Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'некад'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 15 results

  1. Ђакон Александар Лекић говори за радио Светигору о првобитном и савременом упражнавању поста, уз посебан нагласак на светоотачка тумачења и указивања по свим питањима благословеног периода поста. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  2. Задњих година све је више превода Библије на српски језик. Некада смо имали само један цели превод, Даничићев и Караџићев, а данас их има све више и више. Сви преводиоци критикују Вука и Даничића а нико да се сети, по угледу на велике народе и језике, да поправи грешке у наведеном преводу. Колико су само пута Енглези и Американци "апдејтовали" Свето писмо - "верзију краља Џејмса". Вуков превод Новог завета је наша помесна црква поправљала, па одустала и с временом је настао превод Комисије Светог архијерејског синода Српске Православне цркве. Да ли је Вуков превод за потпуно одбацивање? Није, треба га ту и тамо поправити, исто као и Даничићев. Наравно да није за богослужбену употребу, али је сам за себе споменик српског језика и ужитак је читати га. Код Даничића у Старом завету има и по која грешка, то треба исправити, језик се може и осавременити. Не треба само омаловажавати старије, треба и поштовати. Даничић је превео Стари завет са Тремелијусовог латинског превода са једне од верзија масоретског текста, и тај превод је јако добар. Књигу псалама је раније превео са руског језика и тај превод је Британско и инострано и библијско друштво укључило у превод Старог завета који су наручили од Даничића. Сам Даничић се касније жалио што и сам Псалтир није превео према Тремелијусу. Ево једног малог доприноса поштовању старине - поправка Даничићевог и Караџићевог превода, почевши са Књигом псалама. Од Руса опет према Русима, најминималнији поправак Даничићевог превода према руском црквеном преводу са старојеврејског језика. У наставцима, како је то већ рађено овде, али са другим преводима.
  3. Version

    5 downloads

    Са љубављу која не умањује разборитост и непоткупљивошћу која не слаби емоцију, Душан Весић је исписао важну и потресну књигу о великим мукама, блиставом дару и трагичном крају највеће хероине југословенског рокенрола. Његова прича о Маргити Стефановић, колико тескобна толико и поштена, колико горка толико и искрена, није само незаобилазан документ за свакога ко воли и поштује Маги, него и огледало у којем ће се препознати они који су умели да ублаже њен бол, они који су се окористили њеном немоћи и они који су показали равнодушје пред њеним страшним патњама. У исто време, то је разорна прича о успону и пропасти југословенске средње класе и лицу и наличју Београда. Писана ауторитативно и са атрибутима историјске расправе, Маги: Као да је била некад јесте дубоко честита књига која помера границе и поставља нове стандарде, не само у овдашњој роцк литератури, него и знатно шире и даље од тога.
  4. „У сваком случају, до прекјуче су за Свач и Цркву Светог Јована Крститеља углавном знали мјештани, свештеници, археолози и историчари. А од неђеље за тај хришћански средњовјековни град зна читава Европа. Претходних година година је на традиционалну јовањданску службу долазило по неколико стотина православних вјерника, а од сљедеће године ће ту, сигуран сам, бити велики православни сабор“, каже Џомић за наш портал. Што се тиче прозивки на друштвеним мрежама о томе да, како кажу, сви људи живе у миру „док Ристо (Амфилохије) не дође“ или они који, с друге стране, мисле да, како је кренуло, православци у рођеној земљи неће смјети да се прекрсте, Џомића не узбуђују превише. „Коментари по порталима за мене нису од превеликог значаја и не бих могао да их коментаришем, али је и без коментара јасно да увијек има људи који су за нешто или против нечега. То постоји у сваком друштву, па и у црногорском“, каже он. Ипак, скреће пажњу на изјаву Бориса Раонића из Грађанске алијансе који је претходно оцијенио да се не смије дозволити да се „културно добро сведе на монету оргијања Српске православне цркве“. „Неки су овај догађај искористили да поново вријеђају Цркву и да брижљиво његују језик мржње називајући службу Божју ‘оргијањем СПЦ’. Заиста, по свему нељудски и недостојно!“, сматра Џомић. Он напомиње и да Амфилохијев долазак није никаква провокација, осим ако се, како наводи, под провокацијом не подразумијева и „само биолошко постојање потомака оних који су ту светињу саградили и у којој су се Богу молили“. Каже и да ово није први пут да Митрополија Црногорско-Приморска и Црквена општина Улцињ организују свечану јовањданску службу на остацима истоименог храма у Свачу. Они то раде, како тврди, деценијама. „Брутална је неистина, која је више пута поновљена ових дана, да је Митрополија на Свачу ове године први пут организовала богослужење. Одавно се на Свачу служи јовањданска служба, а томе су свједоци бројни Улцињани са вишедеценијским улцињским протом Радојицом Божовићем. Објављене су и фотографије на којима се види Митрополит г. Амфилохије на Свачу, на примјер, 2004. године. Били смо и 2016. године са свим учесницима међународног научног скупа о Светом Јовану