија секти, а обрађени су и проблеми уласка у секту, чланства у њој, као и деструктивног секташења. Белоруска православна црква, иначе, посвећује велику пажњу борби против сектанства на свом подручју и ангажује врсне стручњаке у овој области. Приредио с руског: А.Ж.
  15. На страницама листа Данас, 8. априла 2018. године, објављен је текст под насловом „Николај Велимировић - лукави беседник“. Реч је о изводу из својеврсних, полумемоарских записа - портрета које је о савременицима забележио проф. Драгољуб Јовановић (1895-1977). Њих је почео да пише током робијања у Сремској Митровици, наставио и завршио по изласку на слободу а објавио у збирци названој Медаљони. Сам текст је у Данас-у потписан иницијалима Н.Д. Владика Николај Велимировић је, као што знамо, поред плодоносне архипастирске службе имао и значајну политичку улогу у свом времену. Та улога није остављала равнодушнима ни оне који су га волели и поштовали као ни оне друге, који су га мрзели, клеветали и на различите начине оспоравали. То је постало још израженије након његове смрти и траје до данашњих дана, што није очигледно само из садржине овога текста него и из дана који је одабран за његово објављивање. Погледајмо мало подробније како, на основу којих извора и због чега Драгољуб Јовановић епископа Николаја Велимировића представља на такав начин да, volens nolens, својим пером антиципира појаву, данас тако распрострањеног, таблоидног списатељског жанра. Далеко би нас одвело да овде побројимо све негативне оцене којима Јовановић описује епископа Николаја стога ћемо, информације ради, навести само неке од њих. Јовановић не може да поверује да се Николај замонашио „без неке велике рачунице“. Владика је, по њему, био човек „приступачан свим гресима“ који има „љубав према сластима живота“ и жели да „да изгледа светац, али не и да то буде“. Епископ Николај је, за Јовановића, обичан амбициозни циник који се презиром и духовитошћу „брани од своје заостале средине“ а коме „вера и црква... служе као средство'' за остварење различитих, личних, циљева од којих је главни постајање патријархом не би ли истовремено, како Јовановић пише, „створио српско православни и светосавски клерикализам“ али и ослободио себе „паланачке усамљености и сувише тесног надзора полуписмених калуђера“. Јовановићев опис владике Николаја лишен је сваке духовне димензије и сведен само на оне оквире постојања које писац Медаљона сматра истинитим и могућим. Он у свом верском деконтекстуализовању Николаја иде тако далеко да, не трепнувши, закључује да је Владика „био сувише интелигентан да би очекивао нешто после смрти“, који је „као сви наши људи из првог писменог и школованог нараштаја... хтео све, и све за овог живота, и што пре“. Овом приликом не желимо да улазимо у расправу о објективности Јовановићевог списа и доказивање супротних ставова од оних које он заступа. Његово дело, не једном оцењено као превише лично, односно субјективно, није ни писано са таквим амбицијама, што је и сам аутор у једној прилици потврдио. Стога ћемо пажњу посветити покушају откривања мотива који су Јовановића навели да пише на овакав начин а не оповргавању његових проблематичних ставова. У корист тога говори и чињеница да су личност и дело Николаја Велимировића данас свима у толикој мери познати да они говоре о Светом Владици на речитији и дубљи начин од било које одбране која би се поводом Јовановићевих речи могла написати. Своја запажања о Николају Велимировићу проф. Јовановић је могао засновати на ономе што је о њему слушао, што је испратио у Владичином јавном раду, прочитао у књигама које је написао или закључио на основу личних контаката које је са њим имао. Уколико знамо да је Драгољуб Јовановић Николаја срео свега три пута у распону од од 1919. до 1925. године а да су, тим приликама, они само једном разговарали (Охрид, 1925. године) није тешко закључити какав и колики је увид у Николајеву личност и његове мотиве могао том приликом стећи. Због чега проф. Јовановић за мету свог неутемељеног, неумереног и необјективног критичког пера одабира управо епископа Николаја Велимировића? Чини нам се да постоји најмање два разлога за то. Први је лични и идеолошки анимозитет који Јовановић гаји не само према Николају и Српској Цркви него и према основним доктринама хришћанске вере и њиховим практичним манифестацијама. Он о владици Николају пише из једне јасно дефинисане секуларистичке и атеистичке, не само антиклерикалне него и антицрквене, идеолошке перспективе која није карактерисала само његов лични однос према Цркви и њеним свештенослужитељима него је у одређеној мери одликовала