Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'ниједан'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 3 results

  1. Др Главаш Трбић: Истраживање Батута показало да је 700.000 грађана безубо 29.06.2019 • 20:5720:59 Извор: Dnevnik.rs Око 700.000 грађана Србије нема у вилици ниједан једини зуб, показало је истраживање Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” указујући на озбиљан проблем оралне хигијене једне нације која прети да постане крезуба, безуба или нешто треће што оставља људе без здравља и осмеха. Фото: Приватна архива Зашто у држави у којој странци масовно долазе, посебно преко лета, да поправљају зубе, превасходно због повољне цене, али и стручности стоматолога, имамо озбиљан здравствени проблем с домаћим становништвом? Да ли можда тих 700.000 људи није имало средства да покрије трошкове поправке, који су толико повољни за странце и гастарбајтере или просто нису одржавали оралну хигијену, односно нису прали зубе сваки дан, као што то чини 60 одсто грађана према подацима истог Истраживања „Батута”? Одговоре тражимо од доктора стоматологије Биљане Главаш Трбић која је радила у мањим, али и већим местима у Србији, у државној али и приватној пракси. - Осим страха који је и најчешћа асоцијација на зубара, проблем је и непотпуна информисаност о адекватној хигијени зуба и уста, превенцији обољење, као и значају зуба за целокупно здравље организма. Проблем је утолико већи, а што се из саме бројке од 700.000 директно не види, да се крезубост и безубост све чешће јавља код млађе, а не само старије популације. Одговор зашто се јавља већ у дечијем узрасту, делом лежи у коментару једног пацијента на питање да ли његово дете од шест година пере зубе: „Па зар треба? Они су млечни, испашће”. Том логиком долазимо до броја од 700.000. Хоће, испашће, али ће инфекција прећи на сталне зубе, и узроковати њихово раније пропадање - објашњава др Биљана Главаш Трбић. Који проценат људи долази превентивно код зубара а који тек кад настане болан проблем, по вашој слободној процени? - Већини пацијената је бол или оток главни узрок доласка у ординацију. Неретко се дешава да, кад стишамо бол, пацијенти више не дођу на наставак терапије, а иницијатор следећег сусрет је поновни бол, или оток када је терапија комликованија, а и скупља. Дешава се да некад мењају стоматологе јер осећају срамоту због недоласка. Радите у приватној пракси али радили сте и у државним установама. Да ли постоји разлика у пацијентима у смислу њиховог приступа, односно да ли људи некада бирају третман у односу на цену? - Да, у државним установама је вађење зуба јако честа услуга, између осталог и из уверења пацијената да је то најефтиније решење. Питају колико шта кошта, па се определе за најјефтинију опцију, а то је углавном вађење зуба. Морам да подсетим да и само вађење зуба није бесплатно, чак често исто кошта и државно и приватно, а дугорочније гледано може бити и скупље од других захвата. Безубост изазива лоше жвакање, па се јављају и проблеми са варењем, задахом, проблеми у говору, болови у виличном зглобу, у уху и тако ометају дневне активности и одмор, и тако врло брзо доводе до потребе за заказивање прегледа код лекара других специјалности. Пацијенти измучени болним стањем, неретко сами траже вађење зуба како би се тренутно решили проблема и то им се чини као најекономичније решење. Касније, када хоће да поврате функцију жвакања и обнове изглед, поврате осмех, сваки извађени зуб који се могао лечити, представља извор већих финансијских издатака. Тад настаје жаљење што нису хтели да прихвате друге понуђене опције лечења. Да ли су данас популарнији естетски захвати попут избељивања зуба од здравствених, попут скидања каменца? - Данас постоји све већи тренд да се естетски захвати раде ван стоматолошке ординације. Избељивање зуба није могуће адекватно спровести без претходног стручног зубарског прегледа, откривања узрока тамњења зуба, уклањања каменца и наслага са зуба, и поправке кариозних зуба. Без тога, само бељење зуба може довести до неповратних тешких оштећења зуба и слузокоже уста. Уклањање каменца, једном или два пута годишње, је