Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'новог'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 68 results

  1. На неколиким темама током јучерашњег и данашњег дана се помиње нови Устав наше помесне цркве. Један портал је објавио и интегралну верзију предлога. ПРЕДЛОГ НОВОГ УСТАВА СПЦ У ИМЕ СВЕТЕ, ЈЕДНОСУШНЕ, ЖИВОТВОРНE И НЕРАЗДЕЉИВЕ ТРОЈИЦЕ Црква Божја је Заједница људи и творевине са Богом Оцем у Христу Исусу, Сину Божјем, Који је њена Глава и Ипостас силом и дејством Светога Духа (II Кор. 13,13). Црква Божја је Једна, Света, Саборна (Католичанска) и Апостолска и постоји у историји као литургијска заједница једног места, возглављена једним епископом, то јест као епископија (Свети Игнатије Антиохијски). Без литургијског сабрања презвитерâ, ђаконâ и народа са једним епископом као предстојатељем не постоји Црква. Црква која се не сабира у Литургију не назива се Црквом (исти). Истовремено, Литургија, односно Црква, јесте присуство и предукус будућег Царства Божјег у историји и једино место спасења свега створенога (свети Кипријан Картагински: „Ван Цркве нема спасења”), као и залог и првина историјског живљења и постојања творевине (свети Максим Исповедник). Као таква, Црква представља Заједницу која превазилази природне, националне, културне и друштвене разлике, а у Христу нема више Јудејина ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушкога ни женскога, јер су сви један (човек) у Христу Исусу (Гал. 3, 28). Будући да је литургијско сабрање верних безусловни услов – conditio sine qua non – за постојање Цркве, она се јавља као многе Цркве, то јест као многе литургијске заједнице, не престајући да буде Једна Црква. Једна Црква Божја је организована територијално, као многе конкретне епископије. Сви верни једне епископије, без обзира на народност, држављанство или расу, канонски су под јурисдикцијом месног епископа дотичне епископије. Ради потврђивања и очувања јединства, Црква Божја је од најранијих времена организована како на помесном (обласном) плану, где неколико најближих Цркава кроз помесни сабор епископâ као предстојатељâ литургијских заједница показује и чува јединство Цркве, тако и у васељенској равни кроз васељенске саборе. Ради сведочења свог јединства, Црква Христова је организована на месном или епархијском, на помесном и на васељенском плану. Основ и праобразац црквене организације јесте Литургија, литургијско искуство и структура каква се чува у Православној Католичанској (Саборној) Цркви, изражена у канонима светих Апостола, помесних и васељенских сабора. Православна Црква је данас организована као многе помесне Цркве на основу светих канона, а свака помесна Црква је Једна, Света, Католичанска и Апостолска Црква која уједињује више месних Цркава, то јест епископијâ једне шире области. Помесне Цркве изражавају своје међусобно јединство, које је основ постојања сваке помесне Цркве, кроз једну веру и једно учење, кроз једну Литургију, као и кроз црквене саборе. Стога, оснажени јеванђелском вером Христовом, која је и ”ново законодавство”; сведочећи да је ”Првообразац и Почетак божанског живљења Христос”, а Црква - Тело Његово, Дом Очев и заједница Духа Светога, сагласно саборном устројству и поретку Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве која је ”икона и обличје Божје” у свету и историји, од апостолских времена до данас и од данас до краја века; полазећи од чињенице да је хришћанска Црква на простору данашње канонске јурисдикције Српске Православне Цркве / Пећке Патријаршије присутна од апостолских времена у непрекинутом континуитету до данас и да је организована, сходно 34. апостолском правилу, кроз историјско православно и црквено устројство од оснивања Архиепископије жичке (1219), потоње Пећке Патријаршије (1349), обновљене први пут 1557. и други пут 1922. године; са циљем да се не повреди и не изгуби ”слобода коју нам је Својом крвљу дао Господ наш Исус Христос, Ослободилац свију људи”, и да се у живот Цркве, сходно 8. канону трећег васељенског сабора, не би ”подвукла гордост светске власти”; чувајући ”јединство вере и заједницу Светога Духа”, то јест литургијско-канонски поредак и саборно јединство Помесне и Васељенске Цркве Божје Православне; држећи се божанског Откривења, израженог у Светом Писму и Светом Предању, у догматима и одлукама светих васељенских сабора, и исповедајући истинску веру православну: Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог; И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало; Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек; И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен; И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму; И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца; И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја; И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке; У једну, свету, саборну и апостолску Цркву; Исповедам једно крштење за опроштење грехова; Чекам васкрсење мртвих