шире друштвене слојеве као и време у коме се Јовановић интелектуално формирао и узимао учешћа у јавном животу. Анахронизам његових ставова не припада само далекој историји српског друштвеног и политичког мишљења. Он на један чудан, али не и несхватљив, начин своје постојање наставља на васкршњим страницама Данас-а. Јовановић пише: „Николај Велимировић остаје загонетан. Није још разјашњено зашто се тако даровит млад човек определио за калуђерски позив у једном народу који је поздравио Доситеја на почетку, Његоша средином, Васу Пелагића при крају 19. века – мислиоце који су навукли ризу, али се у њој нису лагодно осећали“. Даргољубу Јовановићу се чини, и он није усамљен у томе, да су мантија, интелектуални живот, научно и уметничко стваралаштво, јавни рад и друштвени утицај не само неспојиви него у таквом, евентуалном, споју непожељни феномени. Зато он подозрева постојање „скривених мотива“ који су Николаја морали навести да се определи на то да прими монашки постриг. По њему је то један ретроградан, савременом човеку несхватљив феномен. Пише: „Николај је већ био учитељ, спасавао се сиромаштва, па се ипак закалуђерио. Зашто? Је ли Србе сувише потценио, или је себе сувише преценио, кад је мислио да нас може вратити у средњи век?“. Све ово, међутим, не представља довољан разлог који би објаснио острашћеност, горчину и жар са којима се Д. Јовановић обрушио на владику Николаја Велимировића. Да бисмо то боље разумели, али не и оправдали, морамо пажљиво прочитати Јовановићеву биографију. Због својих политичких уверења Драгољуб Јовановић је, како пре тако и после Другог светског рата, више пута осуђиван на затворске казне, бивао интерниран и губио професуру на Београдском универзитету. При томе је гајио уверење да су такве судбине лишени они учесници у политичком и јавном животу које штити припадност одређеним, привилегованим, инстутуцијама у које он убраја и Цркву. Због тога Јовановић Николају приписује предумишљај „да ће... на предикаоници избећи оне каменице које се намењују политичарима кад казују попу поп, а бобу боб. У том случају је поступио довољно виспрено да се могао смејати свима који су се бактали, – ничим незаклоњени, – разним акцијама, културним, социјалним и политичко-моралним, путовали о свом руху и круху, и нападачу окретали још неошамарени образ“. У тој Николајевој „заштићености“ - коју сам Јовановић, подразумева се, није делио - почива један од основних разлога који су довели до оваквих, горких и отровних, тонова којима је осликавао Владикин портрет: „Зато је др Николај Велимировић прошао боље него његови савременици, старији и млађи, који су без визира и без мантије заштитнице истеривали неку правду и тражили, сами или удружени, нове правце и покушавали да изграђују нове људе“. У том својеврсном осећању, где скривеног а где манифестованог, ресантимана треба тражити један, не мали, део разлога који су Д. Јовановића навели да на овакав начин пише о Николају. На мотиве који су уредништво Данас-а навели да једним оваквим текстом обележе празник Васкрсења Христовог – не треба трошити речи. Речи треба, на самом крају, посветити указивању на опасност од својеврсног ирационалног слепила, с којим одређене друштвене групе, институције и појединци упорно воде своје идеолошке ратове не само са Српском Црквом него и са религијом као таквом. Они на првом месту не виде, не желе да виде или не смеју да виде да 21. век у коме живимо питање религијског опредељења, поготово на тлу Европе, враћа на велика врата из приватне у јавну сферу, у саму жижу друштвених и политичких тензија и напетости. Разлози који доводе до тога мање – више су познати. Њихови први резултати су појачана потреба за новим и јасним промишљањем и артикулацијом начина на који себе осећају и дефинишу народи Европе. Професионалним критичарима СПЦ такође измиче из вида чињеница да однос према хришћанском наслеђу српског народа и улози Српске Православне Цркве не само у његовој прошлости, него и у његовој садашњости и, како за сад изгледа, не тако светлој будућности не спада у ред идеолошких него идентитетских питања. Од тога како се будемо поставили према ова два феномена – која, када се до краја промисле, конституишу један исти идентитетски оквир постојања – зависиће даља судбина српског народа. Од тога са коликим степеном одговорности будемо изграђивали ове оквире, или их, мотивисани различитим разлозима, разграђивали - зависиће не само наш лични допринос народу коме припадамо и свету у коме живимо, него и оно што ће они који буду дошли после нас мислити и писати о нама. протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић Извор: Српска Православна Црква
