Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'обележено'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 12 results

  1. Јуче је у Лиманској Ади у Бадовинцима служен парастос и одата пошта страдалим српских ратницима Другог Топличког пука, “Књаз Михаило”, погинулим у Бици на Дрини 1914 године. После 105 година од Битке на Дрини и страдања српских бораца данас су по први пут положени венци и одата пошта изгинулим ратницима на самом месту страдања, поред спомен обележја које је постављено пре десетак дана. Заслугом Топличких ратника, који су кроз борбу, храброст и чврстину коју су показали у Бици на Дрини и током даљег ратовања названи 2.Топлички гвоздени пук настала је и химна Војске Краљевине Србије „Марш на Дрину“. Овом свечаном чину присуствовали су потомци изгинулих ратника, представникци Војске Србије, генерал Ђоловић Љубиша, потпуковник Петров Саша, начелник Мачванског округа, Владан Красавац, председник Општине Богатић, Ненад Бесеровац, заменик председника Општине, Синиша Пузић, председник МЗ Бадовинци, Александар Илијашевић, представник Општине Куршумлија и председник удружења “Гвоздени пук”, Живота Јевремовић, представник потомака “Гвозденог пука”, Зоран Ђорђевић, Друштво српских домаћина из Београда, пр. др Миладина Шеварлића, Копривица Миле, председник Удружења потомака “Коста Пећанац, Удружење “Церски Марш”, СУБНОР, Богатић, Удружење потомака 1912-1918, из Богатића, мештани и остали гости. “Моји прадедови су ратовали на овом месту, да одбране Мачву и отаџбину. Ваши Мачвани су били мобилисани у Дринску дивизију и пребачени на неки другу страну. После победе на Церу, моји прадедови су говорили да су трчећи ослободили Лешницу и Лозницу, а потом се вратили на Цер одакле су били даље распоређени у место Бадовинце. Када су овде стигли затекли су помор становништва, жена, деце, стараца, јер су Аустроугари у бежању са Цера убијали све што им се нашло на путу. Када су Топличани стигли у ово место, уместо да се одморе, они су сахрањивали. Деда је говорио да од жалости нису могли три дана да једу. Није прошло недељу дана, десила се ова битка, битка за освету нејачи. Читав пук Бан Јалачић 79 је овде извршио десант. Наша војска је сазнала да они долазе, овде су их опколили и десила се та ноћна крвава битка, након које је била крвава Дрина, а на обали је било крви преко опанака. Успели су да заробе две чете непријатељских војника у овој, по њиховим речима, најтежој бици у историји рата. Прошле су толике године и коначно смо успели да се организујемо да на ово спроведемо овде на обали реке Дрине и срушимо зид заборава”, рекао је Зоран Ђорђевић, потомак ратника Другог топличког гвозденог пука. Јединствена порука свих учесника је да будуће генерације не смеју заборавити славне претке који су од Куманова, Прилепа, Битоља, Скопља, Брегалнице, Цера, Дрине, Колубаре, преко Албаније, Крфа, Кајмакчалана војевали за Србију. Од данас ово ће бити место где ће старији моћи да се подсете на скоро заборављену славну историју 2. Топличког гвозденог пука, а млади напокон да сазнају како се Србија бранила. Да нису заборављени потврђује и данашњи дан, где се и после 105 година, ћутања и тишине на овом светом месту, месту њиховог страдања, клањамо њиховим делима. Овај део наше заједничке историје отргнути од заборава, а да ово обележје добије своје прикладно место, место не само од историјске важности, већ да изградњом спомен комплекса буде уврштено и у туристичку понуду наше општине. Данашњу манифестацију помогле су Месна заједница и Црквена Општина Бадовинци, Туристичка организација Општине Богатић, као и бројни појединци из Мачве. Своје учешће у манифестацији узели су и Драгољуб Цветуљски- Бата, рецитацијом песме посвећене Спомен крсту, на „Лиманској Ади „ у Бадовинцима, затим Мушка певачка група из Бадовинаца, „Песма Србији“, и Новак Миленковић, гуслар из Куршумлије, „Песма о Гвозденом пуку“. Посебна захвалност припада Горану Сладојевићу који је своје земљиште уступио за ово обележје. Д. Остојић, МачваИНФО