здравствена мера којом продужавамо век зуба до дубоке старости, а неретко је и довољно да се постигне жељено посветљење и лепота зуба без избељивања. Шта спада у основну негу зуба, осим редовног прања и колико често би требало ићи на преглед код зубара, превентивно? - Занимљива је чињеница да када бисмо четкицом успели да прањем дохватимо све површине свих зуба - било би довољно зубе прати једном у два дана. То није могуће, зато осим четкице, која досегне до 65 одсто површина, без обзира на труд и технику, треба користити пасту и обавезно још неко помоћно средство као што је конац за зубе, међузубна четкица или силиконска чачкалица. Ту су и средства за испирање уста али која треба изабрати само у консултације са зубаром да би се избегла штета услед погрешног избора. Јасно је да је превенција мајка здравља и осим стоматолошким интервенцијама, велики део времена посвећујем едукацији пацијената и информисању о њиховом здравственом стању. Снежана Милановић
  2. Након окончања овогодишњег мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Епископ Јустин је благоизволео служити недељну Литургију у катедралном Храму Епархије жичке. Осим Архијерејског служења имали смо и ту радосну околност да је данашњи дан у црквеном календару посвећен „Преносу моштију Светога Саве Српског“ јер данас славимо долазак његових Светих моштију у средњевековну српску државу из бугарског града Трнова у коме су оне испрва почивале. Благодарствено и литургијски смо прославили Светитеља чијем спомену је посвећен наш лепи и, а то је већ веома приметно, све лепши Храм. Након прочитане јеванђелске приче о исцељењу болесног човека у бањи Витезди Владика је беседио подстичући нас да попут многострадалног Јова, чији спомен такође данас прослављамо, захвално проходимо кроз овај живот знајући да је овај живот и у ова „предапокалиптична“ времена велики разлог за захвалност према Богу јер се и у овим и у свим временима може служити Господу Богу нашем. Преносимо речи Владикине беседе: „Болестан човек из бање Витезде кога данас славимо је тридесет осам година ишчекивао исцељење али никако није могао стићи да се спусти у бању када је анђео заталасаовао воду. Осим њега прослављамо и многострадалног Јова. Причу о њему вероватно знате, а можда сте је и читали, јер треба читати. Видели сте колико је Јов својом љубављу и вером према Господу Богу трпео. Њему је испрва све било потаман; имао је и кућу и децу и богатство… Али ненавидник рода људскога је из зависти тражио од Бога да му се допусти да он посети Јова и да му направи живот горким па ће се онда видети да Јов нема истинске љубави. А Господ каже: „Ево ти га, само душу његову не дирај.“ И ненавидник учини да Јов много пострада. Изгубио је и имања и куће и сву своју децу и био заражен многим болестима дотле да је на ђубришту живео и да је гној са своје коже скидао црепљикама. Не само то, него су га и његови пријатељи помућивали оптужујући га како му се све то десило зато што је начинио некакав велики грех. Али Јов је увек говорио: „Господ даде, Господ узе. Нека је благословено Име Господње“! А данас у овој јеванђелској причи имамо сличан случај. Овај „раслабљени“ није познавао Господа али му је испричао за своју невољу и како тридесет осам година покушава да се излечи и како му то не полази за руком. И Господ једном речју Својом исцели овога човека. Јевреји су негодовали због овога јер се то десило у суботу, а када је Господ други пут посетио овога човека и обратио му се он је тек тада препознао да је то Господ Исус. Овде на земљи проживимо онолико колико је у Божијем Промислу и онолико колико нам треба да постигнемо заједницу са другима, у својој породици, међу својим ближњима, а самим тим и заједницу са самим собом. Човек је саздан од душе и тела, али неопходна му је и заједница са Богом – неопходно је да задобије Духа Светога како би могао да истински живи. Без Духа Светога нема живота. А Дух Свети обитава у Цркви Божијој. Дакле, ниједан човек није цео човек уколико Дух Свети не осени човека и не уђе у њега. И тада почиње раст „у меру раста висине Христове“. Ето, на то смо ми призвани. „Раслабљени“ би