Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нешто'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Црква Светог великомученика Георгија у подгоричком насељу Момишићи, 22. марта, на дан када наша Црква слави Свете Севастијске и Момишићке мученике је прославила славу и спомен на новојављене Мученике момишићке, 40 ђака и два свештеника, чије су мошти су похрањене у овој светињи. Свету литургију је служило свештенство Митрополије црногорско-приморске, а празничну, литургијску бесједу је изговорио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије „Свети Петар Цетињски“ коју преносимо у цијелости: „У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, браћо и сестре, сабрани на овом младеначком и мученичком сабрању на брду изнад Подгорице, у овом дивном Божијем дану, нека нам је свима на здравље и на спасење благослов овога сабрања! Куд год кренули са овога брда, и доље, и десно и лијево, и напред и назад, да буде благословен ход свакоме и данас и у све наредне дане нашега живота. Господ нас окупља у својој науци увијек, сваки дан и сваки празник, а посебно у ове дане када чекамо Христово Васкрсење, Господ нас окупља својим јеванђелским позивом кад каже: Остави све и ајде за Мном. Велике су то и тешке ријечи, истините ријечи које свакога човјека преображавају. То су ријечи које свакога човјека наново кад год стане пред Њим, кад год их чује, одвајају од овога живота и упућују његов поглед ка нечему већем од овога живота. Остави све и ајде за мном, каже Господ апостолима а апостоли су тај позив пренијели својим најближима и тако је то било кроз вјекове све до данас. Тај позив Господњи најбоље показује који је начин људскога спасења. Тешко је оставити све, може човјек оставити нека материјална добра, може човјек да промијени посао, мјесто гдје станује, може да промијени људе око себе, друштво у коме пребива, да се пресели у други град, другу државу, да оде на други континент, али не може се одвојити сам од себе и од своје нарави, карактера своје нарави који је просто такав какав нам је Бог дао. И увијек на крају остаје да се рвамо сами са собом и са оном чињеницом да поред свега највише волимо сами себе, свој живот, да себи угодимо. Бивало је људи у прелести који су били сами на врху планине, ништа нису јели ни пили, и рекао би човјек: Ух, види како се мучи и подвизава. А, он уствари сам себе храни, своју сујету, тако што је нацентрирао себе у центар неке своје замисли. Послушати другога, послушати што ти други каже, то некад зна бити веће од било каквога другога подвига. Оставити све значи, остави оно како је теби угодно! Некоме је угодно да ништа нема, некоме да одрпан иде, некоме је угодно да га људи хвале како се подвизава и тако даље. Оставити све, то значи, остави самога себе ради другога. Зато славимо овај дан, јер су ови Мученици севастијски, а угледајући се на њих и Мученици момишићки, били људи који су оставили себе ради другог. И ми смо се данас окупили у цркви момишићкој и оставили све да би дошли овдје. Зашто? Зато што је овдје служба – Литургија, Свето причешће. Дакле, све смо оставили ради нечега што овдје постоји, ова црква момишићка, и знамо зашто. Кад човјек иде на свадбу или неки испраћај, славу, тога дана не иде на посао и не обавља свакодневне послове, јер зна добро ђе је кренуо – да би се неко удао, вјенчао итд. Оставити све ради нечега што можемо да опипамо, то и није тако тешко објаснити, али оставити овај наш живот и све у њему, навике, пријатности, непријатности, планове.. може само ако човјек има јасно и извјесно, у очима и души, да има још неки живот у односу на овај. Каква је то вјера? То је права вјера, и хвала Богу да то није остало негдје тамо давно, у вријеме Севастијских мученика, па ни у вријеме Момишићких мученика. Ми