Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'недеља'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 115 results

  1. У Недељу Православља, 17. марта 2019. године, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирило началствовао је Литургијом Светог Василија Великог у Катедралном храму Христа Спаситеља у Москви. Саслуживао је велики број епископа, свештеномонаха и свештеника Руске Цркве, као и представници помесних Православних Цркава - старешине подворја при Патријарху московском и све Русије. Испред Српске Православне Цркве, у радости Торжества Православља учествовао је Преосвећени Епископ моравички Антоније, викар Патријарха српског. Након Литургије, Свјатјејши Патријарх је обавио чин Торжества Православља и обратио се присутним верницима пригодном беседом. Извор: Српска Православна Црква
  2. Вечерњим богослужењем началствовао је Архиепископ чикашки и средњеамерички г. Петар из Руске Православне Цркве, у молитвеном присуству Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина и умировљеног Епископа славонског г. Саве. Прва недеља Великог и Часног поста - Недеља Православља молитвено и свечано је прослављена у Саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу. Свету Литургију служили су парохијски свештеници протојереји Дарко Спасојевић и Добривоје Милуновић и јереј Николај Костур. На Литургији је певао хор Бранко Радичевић којим диригује Јелена Стојаковић. После заамвоне молитве свештенство, чтечеви и велики број деце са иконама у рукама, учествовали су у литији саучествујући у победи праве вере над јересима, расколима и свим искушењима са којима се Православна Црква сретала од почетка до краја света. Истога дана увече, у Саборном храму служено је свеправославно вечерње које се у Недељу Православља сваке године служи у Чикагу и на тај начин видљиво показује и сведочи саборни карактер свете Православне Цркве. Вечерњим богослужењем началствовао је Архиепископ чикашки и средњеамерички г. Петар из Руске Православне Цркве, у молитвеном присуству надлежног архијереја, Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, и умировљеног Епископа славонског г. Саве. У богослужењу је учествовало преко педесет свештеника и ђакона и неколико стотина верника из свих православних јурисдикција који живе у државама Илиноис, Индијана и Висконсин. Одговарао је хор Бранко Радичевић којим је дириговао др Петар Јермихов, а за певницом су певали студенти Богословског факултета Свети Сава из Либертивила. Надахнуту проповед одржао је архимандрит Серафим, игуман манастира Покрова Пресвете Богородице на Трећем језеру (Нова Грачаница). Осврнувши се на суштину празника Победе Православља и истине над иконоборством и свим другим јересима, отац Серафим је подсетио и на годишњицу страдања православних светиња и живих икона Божјих на Косову и Метохији. -Једини начин да се сачувамо и избегнемо чељусти греха јесте да трезвеноумно чувамо и увек обнављамо лик Божји у себи, остајући верни православној вери и њеном етосу. У томе нам помажу покајање, пост, молитва, милостиња и, пре свега, благодат Божја, беседио је игуман Серафима о изазовима са којима се православни хришћани сусрећу у савременом друштву. По завршетку вечерњег богослужења, архиепископ Петар је захвалио надлежном епископу Лонгину на гостопримству и братољубљу. Он је позвао сабране да наставе да се моле за све православне који страдају, посебно за свештенство, монаштво и вернике Православне Цркве у Украјини и њеног предстојатеља митрополита Онуфрија. Протојереј Дарко Спасојевић, старешина храма, заблагодарио је архијерејима и гостима и верном народу и позвао их на послужење које су припремиле вредне чланице Кола српских сестара у Црквеном дому. Извор: serbiancathedral.org