истински био хендикепиран када би остао без заједнице са Богом и без тог узрастања на које смо призвани. Хендикепиран је само онај који у свом животу није хтео да препозна Бога. Физички може бити и усправан и снажан, али не може бити вечан и истински силан. Вечно је само оно што се са Господом Богом сједини и постане једно са Њим. То не значи да вечност неће искусити они који нису живели по вољи Божијој. Али њихова вечност ће бити тама и шкргут зуба а та вечност није истински живот већ смрт, јер вечна мука не може бити живот, то је полуживо или, боље рећи, мртво. Зато, док смо још увек у телу имамо прилику и могућност, да трудом, љубављу, подвигом будемо препознати и признати од стране Бога. Јер ми носимо печат дара Духа Светога и када нас Бог препозна као своје Он нас прима, усваја и оправдава. И бићемо тамо где се Он налази јер је рекао: „Где сам ја, тамо ће бити и слуга мој.“. Нека Васкрсли Господ и нас утврди, укрепи и усмери да у овоме свету живимо вршећи вољу Његову. Јер пролази обличје овога света и долази суд овоме свету. А у овоме свету још има људи који се боре и труде и Антихрист још увек не може да дође. Још имамо времена да дарујемо своје умне и физичке силе да задобијемо Господа да Он буде Бог наш и да са нама обитава. Васкрсли Христос нека је са свима вама. Амин!“ Извор: Епархија жичка
  3. ИБЕН ТРАНХОЛМ: НА ЗАПАДУ ВИШЕ НЕМА МОРАЛНИХ ОРИЈЕНТИРА Позната новинарка Ибен Транхолм о погубности западног мултикултурализма, исламизацији Европе и препорођеној Русији Ибен Транхолм (Iben Thranholm) је позната независна новинарка из Данске. Дама конзервативних погледа, која изучава религиозне аспекте политичких догађања и друштвених појава, њихово значење и моралне последице. Њени чланци на поменуте теме су једни од најчитанијих у Данској. Госпођа Транхолм је некада радила као уредник и водитељ на Данској радиотелевизији, где је осмислила емисију о верским новостима «Религија инфо». Пуно је путовала по Блиском Истоку, Италији, Русији и Сједињеним Државама, где се бавила истраживањима и правила интервјуе. Добила је награду за информисање о верским догађањима у данским медијима. Аутор је више књига. Ибен Транхолм Недавно је специјална комисија ЕУ за контролу медија «East Stratcom» унела госпођу Транхолм у «црни списак», карактеришући је као руског пропагандисту и агента Кремља. Ово надзорно тело ЕУ ју је окривило да шири руске дезинформације само зато што је у последњих неколико година гостовала на медијима «Russia Today» и «Russian Insider», где је говорила о томе како мржња западних елита према хришћанству слаби и подрива западну културу. *** – Пре годину дана смо интервјуисали професора економије са једног од водећих универзитета у Шведској на тему недоследности миграционе политике у тој земљи. У одређеном смислу Шведска је слика и прилика будућег демографског стања Европе, јер управо ту започињу трансформације те врсте. Шта ви мислите о томе што се дешава у Шведској, вашем блиском суседу, и како се то односи на Данску? Како Данци гледају на Шведску: с надом или бригом? – С великим ужасом! Шведски медији, који подржавају политику тамошње владе, не придају довољно значаја проблемима сопственог друштва. Због тога је тешко стећи истиниту представу о свему што се дешава у тој држави. Али ми Данци смо веома проницљиви. Ми смо добро обавештени о свим убиствима која се тамо дешавају, о случајевима физичког и сексуалног насиља, о нередима. О томе не пишу често у новостима, али ми о томе знамо све и не желимо да пратимо њихов пут. Пред нама су резултати политике мултикултурализма, која се у Шведској спроводи већ деценијама. Празни домови представљају све што је произашло из те политике. А у Јеванђељу пише да ако дом остане празан, ако се не одржава и не чисти, тада ће се ту настанити зли дуси. Бојим се да се управо то сада дешава у Шведској. То што она тренутно представља се никако не може назвати мултикултуралним рајем. Просто није могуће даље гурати проблеме под тепих... Узгред, појавила се реклама, делимично финансирана од стране шведске владе, која позива све грађане Шведске да се интегришу у мултикултурално друштво које се