  2. Данас је у селу Старо Грацко код Липљана обележено 20 година од убиства 14 српских жетелаца. “Обележавање спомена њиховог страдања није само тренутак када ћемо их жалити и оплакивати, већ је прилика да обновимо свој Косовски завет и обавезу да нећемо своје давати туђину, да нећемо спуштати своју главу пред неправдом, лажима и претњама”, поручио је у својој беседи Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије који је служио парастос пострадалим жетеоцима у центру села, код спомен плоче, заједно са парохом липљанским протојерејем-ставрофором Срђаном Станковићем и свештенством. Владика је казао да је крв мученика увек била семе хришћана кроз векове: „Тамо где су хришћани највише страдали, правда и истина Божија, пре или касније, победиле су пролазну силу овога света. Након парастоса и полагања венаца, окупљенима су се обратили заменик директора Канцеларије за КиМ Петар Петковић и градоначелник Грачанице Срђан Поповић. “Од овог страшног злочина златно класје у Старом Грацку рађа пшеницу боје крви и тако ће бити све док не буду приведени лицу правде сви они који су починили овај злочин, било да је реч о налогодавцима или убицама. Овај злочин представља неизбрисиву мрљу на образу међународне заједнице која до данашњег дана није ништа учинила да се он расветли. Од њих смо пре 20 година чули како ће преврнути сваки камен и пронаћи убице, од тога је остало само голо обећање”, казао је Петковић. “Прошло је двадесет предугих година од страшног злочина, а сви ми заједно још чекамо правду и никада не смемо и нећемо одустати од ње. То је најважније порука, то је снажно осећање, то је поглед у нормалнију будућност свих нас”, рекао је градоначелник Грачанице. На парастосу је прочитано писмо Његове светости Патријарха српског г. Иринеја који из оправданог разлога није могао да присуствује парастосу, као и писмо министра за заједнице и повратак у оставци Далибора Јевтића. Поред чланова породица страдалих, парастосу су присуствовали и преостали Срби у Старом Грацку и представници локалних српских институција на Косову и Метохији. Пре две деценије, на данашњи дан, током жетве на својим њивама убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић. Специјално тужилаштво у Приштини у мају 2017. године обуставило је истрагу о овом злочину. У Старом Грацку данас живи око 200 Срба, а пре 1999. године било их је више од 500. ПОРУКА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ Г. ИРИНЕЈА БЕСЕДА ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ ТЕОДОСИЈА Окупили смо се данас овде у мученичком Старом Грацку да бисмо молитвено обележили двадесету годишњицу од мучког убиства 14.оро Срба, мештана овог села. Тог 23. јула 1999. године и поред присуства међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, припадници тзв. ОВК стрељали су на пољу и потом масакрирали ове новомученике само зато што су били православни Срби. Изашли су да пожању своје жито на њиве, а Господ их је примио као невине жртве у житнице Господње заједно са бројним мученицима и новомученицима који су крвљу посведочили своју верност Богу и светосавском роду. Најмлађи међу њима Новица Јанићијевић имао је само 17 година. Сваке године се редовно овде молитвено окупљамо и подсетимо се да за овај мучки злочин до сада нико није одговарао. „Специјално тужилаштво у Приштини“је маја 2017. године чак обуставило истрагу поводом овог незапамћеног злочина тобоже због недостатка доказа иако је познато британски КФОР извршио детаљну истрагу, идентификовао починиоце и своје резултате истраге предао мисији УН где им се наводно губи траг. Можемо само да поставимо питање коме је стало да се починиоци овог кукавичког недела поштеде суда и зашто, ево већ 20. година њихова невина крв вапије из ове плодне косовске земље тражећи правду. Починиоцима овог злочина као да није било довољно што су побили невине људе, већ су неколико година касније минирали гробље на коме су сахрањени, а потом и брутално порушили ову спомен плочу на којој су исписана њихова имена. Ово није ни први ни последњи случај да се они којима савест није мирна покушавају обрачунати и са покојницима иако њихов спомен и даље живи и живеће, а суд Божији неће оставити без одговора оне који мисле да се злочин злочином може сакрити. Ипак, остајемо у нади да савест великих моћника у свету није сасвим угасла и да ће можда нови специјални суд за злочине ОВК коначно расветлити овај и бројне друге нерешене послератне злочине над Србима који су почињени не у рату, већ у време међународно гарантованог мира. Иако то не би вратило наше пострадале жетеоце својим породицама којима тако много недостају, барем би им правда ублажила њихов бол и свима другима показала да се не може градити друштво на неправди и скривању злочина. Као хришћани и деца Светог Саве дубоко знамо и верујемо да су наши новомученици Старог Грацка, заједно са о. Харитоном и о. Стефаном и бројним другим невиним жртвама