  3. У прву недељу Васкршњег поста света Црква се сећа Светих Отаца који су, после седмог Васељенског Сабора, установили да је икона дар Божји човеку. У Недељу Православља, у Саборном храму Светог Преображења Господњег у Требињу свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, уз саслужење умировљеног епископа Атанасија и свештенства Саборног храма. Према древном обичају наше Цркве прочитан је Синодик Недеље Православља, док су малишани заједно са својим родитељима држали иконе и заједно исповедили веру Апостола, веру Отаца, веру која Васељену утврди. Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  4. У Недељу Православља, Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије служио је свету Литургију у Саборном храму Светог Саве у Диселдорфу. Саслуживали су протојереји-ставрофори Владан Перишић, Данило Радмиловић и Маринко Радмило, игуман тврдошки Сава (Мирић), протосинђел Јован (Станојевић), протојереји протојереј Станко Ракић и Драган Чолаковић, протонамесник Неђељко Ђокић и ђакони Александар Секулић и Марко Радмило, кога је Епископ у току Литургије рукоположио у чин презвитера и поставио на дужност пароха у Каселу. Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  5. У прву недељу Васкршњег поста - Недељу Православља, Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Господин Давид служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму града Крушевца. Саслуживали су Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Будимир Којић, старешина храма протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић, протојереј-ставрофори Драгиша Јовановић и Цветан Топличанин, протојереји Ненад Радосављевић и Александар Ерић, јереј Стефан Петровић и протођакони Андрија Јелић и Јован Миленковић. Празничном беседом Епископ Давид се обратио великом броју присутних верника, појашњавајући смисао поштовања светих икона и празновања Недеље Православља. На позив свештенођакона "са вером и љубављу приступите", светој Чаши и светом Причешћу приступили су скоро сви присутни парохијани који су се припремили, постом, молитвом и покајањем да се сједине са Богом Живим на спасење и вечни живот . По завршеној светој Литургији, на платоу испред цркве Лазарице, Епископ крушевачки Г. Давид је са свештенством и монаштвом наше богомспасаване Епархије крушевачке одслужио молебан за повратак у Цркву оних који су заблудели и отпали од Ње. Извор: Епархија крушевачка
  6. Прве недеље Часнога поста, многобројним људима који су се окупили ради Причешћа Часним Даровима, обратио се Владика Јустин покушавајући да у нама разгори жар вере у то да Бог брине о нама и жар поверења у то да нас Он неће оставити без Своје помоћи у животним недаћама. Између осталог Владика је рекао и следеће: „Сви видимо да, иако смо хришћани, крштени и миропомазани, постимо и причешћујемо се, ипак много пута застранимо, много пута изгубимо веру и много пута нам се дешава оно што се често дешава у данашње време – долази безизлаз, депресија, губимо смисао овога живота и плашимо се. Неизвесност убија свакога човека који је маловеран. А толико пута смо и ми маловерни – сумњамо да ће нам Господ помоћи и сумњамо да ће све на добро изаћи. То је зато што смо се силе Божије одрекли, а сила Божија је у призивању Имена Христова. Колико људи прибегава разним лековима за смирење? Многи одлазе код психијатара на лечење и они чине оно што могу да чине… Преко тога и изнад тога само Бог може да заиста нешто и учини! Знате ли шта је у свему томе заправо потребно? Ево открићу вам тајну. Тајну где се налази благо и новац нико неће да открије, а ово ћу вам открити зато што је Господ Бог рекао да се проповеда име Његово и да се именом Његовим исцељују људи. Ево шта је потребно. Само једно – били ми у великој невољи, у великом искушењу или у великим животним изазовима потребно је да говоримо: „Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног (или грешну)“! И то тако да чинимо колико можемо. У почетку то траје један минут, два минута и заборавимо. Бриге овога живота помрсе наше рачуне и почнемо да мислимо и да размишљамо шта да чинимо данас. Како да се избавимо? А онда када легнемо да спавамо – исто тако: „Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног или грешну“. И да се тако успавамо. Знате колико можемо да помињемо – ни пет минута… Али када почнемо да упражњавамо да прибегавамо Једином Прибежишту и Једином Уточишту за спасење наше психе, нашег ума, срца и воље, онда вежбањем можемо да постигнемо да чак и пола сата обитавамо у Безграничном. То је говорио Свети Григорије Палама, томе је научио монахе до дана данашњег. И зашто ми не бисмо користили, ми који у свету живимо, зашто не бисмо користили