тренутно изграђује. Замислите! Сви Швеђани, укључујући и старе особе, дужни су да се прилагоде новој реалности, уместо да се мигранти адаптирају нормама шведског друштва. Они то зову «Det nya landet», тојест «нова држава». Традиционална Шведска више не постоји. – Ипак, данска и шведска култура су врло сличне. Како објашњавате чињеницу да се ваша два народа сада разилазе у мишљењима? Да ли је то код вас свезано с тиме што се суочавате са разним социјалним проблемима? – Ми, Данци, нисмо толико политички коректни као Швеђани. Због тога се код нас распламсала велика јавна расправа по тим питањима... Данци су свеснији свог наслеђа и труде се да га сачувају. Не желим да кажем да код нас у Данској нема проблема. Ми смо суочени са истим изазовима губитка идентитета, и наше традиције, нарочито хришћанског наслеђа – оно незадрживо ишчезава из нашег друштва. Данску почиње да испуњава иста празнина као и Шведску. Тај процес анулира све аргументе, који имају за циљ да нас заштите од наметања туђих вредности и обичаја, а који у већини случајева противрече нашим. И пуким забранама нећемо моћи да изменимо ту реалност. – А како се код вас одвија процес интеграције миграната? Изгледа да је ситуација боља него у другим европским земљама, јер не чујемо о «затвореним етничким четвртима градова» и о нарушавању реда и мира у Данској, за разлику од, на пример, Шведске или Француске. – Сви ти проблеми постоје и код нас. Али Данска је мала земља, па се о томе не чује много ван њених граница. Код нас је уврежено мишљење да се благостањем све решава. Није важно из ког дела света се неко досељава, он или она ће добити право на боравак, рад, разоноду и здравствену негу. Влада свима то обезбеђује, очекујући да ће се они с радошћу прилагодити животу у данском друштву, њеној култури и да ће научити дански језик. На крају сви треба да постанемо живо мултикултурално друштво. Реалност је сасвим другачија. Релативизам, који са собом носи политика мултикултурализма, доводи до подела у друштву, нарочито у случајевима када се убеђења и вредности разних социјалних слојева врло битно разликују. О мигрантима који долазе у Данску се можда и брину, али они овде не налазе доминантну културу (у крајњем смислу по питању религије), којој они могу да се прилагоде. Данско друштво је лишено Бога. Стога, мигранти доносе са собом елементе своје културе и религије, што доводи до несугласица, неразумевања, па чак и злочина. Као резултат свега тога данско друштво се све више и више дели. Муслимански протести у Лондону у корист увођења шеријата – Изгледа као да ваши политичари то разумеју. Недавно је ваш парламент донео закон, који гарантује да имиграција никад неће достићи такав ниво где би национални идентитет Данске био угрожен. Шта ви мислите о томе? – Наше друштво је већ силно подељено, чак и ако не бисмо узимали у обзир нови талас имиграције. Половина грађана жели отворене границе, масовну имиграцију и благостање за све. Та половина одбацује традиционалне вредности, а зато топло поздравља глобализам и политику мултикултуралности. Друга половина се томе снажно противи, али јој недостају убедљиви аргументи, како би подкрепила своје позиције. Све што она може је да забрани имиграцију, забрани ношење хиџаба итд. Али ми више немамо моралне оријентире. Раније је хришћанство играло ту улогу, гарантујући наше јединство кроз векове. А сада више нисмо способни да разликујемо добро од зла, а управо од тога зависи исход наше садашње борбе. Због тога ће превентивне мере, које сте ви навели, имати само краткотрајни успех и неће решити проблеме у дугорочној перспективи. Нама је потребна позитивна алтернатива. – Да ли постоје неки подаци или независна истраживања, која се тичу добрих и лоших страна имиграције у Данску? Примера ради, у Шведској је практично забрањено расправљати на ту тему, иако се могу чути бојазни (углавном од самих миграната) о тешком налажењу посла за досељенике. – Када смо усвојили ту нову културу ми на Западу смо почели да рађамо много мање деце него што нам је потребно да одржавамо благостање нације. То је један аргумент у корист имиграције: нама је потребно више