 И живот будућега века. Амин! старајући се, на крају, да у Цркви све буде ”благообразно и по поретку”, како су нам од Христа Духом Светим предали свети Апостоли и свети Оци, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве / Пећке Патријаршије на седници од _____ године усвојио је и свечано прогласио УСТАВ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ https://stanjestvari.files.wordpress.com/2018/03/d0bfd180d0b5d0b4d0bbd0bed0b3-d183d181d182d0b0d0b2d0b0-d181d0bfd186-d0bad0bed0bdd0b0d187d0bdd0b0.pdf
  2. Другог и трећег марта у саборној цркви св. Ђорђа у Буенос Ајрес су биле одржане свечаности поводом устоличења новог Митрополита Аргентине Антиохијске Патријаршије, Јована (Ал-Хури). Петог октобра 2018. године Синод Антиохијске Патријаршије изабрао је новог митрополита Аргентине у место владике Силвана (Мурси), који је постао митрополитом Горе Либан за заслуженог, емеритованог владику, 95-годишњег Георгија (Ходра). Новим митрополитом је постао досадашњи архимандрит Јаков (Ал-Хури). Његова епископска хиротонија била је одржана 9. децембра у престоници Сирије – Дамаску – у саборној цркви Пресвете Богородице. После хиротоније нови владика учио је до почетка марта шпански језик, пошто Антиохијска Црква у Аргентини углавном - поред арапског користи овај језик за време служби, а верници су не само арапског, него такође хиспанског порекла, који су примили православље својом одлуком. Устоличење је одржано у суботу 2. марта 2019. године, поподне, у саборној цркви св. Ђорђа у Буенос Ајресу. Чин је почео литијом улицама главног града Аргентине уз појање псалма 'Славите Име Господње'. После уласка у храм и првог архијерејског благослова Владике Јакова у својој катедрали локални свештеници су га увели у трон аргентинских митрополита. У свом говору митрополит Јаков је рекао да долази из изворне земље Антиохијске Цркве, значи Блиског Истока. Тамо први пут они, који су изабрали Христа, добили су име 'хришћани'. Тамо кроз векове верници у тешким околностима сведоче о Богу. Тамо је настао хришћански монашки живот који траје до наших дана, и био је пренет у друге земље. Снимак устоличења: Следећег дана, 3 марта, у Недељу о Страшном Суду, Владика Јаков је први пут служио Божанствену Литургију као већ устоличен митрополит Аргентине. У својој беседи истакнуо је да мером Божје правде је Божија милост, а да је наш задатак да будемо бар минимално милосрдни, у основним стварима, о којим је рекао Христос у Јеванђељу читаном тог дана. У овим свечаностима учествовали су антиохијски јерарси из Латинске Америке: Митрополит Чилеа Сергије (Абад), Митрополит Бразила Дамаскин (Мансур), Митрополит Мексика Игнатије (Самаан), викарни епископ Антиохијске Патријаршије у Аргентини Теодор (Гхандур); и јерарси других помесних источних и оријенталних православних Цркава: српски епископ Аргентине Кирил (Бојовић), цариградски митрополит Аргентине Тарасије, митрополит Аргентине Игнатије (Полугродов) из Московске Патријаршије, епископ Каракаса и Јужне Америке Јован из Руске заграничне Цркве, архиепископ Кисаг (Моурадиан) из јерменске Цркве, архиепсикоп Хрисостом Јован (Гхасали) из сиријске Цркве. Литургију су служили ови епископ осим владике Тарасија због напете ситуације и прекинуте евхаристијског општења између Московске и Цариградске патријаршије. Из католичке Цркве били су присутни римокатолички архиепископ Буенос Ајрес Марио Аурелио и администратор маронитске епархије у Аргентини епископ Јован Хабиб Шами. У цркву св. Ђорђа дошли су такође амбасадори: Либана, Сирије, Грчке, Египта. Извор, Превод Поуке.орг View full Странице
  3. Петог октобра 2018. године Синод Антиохијске Патријаршије изабрао је новог митрополита Аргентине у место владике Силвана (Мурси), који је постао митрополитом Горе Либан за заслуженог, емеритованог владику, 95-годишњег Георгија (Ходра). Новим митрополитом је постао досадашњи архимандрит Јаков (Ал-Хури). Његова епископска хиротонија била је одржана 9. децембра у престоници Сирије – Дамаску – у саборној цркви Пресвете Богородице. После хиротоније нови владика учио је до почетка марта шпански језик, пошто Антиохијска Црква у Аргентини углавном - поред арапског користи овај језик за време служби, а верници су не само арапског, него такође хиспанског порекла, који су примили православље својом одлуком. Устоличење је одржано у суботу 2. марта 2019. године, поподне, у саборној цркви св. Ђорђа у Буенос Ајресу. Чин је почео литијом улицама главног града Аргентине уз појање псалма 'Славите Име Господње'. После уласка у храм и првог архијерејског благослова Владике Јакова у својој катедрали локални свештеници су га увели у трон аргентинских митрополита. У свом говору митрополит Јаков је рекао да долази из изворне земље Антиохијске Цркве, значи Блиског Истока. Тамо први пут они, који су изабрали Христа, добили