којима чак ни кости нису пронађене живи у Христу и живеће вечно. Обележавање спомена њиховог страдања зато није само тренутак када ћемо их поново ожалити, већ када ћемо узвеличати Господа који се тако чудесно прославио у својим светим мученицима, али и прилика да обновимо свој косовски завет и обавезу да нећемо своје давати туђину и да нећемо спуштати своју главу пред неправдом, лажима и претњама. Крв мученичка увек је била семе хришћана кроз векове и тамо где су хришћани највише страдали правда и истина Божија пре или касније победили су пролазну силу овога света. Ови свети простори дали су много таквим мученика, од Св. Флора и Лавра који овде недалеко пострадаше у трећем веку, до бројних мученика османског времена, а посебно новопрослављених мученика Св. Босиљке, Св. Григорија монаха и Василија пекара и других, знаних и незнаних који заједно са косовским јунацима чијим костима су посејане косовске њиве представљају залог новог живота и који живе у наручју Божијем и моле се за нас. Зато им певамо „Вечан спомен“јер они који у Христу умреше, вечно ће живети у њему. Бог да им подари вечни спомен, рајска насеља међу светима, а они да се моле за нас да устрајемо у очувању онога што су нам наши свети преци оставили у завет. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  3. Епархија диселдорфско-немачка данас је свечано прославила 50 година постојања, а тим поводом у Карлсруеу освештан је Храм Преподобне мајке Параскеве. Чин освећења предводио је епископ диселдорфско-немачки Григорије уз саслужење епископа рашко-призренског и косовско-метохијскиг Теодосија, епископа захумско-херцеговачког Димитрија и епископа умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија. Након чина освећења Божанском Службом началствовао је Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије. На литургији је присуствовао велики број верника и званица међу којима председница Републике Српске Жељка Цвијановић, министар просвете, науке и технолошког развоја Србије Младен Шарчевић, представници дипломатско-конзуларне мреже Србије и БиХ у Немачкој, градоначелник Карлсруеа, те представници других хришћанских цркава. Владика Григорије у беседи након Литургије нагласио је да је слава симбол српског јединства и да јој требамо остати верни. “Разговарао сам недавно са једним мудрим човеком од 90 година, који је прошао цели свет, на тему како да српски народ буде јединствен. Од тог старца чуо сам да је од Светог Саве до данас једино што је успело да буде симбол јединства српска слава…..Зато морамо да останемо верни својој слави и Светом Сави и нашем Светом Николају“, поручио је Владика Григорије. Он је истакао да је велика радост што је црква пуна људи и нагласио да црква у Карлсруеу може бити пример осталим црквеним општинама у Немачкој. “Све је данас свето и благословено. Овде је била НАТО база и војници су имали капелу. Када су се повукли, ми смо је откупили, онда је отац Александар са дивним људима направио Храм. Имамо место где народ може да се сабира и весели“, рекао је Владика Григорије. Он је навео да су сви који су данас били на освећењу цркве могли да виде здраву заједницу и да такву слику треба направити и у другим градовима. “Имамо још доста градова где требамо направити добру слику о себи, јер никад не застарева изрека – ‘Ако хоћеш да видиш какви су неки људи погледај им гробље и цркву’. Ми требамо показати да смо озбиљан народ. За све то је предуслов слога, јединство и мир“, нагласио је Владика Григорије. Он је казао да се српски народ налази на једној раскрсници, а да је излаз врло тежак. “Морамо да се снађемо у томе. Морамо да будемо разумни, разборити и храбри. Битно је искуство које Црква носи са собом, а то подразумева јасан и недвосмислен идентитет“, поручио је Владика. Додао је да у Немачкој по неким подацима живи око 700.000 Срба, али да нису познати и препознати као заједница. “Морамо постићи то да будемо препознатљиви као заједница и онда ћемо имати шансе да направимо нешто добро за наш народ у целини“, казао је Владика Григорије додајући да се ради на решавању правног статуса Српске православне цркве у Немачкој и позвао народ да свештеницима помогне у томе. Након Литургије приређена је и трпеза љубави, те културно-уметнички програм. Прослава 50 година Епархије Немачке, као и 800 година аутокефалности Српске православне цркве биће настављени сутра у Минхену Литургијом и свечаном академијом. Извор: Телевизија Храм