људи да бисмо очували благостање. У нашем секуларном друштву, држава је постала «бог». Претпоставља се да је она обавезна да обезбеди и побрине се за све. Због тога економски аргументи губе на значају. Наравно да се они узимају у обзир, јер ипак народ плаћа ту политику из свог џепа, али свеједно су ти аргументи од другоразредног значаја. – Ми смо на прагу новог таласа аутоматизације процеса рада, када милиони људи у развијеним државама могу остати без посла. У вези са тим може се појавити бојазан од миграната, од којих су већина неквалификовани радници. Да ли се о томе расправља у Данској? – Не. Расправља се само о културној страни проблема, о утицају на наше вредности и традицију. У неку руку то је показатељ тога колико смо ми слаби. На пример, муслимани у Данској чине незнатну мањину од свега 250 хиљада људи. Па ипак се у последњих десет година већина политичких дискусија, посвећених питању културе, врте око ислама. Толико је ослабила наша култура! Тренутно, будући да смо отворено друштво, ми се противимо томе да жене носе хиџабе на јавним местима, противимо се засебним базенима за мушкарце и жене итд.; али смо изгубили аргументе у борби против насилног наметања туђег погледа на свет, јер смо скоро у потпуности изгубили своје хришћанске вредности. Услед тога, кроз проток времена, те туђе норме постају буквално општеприхваћене код нас. Већ смо сведоци тога. – Умерени муслимани су такође на губитку. Многи из њих теже западним вредностима, али ће видети како им већинско друштво све више противречи, док се истовремено њихове заједнице радикализују. Многи се жале да је ислам у Данској и другим европским државама суровији, радикалнији него што је у самим исламским земљама. – То је тачно. И опет је то резултат неуверености, која царује у државама које су им пружиле азил. Као последица тога, агресивна форма ислама се све више шири, на несрећу свих, а нарочито жена. Муслимански протести у Паризу за слободно ношење хиџаба – Несумњиво је да земље у развоју у целом свету чекају тешка времена и да су оне државе које су у могућности дужне да им помогну. Погледајмо истини у очи: лоша спољна политика Запада је и без тога направила још гору ситуацију на Блиском истоку, иако етнички сукоби и несугласице представника разних верских заједница такође играју немалу улогу. Неки данас предлажу да треба пружити помоћ самим проблематичним државама, уместо отварања граница. То ће бити јефтиније, помоћ ће примити много више људи, мигранти ће бити смештени ближе њиховим родним огњиштима, и ми ћемо избећи многе друштвене проблеме, које нажалост сусрећемо широм Европе. Шта о томе мисле дански политичари? – То би било врло логично, али се у расправи о том питању опет намећу неекономски аргументи. Људи желе да буду схваћени као доброчинитељи, који отварају границе, пружају помоћ свима и брину се о њима. И ја бих то оберучке подржала, ако би се то тицало искључиво жена и деце, па чак и породица. Али реалност је другачија. Већина миграната, које смо пустили у своју државу у последње време, нарочито од почекта мигрантске кризе, су енергични млади мушкарци. Они овде доносе своје конфликте и осећање незадовољства, отежавајући околности за све нас. – Сматра се да је Данска најсрећнија земља на свету. Али у данашње време за вас има мало разлога за срећу јер сте постали жртва политичке цензуре коју спроводи власт, и не само због тога што истичете алармантност стања у вашој држави, већ и за сарадњу с руским медијима. Шта се то догодило? Написали сте интензиван чланак о томе где критикујете политику владе, притом изражавајући ставове не само као жена, већ и као хришћанка. – Написала сам чланак 2015. године у ком сам критиковала наше политичаре, који мрзе хришћанство, али користе хришћанске вредности (особито љубав и саосећање) да би достигли своје циљеве, на пример да би прогурали масовну имиграцију. Кроз неколико месеци позвао ме је један политичар и саопштио ми да ме је данска влада уврстила у «црни списак» као вероватног «проруског агента и агитатора», иако за то нису имали никакав релевантан разлог. С времена на време сарађујем са једном руском медијском