успешно оружје које користе монаси који живе далеко од света борећи се са невидљивим непријатељима. И ми се често боримо са невидљивим непријатељима – наш непријатељ је невидљиви непријатељ. Када упознамо себе, своје слабости, своје страсти и призовемо Бога да нас Он утврди да нам Он покаже пут онда се нећемо бојати ничега што нас чека овде у овоме свету. Јер никада нису била мирна времена. Никада хришћани нису живели у миру и благостању. Наше благостање је помињање и сећање Господа Спаситеља. Наша радост је у Духу Светоме. Све ово што сада причам некима може да буде страно, некима може да буде далеко, али пробајте ништа вас не кошта. Пробајте, помињите то спасоносно Име Господа Исуса Христа и видећете како ће вам живот бити лакши. То већ хиљадама година опстаје као истина, као сила, али многи то не проналазе зато што се баве вером као спољашњим фактором живота нашег, а она је суштина нашега бића“. Након поуке да сав свој живот, са свим изазовима пред којима се налазимо, поверавамо на старање нашем Господу изговарањем ове кратке молитве јер Господ није глув за наше мољење и доћи ће к нама и јавиће нам се, Владика нас је подсетио да је наше да градимо мир са свима „колико до нас стоји“ и да не дајемо повода за свађе и расправе јер волећи наше ближње које видимо заправо волимо Бога кога не видимо. Осим ових животних поука Владика је говорио и о победи Православља над иконоборачком јереси – победи која је дошла у време Свете царице Теодоре после стотину и двадесет година страдања и патње. На самом крају желео бих да укажем на једну лепу слику данашњег сабрања. Наиме, премда се окупио велики број људи који не тако често узимају учешће у животу Цркве, ипак није било ни гурања, ни комешања ни нервозе. Многи су, можда и не знајући у колико часова почиње Света Литургија, стигли на јутрење, и у миру чекали све до Причешћа, а ни тада није наступио неред. Претходних година слика је умела да буде другачија… Извор: Епархија жичка
  7. Дана 17.03.2019. године поводом Недеље православља у осјечком саборном храму Успења Пресвете Богородице свету Литургију служио је парох прве парохије даљске јереј Милош Кузмановић а вечерње богослужење јереј Вукашин Цветојевић, парох друге парохије вуковарске и ђакон Предраг Јелић из Даља. Након вечерње молитве у храму, уприличена је централна академија поводом Недеље Православља под називом: „Икона-прозор у вечност“. У програму кога је поздравним говором отворио Епископ осјечкопољски и барањски Херувим, могао се чути проглас московског сабора из 1551. године, као и указ великога цара и свјатјејшаго патријарха из 1667. године о изображавању и поштовању икона, које је прочитала наставница Наташа Вукадиновић. Епархијски свештенички хор извео је две композиције: „Иже Херувими“ и „Јако да царја“, а празничну беседу произнео је јереј Синиша Мићановић, парох будимачки и администратор допсински. Песму посвећену Недељи православља изрецитовали су Јона и Ника Важић, Тедора, Анастасија и Александра Ђурановић, Невена Јовчић и Марко Воркапић из Осијека. Након њих осјечки дечији парохијски хор отпевао је песмицу „Тројице пресвета“ а Јелена Станчић, Михајла Којчиновић, Вања Малетић и Стефан Илић из Петрове Слатине, извели су два игроказа под називом: „Љубав“ и „Барка спасења“ На крају програма присутнима се обратио и протојереј Александар Ђурановић, парох осјечки који је уз видео презентацију говорио о настанку и изгледу православне иконе. Програм је водила наставница Јелена Воркапић из Осијека, а након њега присутни су имали прилику разгледали постављену изложбу византијских икона иконописца Маје Митровић из Борова и Наде Маљковић-Илибашић из Осијека. Дружење је настављено у црквеној сали, где су Српска женска добротворна задруга и Црквена општина Осијек припремили послужење за све присутне. Извор: Епархија осечкопољска и барањска