  4. Помен посеченим кнезовима Илији Бирчанину и Алекси Ненадовићу одслужио је архимандрит Михаило (Биковић), старешина манастира Јовања, уз саслуживање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића и пароха бранковинског протојереја – ставрофора Душана Патијаревића. Цвеће крај спомен обележја великанима српске историје положили су министар унутрашњих послова Србије др Небојша Стефановић и градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић. Свечаност је употпуњена културно – уметничким програмом, који су извели Оркестар полиције, почасни вод Жандармерије и ученици. По благослову оправдано одсутног Епископа ваљевског Г. Милутина, министра полиције и потпредседника Владе Србије др Небојшу Стефановића дочекао је архијерејски заменик, протонамесник Филип Јаковљевић. Преневши поздраве Владике Милутина, протонамесник Јаковљевић уваженом госту рекао је да је увек добродошао у завичај славне породице Ненадовић, чији су чланови имали велике државотворне, али и улоге у духовном и културном напретку Србије. Обраћајући се учесницима свечаности поводом 215 година Васкрса српске државе, министар Стефановић рекао је да осећа посебну одговорност пред храбрим и мудрим прецима. Њихову одлучност, борбу и жртву никада не смемо заборавити. Животе су дали да бисмо ми данас живели у независној, сувереној, модерној и уређеној држави Србији и тешко је замислити да за живота неко више може да учини – рекао је министар полиције. Давне 1804., кнез Алекса Ненадовић, заједно са другим кнезовима, дао је веру српском народу да може да живи у слободној држави. Не заборављајући прошлост, истакао је др Стефановић, морамо у садашњости да радимо најбоље што умемо. Након помена кнезовима, министар Небојша Стефановић и градоначелник Ваљева Слободан Гвозденовић положили су цвеће крај спомен обележја, а потом јеприређен културно – уметнички програм. Химну Србије „Боже правде“ интонирао је Оркестар полиције, а заједно са њим почасни вод Жандармерије извео је „Српску женску песму“. Стихове песме „Бој на Мишару“ казивала је ученица Основне школе „Прота Матеја Ненадовић“ у Бранковини Вања Штулић, а одломак из чувене песме Филипа Вишњића „Почетак буне против дахија“ матурант Ваљевске гимназије Вељко Ускоковић. По завршетку свечаности, министар полиције др Небојша Стефановић поклонио се Храму Светог архангела Гаврила. Са историјатом светиње, која је задужбина Проте Матеје Ненадовића, и њеним значајем за српску историју и духовност упознао га је старешина храма протојереј – ставрофор Душан Патијаревић. Извор: Епархија ваљевска
  5. Венце на спомен-крст у Земунском парку положили су делегација РВиПВО предвођена замеником команданта бригадним генералом Савом Миленковићем, почасни конзул Републике Јерменије у Србији Предраг Томић, породице страдалих ваздухопловаца, представници јерменске заједнице у Србији и чланови удружења која негују ваздухопловне традиције. Након церемоније у Земунском парку за учеснике комеморативног скупа уприличен је пријем у Дому ваздухопловства у Земуну. Седмочлана посада авиона АН-12 страдала је 12. децембра 1988. године, приликом пада авиона накомак Јеревана допремајући хуманитарну помоћ становништву угроженом кактасатрофалним земљотресом који је погодио Јерменију. Том приликом погинули су потпуковници Предраг Маринковић и Милан Мичић, мајори Владимир Ерчић и Миленко Симић и заставници прве класе Милисав Петровић, Бориша Мосуровић и Јован Зисов. Као знак захвалности за пружену помоћ и у знак сећања на страдалу посаду јерменски народ је 1993. године Београду даровао хачкар – крст у камену, препознатљив знак јерменске културе. Спомен-крст који је постављен у Земунском парку место је сећања на погинуле припаднике РВиПВО. Представници Војске Србије су истим поводом положили цвеће на хачкар у Новом Саду који се налази на месту некадашње јерменске цркве. Делегација Министарства одбране и Војске Србије коју је предводио бригадни генерал Жељко Билић, командант 204. ваздухопловне бригаде, претходно је учествовала на комеморацији одржаној у Републици Јерменији.