агенцијом, али то је просто део мог новинарског посла. Данас, у друштву у којем наводно влада слобода говора, уколико политичари зажеле да ућуткају своје критичаре, онда је довољно да их оптуже у сарадњи са Кремљем или да имају неке необјашњиве везе са Русијом. То се десило и са мном, а то исто се дешава и са високо позиционираним политичарима и новинарима у САД-у, Француској, Немачкој. Ако нисте сагласни са политиком мултикултуралности у Европи, одмах вас етикетирају као «руског агента». А то је заиста форма политичке смрти – уништење репутације. Они се толико боје раста «популизма», како га «левичари» називају, јер он угрожава њихову драгоцену Европску унију! И сада су улози у тој игри врло високи, јер се приближавају избори у битним земљама Западне Европе. Због тога они прибегавају таквим тактикама, како би потиснули све оне који су незадовољни њиховом политиком. Тако су и мене унели у «црни списак» у једној тако «слободној» земљи као што је Данска, а уколико дође до реалног конфликта са Русијом, завршићу у затвору као страни агент... Без доказа и судског процеса. Тако се то ради у тоталитарној држави. Прво вас уврсте у «црни списак», а када се појави проблем или измишљени разлог, онда дођу по вас. Скорашња насловница "Тајма" као архетип америчке пропаганде и цензуре – А ви сте само изразили мишљење, које дели огроман број конзервативних људи са обе стране Атлантика. Несумњиво је да су многи данас забринути за будућност западних држава. Ту ми пада на памет Совјетски Савез и ново грандиозно друштво, које је требало да буде изграђено, што је довело до катастрофалних последица, које су нам добро познате. – То је тачно и узнемирујуће поређење. Јер комунизам је западна идеја наметнута Русији – Руси нису измислили тај концепт. И с падом Совјетског Савеза та идеја није ишчезла. Насупрот томе, она је још увек прилично жива и лута по нашем континенту. Иако тај концепт може фунцкионисати на разне начине, његови главни циљеви се битно не разликују. Верзија комунизма коју ширимо по целом Западу је културни марксизам. Ми више немамо институт породице, па чак ни пола. У Шведској су недавно измислили родно неутралну заменицу да би се обраћали малим дечацима и девојчицама у вртићима, како би их учили родној једнакости. То је потпуно одбацивање традиционалних европских вредности, које су вековима чувале Европу од завојевача. Сада тога више нема. Приче о мултикултурализму и отвореним границама лепо звуче, али је то на крају довело до коренитих промена у нашим друштвима, и као што можемо видети на примеру Шведске, не на боље. Мање слободе, мање безбедности, мање повезаности, више кривичних дела, више подела, више социјалних проблема. Уистину, то је борба добра и зла, и ми на Западу нисмо способни да разликујемо та два појма. Ја бих то чак назвала ђавољском дезоријентацијом. – Шта ви мислите, колико је још времена остало пре него што с данске заставе скину крст? И како се према свему томе односи краљевска породица? Дански краљ полаже заклетву да ће чувати данску веру и културу. – Ниједан европски политичар неће стати у одбрану хришћанства! Нити један! Изузетак може бити премијер Мађарске Виктор Орбан. Постоји «савез нечастивих» између «левичара» и радикалног ислама. Многи Европљани у толикој мери презиру сопствену традицију, да би радо видели потпуно искорењивање хришћанства, чак и по цену личне слободе и свог начина живота. Код нас можете видети једну чудну и комичну ситуацију: западне феминисткиње подржавају жене које су принуђене да покривају главу или да се одрекну многих својих права, која су им у потпуности доступна у нашим земљама. Али ако те исте жене покушају да се интегришу у наше друштво и услед тога бивају кажњене од стране сопствене заједнице, феминисткиње из неког разлога ћуте. То је све тако «мултикултурално» и «добро». – Ви познајете Русију довољно добро. Да ли можете упоредити трансформацију која се дешава у Русији, са променама у већем делу Западне Европе? – Ако хоћете верујте, а ако нећете немојте, али ми смо заменили места! Данас се Русија враћа хришћанству, док се у исто време Запад удаљава од њега на све могуће