  8. У недељу Православља, 17. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је свету Литургију у Саборном храму у Крагујевцу. После прочитаног јеванђелског зачала, присутним верницима обратио се протојереј – ставрофор др Зоран Крстић који је најпре свима честитао празник, а потом, између осталог, одговорио на питање шта значи бити православан: “Срећан празник браћо и сестре. Прва недеља Часног поста назива се недељом православља. Година 843. и царица Теодора, као и сабор у Цариграду, окончали су иконоборачку јерес која је потресала исток, односно православно хришћанство. Суштинско питање спора насталог између две супростављене стране било је да ли се може осликати Христов лик. Ако оваплоћење није реално, онда ни наше спасење није реално. То питање спасења је кључно и Црква се трудила кроз векове како би сачувала своје веровање. Јасно је да до дана данашњег ми не обожавамо посебно иконе, али је исто тако јасно да су иконе и иконописање једни од кључних сегмената наше вере. Много тога се у историји десило, а питање које тражи одговор и у данашњем времену гласи: Шта значи то бити православан? Најлакши одговор је да бити православан значи бити Христов. Православни идентитет у потпуности се изједначава са Христовим идентитетом. Велики пост има крштењски карактер, а кључна тема подучавања људи који су се припремали за крштење била је упознати Христа. Сазнајући ко је Христос, ми сазнајемо ко смо ми. Реченица апостола Филипа: “Нађосмо га.”, показује да иза ње стоји период трагања. Све велико, светско и онда и данас стоји насупрот малом хришћанском. Питање Натанаила: “Може ли из Назарета шта добро бити”, може се проширити и на питања: Може ли из Витлејема нешто добро бити, или може ли из гроба живот да засија. Одговор на сва ова питање је позитиван и то је оно што ми православни хришћани исповедамо. Само на тај начин скромног исповедања вере постајемо православни хришћани. За Филипов одговор потребно је да се потрудимо подвигом, постом и аскезом и дај Боже да сви ми који смо се припремали за Свето Причешће данас овде поновимо Филипове речи: “Нађосмо га”. Велики број верника причестио се Христовим тајнама и тиме потврдио свој идентитет. У поподневним часовима с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, братство Саборног храма организовало је Велику Литију у част и славу свих оних који су за две хиљаде година трајања Свете цркве, дали себе, своје трудове и своје животе за победу вечне истине, слатког Православља. За победу коју је Православна црква извојевала после дуге борбе над онима који су свете иконе избацивали и протеривали из православних храмова. У Саборном храму Успења Пресвете Богородице са почетком у 16:00 часова почело је свечано вечерње богослужење у част победе Православља над свим кривоверјима и шизмама. У наставку богослужења, Преосвећени Владика, свештенство и верни народ кренули су у свечану литију кроз град Крагујевац, носећи у рукама иконе светих и на тај начин символизујући победу Православља. По повратку Литије у храм, Преосвећени Владика одслужио је Молебан и прочитан је Синодикон, који садржи анатему или проклетство свих јеретика, посебно иконобораца, затим похвалу за све ревнитеље православне вере. Тај Синодикон донет је 843. године у Цариграду. Похвалном песмом на крају Молебна, Никите Ремезијанског “Тебе Бога хвалим”, узнели смо молитву и захвалност Свевечном Творцу због сачуване чистоте Православне вере. Извор: Епархија шумадијска
  9. У Недељу Православља, 17. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије предстојао је Светом Евхаристијом у манастиру Милешеви. Саслуживали су архимандрит Леонтије и протођакон Никола Перковић, а за певницом су појале милешевске сестре. Спасова црква била је пуна верног народа и деце који се сабраше ради сједињења са Господом у Светој Тајни причешћа. Учесници свeте службе били су и ученици основне школе Младост из Новог Београда. У надахнутој беседи Владика је објаснио да се ова прва недеља Великог, Часног Поста назива Недељом Православља зато што је православна вера показала победу над свима лажима, она је истинито исповедање Бога, права заједница са Богом у љубави, у правом знању: – Људи су често настојали да својим разумом искриве, погрешно протумаче оно што је божанско, а често искривљивали су божанске истине и због неспособности да их разумеју и објасне. А Црква која је вођена Духом Светим умела је божанске истине и да саопшти речима и да их објасни и протумачи. Умела је кроз векове тачно да проучава и то она чини и данас, и зато они који желе да правилно исповедају Бога треба