  6. Верским обредом и полагањем цвећа на споменик у Земунском парку припадници Ратног ваздухопловства и ПВО данас су обележили тридесетогодишњицу страдања посаде транспортног авиона који се 12. децембра 1988. године срушио у Јерменији. Венце на спомен-крст у Земунском парку положили су делегација РВиПВО предвођена замеником команданта бригадним генералом Савом Миленковићем, почасни конзул Републике Јерменије у Србији Предраг Томић, породице страдалих ваздухопловаца, представници јерменске заједнице у Србији и чланови удружења која негују ваздухопловне традиције. Након церемоније у Земунском парку за учеснике комеморативног скупа уприличен је пријем у Дому ваздухопловства у Земуну. Седмочлана посада авиона АН-12 страдала је 12. децембра 1988. године, приликом пада авиона накомак Јеревана допремајући хуманитарну помоћ становништву угроженом кактасатрофалним земљотресом који је погодио Јерменију. Том приликом погинули су потпуковници Предраг Маринковић и Милан Мичић, мајори Владимир Ерчић и Миленко Симић и заставници прве класе Милисав Петровић, Бориша Мосуровић и Јован Зисов. Као знак захвалности за пружену помоћ и у знак сећања на страдалу посаду јерменски народ је 1993. године Београду даровао хачкар – крст у камену, препознатљив знак јерменске културе. Спомен-крст који је постављен у Земунском парку место је сећања на погинуле припаднике РВиПВО. Представници Војске Србије су истим поводом положили цвеће на хачкар у Новом Саду који се налази на месту некадашње јерменске цркве. Делегација Министарства одбране и Војске Србије коју је предводио бригадни генерал Жељко Билић, командант 204. ваздухопловне бригаде, претходно је учествовала на комеморацији одржаној у Републици Јерменији. View full Странице
  7. Скупу су присуствовали министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са сарадницима као и представници дипломатског кора, верског, поллитичког, културног и јавног живота, саопштено је из Министарства одбране Србије. У свечарском обраћању, на, како је рекао, смотри пријатељства, реис-ул-улема Сеад Насуфовић је истакао да Исламска заједница Србије, као неодвојиви део државе и друштва, још од свог настанка 1868. године није заборавила свој највећи аманет - да уноси радост у срце сваког човека и чини добра дела. "Те далеке године Кнежевина Србија је доказала свој европски идентитет, када је указом Државног савета признала ислам као закониту једнакоправну религију и муслимани су могли да уживају слободно исповедање своје вере", рекао је врховни поглавар Исламске заједнице Србије. Он је казао да је тиме Србија постала прва држава у Европи која је усвојила позитивни закон о другом и другачијем, о чему и данас само маштају неке земље Европске уније и додао да су све цркве у Србији заједно, раме уз раме, прошле све недаће претходних век и по. Насуфовић је поручио да прошлост треба да нам буде учитељ за бољу будућност и истакао да има част да обавести скуп да је Влада Србије Ријасету исламске заједнице Србије вратила на коришћење Бајракли џамију и то је, како је истакао, поклон муслиманима за овај велики јубилеј, на чему је срдачно захвалио, наводи се у саопштењу. Реис ул улема Сеад Насуфовић је посебну захвалност изразио Министарству одбране и Војсци Републике Србије. "Веома много су урадили да у Војсци постоји верска служба, а ових дана се очекује да добијемо и молитвени простор на Војномедицинској академији за све вернике муслимане, пацијенте те установе", рекао је Насуфовић. Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић рекао је да Влада Србије, односно Министарство правде преко Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, чини напоре да са свим верским заједницама успостави добру комуникацију и добре односе. "Желимо да припадници свих верских заједница и народа у Србији живе у миру, љубави и толеранцији. Влада Србије и у наредном периоду учиниће напор како би се следећи јубилеји славили са још бољим резултатима него што их имамо данас", истакао је Радојевић. фото: Вујичић Хаџи Марко
  8. Интонирањем химне "Боже правде" и читањем делова из Курана, у холу Народне скупштине обележено је 150 година Исламске заједнице Србије. Скупу су присуствовали министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, са сарадницима као и представници дипломатског кора, верског, поллитичког, културног и јавног живота, саопштено је из Министарства одбране Србије. У свечарском обраћању, на, како је рекао, смотри пријатељства, реис-ул-улема Сеад Насуфовић је истакао да Исламска заједница Србије, као неодвојиви део државе и друштва, још од свог настанка 1868. године није заборавила свој највећи аманет - да уноси радост у срце сваког човека и чини добра дела. "Те далеке године Кнежевина Србија је доказала свој европски идентитет, када је указом Државног савета признала ислам као закониту једнакоправну религију и муслимани су могли да уживају слободно исповедање своје