данас живимо у овом дану, сваки од нас, у овом Васкршњем часном посту, разапети пред тим Господњим позивом. Остави оно како се теби чини да је најбоље, не значи бити безуман, то не значи немати свој план, али увијек за хришћанина то значи, бити спреман послушати другога, послушати онога који је пред тобом, а кроз тога послушати ријечи Божије. Ми данас, браћо и сестре, живимо у дану и граду када имамо и Севастијске и Момишићке мученике, али имамо и име Дарка Вујошевића. То је онај момак који се придружио Момишићким и Севастијским мученицима испунивши призвање Господње: Остави све, има нешто што је важније од онога што си ти и твоје потребе. Дакле, хвала Богу, да живимо и у дану, и у граду, и у народу, који је могао да роди једнога таквога човјека. Ово није моменат да уздижемо људе, па ни нашега брата Дарка, него кроз тај примјер, да опипамо да је хришћанство и вјера у Христа још увијек жива на овоме мјесту, и то није било случајно. Свима нам се дух надахнуо, и душа и срце, тим његовим поступком и нико није рекао: А што лудо учини! Него су сви рекли. Е, хвала Богу да се нашао неко такав. Сви смо те ноћи, кад смо легли у наше кревете, помислили: Е, кад бих ја могао да будем такав! Дај ми Боже, десети дио те прилике, као што си њему дао да свој дио оствари пред Господом. Сви знамо да је то био поступак једног правог хришћанина и да је то био наш брат кога смо сви познавали, брат који је у ово наше вријеме учествовао у оваквим нашим сабрањима . Дакле та светиња још не само што траје него је још ужарена, још топи и гвожђе и камен, и ово што је земаљско, обраћа у оно Небеско. Ту смо се и ми јутрос причестили том светињом. Ова светиња је жива и производи нове хришћане који не морају бити људи да сад измишљају и глуме нешто како би личили на неке мученике. Дарку је дошао моменат и то је урадио, а што ћемо ми? Морамо ли сви на Скадарско језеро да тражимо нове утопљенике? Не морамо, ево их око нас! Сви смо у неком језеру и око нас се стално неко топи, преврће, и нама је вода дошла до ушију и уста. Ситуација коју су они имали у оне припремне дане за почетак Васкршњег поста је таква да нас све подсјети, да нас таласи живота ваљају и да је питање какви ћемо доћи до дана Христовог Васкрсења. Зато нека нам радост и љепота овога Божијега дана и овога лијепога мјеста буду укрепљење, јер има још доста до Васкрса. Има још доста да испливамо и изронимо у дубинама наше душе, и да неке ствари са собом рашчистимо, да можемо да станемо, ако Бог буде дао здравља и живота, пред празан Христов гроб, пуних уста, с правом вјером, не имитирајући неке друге, и кажемо: Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе. Амин! Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Ријеч о Старом Завјету креће од чињенице да је оно дио Божијег Откривења, које је у цјелини натприродно, а дијели се на предањско и писано. Стари Завјет, као и Нови, распростире се на оба таква дијела. Међутим, Свето Предање је шири концепт етоса и живота Божијег народа у двије епохе, а Свето Писмо је динамично ограничени спектар Св. Списа. Када је ријеч о Светом Предању у Православној Цркви, његово становиште и ширину покушаћемо илустровати мишљу Николаја Велимировића, коју биљежи владика Атанасије Јевтић, а то је став да су „Светитељи живо Предање Цркве“[1]. Тај агиолошки и антрополошки приступ је најбољи илустратор ипостасности Савеза Бога са људима кроз домострој. У предговору превода житија Св. Серафима Саровског св. Николај описује његов доживљај благодати Светога Духа, свјетлости и радости усред снијега и зиме и додаје: „Ево, ово је суштина Православља“. Чувени њемачки теолог Харнак написао је књигу „О суштини хришћанства“. Прочиташ је сву, и опет не знаш шта је суштина хришћанства, а прочиташ ових неколико страница