  16. -Свети владика Николај - знак препоречни наших дана- Осврт на текст „Николај Велимировић - лукави беседник“ објављен у листу Данас, 8. априла 2018. године, на празник Васкрсења Христовог. На страницама листа Данас, 8. априла 2018. године, објављен је текст под насловом „Николај Велимировић - лукави беседник“. Реч је о изводу из својеврсних, полумемоарских записа - портрета које је о савременицима забележио проф. Драгољуб Јовановић (1895-1977). Њих је почео да пише током робијања у Сремској Митровици, наставио и завршио по изласку на слободу а објавио у збирци названој Медаљони. Сам текст је у Данас-у потписан иницијалима Н.Д. Владика Николај Велимировић је, као што знамо, поред плодоносне архипастирске службе имао и значајну политичку улогу у свом времену. Та улога није остављала равнодушнима ни оне који су га волели и поштовали као ни оне друге, који су га мрзели, клеветали и на различите начине оспоравали. То је постало још израженије након његове смрти и траје до данашњих дана, што није очигледно само из садржине овога текста него и из дана који је одабран за његово објављивање. Погледајмо мало подробније како, на основу којих извора и због чега Драгољуб Јовановић епископа Николаја Велимировића представља на такав начин да, volens nolens, својим пером антиципира појаву, данас тако распрострањеног, таблоидног списатељског жанра. Далеко би нас одвело да овде побројимо све негативне оцене којима Јовановић описује епископа Николаја стога ћемо, информације ради, навести само неке од њих. Јовановић не може да поверује да се Николај замонашио „без неке велике рачунице“. Владика је, по њему, био човек „приступачан свим гресима“ који има „љубав према сластима живота“ и жели да „да изгледа светац, али не и да то буде“. Епископ Николај је, за Јовановића, обичан амбициозни циник који се презиром и духовитошћу „брани од своје заостале средине“ а коме „вера и црква... служе као средство'' за остварење различитих, личних, циљева од којих је главни постајање патријархом не би ли истовремено, како Јовановић пише, „створио српско православни и светосавски клерикализам“ али и ослободио себе „паланачке усамљености и сувише тесног надзора полуписмених калуђера“. Јовановићев опис владике Николаја лишен је сваке духовне димензије и сведен само на оне оквире постојања које писац Медаљона сматра истинитим и могућим. Он у свом верском деконтекстуализовању Николаја иде тако далеко да, не трепнувши, закључује да је Владика „био сувише интелигентан да би очекивао нешто после смрти“, који је „као сви наши људи из првог писменог и школованог нараштаја... хтео све, и све за овог живота, и што пре“. Овом приликом не желимо да улазимо у расправу о објективности Јовановићевог списа и доказивање супротних ставова од оних које он заступа. Његово дело, не једном оцењено као превише лично, односно субјективно, није ни писано са таквим амбицијама, што је и сам аутор у једној прилици потврдио. Стога ћемо пажњу посветити покушају откривања мотива који су Јовановића навели да пише на овакав начин а не оповргавању његових проблематичних ставова. У корист тога говори и чињеница да су личност и дело Николаја Велимировића данас свима у толикој мери познати да они говоре о Светом Владици на речитији и дубљи начин од било које одбране која би се поводом Јовановићевих речи могла написати. Своја запажања о Николају Велимировићу проф. Јовановић је могао засновати на ономе што је о њему слушао, што је испратио у Владичином јавном раду, прочитао у књигама које је написао или закључио на основу личних контаката које је са њим имао. Уколико знамо да је Драгољуб Јовановић Николаја срео свега три пута у распону од од 1919. до 1925. године а да су, тим приликама, они само једном разговарали (Охрид, 1925. године) није тешко закључити какав и колики је увид у Николајеву личност и његове мотиве могао том приликом стећи. Због чега проф. Јовановић за мету свог неутемељеног, неумереног и необјективног критичког пера одабира управо епископа Николаја Велимировића? Чини нам се да постоји најмање два разлога за то. Први је лични и идеолошки анимозитет који Јовановић гаји не само према Николају и Српској Цркви него и према основним доктринама хришћанске вере и њиховим практичним манифестацијама. Он о владици Николају пише из једне јасно дефинисане секуларистичке и атеистичке, не само антиклерикалне него и антицрквене, идеолошке перспективе која није карактерисала само његов лични однос према Цркви и њеним свештенослужитељима него је у одређеној мери одликовала шире друштвене