су име 'хришћани'. Тамо кроз векове верници у тешким околностима сведоче о Богу. Тамо је настао хришћански монашки живот који траје до наших дана, и био је пренет у друге земље. Снимак устоличења: Следећег дана, 3 марта, у Недељу о Страшном Суду, Владика Јаков је први пут служио Божанствену Литургију као већ устоличен митрополит Аргентине. У својој беседи истакнуо је да мером Божје правде је Божија милост, а да је наш задатак да будемо бар минимално милосрдни, у основним стварима, о којим је рекао Христос у Јеванђељу читаном тог дана. У овим свечаностима учествовали су антиохијски јерарси из Латинске Америке: Митрополит Чилеа Сергије (Абад), Митрополит Бразила Дамаскин (Мансур), Митрополит Мексика Игнатије (Самаан), викарни епископ Антиохијске Патријаршије у Аргентини Теодор (Гхандур); и јерарси других помесних источних и оријенталних православних Цркава: српски епископ Аргентине Кирил (Бојовић), цариградски митрополит Аргентине Тарасије, митрополит Аргентине Игнатије (Полугродов) из Московске Патријаршије, епископ Каракаса и Јужне Америке Јован из Руске заграничне Цркве, архиепископ Кисаг (Моурадиан) из јерменске Цркве, архиепсикоп Хрисостом Јован (Гхасали) из сиријске Цркве. Литургију су служили ови епископ осим владике Тарасија због напете ситуације и прекинуте евхаристијског општења између Московске и Цариградске патријаршије. Из католичке Цркве били су присутни римокатолички архиепископ Буенос Ајрес Марио Аурелио и администратор маронитске епархије у Аргентини епископ Јован Хабиб Шами. У цркву св. Ђорђа дошли су такође амбасадори: Либана, Сирије, Грчке, Египта. Извор, Превод Поуке.орг
  4. У понедељак, дана 25. фебруара 2019., у званичну посету Епархији осечкопољској и барањској дошао је градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић у пратњи свог личног помоћника Дејана Мандића и осталих сарадника. Господина Вучевића су овом приликом у Саборном храму Светог оца Николаја у Вуковару на челу са Његовим Преосвештенством Епископом Херувимом дочекали председник Главне Скупштине СДССа г. др Војислав Станимировић, саборска заступница гђа Драгана Јецков, председник ЗВО г. Срђан Јеремић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару г. Милан Шапић, господин Јово Вуковић, заменик жупана г. Ђорђе Ћурчић, председник градске организације СДССа г. Срђан Колар, начелник општине Даљ господин Југослав Весић и остали представници политичког и културног живота Епархије осечкопољске. Висока делегација је у Вуковару обишла новоизграђени парохијски центар у Вуковару, као и православни крст на обали Дунава који је у плану за рестаурацију. Домаћини Епархије осечкопољске су затим своје уважене госте повели у обилазак Даља где су на првом месту били упознати са радовима на храму Светог великомученика Димитрија, да би се затим упутили ка родној кући познатог српског научника Милутина Миланковића. Свечани ручак је у духу братске љубави уприличен у седишту Епархије осечкопољске и барањске. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  5. Ријеч о Старом Завјету креће од чињенице да је оно дио Божијег Откривења, које је у цјелини натприродно, а дијели се на предањско и писано. Стари Завјет, као и Нови, распростире се на оба таква дијела. Међутим, Свето Предање је шири концепт етоса и живота Божијег народа у двије епохе, а Свето Писмо је динамично ограничени спектар Св. Списа. Када је ријеч о Светом Предању у Православној Цркви, његово становиште и ширину покушаћемо илустровати мишљу Николаја Велимировића, коју биљежи владика Атанасије Јевтић, а то је став да су „Светитељи живо Предање Цркве“[1]. Тај агиолошки и антрополошки приступ је најбољи илустратор ипостасности Савеза Бога са људима кроз домострој. У предговору превода житија Св. Серафима Саровског св. Николај описује његов доживљај благодати Светога Духа, свјетлости и радости усред снијега и зиме и додаје: „Ево, ово је суштина Православља“. Чувени њемачки теолог Харнак написао је књигу „О суштини хришћанства“. Прочиташ је сву, и опет не знаш шта је суштина хришћанства, а прочиташ ових неколико страница Светог Серафима, и видиш шта је суштина хришћанства. У том погледу питање инкорпорације књига Св. Писма Старог Завета у Православној Цркви проблем је стар колико и сама Црква. Као што је познато, основу канонских књига неопходних за богослужење и свакодневну употребу чинио је корпус „Писмо“ све до краја првог вијека. Њега је испунио и тумачио сам Господ Христос, а апостоли раширили све до нас, када данас у Цркви имамо једину праву ризницу чувања Св. Писма. Најбоље о Старом Завјету, у контексту испуњења у Новом, говори апостол Павле: „Тако нам Закон постаде васпитач за Христа“[2]. Овде, како примјећује Стергиу, апостол указује на закон као педагошки инструмент, све до доласка благодати када се установљава нов начин постојања. Ипак, то што је новозаветно испуњење рефлектовано, не само Писмом, не значи