вере", рекао је врховни поглавар Исламске заједнице Србије. Он је казао да је тиме Србија постала прва држава у Европи која је усвојила позитивни закон о другом и другачијем, о чему и данас само маштају неке земље Европске уније и додао да су све цркве у Србији заједно, раме уз раме, прошле све недаће претходних век и по. Насуфовић је поручио да прошлост треба да нам буде учитељ за бољу будућност и истакао да има част да обавести скуп да је Влада Србије Ријасету исламске заједнице Србије вратила на коришћење Бајракли џамију и то је, како је истакао, поклон муслиманима за овај велики јубилеј, на чему је срдачно захвалио, наводи се у саопштењу. Реис ул улема Сеад Насуфовић је посебну захвалност изразио Министарству одбране и Војсци Републике Србије. "Веома много су урадили да у Војсци постоји верска служба, а ових дана се очекује да добијемо и молитвени простор на Војномедицинској академији за све вернике муслимане, пацијенте те установе", рекао је Насуфовић. Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић рекао је да Влада Србије, односно Министарство правде преко Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, чини напоре да са свим верским заједницама успостави добру комуникацију и добре односе. "Желимо да припадници свих верских заједница и народа у Србији живе у миру, љубави и толеранцији. Влада Србије и у наредном периоду учиниће напор како би се следећи јубилеји славили са још бољим резултатима него што их имамо данас", истакао је Радојевић. фото: Вујичић Хаџи Марко View full Странице
  9. Почетком 1918. године коначно су сазрели услови за претварање мешовитих српско-француских ескадрила у чисто српске јединице. Овим је остварена жеља Врховне команде да се на Солунском фронту, српско ваздухопловство што више оспособи за даљи самостални рад и развој. Ради реализације овог програма, начелник штаба Врховне команде војвода Петар Бојовић, донео је 17. јануара 1918. године следећу одлуку: "По решењу Париске конференције од марта 1916., Французи нам имају дати комплетне ескадриле са својим особљем. Питање о авијатичком материјалу још није рашчишћено и за сада се исти има сматрати као француски. Према томе, а с обзиром на остале прилике у којима се налазимо, као и да бисмо могли постићи што боље успехе и на овом пољу и створити добар основ за нашу будућу авијатику, наређујем: да командант Аеропланске ескадре, споразумно са шефом Српске Авијатике, наше особље постепено прикупи и групише у две армијске ескадриле, једну код Прве, а другу код Друге армије, да би се што боље омогућило командовање, употреба и снабдевање. За командира ескадриле по могућству одредити нашег официра, али материјал не примати, већ да њиме и даље рукују Французи. Нашег особља имати толико да оно поступно испуни ескадриле до формационог састава (за сада француског), и то прво једну па онда другу. Поред груписања нашег особља у армијске ескадриле, настојати да имамо неколико пилота у ескадрили за гоњење. У ешалону Парка у Верткопу имати довољан број нашег људства, те да би смо могли и Парк примити на сопствено руковање, када то потребе буду захтевале или када то буду Французи затражили. По напред наведеном командант Аеропланске ескадре управљаће се убудуће при тражењу, распореду и попуни нашег особља по ескадрилама у парку. Командант ескадре по свом нахођењу, а у споразуму са шефом авијатике, може се преместити са својим штабом у Вертекоп, о чему ће ме накнадно обавестити". Аеропланска ескадра адмах је приступила реализовању овог наређења, па је српско-француска ескадрила АР 521, која је тада била у Вертекопу, добила назив Прва српска ескадрила. За њеног командира постављен је француски поручник, Србин, Михајло Мишел Маринковић. (опширније овде и овде) Традиције Прве српске ескадриле данас баштини и негује 252. школско тренажна авијацијска ескадрила (штае) - "Курјаци са Ушћа". Као и годинама унатраг и овога пута су, јуче 16. јануара 2018. године припадници ескадриле одржали парастос свим погинулим и умрлим колегама ваздухопловцима, који је служен у Цркви Ружици на Калемегдану. Парастос су служили протојерер-ставрофор Владимир Вукашиновић старешина Цркве и јереј капетан Предраг Докић војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде аеродрома Батајница, те ђакон Сава Милин. Овом молитвеном скупу су поред припадника ескадриле, активних и пензионисаних, чланова породица и пријатеља, присуствовали и Командант РВ и ПВО генерал мајор Ранко Живак, те бригадни