Светог Серафима, и видиш шта је суштина хришћанства. У том погледу питање инкорпорације књига Св. Писма Старог Завета у Православној Цркви проблем је стар колико и сама Црква. Као што је познато, основу канонских књига неопходних за богослужење и свакодневну употребу чинио је корпус „Писмо“ све до краја првог вијека. Њега је испунио и тумачио сам Господ Христос, а апостоли раширили све до нас, када данас у Цркви имамо једину праву ризницу чувања Св. Писма. Најбоље о Старом Завјету, у контексту испуњења у Новом, говори апостол Павле: „Тако нам Закон постаде васпитач за Христа“[2]. Овде, како примјећује Стергиу, апостол указује на закон као педагошки инструмент, све до доласка благодати када се установљава нов начин постојања. Ипак, то што је новозаветно испуњење рефлектовано, не само Писмом, не значи да „оно (Писмо) повезује Цркву и синагогу“[3]. О томе подробно пише Св. Јустин Философ и бори се против таквога мишљења, јер је Црква Нови Израил. Он сматра да Стари Завјет треба „формално одбацити са свим његовим тврђењима“[4], што се сматра антитезом првобитног јеврејског одбацивања Месије. Георгије Флоровски наглашава: „Нико не може да тврди да је истинити Мојсијев сљедбеник уколико не вјерује да је Исус Господ. Онај ко не препозна Исуса као Месију, као Помазаника Господњег, тај на страшан начин издаје сâм Стари Завјет“[5]. Тиме Флоровски само понавља становиште апостола и Св. Отаца да је Исус из Назарета спона два Савеза. У новозавјетном канону, који се закључује у шестом вијеку, разликује се историјски положај посланица у односу на Јеванђеља, њихова тематика такође. Многа истраживања библиста су утврдила да су посланице старије. У корист бржем формирању канона ишла је појава лажних учења (јереси). Писац најстаријег дјела новозаветног канона, Св. апостол Павле, у једној од посланица говори: „Који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова, него Духа; јер слово убија, а Дух оживљује... Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старог Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида.“[6] Овде видимо свједочанство о разликовању, још у првом веку, да се под Старим Завјетом подразумијевала збирка и канон списа старозавјетних, а под Новим Заветом апостол подразумева Нови Савез Бога са људима, јер се „стари у Христу укида“. У првим временима хришћанства појавила су се нека настојања да се Стари Завјет искључи из канона. Та учења предводили су гностици и маркионити. Проблем маркионита био је у томе што су одлучно одбацивали целокупно јудејско наслеђе и на тим основама саставили свој „избирљиви“ канон. Грешка је била очигледна, са несагледивим еклисиолошким последицама. Ништа мање негативно не дјелују ни гностици на овом пољу. Ипак, Црква у лику и дјелу Св. Отаца излази на крај са њима. Како су и говорили Оци јеретицима: „Ви не бисте ни имали Писмо, нити бисте се могли на њега позивати, да га Црква није сачувала и да она не сведочи да је то заиста жива и истинита Реч Божија“[7]. Атанасије Патролог рефлектује цјелокупно питање кад каже: „Не као да је Свето Писмо нека књига пала с неба, па би она сама требало нама да одлучује шта ћемо ми радити и како живјети. Јер да је Бог књигом рјешавао ствари, није требало ни да долази Христос, да живи са нама, да нас учи, страда и васкрсне... Зато је Христос Ипостасна Ријеч Божија и Дух Свети Утјешитељ уводи Цркву у сву истину Христових ријечи, дјела, науке, тајни...