да „оно (Писмо) повезује Цркву и синагогу“[3]. О томе подробно пише Св. Јустин Философ и бори се против таквога мишљења, јер је Црква Нови Израил. Он сматра да Стари Завјет треба „формално одбацити са свим његовим тврђењима“[4], што се сматра антитезом првобитног јеврејског одбацивања Месије. Георгије Флоровски наглашава: „Нико не може да тврди да је истинити Мојсијев сљедбеник уколико не вјерује да је Исус Господ. Онај ко не препозна Исуса као Месију, као Помазаника Господњег, тај на страшан начин издаје сâм Стари Завјет“[5]. Тиме Флоровски само понавља становиште апостола и Св. Отаца да је Исус из Назарета спона два Савеза. У новозавјетном канону, који се закључује у шестом вијеку, разликује се историјски положај посланица у односу на Јеванђеља, њихова тематика такође. Многа истраживања библиста су утврдила да су посланице старије. У корист бржем формирању канона ишла је појава лажних учења (јереси). Писац најстаријег дјела новозаветног канона, Св. апостол Павле, у једној од посланица говори: „Који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова, него Духа; јер слово убија, а Дух оживљује... Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старог Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида.“[6] Овде видимо свједочанство о разликовању, још у првом веку, да се под Старим Завјетом подразумијевала збирка и канон списа старозавјетних, а под Новим Заветом апостол подразумева Нови Савез Бога са људима, јер се „стари у Христу укида“. У првим временима хришћанства појавила су се нека настојања да се Стари Завјет искључи из канона. Та учења предводили су гностици и маркионити. Проблем маркионита био је у томе што су одлучно одбацивали целокупно јудејско наслеђе и на тим основама саставили свој „избирљиви“ канон. Грешка је била очигледна, са несагледивим еклисиолошким последицама. Ништа мање негативно не дјелују ни гностици на овом пољу. Ипак, Црква у лику и дјелу Св. Отаца излази на крај са њима. Како су и говорили Оци јеретицима: „Ви не бисте ни имали Писмо, нити бисте се могли на њега позивати, да га Црква није сачувала и да она не сведочи да је то заиста жива и истинита Реч Божија“[7]. Атанасије Патролог рефлектује цјелокупно питање кад каже: „Не као да је Свето Писмо нека књига пала с неба, па би она сама требало нама да одлучује шта ћемо ми радити и како живјети. Јер да је Бог књигом рјешавао ствари, није требало ни да долази Христос, да живи са нама, да нас учи, страда и васкрсне... Зато је Христос Ипостасна Ријеч Божија и Дух Свети Утјешитељ уводи Цркву у сву истину Христових ријечи, дјела, науке, тајни...“[8] Стергиу наводи могућности да Црква буде оптужена за неразматрање других аспеката истраживања Старог Завјета: археолошко, културолошко, историјско и књижевно. Међутим, из поменутих разлога видимо да у одређеним историјским раздобљима, нарочито у првим вијековима гоњења, Црква остатак снаге преусмерава у другом правцу, а овим се питањима бави сходно приликама. Без Писма не би постојала теологија. Ранохришћанска заједница цјелокупно своје учење о Христовом Васкрсењу и другим истинама темељи на Старом Завјету. На акривичности светописамског језика, који је испуњење закона, пророка, типологије и др. у Христу, заснива се прво богословствовање. Сви древни писци често су наводили Стари Завјет; чак је и паганима вијест спасења проповиједана у контексту Старог Завјета. Флоровски наглашава: „Хришћанска порука није била напросто прокламација неких учења, него прије свега, порука о великим дјелима Божијим кроз вијекове“[9]. Хришћанство је нов смисао и начин постојања, оно је уједно испуњење и продужетак Старог Завјета, али и више од тога – оно се види искључиво у заједници - Цркви. Додаћемо и став више Отаца да је читав Стари Завјет „Протојеванђеље за Христа“. Видјели смо у ријечима апостола Павла најранија разликовања Старог и Новог Завјета[10]. У ком се контексту схвата један, а у ком други. Међутим, први пут о јудејском Писму, као Старом Завјету у литерарном смислу, говори се у списима Мелитона, епископа сардског. То нам биљежи црквени историчар Јевсевије (ЦИ IV, 26, 14). Дакле, код њега имамо потврду Старогс Завјета као канонске збирке списа, док се Нови Завјет први пут као збирка светих списа помиње „од стране једног антимонтанисте“ (око 192-193), што је такође забележио Јевсевије (ЦИ V, 16cc; уп. 16, 3: „еванђелске науке Новог Завета“). Довољно је кренути са изучавањем хришћанске теологије и наићи на нека од старозавјетних учења. Сваки покушај његовог избацивања био је осуђен на пропаст. „Сјенка будућих добара“, иако је сјенка, она је неодвојива од самих добара. Као што их је наговјештавала прије открића, тако данас та иста откривена добра прати као нераскидиви дио. На све то, овим редовима додајемо коцкицу у мозаику, ипак неопходну за схватање премостивости биполаритета, која се по ап. Павлу Христом (Црквом) укида: „Зато ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде“ (2Кор 5, 17). Извор: Српска Православна Црква