Цркве да се држе. Они који су чували веру истиниту били су просвећени Духом Светим, тако да је Дух Свети кроз њих говорио и њих зовемо Светим оцима или учитељима Цркве. – Ми смо овде да се увек поучавамо и да узрастамо у истини. Истина православне вере најсажетије је изражена у Символу вере, њега знамо напамет и деца га уче у школи. Међутим, да би сачували истиниту веру кроз историју, многи су морали да пострадају, јер људи не само да су често погрешно разумевали него су настојали да своја разумевања и схватања наметну другима, ласкањем, силом, уцењивањима, тако да су они који су се придржавали истините вере често бивали убијани, прогоњени из својих домова, своје отаџбине, често су били клеветани и оцрњивани од људи као штеточине, поругани. И они су све то морали да носе, неки и цео живот свој, јер Господ наш је рекао да ако су и Њега прогањали, тако ће прогонити и оне који буду веровали у Њега – беседио је Епископ Атанасије. Преосвећени је подсетио сабране и на мартовски погром на Косову и Метохији пре петнаест година, који је отпочео на данашњи дан и трајао два дана, у коме је запаљено преко тридесет православних храмова и манастира, чији су крстови искривљени и иконе поломљене, а преко хиљаду православних протерано. Извор: Епархија милешевска
  10. У недјељу Православља, или Чисту како је још зовемо, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Фотије служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог пророка Илије у Јањи. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Драган Пејчић, архијерејски намјесник угљевичко-јањски и Цвико Мојић, јереј Дражен Шљокић, протођакон Славољуб Милошевић и ђакон Светислав Пејчић. ''Велика је одговорност да кажемо за себе да смо православни хришћани и да имамо праву и истиниту веру у Бога. И то не треба да буде код нас повод за гордост, па да кажемо како смо бољи и узвишенији од других, него треба својом врлином и животом да покажемо да смо православни хришћани. То је прави и православни начин сведочења наше вере пред другима'' – рекао је Епископ Фотије у својој бесједи. Литургијско слављење Господа увеличано је рукоположењем, у свештени чин ђакона, дипломираног теолога Миленка Крајишника из Бијељине, дугогодишњег вјероучитеља у Јањи. У име свештенства и вјерног народа парохије јањске старјешина храма, протојереј-ставрофор, Драган Пејчић поклонио је икону Светог Нектарија Егинског Епископу Фотију на молитвено сјећање. Светој тајни причешћа приступио је велики број вјерника за које је, након Литургије, управа парохије, са колом српских сестара, спремила трпезу љубави. Извор: Епархија зворничко-тузланска
  11. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Нишу, уз саслужење братства храма. У препуној цркви, учешће у служењу је узела и НЦПД "Бранко". Након прочитаног одељка из Светог Јеванђеља, јеромонах Нектарије (Ђурић) одржао је поучну беседу. По заамовној молитви уследио је обход око храма, на ком су ученици веронауке из нишке гимназије "Светозар Марковић" из Ниша носили иконе, а затим је прочитан и Синодик који се чита у Недељи Православља. Одмах по завршетку Свете Литургије, у просторијама Светосавског дома, господин Маријан Мишић, директор гимназије "Светозар Марковић", уручио је Преосвећеном Владики Арсенију захвалницу за несебичну подршку ученицима школе. Извор: Епархија нишка
  12. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 17. марта 2019. године, у Недељу Православља, светом архијерејском Литургијом у крипти храма Светог Саве на Врачару. Његовој Светости саслуживао је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве. Извор: Српска Православна Црква