генерал Душко Жарковић, изасланик Начелника Генералштаба. На сам дан оснивања ескадриле, данас 17. јануара 2018. године Преосвећени епископ сремски Г. Василије уз саслужење архијерејског намесника протојереја-ставрофора Мила Јокића, војног свештеника 1. бригаде копнене војске капетана Ђорђа Стојисављевића и војног свештеника 204. ваздухопловне бригаде капетана Предрага Докића, освештао је просторије у којима живе и раде припадници 252. штае. Преосвећени Владика обратио се присутнима, првенствено команданту 204. ваздухопловне бригаде пуковнику Жељку Билићу и команданту 252. школско тренажне авијацијске ескадриле потпуковнику Бошку Шербеџији пригодном беседом и поуком. Владика је нагласио да увек и у свакој прилици треба да се угледамо на светле примере из прошлости, јер јубилеј од 100 година није мали. Првенствено углед треба да буду светитељи Божији, а нарочито Свети пророк Илија који је и први путник небески, а и заштитник је вазухопловаца. јереј Предраг Докић, Милан Ракић фото: Драган Величковић
  10. На данашњи дан пре 100 година формирана је Прва српска ескадрила. Почетком 1918. године коначно су сазрели услови за претварање мешовитих српско-француских ескадрила у чисто српске јединице. Овим је остварена жеља Врховне команде да се на Солунском фронту, српско ваздухопловство што више оспособи за даљи самостални рад и развој. Ради реализације овог програма, начелник штаба Врховне команде војвода Петар Бојовић, донео је 17. јануара 1918. године следећу одлуку: "По решењу Париске конференције од марта 1916., Французи нам имају дати комплетне ескадриле са својим особљем. Питање о авијатичком материјалу још није рашчишћено и за сада се исти има сматрати као француски. Према томе, а с обзиром на остале прилике у којима се налазимо, као и да бисмо могли постићи што боље успехе и на овом пољу и створити добар основ за нашу будућу авијатику, наређујем: да командант Аеропланске ескадре, споразумно са шефом Српске Авијатике, наше особље постепено прикупи и групише у две армијске ескадриле, једну код Прве, а другу код Друге армије, да би се што боље омогућило командовање, употреба и снабдевање. За командира ескадриле по могућству одредити нашег официра, али материјал не примати, већ да њиме и даље рукују Французи. Нашег особља имати толико да оно поступно испуни ескадриле до формационог састава (за сада француског), и то прво једну па онда другу. Поред груписања нашег особља у армијске ескадриле, настојати да имамо неколико пилота у ескадрили за гоњење. У ешалону Парка у Верткопу имати довољан број нашег људства, те да би смо могли и Парк примити на сопствено руковање, када то потребе буду захтевале или када то буду Французи затражили. По напред наведеном командант Аеропланске ескадре управљаће се убудуће при тражењу, распореду и попуни нашег особља по ескадрилама у парку. Командант ескадре по свом нахођењу, а у споразуму са шефом авијатике, може се преместити са својим штабом у Вертекоп, о чему ће ме накнадно обавестити". Аеропланска ескадра адмах је приступила реализовању овог наређења, па је српско-француска ескадрила АР 521, која је тада била у Вертекопу, добила назив Прва српска ескадрила. За њеног командира постављен је француски поручник, Србин, Михајло Мишел Маринковић. (опширније овде и овде) Традиције Прве српске ескадриле данас баштини и негује 252. школско тренажна авијацијска ескадрила (штае) - "Курјаци са Ушћа". Као и годинама унатраг и овога пута су, јуче 16. јануара 2018. године припадници ескадриле одржали парастос свим погинулим и умрлим колегама ваздухопловцима, који је служен у Цркви Ружици на Калемегдану. Парастос су служили протојерер-ставрофор Владимир Вукашиновић старешина Цркве и јереј капетан Предраг Докић војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде аеродрома Батајница, те ђакон Сава Милин. Овом молитвеном скупу су поред припадника ескадриле, активних и пензионисаних, чланова породица и пријатеља, присуствовали и Командант РВ и ПВО генерал мајор Ранко Живак, те бригадни генерал Душко Жарковић, изасланик Начелника Генералштаба. На сам дан оснивања ескадриле, данас 17. јануара 2018. године Преосвећени епископ сремски Г. Василије уз саслужење архијерејског намесника протојереја-ставрофора Мила Јокића, војног свештеника 1. бригаде копнене војске капетана Ђорђа Стојисављевића и војног свештеника 204. ваздухопловне бригаде капетана Предрага Докића, освештао је просторије у којима живе и раде припадници 252. штае. Преосвећени Владика обратио се присутнима, првенствено команданту 204. ваздухопловне бригаде пуковнику Жељку Билићу и команданту 252. школско тренажне авијацијске ескадриле потпуковнику Бошку Шербеџији пригодном беседом и поуком. Владика је нагласио да увек и у свакој прилици треба да се угледамо на светле примере из прошлости, јер јубилеј од 100 година није мали. Првенствено углед треба да буду светитељи Божији, а нарочито Свети пророк Илија који је и први путник небески, а и заштитник је вазухопловаца. јереј Предраг Докић, Милан Ракић фото: Драган Величковић View full Странице