  6. То уништење старог човека и рађање новог човека, није се најпре извршило у ономе ко се крштава, већ у Христу, мртвом и васкрслом. “Крштење, пише Свети Кирило, није само очишћење од греха и благодат усиновљења, већ је оно исто тако уподобљавање страдању Христовом“. Ту поново наилазимо на три равни: Адам, Христос, крштавани, као што смо досад често сретали. Али овде уподобљавање смрти и васкрсењу Христовом добија апсолутно прворазредну важност. Ту чињеницу је прво на многобројним местима развио Свети Павле, а за Свете Оце 4. века она је реалност која означава погружавање и излазак из воде. Тако Свети Кирило пише: “Затим вас приводе до светог базена божанственог крштења, као што је Христос с крста био положен у већ раније припремљен гроб. Сваки од вас је био испитан у име Оца, и Сина и Светога Духа. Исповедили сте спасоносно исповедање и три пута сте били погружавани у воду и излазили из ње, означавајући тиме на сликовит начин Христово тридневно погребење. Тим чином, умрли сте и родили сте се, а спаситељна вода била је за вас истовремено и гроб и мајчина утроба“. Одломак из: Жан Данијелу, Свето Писмо и Литургија Извор: Епархија жичка
  7. Двадесетог шестог новембре Свети Синод Патријаршије Александрије и целе Африке одлучио је да створи нову епархију: Гулу и источне Уганде, а за њеног архипастира изабрао је архимандрита Силвестра (Киситу). Шеснастог децембра, у Недељу Праоца, папа Александрије, Теодор, предводио је Божанственој Литургији у манастиру св. Саве у Александрији (Египат), у току које рукоположио је архимандриту Силвестра за епископа. Нови владика, у свету Максим Киситу, родио се 1982 године у Кампали (Уганда). По завршењу школовања у својом крају, преселио се у Атину у Грчкој, где студирао је социјолошку богословију. Примио шиму на Родос, хиротонисам за ђакона 2013 године, а за свештеника годину касније - из рука митрополита Родоса Кирила. 2015 преселио се у Александрију, где служио као парохијски свештеник у манастиру св. Саве, а такође радио је у Патријаршији, између осталог у црквеном суду. Тада је подигнут у ранг архимандрита. Говори лугандијски, грчки и енглески. Извор слика: romfea.org
  8. Шеснастог децембра у Египату хиротонисан је нови владика Александријске Патријаршије. Двадесетог шестог новембре Свети Синод Патријаршије Александрије и целе Африке одлучио је да створи нову епархију: Гулу и источне Уганде, а за њеног архипастира изабрао је архимандрита Силвестра (Киситу). Шеснастог децембра, у Недељу Праоца, папа Александрије, Теодор, предводио је Божанственој Литургији у манастиру св. Саве у Александрији (Египат), у току које рукоположио је архимандриту Силвестра за епископа. Нови владика, у свету Максим Киситу, родио се 1982 године у Кампали (Уганда). По завршењу школовања у својом крају, преселио се у Атину у Грчкој, где студирао је социјолошку богословију. Примио шиму на Родос, хиротонисам за ђакона 2013 године, а за свештеника годину касније - из рука митрополита Родоса Кирила. 2015 преселио се у Александрију, где служио као парохијски свештеник у манастиру св. Саве, а такође радио је у Патријаршији, између осталог у црквеном суду. Тада је подигнут у ранг архимандрита. Говори лугандијски, грчки и енглески. Извор слика: romfea.org View full Странице
  9. Петог октобра 2018 године Синод Антиохијске Патријаршије изабрао је новог митрополита Аргентине у место владике Силвана (Мурси), који је постао митрополитом Горе Либан за заслуженог, емеритованог владику, 95-годишњег Георгија (Ходра). Новим митрополитом је постао досадашњи архимандрит Јаков (Ал-Хури). Епископска хиротонија одржана је у четврту недељу Бозицног Поста, за дан зачатија Пресвете Богородице у престоници Сирији – Дамаску – у саборној цркви Пресвете Богородице „Маримијја”. Јутрењу и Божанственој Литургији предводио је патријарх антиохијски Јован, а служио је 14 владика антиохијских и свештеници, који су дошли на ову свечаност из различитих парохија Сирије и Либана. Нови владика у својој беседи је рекао, да своју епископску службу види као реализацију два образа: оца који је истовремено нежан и чврст, и лекара који слуша, пази и лечи. Такође сајјидна (арап. „владика”, буквално „владика наш”) казао да це наставити пут за митрополију, који је изабрао митрополит Силван. Антиохијска митрополија Аргентине обима целу ову државу, има шеснест црква-парохија, од којих главна је у Буенос Аирес, св. Ђорђа. Верници су не само арапског, него такође аргентинског порекла. Митрополија постоји од 1989 године, али црква св. Ђорђа – прва антиохијска не само у Аргентини, него у целој Латинској Америци – у Сантиаго дел Естеро освештана је вец 1914 године. Антиохисјка Патријаршија преносила је целу службу преко Facebooka: Нови владика је рођен у Ал-Кура, Либан. Завршио је архитектуру и богословију у Либану, а такође богословију у Тесалоникама у Грчкој. После студија служио је у митрополији Аккар (Либан) и предавао је патрологију на Богословском Институту св. Јована Дамаскина у Баламанд, Либан. Такође је био духовним старатељом за студенте ове богословије Антиохијске Патријаршије. Извор слика: antiochpatriarchate.org