“[8] Стергиу наводи могућности да Црква буде оптужена за неразматрање других аспеката истраживања Старог Завјета: археолошко, културолошко, историјско и књижевно. Међутим, из поменутих разлога видимо да у одређеним историјским раздобљима, нарочито у првим вијековима гоњења, Црква остатак снаге преусмерава у другом правцу, а овим се питањима бави сходно приликама. Без Писма не би постојала теологија. Ранохришћанска заједница цјелокупно своје учење о Христовом Васкрсењу и другим истинама темељи на Старом Завјету. На акривичности светописамског језика, који је испуњење закона, пророка, типологије и др. у Христу, заснива се прво богословствовање. Сви древни писци често су наводили Стари Завјет; чак је и паганима вијест спасења проповиједана у контексту Старог Завјета. Флоровски наглашава: „Хришћанска порука није била напросто прокламација неких учења, него прије свега, порука о великим дјелима Божијим кроз вијекове“[9]. Хришћанство је нов смисао и начин постојања, оно је уједно испуњење и продужетак Старог Завјета, али и више од тога – оно се види искључиво у заједници - Цркви. Додаћемо и став више Отаца да је читав Стари Завјет „Протојеванђеље за Христа“. Видјели смо у ријечима апостола Павла најранија разликовања Старог и Новог Завјета[10]. У ком се контексту схвата један, а у ком други. Међутим, први пут о јудејском Писму, као Старом Завјету у литерарном смислу, говори се у списима Мелитона, епископа сардског. То нам биљежи црквени историчар Јевсевије (ЦИ IV, 26, 14). Дакле, код њега имамо потврду Старогс Завјета као канонске збирке списа, док се Нови Завјет први пут као збирка светих списа помиње „од стране једног антимонтанисте“ (око 192-193), што је такође забележио Јевсевије (ЦИ V, 16cc; уп. 16, 3: „еванђелске науке Новог Завета“). Довољно је кренути са изучавањем хришћанске теологије и наићи на нека од старозавјетних учења. Сваки покушај његовог избацивања био је осуђен на пропаст. „Сјенка будућих добара“, иако је сјенка, она је неодвојива од самих добара. Као што их је наговјештавала прије открића, тако данас та иста откривена добра прати као нераскидиви дио. На све то, овим редовима додајемо коцкицу у мозаику, ипак неопходну за схватање премостивости биполаритета, која се по ап. Павлу Христом (Црквом) укида: „Зато ако је ко у Христу, нова је твар: старо прође, гле, све ново постаде“ (2Кор 5, 17). Извор: Српска Православна Црква
  3. Niko pouzdano ne zna šta se tačno dogodilo tog 3. oktobra 1849. godine , piscu Edgaru Alanu Pou. On je tog dana nadjen na ulici u Baltimoru , u polusvesnom stanju i u odeći koja nije bila njegova. Odveden je u bilnicu gde je proveo 4 dana u delirijumu pre smrti 7. oktobra. Imao je 40 godina.
  4. У покушају да бар на тренутак, одагнам мисли са немилих и тешких догађаја који притискају наше суграђане на југу Србије, реших да вам испричам једну анегдоту са недавног путовања у Париз. И поред тога што је ово путовање трајало само неколико дана, успело ми је да одлетим са једном иностраном компанијом која носи неки српско-франкештајнски назив Ер Србија, односно да отпутујем са београдског аеродрома Никола Тесла, а да се вратим и слетим на нечији туђи аеродром, ко зна које по реду иностране компаније која све зна, ради, може и уме боље од нас самих у нашој земљи, а која га је у међувремену преузела уз ко зна какав уговор и концесију. Тако ова анегдота - скеч, који се одиграо у авиону, поприма у ствари елементе трагедије која траје и у континуитету проширује и продубљује наше туге и неверице, нашег, још једног у низу, сусрета са реалношћу, да смо постали странци у сопственој земљи, да ништа више није наше, да нам је држава маћеха а не мајка за коју су животе дали и наше путеве, земаљске и небеске, костима поплочали, милиони наших предака. Неки су већ прочитали да сам пред полазак написала да плаћамо најскупљи авио превоз у Европи, а вероватно и шире, што значи да сам повратну карту Београд-Париз-Београд платила 45.000 динара. Већ по устаљеној навици, одмах сам са шифром карте покушала да резервишем вегански оброк (не само што се тако храним годинама већ и што смо ми Срби