слојеве као и време у коме се Јовановић интелектуално формирао и узимао учешћа у јавном животу. Анахронизам његових ставова не припада само далекој историји српског друштвеног и политичког мишљења. Он на један чудан, али не и несхватљив, начин своје постојање наставља на васкршњим страницама Данас-а. Јовановић пише: „Николај Велимировић остаје загонетан. Није још разјашњено зашто се тако даровит млад човек определио за калуђерски позив у једном народу који је поздравио Доситеја на почетку, Његоша средином, Васу Пелагића при крају 19. века – мислиоце који су навукли ризу, али се у њој нису лагодно осећали“. Даргољубу Јовановићу се чини, и он није усамљен у томе, да су мантија, интелектуални живот, научно и уметничко стваралаштво, јавни рад и друштвени утицај не само неспојиви него у таквом, евентуалном, споју непожељни феномени. Зато он подозрева постојање „скривених мотива“ који су Николаја морали навести да се определи на то да прими монашки постриг. По њему је то један ретроградан, савременом човеку несхватљив феномен. Пише: „Николај је већ био учитељ, спасавао се сиромаштва, па се ипак закалуђерио. Зашто? Је ли Србе сувише потценио, или је себе сувише преценио, кад је мислио да нас може вратити у средњи век?“. Све ово, међутим, не представља довољан разлог који би објаснио острашћеност, горчину и жар са којима се Д. Јовановић обрушио на владику Николаја Велимировића. Да бисмо то боље разумели, али не и оправдали, морамо пажљиво прочитати Јовановићеву биографију. Због својих политичких уверења Драгољуб Јовановић је, како пре тако и после Другог светског рата, више пута осуђиван на затворске казне, бивао интерниран и губио професуру на Београдском универзитету. При томе је гајио уверење да су такве судбине лишени они учесници у политичком и јавном животу које штити припадност одређеним, привилегованим, инстутуцијама у које он убраја и Цркву. Због тога Јовановић Николају приписује предумишљај „да ће... на предикаоници избећи оне каменице које се намењују политичарима кад казују попу поп, а бобу боб. У том случају је поступио довољно виспрено да се могао смејати свима који су се бактали, – ничим незаклоњени, – разним акцијама, културним, социјалним и политичко-моралним, путовали о свом руху и круху, и нападачу окретали још неошамарени образ“. У тој Николајевој „заштићености“ - коју сам Јовановић, подразумева се, није делио - почива један од основних разлога који су довели до оваквих, горких и отровних, тонова којима је осликавао Владикин портрет: „Зато је др Николај Велимировић прошао боље него његови савременици, старији и млађи, који су без визира и без мантије заштитнице истеривали неку правду и тражили, сами или удружени, нове правце и покушавали да изграђују нове људе“. У том својеврсном осећању, где скривеног а где манифестованог, ресантимана треба тражити један, не мали, део разлога који су Д. Јовановића навели да на овакав начин пише о Николају. На мотиве који су уредништво Данас-а навели да једним оваквим текстом обележе празник Васкрсења Христовог – не треба трошити речи. Речи треба, на самом крају, посветити указивању на опасност од својеврсног ирационалног слепила, с којим одређене друштвене групе, институције и појединци упорно воде своје идеолошке ратове не само са Српском Црквом него и са религијом као таквом. Они на првом месту не виде, не желе да виде или не смеју да виде да 21. век у коме живимо питање религијског опредељења, поготово на тлу Европе, враћа на велика врата из приватне у јавну сферу, у саму жижу друштвених и политичких тензија и напетости. Разлози који доводе до тога мање – више су познати. Њихови први резултати су појачана потреба за новим и јасним промишљањем и артикулацијом начина на који себе осећају и дефинишу народи Европе. Професионалним критичарима СПЦ такође измиче из вида чињеница да однос према хришћанском наслеђу српског народа и улози Српске Православне Цркве не само у његовој прошлости, него и у његовој садашњости и, како за сад изгледа, не тако светлој будућности не спада у ред идеолошких него идентитетских питања. Од тога како се будемо поставили према ова два феномена – која, када се до краја промисле, конституишу један исти идентитетски оквир постојања – зависиће даља судбина српског народа. Од тога са коликим степеном одговорности будемо изграђивали ове оквире, или их, мотивисани различитим разлозима, разграђивали - зависиће не само наш лични допринос народу коме припадамо и свету у коме живимо, него и оно што ће они који буду дошли после нас мислити и писати о нама. протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...