  10. Деветог децембра у Дамаску била је хиротонија новог митрополита Аргентине Антиохијске Патријаршије. Петог октобра 2018 године Синод Антиохијске Патријаршије изабрао је новог митрополита Аргентине у место владике Силвана (Мурси), који је постао митрополитом Горе Либан за заслуженог, емеритованог владику, 95-годишњег Георгија (Ходра). Новим митрополитом је постао досадашњи архимандрит Јаков (Ал-Хури). Епископска хиротонија одржана је у четврту недељу Бозицног Поста, за дан зачатија Пресвете Богородице у престоници Сирији – Дамаску – у саборној цркви Пресвете Богородице „Маримијја”. Јутрењу и Божанственој Литургији предводио је патријарх антиохијски Јован, а служио је 14 владика антиохијских и свештеници, који су дошли на ову свечаност из различитих парохија Сирије и Либана. Нови владика у својој беседи је рекао, да своју епископску службу види као реализацију два образа: оца који је истовремено нежан и чврст, и лекара који слуша, пази и лечи. Такође сајјидна (арап. „владика”, буквално „владика наш”) казао да це наставити пут за митрополију, који је изабрао митрополит Силван. Антиохијска митрополија Аргентине обима целу ову државу, има шеснест црква-парохија, од којих главна је у Буенос Аирес, св. Ђорђа. Верници су не само арапског, него такође аргентинског порекла. Митрополија постоји од 1989 године, али црква св. Ђорђа – прва антиохијска не само у Аргентини, него у целој Латинској Америци – у Сантиаго дел Естеро освештана је вец 1914 године. Антиохисјка Патријаршија преносила је целу службу преко Facebooka: Нови владика је рођен у Ал-Кура, Либан. Завршио је архитектуру и богословију у Либану, а такође богословију у Тесалоникама у Грчкој. После студија служио је у митрополији Аккар (Либан) и предавао је патрологију на Богословском Институту св. Јована Дамаскина у Баламанд, Либан. Такође је био духовним старатељом за студенте ове богословије Антиохијске Патријаршије. Извор слика: antiochpatriarchate.org View full Странице
  11. Чланови хора при Светоуспенском храму у Новом Саду, Антифон, посетили су 17. и 18. новембра 2018. године манастире Тавну и Ловницу, цркву Успења Пресвете Богородице у Чајничу и цркву Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У недељу, на празник светих преподобномученика Галактиона и Епистиме, хор Антифон је узео молитвеног учешћа у светој Литургији у цркви Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Светом Литургијом је началствовао парох чајнички јереј Дамјан Радовић, уз саслужење протојереја Жељка Латиновића, настојатеља Светоуспенског храма у Новом Саду и ђаконâ Младена Максимовића, Срђана Пјевца и Александра Билића. Братство храма у коме се чува чудотворна икона Пресвете Богородице Чајничке Краснице, Чајничани, као обитељи манастирâ Тавне и Ловнице исказали су искрену хришћанску љубав и срдачно дочекали госте из Епархије бачке. Путовање је организовала Служба за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе. Извор: Радио Беседа
  12. Вече уочи празновања спомена на Обновљење храма Светог великомученика Георгија, 15. новембра, одржана је свечана академија у Студију М, у организацији Црквене општине новосадске. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Присутнима су се обратили Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, а славску беседу је изговорио господин Павле Станојевић. Владика Иринеј је исказао радост што се, ове године, градска слава прославља у знаку двеју великих годишњица: 100-годишњице присаједињења нашег народа северно од Саве и Дунава Краљевини Србији и осам векова аутокефалности наше Цркве. Времена су тешка, искушења су са свих страна. Није само у питању отворена рана због Старе Србије, где непрекидно покушавамо да опстанемо на удару великих светских сила, него су искушења захватила нашу Православну Цркву у целини, због једне крајње једностране активности Цариградске Патријаршије у Украјини, навео је Епископ бачки, уз поруку да је на нама да се Богу молимо и да свако од нас чини оно што је до њега да допринесе братској љубави и јединству у нашој Цркви. Господин Милош Вучевић је казао да је потребно памтити славну историју и традицију, учити потомке о томе, а да те чињенице, то страдање и васкрснуће нашег народа буду путоказ за будућа времена. На страшне жртве Првог светског рата, злочине који су вршени над невиним српским становништвом, на опљачкане, спаљене и порушене православне храмове и манастире, на улогу Српске Православне Цркве у Великом рату, у празничној беседи присутне је подсетио господин Павле Станојевић. Наступио је хор Црквене општине новосадске Свети Јован Дамаскин, под вођством ђакона Ивана Васиљевића и хор Гимназије Јован Јовановић Змај, предвођен Михајлом Милетићем. Извор: Епархија бачка