православци у сред најзначајнијег и најдужег поста), када је уследио наредни шок од информације да су оброци укинути на летовима осим на летовима за Њујорк. Та информација ми је онако прошла у полу магли, више као: добро ајде видећу на самом лету шта ће бити у понуди. Не иде у главу па не иде, да су СВИ оброци, односно да је СВЕ што на уста улази - УКИНУТО. Звони телефон. "Где си другарице, колегинице с туризма, знаш шта има ново? Карта за Париз кошта 45.000 динара и укинути су оброци на летовима Ер Србије. Контај ти то?" "Па што ниси ишла из Будимпеште, платила би карту 100 и трансфер 40 евра и мирна Бачка, исплати се за пар сати више путовања до Пеште?" Ћутим ја, шта сад да објашњавам да ми се то не ради, шта треба неке махинације да изводим поред "наше" куће, да се довијам да уштедим? По ко зна који пут гледам бело, осећам се тупаво као на дну јаме, клопке, која нам је ревносно ископана да где год закорачимо у њу упаднемо чим помислимо да ће живот једном кренути "нормално". Полетели смо уобичајено, време је било ведро и изнад нуле. Иза мене разговарају Божидарка и Сретен. Закључујем да су колеге на факултету на постдипломским, путују послом, Сретен је шеф неког пројекта а Божидарка један од оних награђиваних најбољих студената. Одједном, са оба краја авиона излетеше лепотице стјуардесе машући неким папирима у рукама. За њима је тутњао други пар лепотица гурајући колица за послужење. Убрзо смо схватили да су у питању листе путника и да оне оловкама, као флоретима, машу у круг по ваздуху у покушају да лоцирају персоне на одређеним седиштима. Бокте шта је ово, питали смо се у чуду и гледали у неверици, а чувено српско: Ко, јел ја, за добијање на времену макар тих двадесет секунди, нам је лебдело на уснама, док схватимо хоће ли бити избацивања из авиона и да ли ће избацивати оне заокружене на списку или оне друге? Овог пута они заокружени су добро прошли, њима је понуђен "сендвич", да, да, "сендвич" и вода или "кола". Спуштају се очни капци, сужавају се зенице, мук је свуда око нас, колективно нам се одмотава филм о резервацији карте од пре неки дан. А полако схватамо и три пута објављено упозорење да мењање седишта на летовима Ер Србијом није дозвољено.Није безбедност у питању него сендвичи, сунце ти пољубим. Дакле, невера. Сретен: "Шта је ово, Божидарка? Мој сточић је празан. Некако се чудно осећам. Заобишла ме рука судбине. Нисам навикао..." Божидарка: "Па нова правила, штедња друже, нова времена." Сретен: "Па како је ово могуће? Што нам ниси узела карту са сендвичем? Пошто је тај сендвич, мајку му?" Божидарка: "Било је разних опција за доплату, за седиште, за ред, за торбе, за салон, за приоритет. За храну уопште нисам имала избор. Изгледа има нека квота, а и првенство имају имена која алгоритам препозна, она са еиј, ау, оу, уа и тако то. Оно, не зовемо се Клеир Џоунс. Јеби га друже." Сретен: "Па шта то треба да значи, која је сад то фора?" Божидарка: "Изгледа су увели неке тарифе, плаву и црвену." Сретен: "Па видиш... И треба тако размишљати. Уштедети по сваку цену. Како се нису сетили да уведу изување у авиону? То би баш био фазон. Мислим, да уштеде на усисавању овог тепиха?" Божидарка: "Да, а трагови мокрих чарапа и мириси?" Сретен: "Па да, онда нам продају оне папирне, зелене медицинске натикаче, 2 долара комад, можеш да одскакућеш до седишта у једној, или да узмеш пар, 4 долара. Није лоше." Са разгласа се чује: "Нашу нову услугу Елевате дели-бар, можете погледати у брошури у седишту испред вас. Плаћање можете извршити у динарима или еврима. Погледајте и специјалну понуду на акцији кафа+плазма (мала) за само 550 динара. Сви путници могу наручити воду по промотивној цени од 240 динара. Хвала и пријатно уз Елевате дели-бар." Сретен себи у браду: "Где ли су се дели