  11. Хри­шћан­ска ре­фор­мат­ска цр­ква и Сло­вач­ка еван­ге­лич­ка А. В. цр­ква, цен­трал­ном еку­мен­ском ма­ни­фе­ста­ци­јом у Пан­че­ву за­јед­нич­ки су обе­ле­жи­ле ве­ли­ки ју­би­леј 500 го­ди­на ре­фор­ма­ци­је. Све­ча­но­сти по­во­дом го­ди­шњи­це, по­ла ве­ка од об­ја­вљи­ва­ња Лу­те­ро­вих те­за, ко­је су из­ме­ни­ле вер­ски, кул­тур­ни и по­ли­тич­ки жи­вот Евро­пе, при­су­ство­ва­ли су спе­ци­јал­ни иза­сла­ник пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ре­пу­блич­ки и по­кра­јин­ски функ­ци­о­не­ри и по­сла­ни­ци, пред­став­ни­ци ам­ба­са­да, гра­до­на­чел­ник Пан­че­ва, као и де­ле­га­ци­је на­ци­о­нал­них са­ве­та сло­вач­ке и ма­ђар­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у Ср­би­ји. Богомоље Словачке и Хришћанске реформатске цркве у панчевачком насељу Војловица (Фото О. Јанковић) Све­ча­ни скуп ожи­вео је тре­ну­так по­чет­ка ре­фор­ма­ци­је, дан ка­да је др Мар­тин Лу­тер 31. ок­то­бра 1517. го­ди­не за­ку­цао на вра­та жуп­не згра­де у не­мач­ком гра­ду Ви­тен­бер­гу 95 ис­по­ве­ди, ка­ко би ис­про­во­ци­рао ди­ску­си­ју на не­хри­шћан­ске рад­ње у сред­њо­ве­ков­ној цр­кви. Са же­љом да се ре­фор­ми­ше не са­мо цр­кве­но уче­ње већ и жи­вот сва­ког вер­ни­ка, Лу­тер и Јо­ван Кал­вин са уче­ни­ци­ма сво­јим де­лом су, чу­ло се на све­ча­но­сти, ство­ри­ли свет у ко­јем да­нас жи­ви­мо по Би­бли­ји. Ре­фор­ма­ци­ја се ши­ри­ла и што је ва­жно да­ла је ве­тар у ле­ђа про­све­ти­тељ­ству и ства­ра­њу на­ци­о­нал­не све­сти, а на­гла­ше­но је и да су се мно­ги ис­так­ну­ти срп­ски ин­те­лек­ту­ал­ци у 18. 19. и 20 ве­ку шко­ло­ва­ли на еван­ге­лич­ким цр­кве­ним шко­ла­ма у та­да­шњој Угар­ској. Мр Са­му­ел Вр­бов­ски, би­скуп Сло­вач­ке еван­ге­лич­ке цр­кве и Бе­ла Ха­лас би­скуп Хри­шћан­ске ре­фор­мат­ске цр­кве на­ве­ли су и да је ре­фор­ма­ци­ја, као це­ло­е­вроп­ски, па и це­ло­свет­ски по­крет, за­у­век про­ме­ни­ла из­глед хри­шћан­ског све­та и омо­гу­ћи­ла да иде­је ху­ма­ни­зма про­дру у цр­кве­ни жи­вот, на­гла­ша­ва­ју­ћи као нај­ва­жни­је да је вра­ти­ла Бож­ју реч у ру­ке обич­ног чо­ве­ка. Ср­дач­не по­здра­ве и че­стит­ке пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Алек­сан­дра Ву­чи­ћа по­во­дом ју­би­ле­ја, све­ча­ном ску­пу је пре­нео ње­гов спе­ци­јал­ни иза­сла­ник Ми­ле­та Ра­до­је­вић, на­гла­ша­ва­ју­ћи да је реч о до­га­ђа­ју од исто­риј­ског зна­ча­ја, јер је ре­фор­ма­ци­ја хри­шћа­ни­ма да­ро­ва­ла ве­ли­ке и зна­чај­не те­ко­ви­не без ко­јих је да­нас не­за­ми­слив жи­вот са­вре­ме­не ци­ви­ли­за­ци­је – пре све­га то­ле­ран­ци­ју и за­јед­нич­ко жи­вље­ње у ми­ру љу­ди раз­ли­чи­тих ве­ра, пре­во­ђе­ње Све­то­га пи­сма и оба­вља­ње бо­го­слу­же­ња на на­род­ном је­зи­ку. „Ве­ли­ки при­лог цр­кве ре­фор­ма­ци­је да­ју и еку­мен­ској са­рад­њи ко­јој су се при­дру­жи­ле пра­во­слав­не и ка­то­лич­ка цр­ква, а Сло­вач­ка еван­ге­лич­ка цр­ква и Ре­фор­мат­ска хри­шћан­ска цр­ква у Ср­би­ји да­ју из­у­зе­тан до­при­нос и раз­во­ју до­брих ме­ђу­вер­ских од­но­са у на­шој зе­мљи. У прет­ход­ним го­ди­на­ма др­жа­ва Ср­би­ја је ак­тив­но по­ма­га­ла цр­кве ре­фор­ма­ци­је у ства­ра­њу бо­љих усло­ва за сло­бод­но ис­по­ве­да­ње ве­ре, као и у њи­хо­вим на­сто­ја­њи­ма очу­ва­ња вер­ског кул­тур­ног и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. То ће­мо чи­ни­ти и убу­ду­ће сле­де­ћи тра­ди­ци­ју уста­но­вље­ну за­ко­ни­ма уна­зад ви­ше од јед­ног ве­ка”, по­ру­чио је Ми­ле­та Ра­до­је­вић, ди­рек­тор Упра­ве за са­рад­њу са цр­ква­ма и вер­ским за­јед­ни­ца­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Све­ча­ност обе­ле­жа­ва­ња 500 го­ди­на ре­фор­ма­ци­је уве­ли­ча­на је кул­тур­но-умет­нич­ким про­гра­мом не­да­ле­ко од бо­го­мо­ља Сло­вач­ке еван­ге­лич­ке цр­кве и Хри­шћан­ска ре­фор­мат­ске цр­кве. Олга ЈАНКОВИЋ, ПОЛИТИКА

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...