  13. Сусрет са руским свештенством. Пријем код новоизабраног митрополита Мирона. Посета Светосавском храму у Велингтону. Састанак са члановима Управног одбора Црквене општине. Архијерејску посету Земљи под сазвежћем Јужног крста, Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Силуан, у пратњи протођакона Миодрага Томића, после Крајстчрча на Јужном и Окланда на Северном острву наставио је у престоном граду Велингтону. Владикин боравак у престоници Новог Зеланда обележиле су бројне активности. У понедељак Владика Силуан састао се са представницима Руске Православне Цркве. У сали при храму Светог Саве, најудаљенијег олтара Српске Православне Цркве посвећеном првом Архиепископу српском, владика Силуан је примио протојереја Владимира Бојкова, архијерејског намесника Руске Православне Цркве за Нови Зеланд, као и протојереја Вишеслава, другог пароха окландског, и оца Алексеја, пароха велингтонског, упознавајући се са животом православних Руса на Новом Зеланду. Сутрадан, када Грчка Црква молитвено прославља Светог Јована Златоустог, Владика је посетио Светоархангелски манастир у Левину поклонивши се моштима тог угодника Божјег и многим светињама које се ту чувају. Владика се током посете упозназнао са мисионарским радом Грчке Митрополије на острвима Тонга, Фиџи и Самоа са којим га је упознао настојатељ те свете обитељи јеромонах Мелетије Пантић. Већ у поподневним часовима уследио је пријем код новоизабраног митрополита Мирона коме је епископ Силуан линчо честитао недавно увођење у трон Митрополије новозеландске. Архијереји су у врло пријатној и братској атмосфери разменили искуства осврћући се на значај мисије Цркве у очувању вере и националног индентитета далеко од матице. Истог дана после вечерње службе у Светосавском храму у Велингтону, многобројни парохијани дошли су да пожеле добродошлицу своме Епископу. Владика Силуан се обратио топлим речима захвалности на дочеку, охрабрујући народ: -Држите се своје Свете Цркве која нас је као народ увек водила кроз бурно море живота ка тихом пристаништу спасења и која је увек ризничила све оно што је најлепше и племенитије у нашем роду. Дружење са архијерејем је настављено у црквеној сали уз трпезу љубави коју су припремиле вредне сестре тог светог храма, где су сви имали прилику да разговарају са Епископом о дешаваљима у заједници, осврћући се првенствено на недавно уређење храма. Подстакнута залагањем оца Предрага, као истинског примера пастира и прегаоца на Њиви Господњој, а исто тако, и неуморним радом чланова Управног одбора, охрабрена похвалом и подршком свога Архијереја читава заједница Светосавске парохије у Велингтону са нестрпљењем очекује наставак радова на улепшавању и санацији храма како би он, као што и заслужује остао дика и понос српске заједнице. После вечери испуњене братском љубављу, Епископу је читав храм отпевао многољетије пожелевши многе успешне и у здрављу предстојеће године на челу Митрополије аутралијско-новозеландске. Сутрадан је одржан састанак са члановима Управног одбора, који су Његовом Преосвештенству Епископу г. Силуану детаљно предочили шта је до сада урађено у Црквеној општини, који се радови тренутно извршавају као и динамику извођења предстојећих пројеката на храму и помоћним објектима. Епископ је поздравио иницијативу, жељу и преданост, а поготово љубав и старање за Дом Господњи чланова Црквене општине и дао благослов за даљи наставак радова. Извор: Српска Православна Црква
  14. Стогодишњицу од тријумфалног уласка српске војске у Нови Сад, предвођене мајором Војиславом Бугарским, грађани Новог Сада су обележили у петак, 9. новембра 2018. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У оквиру прославе Дана ослобођења Новог Сада, у порти Успенске цркве је служен помен и положено цвеће на Спомен крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године. Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Богородичиног храма, заједно са свештенослужитељима при наведеној цркви. У подножје крста, венце су положили г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, господин Здравко Јелушић, председник Скупштине Новог Сада, бригадни генерал Жељко Петровић, командант Прве бригаде Копнене Војске Србије, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода. Положивши венац на споменик код Успенске цркве подигнут у част борцима погинулим у Првом светском рату, градоначелник Милош Вучевић је рекао новинарима да Нови Сад следи слободарске традиције својих суграђана из претходних векова. Морамо да ценимо слободу и мир, и да створимо још боље услове за будуће генерације, нагласио је Вучевић. По завршетку служења помена, отац Жељко је даривао иконе Пресвете Богородице присутним представницима Града Новог Сада и Војске Србије. У Тителу је данас прослављена слава команде Прве бригаде Копнене Војске Србије ˗ Свети мученик Нестор, хришћански војник и духовни следбеник Светог великомученика Димитрија. Извор: Радио Беседа