наши добри дани?" Сретен дискретно приупита стјуардесу у пролазу: "Извините, када сте укинули оброке и пиће на летовима?" Лепотица уз осмех опали као из топа: "То нам је нова услуга." Сретен: "Божо, јел ово је робот, уштини ме?" Божидарка отвара часопис Елевате: "Чекај, сад ћемо да видимо... Ево, каже директор Данкууаан Нееиијсмит да су увели четири нове тарифе. Ваљда су то те "нове" услуге. Бела тарифа ти је као клин чорба, без ишта, да путујеш с ручном торбицом. Плава је ако хоћеш на путу да промениш гаће, па мораш да понесеш кофер. Ааааа, црвена тарифа има оброк. Ево можеш и сребрни летач да будеш, да летиш једноставно и лако. Шта год то значило." Сретен: "Како су само креативни ти наши маркетинг менаџери, па ја сам очаран. Некако баш се потруде да се осећаш што горе. То им може бити нова крилатица-што је горе то је боље, летите најгоре са Ер Србијом" Божидарка: "Па немој тако Срето, ево можеш и миље да упишеш, да скупљаш поене." Сретен: "Да, да, уз Ер Србија миље, гарантујемо фит линију." Божидарка: "На нашим летовима задржавате килажу 100%." Сретен: "Не знам ни шта ће им више ту те кесе за повраћање. Немамо шта да повратимо. А могу да нам продају таблете против мучнине. Знаш оно кад те ухвати мука од глади? Како се тога нису сетили?" Смејем се ја а и сви около полако почињу да се кикоћу. Сретен: "Еј! А јел се наплаћује веце? Јесу увели бабасеру или је нека од ових лепотица на услузи?" Божидарка: "Нису, али видиш да нико не иде у веце. Нема шта да их "потера"." ??? Божидарка: "Нешто слабо видим шта пише овде ситним словима у овој брошури." Сретен: "Па ено ти горе, убаци новчић да упалиш светло. 1 евро 50 секунди светла." Сретен: "Чекај бре. Ја сам мислио да се они шале. Мислим алоооо, даће нам воде?" Божидарка: "Шта да ти дају? Имаш воду у дели-бару, 240 динџи." Сретен: "Све ми је јасно осим ко ту шта дели?" Божидарка: "Еј, јел ови дају фискалне рачуне за чипс од 600 динара?" Сретен: "Нема фискалних рачуна у овом дели-бару, драга моја. Знаш ли ти пошто је фискална каса?" Божидарка: "Шта мислиш, хоћемо ли имати кисеоника током целог лета или само првих сат времена? Могли би да продају кесе с кисеоником, то би исто била јединствена услуга." Сретен: "Кисеоник стиже само у ванредним околностима." Божидарка: "И то само за оне "по списку"." Сретен: "Значи, овде нема више ништа џабе?" Божидарка: "Има. Ево салвету би могао да добијеш за џабе. Једна салвета за седишта А, Б и Ц и једна за седишта Д, Е и Ф." Сретен: "Па шта ћемо да радимо с једном салветом нас троје?" Божидарка: "Па то је трослојна салвета. Поделимо, сваком по један слој." ???? Сретен: "Па то! И кад нам на излазу буду рекли: -Хвала што летите Ер Србијом, ми ћемо њима: -НЕМА НА ЧЕМУ... СТВАРНО!" ????? Толико од мене драги моји. Не треба да коментаришем даље. А ви, ако имате још неку идеју како да помогнемо овој компанији да уштеди, јављајте. Ми бар никад нисмо били циције, и овима ћемо бити добри домаћини, да се не осете да су вишак или да нису добродошли, а ми ћемо се већ некако снаћи. Наше гостопримство је чувено а Српским домаћинима увек Бог помаже. Издражаћемо. #AirSerbia #EtihadAirways #Serbia #travel #Belgrade #News #Srbija#Beograd #turizam #Putovanja
  5. дакле, овде немојте стављати посне рецепте, јер та тема већ постоји... интересују ме неки нови предлози, јер ми је већ све досадило, и то да се не спрема, већ да се може одмах јести... шта ви посно једете када немате времена да спремате...? да ли се у нашим продавницама појавило нешто ново..?
  6. Волео бих ако би чланови који су били на св. Гори или чули нека занимљива дешавања, приче, слике ...да поделе. Послато са iPhone користећи Pouke.org мобилну апликацију
  7. Ја још нисам начисто шта треба а шта не треба да радим. Како ви стојите са тим?