  13. У недељу Православља, 4/17. марта 2019. године, Евхаристијским сабрањем верног народа Божјег, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона. У својој архипастирској поуци, владика Иринеј је између осталог истакао: Ова прва Недеља Великог и часног поста зове се недеља Православља или недеља истините вере. ,, Гледати на Начелника вере Господа Исуса Христа" је сржна мисао апостолског одељка који смо чули данас. Бог не само да ствара свет, Он га и препорађа и васкрсава. ,, Дођи и види", каже Свети апостол Натанаил - опет иста порука као и у данашњем апостолском одељку, али не обичног човека него Спаситеља света, а видевши да Господ зна цео живот његов, Натанаило исповеда веру у Живога Бога. Праву веру, дакле имамо гледајући на ,,Началника и савршитеља вере наше Господа Исуса Христа." Вера није само апстрактно, мисаоно гледање Бога, него је она истинско боговиђење. Живописане иконе Цркве Христове, нису нешто што је случајно настало, оне на једноставан начин приказују Христа Који спасава. Основна истина хришћанске вере је да Бог није неки далеки усамљеник, него један од Тројице који је постао човек. Кроз данашњи празник и ми имамо призвање да очима вере преко светих икона а највише кроз свету Тајну причешћа, трајно осећамо Његово присуство у нашим животима, бивајући и сами апостоли „вере којом се спасавамо”, по речима Светог апостола Павла. Извор: Епархија бачка
  14. Катихета Бранислав Илић: Прва недеља Великог поста – Православља У богатој Светоотачкој литератури период Свете Четрдесетнице се често назива путешествијем. Као што смо кроз припремне недеље, пролазећи одређене врлинске ступњеве, хитали ка узвишеном и светом периоду у коме се сада налазимо, тако се и кроз недеље Великог поста, погружени у молитви и покајању и пролазећи кроз нове духовне ступњеве, савршеном припремом крећемо ка Празнику над празницима који и јесте извор наше Православне вере. Чин литије са иконама и текст Синодика Православља /ПДФ/ Прва недеља Великог поста посвећена спомену победе Православља над иконоборством. Савршавање овог молитвеног спомена потиче из времена Византије (IX века), а настала је у знак сећања на коначну победу Православне Цркве над свим јеретичким учењима, особито над иконоборачким, које је осуђено на Седмом Васељенском Сабору 787. године. У овај недељни дан сећамо се и званичног враћања икона у свете храмове за време благоверне и христољубиве царице Теодоре и цариградског Патријарха Методија, 843. године. Ове 843. године састављен је познати спис под називом Саборник или Синодик Православља, који се у овај дан од тада до данас чита у свим храмовима. У поменутом Синодику између осталог је написано: Ко је Бог велики, као Бог наш! Ти си Бог наш, који једини чиниш чудеса" (Пс. 76:14,15). Оне који су се ругали Твојој слави, Ти си их исмејао; понизитеље Твојих икона и оне који су нападали Твој лик, показао си да су отпадници и хулници. Зато смо благодарни Богу и победи Господа над овим противницима. Борба против иконобораца (иконокласта) и лукавство има други узрок и биће изложено. Одмарајући се после преласка пустиње, задобивши духовни Јерусалим, као одговор на мојсијевску заповест или боље, на Божански позив: на плочи великог камена која је припремљена да прими Писмо, сматрали смо да је праведно да га запишемо у срцу наше браће, и благослов за оне који држе заповести, и проклетство онима који их преступају… Ослањајући се на прочитане Еванђелске приче у овај недељни дан, химнографија такође наглашава важност непоколебиве вере коју требамо имати: Господе, духом Твојим одушовљени Пророци предсказали су као дете од неискусобрачне рођеног, Тебе недостижног и пре јутарње светлости вечно јављеног из нетвране духовне утробе Очеве. Ти си са људима био сједињен и видљив онима на земљи, у милосрђу твоме са Пророцима удостој Твога просветљења и нас који певамо часном и неизреченом Твоме Васкрсењу. Друга стихира нас подсећа на Оваплоћење Бога Логоса, који се нас ради очовечио, и постао видљив те Га због тога потпомогнути апостолским предањем изображавамо: Неописиви Господе, у последња времена благоизволео си да се Оваплотиш и будеш описан. Примио си тело и сва својства његова узео си, осликавајући обличје Твоје у љубави га целивамо, следујући божанственом апостолском предању уздижемо се ка љубави Твојој и примамо благодат исцељења. Важно је спомени да је у првим временима ова недеља била посвећена успомени на Свете Пророке Мојсеја, Арона и Самуила. У данашњој химнографији овог недељног дана сачувано је молитвено помињање светих Пророка, што је свакако један вид остатка из древне службе. Према древном богослужбеном предању у свим катедралним (саборним) храмовима, након посебне заамвоне молитве, служи се молебни канон у Недељу Православља за обраћање оних који су заблудели