  15. Стогодишњицу од тријумфалног уласка српске војске у Нови Сад, предвођене мајором Војиславом Бугарским, грађани Новог Сада су обележили у петак, 9. новембра 2018. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- У оквиру прославе Дана ослобођења Новог Сада, у порти Успенске цркве је служен помен и положено цвеће на Спомен крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године. Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Богородичиног храма, заједно са свештенослужитељима при наведеној цркви. У подножје крста, венце су положили г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, господин Здравко Јелушић, председник Скупштине Новог Сада, бригадни генерал Жељко Петровић, командант Прве бригаде Копнене Војске Србије, као и делегације Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода. Положивши венац на споменик код Успенске цркве подигнут у част борцима погинулим у Првом светском рату, градоначелник Милош Вучевић је рекао новинарима да Нови Сад следи слободарске традиције својих суграђана из претходних векова. Морамо да ценимо слободу и мир, и да створимо још боље услове за будуће генерације, нагласио је Вучевић. По завршетку служења помена, отац Жељко је даривао иконе Пресвете Богородице присутним представницима Града Новог Сада и Војске Србије. У Тителу је данас прослављена слава команде Прве бригаде Копнене Војске Србије ˗ Свети мученик Нестор, хришћански војник и духовни следбеник Светог великомученика Димитрија. Извор: Радио Беседа View full Странице
  16. Предавањем Епископа мохачког господина Исихија на тему „Епископ – икона Христова“, које ће бити одржано у недељу 7. октобра 2018. године са почетком у 19 часова у Свечаној дворани Гимназије “Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, започеће нови циклус предавања Школе православне духовности. О почетку и темама новог циклуса разговарали смо овога јутра са пречасним презвитером Игором Игњатовим, парохом ветерничким. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  17. „Са песмом уз гусле будимо оно што у својој основи и јесмо: народ Јевросиме мајке, чојства и јунаштва, народ правичности и истинољубља. Певајте песме истине, поштујући историјске чињенице, духовност и традиционалне вредности народа нашег и земаља наших.“ (блаженопочивши Патријарх српски Павле) У петак 7. септембра, са почетком у 13 часова, у Атријуму Музеја града Новог Сада на Петроварадинској тврђави биће свечано отворена изложба под називом „Где сви ћуте оне говоре – гусле Етнографског музеја у Београду“ аутора вишег кустоса Мирослава Митровића, који је био наш гост у Јутарњем програму. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  18. На празник Светих Зосима и Јакова, 21. августа 2018. године, било је изузетно торжествено у манастиру Тумане. Пре свете Литургије извршен је свечани чин освећења новог манастирског конака. Свету архијерејску Литургију служио је Епископ браничевски г. Игнатије уз саслужење Епископа тимочког г. Илариона, многобројног свештенства, монаштва и неколико хиљада верника. Епископ Игнатије је у беседи нагласио значај подвига као стремљења ка царству Божијем, посебно поменувши Свете туманске чудотворце Зосима и Јакова које деле векови али обједињава Христос. После свечаног ручка подељене су грамате захвалности. Благодарећи Телевизији Храм доносимо видео запис са овог молитвеног сабрања. View full Странице
  19. На празник Св. Зосима и Јакова 21. августа 2018. било је изузетно торжествено. Пре свете литургије извршен је свечани чин освећења новог манастирског конака и пререзан славски колач и освећено жито у част светитеља.Свету архијерејску литургију служио је епископ браничевски Г. Игнатије уз саслужење епископа тимочког Г. Илариона, многобројног свештенства, монаштва и неколико хиљада верника.Епископ Игнатије је у беседи нагласио значај подвига као стремљења ка царству Божијем, посебно поменувши Св. Зосима и Јакова, које деле векови али обједињава Христос. Након свечаног ручка подељене су грамате захвалности. извор
  20. На празник Св. Зосима и Јакова 21. августа 2018. било је изузетно торжествено. Пре свете литургије извршен је свечани чин освећења новог манастирског конака и пререзан славски колач и освећено жито у част светитеља.Свету архијерејску литургију служио је епископ браничевски Г. Игнатије уз саслужење епископа тимочког Г. Илариона, многобројног свештенства, монаштва и неколико хиљада верника.Епископ Игнатије је у беседи нагласио значај подвига као стремљења ка царству Божијем, посебно поменувши Св. Зосима и Јакова, које деле векови али обједињава Христос. Након свечаног ручка подељене су грамате захвалности. извор View full Странице
×
×
  • Create New...