  8. Највише што смо били навикли да гледамо на нашој телевизију, када су свештенички ликови у питању, били су "Поп Ћира и поп Спира". У кинематографији, Живко Николић у тада потпуно атеизованој Црној Гори, обавезно је приказивао цркве, па и зачудне калуђере, попут "чудотворца Макарија" (Бата Живојиновић) у "Чуду невиђеном". Радош Бајић је у "Селу гори..." дао сладуњаво-идеализовани сеоског свештеника...старог, и које како, младог отужно... У вечерашњој првој епизоди серије "Козје уши" сценаристкиње и продуценткиње храбре Владиславе Војновић која описује реалну банатску Белу Цркву и лик, по мени архетипски лик неких наших бака, Стојанке (тумачи изванредна Горица Поповић), Никола Која игра једну, за нашу телевизију, нову врсту свештеника, предузимљивог, али реалног у процењивању својих могућности, и што је интересантно спремног да учи од парохијана и да размишља о њиховим ставовима. Мени је посебно био интересантан монолог у коме говори како се замислио над Стојанкиним ставом да верује у "онога Горе", али не верује у "вас доле". На то јој је он одговорио, оно што често понављамо и ми на Форуму, "сви су људи грешни, не осуђујмо грешнике него грех". Баба Стојанка му је рекла "ви сте као адвокати, браните човека, а судите делу, а нема дела без човека". Наш попа Која се добрано замислио над њеним речима. Видећемо како ће у наредним епизодама да реагује.
  9. Живот Предрага Мијатовића није један гол или једна погођена пречка. Има тема о којима до сада није много говорио. Сада је одлучио да отвори душу. У интервјуу за „Недељник“ на констатацију да је играо у великим клубовима и освојио много трофеја, бивши фудбалер Партизана, Валенсије, Партизана, репрезентативац Југославије, почео је емотивну исповест: "У време моје највеће фудбалске славе, од 1994. до 1999. године, све је на професионалном плану ишло одлично. Истовремено, болест мог сина ме је стално враћала на земљу, у нормалу. Ишло је кроз главу: "Вау, како ти то добро радиш и како ти дајеш голове, па где је теби крај, друже?" Знаш, кад ти крене, помислиш: "Сад да се попнем на зграду, можда бих могао и да летим." Толико се добро и моћно осећаш. Кад год би почела да ми кроз главу пролази та еуфорија и и лудило навијача, мој син, покојни Андреј, имао је неку кризу. Често је завршавао у болници и то су биле опомене. Опомене у смислу: "Све је то супер, бато. Све ти, друже, добро радиш, али живот је нешто потпуно друго. И мислим да ми је син био баланс да схватим шта је живот. Да живот није само сегмент неке каријере. Та немоћ да помогнеш свом детету, а помоћи нема." Смрћу мог сина отишла је једна страховито важна карика у мом животу. Имам сада још четири снажна мотора а то су: Лука, Нађа, Нина и Лола, и два пилота – моја супруга и ја. И наш авион и даље супер лети, иако смо остали без једног много важног мотора", рекао је Мијатовић. Он додаје и да су му неке чудне ситуације много помогле у каријери, као на пример прва конференција за новинаре у Валенсији. "Тада сам схватио да морам да кренем од нуле. На првој конференцији за новинаре у Валенсији питају ме на којој позицији играм (?!). А, већ сам имао статус у Југославији, био капитен Партизана... Питао сам се где сам ја то дошао, ја овде не могу да прођем. Знао сма колико морам да радим. Касније у Реалу ме нису питали на којој позицији играм, већ који ћу тропфеј да освојим". На гол у финалу Лиге шампиона, којим је донео трофеј Реалу после 32 године, из садашње перспективе гледа овако: "У каријери, живиту, имаш један добар или лош моменат. Веровао сам да баш ја могу да одлучим финале. Те године сам ревидирао и уговор. И ставио екстра бонус за Лигу шамопиона. Председник ми је рекао: "Ти то стварно?" Питали су ме колики бонус хоћу, а у себи мислили: "Е, будало, можемо да ставимо колико хоћеш." Веровао сам да једном морамо да је освојимо. Затим је на ред дошла и чувена пречка из Тулуза са Светског првенства 1998. године: "Само месец дана од гола у Лиги шампиона постао сам највећи трагичар. Прихватио сам тај пенал као део живота. Сваки пут кад дођем у земљу неко каже: „Е, како га промаши" или "Е, да си дао онај пенал". Али, шта могу, може да промаши само онај који шутира. Извор
×
×
  • Create New...