Владимиру. Никада то наше мирно, молитвено присуство на Свачу никоме није сметало и никада до сада није било проблема. Очевидно, сада је једна политичка групица људи из једне албанске партије подстакнута да провоцира мирне вјернике, који су са својим митрополитом и свештеницима дошли да се помоле Богу у великој светињи. Апсурдан је покушај те групице људи да, не само као национална мањина него и као мањина грађана Владимира, да самовласно забране већини да приступи светињи којој та светиња припада за молитву“, мисли Џомић. Протест групе Албанаца предводио је Хаџија Сулејмани из Демократске партије. Он је са неколико сународника направио живи зид с намјером да спријечи Амфилохија, свештенство и вјернике да дођу до храма. Сулејмани се срео „очи у очи“ с Амфилохијем, а док га је чекао, између осталог је рекао „Не може овђе човјек који је направио неколико ратова у Југославији…“. Ипак, Амфилохије је, уз помоћ полиције, прошао до храма, а испред њега је одржао литургију. Џомић каже да би све могло да подстакне посјетиоце да помисле да се древне хришћанске светиње на том простору „налазе у Сирији, а не у Црној Гори“. „Мехмет Бардхи је својевремено својатао Манастир Бешку и Румију, а Сулејмани данас Свач. Није спорно да је етничка и вјерска слика тамошњег становништва због познатих историјских разлога измијењена до непрепознатљивости, али није спорно ни да су то хришћанске светиње којима свако може да приступи и нико од мјештана никоме то не може да брани и да узима правду у своје руке. Јер, то је много опасно“, закључује он. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. „Сви живимо у миру и слози док Ристо не дође“ и „Како је кренуло, у рођеној земљи нећемо смјети да се прекрстимо“ су два опречна становишта јавности о вербалном сукобу групе Албанаца из Улциња и митрополита Амфилохија који се догодио у суботу, 8. јула када су појединци покушали да забране православном свештенству да, поводом родног дана Светог Јована Крститеља, одржи литургију испред остатака тог храма. Ти коментари не интересују протојереја Велибора Џомића који за Стандард поручује – на том мјесту наредне године одржаће се велики православни сабор“. „У сваком случају, до прекјуче су за Свач и Цркву Светог Јована Крститеља углавном знали мјештани, свештеници, археолози и историчари. А од неђеље за тај хришћански средњовјековни град зна читава Европа. Претходних година година је на традиционалну јовањданску службу долазило по неколико стотина православних вјерника, а од сљедеће године ће ту, сигуран сам, бити велики православни сабор“, каже Џомић за наш портал. Што се тиче прозивки на друштвеним мрежама о томе да, како кажу, сви људи живе у миру „док Ристо (Амфилохије) не дође“ или они који, с друге стране, мисле да, како је кренуло, православци у рођеној земљи неће смјети да се прекрсте, Џомића не узбуђују превише. „Коментари по порталима за мене нису од превеликог значаја и не бих могао да их коментаришем, али је и без коментара јасно да увијек има људи који су за нешто или против нечега. То постоји у сваком друштву, па и у црногорском“, каже он. Ипак, скреће пажњу на изјаву Бориса Раонића из Грађанске алијансе који је претходно оцијенио да се не смије дозволити да се „културно добро сведе на монету оргијања Српске православне цркве“. „Неки су овај догађај искористили да поново вријеђају Цркву и да брижљиво његују језик мржње називајући службу Божју ‘оргијањем СПЦ’. Заиста, по свему нељудски и недостојно!“, сматра Џомић. Он напомиње и да Амфилохијев долазак није никаква провокација, осим ако се, како наводи, под провокацијом не подразумијева и „само биолошко постојање потомака оних који су ту светињу саградили и у којој су се Богу молили“. Каже и да ово није први пут да Митрополија Црногорско-Приморска и Црквена општина Улцињ организују свечану јовањданску службу на остацима истоименог храма у Свачу. Они то раде, како тврди, деценијама. „Брутална је неистина, која је више пута поновљена ових дана, да је Митрополија на Свачу ове године први пут организовала богослужење. Одавно се на Свачу служи јовањданска служба, а томе су свједоци бројни Улцињани са вишедеценијским улцињским протом Радојицом Божовићем. Објављене су и фотографије на којима се види Митрополит г. Амфилохије на Свачу, на примјер, 2004. године. Били смо и 2016. године са свим учесницима међународног научног скупа о Светом Јовану Владимиру. Никада то наше мирно, молитвено присуство на Свачу никоме није сметало и никада до сада није било проблема. Очевидно, сада је једна политичка групица људи из једне албанске партије подстакнута да провоцира мирне вјернике, који су са својим митрополитом и свештеницима дошли да се помоле Богу у великој светињи. Апсурдан је покушај те групице људи да, не само као национална мањина него и као мањина грађана Владимира, да самовласно забране већини да приступи светињи којој та светиња припада за молитву“, мисли Џомић. Протест групе Албанаца предводио је Хаџија Сулејмани из Демократске партије. Он је са неколико сународника направио живи зид с намјером да спријечи Амфилохија, свештенство и вјернике да дођу до храма. Сулејмани се срео „очи у очи“ с Амфилохијем, а док га је чекао, између осталог је рекао „Не може овђе човјек који је направио неколико ратова у Југославији…“. Ипак, Амфилохије је, уз помоћ полиције, прошао до храма, а испред њега је одржао литургију. Џомић каже да би све могло да подстакне посјетиоце да помисле да се древне хришћанске светиње на том простору „налазе у Сирији, а не у Црној Гори“. „Мехмет Бардхи је својевремено својатао Манастир Бешку и Румију, а Сулејмани данас Свач. Није спорно да је етничка и вјерска слика тамошњег становништва због познатих историјских разлога измијењена до непрепознатљивости, али није спорно ни да су то хришћанске светиње којима свако може да приступи и нико од мјештана никоме то не може да брани и да узима правду у своје руке. Јер, то је много опасно“, закључује он. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  6. Приче древних митова о Валу и Моту, Озирису и Сету, легенди о Ромулу и Рему и бројних историјских сведочанстава су сажета и одјекују у једној од најстаријих прича Светог Писма - приповести о Каину и Авељу, првом братоубиству које је уграђено у темеље људске цивилизације. Приповест нас суочава са бројним питањима. Једно од најзначајнијих јесте, свакако, не само питање страдања праведних већ у уопштено смислености истрајавања у добру. Зашто би уопште човек требало да буде праведан, самопожртвован, искрен, богољубив..., нарочито у свету у којем је успех обично повезан са неправдом, себичношћу, лицемерјем, насиљем? Да ли је уопште смислено бити Авељ у свету који је утемељен на каинистичким принципима? У оквиру новог циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 29. априла, Јован Благојевић, вероучитељ, одржао је предавање на тему "Каин и Авељ - некад и сад". View full Странице
  7. Приче древних митова о Валу и Моту, Озирису и Сету, легенди о Ромулу и Рему и бројних историјских сведочанстава су сажета и одјекују у једној од најстаријих прича Светог Писма - приповести о Каину и Авељу, првом братоубиству које је уграђено у темеље људске цивилизације. Приповест нас суочава са бројним питањима. Једно од најзначајнијих јесте, свакако, не само питање страдања праведних већ у уопштено смислености истрајавања у добру. Зашто би уопште човек требало да буде праведан, самопожртвован, искрен, богољубив..., нарочито у свету у којем је успех обично повезан са неправдом, себичношћу, лицемерјем, насиљем? Да ли је уопште смислено бити Авељ у свету који је утемељен на каинистичким принципима? У оквиру новог циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 29. априла, Јован Благојевић, вероучитељ, одржао је предавање на тему "Каин и Авељ - некад и сад". View full Странице
  8. Приче древних митова о Валу и Моту, Озирису и Сету, легенди о Ромулу и Рему и бројних историјских сведочанстава су сажета и одјекују у једној од најстаријих прича Светог Писма - приповести о Каину и Авељу, првом братоубиству које је уграђено у темеље људске цивилизације. Приповест нас суочава са бројним питањима. Једно од најзначајнијих јесте, свакако, не само питање страдања праведних већ у уопштено смислености истрајавања у добру. Зашто би уопште човек требало да буде праведан, самопожртвован, искрен, богољубив..., нарочито у свету у којем је успех обично повезан са неправдом, себичношћу, лицемерјем, насиљем? Да ли је уопште смислено бити Авељ у свету који је утемељен на каинистичким принципима? У оквиру новог циклуса Разговора о вери у конаку Капеле Свете Петке, у недељу, 29. априла, Јован Благојевић, вероучитељ, одржао је предавање на тему "Каин и Авељ - некад и сад". View full Странице
  9. ,,Ево и овдје, у овом Светом храму, сабирају се душе жедне и гладне Бога живога, Хљеба живота. Сабирају се непрекидно и сабираће се, ако Бог да, и у будућим временима они који чезну за том Водом живота која отиче у Живот вјечни. А Господ, као што је утишао буру на Капернаумском језеру, и дан данас утишава буре у срцима и умовима људи и буре у овом свијету, које трају без прекида. А они који су Њему најсроднији они Га дочекују и примају, радују му се и иду за Њим носећи крст свој”- рекао је, између осталог, Митрополит Амфилохије, након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља. Извор: Радио Светигора
  10. Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је у суботу 21. априла Свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Спаса у Радовићима у Боки. На почетку Светог Богослужења Митрополит Амфилохије је у чим протојереја рупокроизвео пароха кртољског јереја Александра Брашанца. Звучни запис беседе ,,Ево и овдје, у овом Светом храму, сабирају се душе жедне и гладне Бога живога, Хљеба живота. Сабирају се непрекидно и сабираће се, ако Бог да, и у будућим временима они који чезну за том Водом живота која отиче у Живот вјечни. А Господ, као што је утишао буру на Капернаумском језеру, и дан данас утишава буре у срцима и умовима људи и буре у овом свијету, које трају без прекида. А они који су Њему најсроднији они Га дочекују и примају, радују му се и иду за Њим носећи крст свој”- рекао је, између осталог, Митрополит Амфилохије, након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља. Извор: Радио Светигора View full Странице
×
×
  • Create New...