начине. У Русији је хришћанство дубоко укорењено у књижевности, уметности, култури... Када су бољшевици покушали да униште хришћанство применом грубе силе, по цену милиона људских живота, оно је преживело, па макар и у илегали. Људи су наставили да исповедају своју веру у тајности, иза затворених врата су крстили своју децу и примали друге Свете Тајне. Председник Путин је недавно отворио огроман споменик Светом Владимиру, који је крстио Русе, веома близу зидина Кремља. Ако станете на одређено место преко пута Кремља, видећете да крст, који Владимир држи, надвишује петокраку на Црвеном тргу, тако да је то снажна симболика. Запад, као што сам већ рекла, се креће у супротном правцу. Али се ми не можемо тако брзо одрећи своје традиције и наслеђа. – У Русији је 2014. године премијерно приказан филм «Левијатан», који наговештава поменуту трансформацију. Међутим, у њему је православље приказано у мање позитивном светлу – као идеолошки аргумент, који користе тајкуни како би озаконили своју новостечену власт. То је покушај да се препород православља у Русији покаже као површни феномен. – У Русији такође постоје људи, који одбацују сопствене традиционалне вредности и који желе да позападњаче своју државу. Нисам гледала тај филм, тако да не могу да кажем да ли режисер подржава ту идеју или не. Људи треба просто сами да посете Русију и да виде шта се тамо дешава. Председник Путин реагује на промене које се одвијају и уважава избор руског народа у корист православља. Мислим да је то један од разлога зашто Запад тако много презире Русију. Он чак не може ни да замисли васкрслу, моћну хришћанску Русију, која отворено одбацује културни марксизам Запада. То је разлог из ког Запад демонизује Русију у већини својих медија и политичких кругова. Споменик Светом кнезу Владимиру надомак Кремља – Можемо ли рећи да је Данска данас на ивици? Да је и цела Западна Европа на ивици? – Да, Данска је на ивици. И Европа такође. Ми смо у потпуности изгубили своју културу, вредности, моралне оријентире. Оно што је некада било добро, сада је зло – и обрнуто. Ви сте рекли да је Данска најсрећнија земља на свету, али ја у то не верујем. Ми се суочавамо са високим нивоом алкохолизма, а пола милиона наших суграђана је «навучено» на антидепресиве. «Канал 1», наш главни ТВ канал, недавно је показао документарни филм о три данске девојке, које су по свом избору прешле на ислам, не због тога што су се удале за муслимана, и не из неког другог разлога. Све три су потекле из разбијених породица, имале су проблема са алкохолизмом итд. Наслеђе револуције у Европи, која се десила 1968. године. Тим девојкама је недостајала структура и нашле су је у исламу, јер та религија регулише сваки аспекат нашег живота: како се облачити, хранити, с ким се може причати, како се понашати ако сте жена и слично. То је оно што не разумеју наше «десничарске» странке у Европи: у току је духовна битка. Без духовне слободе не може бити ни политичке. Ако одлучимо да идемо заобилазним путем и да забрањујемо хиџабе и остало, то нам неће помоћи. Наша цивилизација полако нестаје. Једино што сада може спасти Европу је истински духовни, и не плашим се то да кажем, баш хришћански препород на целом континенту. Такав препород је одиграо огромну улогу у «одумирању» комунизма у СССР-у и Источној Немачкој. Тамо су се људи тајно окупљали у храмовима, молили се, васпитавали децу, изражавали идеје и делили све потешкоће. Од самог свог почетка хришћанство се увек борило против зла с помоћу љубави, молитве и вере, и сва три појма представљају кључ за слободу. Све те вредности никада неће прихватити екстремни левичари са Запада и радикални муслимани, јер и једни и други захтевају потпуну послушност држави и томе што они сматрају за свог «бога». – Пуно вам хвала на вашој смелости и за то што сте поделили са нама ваше мисли. Ви сте достојни да будете на насловној страни часописа, а не на «црном списку» неке државе... Желим вам све најбоље! – Хвала. С Ибен Транхолм разговарао Ерико Матијас Таварез С руског Александар Ђокић Zero Hedge 27 / 06 / 2017 извор

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...