и отпали од Православне вере. По структури овај чин можемо окарактерисати као молебно – благодарствено пјеније. У саставу овог молебног последовања предвођени Епископом, презвитери, ђакони и сав сабрани народ Божји носећи у рукама свете иконе литијски излазе из храма уз појање одређених тропара, чине опход око храма и литију кроз град. Када се након литијског опхода сви поново врате у храм, на амвон се постављају налоњи на које се полажу свете иконе. После велике јектеније поју се следећи тропари: Тебе, Господе, славећи, ми, недостојне слуге Твоје, захваљујемо на Твојим великим доброчинствима, нама дарованим; хвалимо, благосиљамо, певамо, величамо, и благодаримо на Твојој благости, и као слуге, кличемо Ти са љубављу: Спаситељу наш и добротворе, слава Теби. Слава, глас 3. Као бескорисне слуге које су бесплатно примиле Твоја добра и дарове, Владико, искрено прибегавамо Теби, и према нашим моћима благодарења приносимо, славећи Тебе као свог Добротвора и Створитеља, и гласно кличемо: Слава Теби, Свемилостиви Боже. И сада, и увек, глас 4. Господе, Ти који си живот и васкрсење свих, учврсти ово станиште заувек, као што си утврдио свод Вишњега, и показао лепоту овог светог стана славе Твоје овде доле, и прими молитве које Ти непрестано приносимо, посредством Богородице. Након Светописамских чтенија и сугубе јектеније Архијереј чита следећу молитву: Боже, Свевишњи, Саздатељу и Уредитељу све твари, Који си све испунио Својим величанством, и одржаваш све Својом силом! Теби, нашем најдарежљивијем Господу, приносимо благодарење, иако смо недостојни, јер се Ти ниси одвратио од нас грехова наших ради, већ си нас предухитрио Својом самилошћу. Ти си послао Сина Свога Јединородног ради нашег искупљења, и показао си Своје неизмерно снисхођење према роду људском, јер Ти силно желиш и чекаш да се Теби окренемо и будемо спасени. Ти, који си се понизио до немоћи наше природе, укрепио си нас свесилном благодаћу Духа Твога Светога, утешио нас спасоносном вером и савршеном надом на вечне благослове, и водећи изабране Своје ка Небеском Сиону, сачувај нас као зеницу ока Свога. Исповедамо, Господе, Твоје велико и неупоредиво човекољубље и тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинског Бога нашег и Његове Свете чествујући речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; Њега као Бога и Владику поштујући и клањајући се Њему, а њих (Свете) ради заједничког (нам) Господа и као Његове верне служитеље чествујући и одајући им односно поклоњење. Ово је вера Апостола. Ово је вера Отаца. Ово је вера Православних. Ова вера васељену утврди. Од тога, ми примамо и потврђујемо Саборе Светих Отаца и њихова предања и списе, као и оне који су у сагласности са Божанским Откровењем. И премда има непријатеља Православља и одступника од промислитељског и спасоносног Откровења Господа нашег, ипак је Господ узео у обзир срамоћења слугу Својих, јер је Он оборио хулитеље и непријатеље Православља као подле и бегунце. С тога и благосиљамо и хвалимо оне који су приклонили ум свој у послушности Божанском Откровењу, и који су се борили за то, и тако, следујући Светом Писму и чувајући Предања древне Цркве, ми одбацујемо и проклињемо све који се противе Његовој Истини, ако они, док се чека на њихово обраћење и покајање, одбијају да се покају пред Господом. После ове молитве следе још две краће молитве, изрицање анатеме на све оне који се противе истинском учењу Православне вере, који не признају Свете Тајне Цркве. Потом се узносе благослови за све оне који живе по вери Православној и који су послушни вољи Божјој и вољи Цркве Његове. Архијереј овај молитвени чин завршава молитвом благослова: Пресвета Тројице, прослави све ове, и утврди их у правој вери све до краја, и обрати подриваче и хулитеље православне вере и Христове Цркве, који су се од ње окренули, да би сви могли да познају Твоју вечну истину, заступништвом Пресвете наше Владичице Богородице и Увек дјеве Марије и свих Светих. Просветљени благодаћу Светога Духа који нас је сабрао да прославимо Очевоченог Логоса Божијег, кога изображавамо на светим иконама и Господа нашег који постаде прволик изображења. У ово прву недељу нашег великопосног путовања прослављамо и нашу истинску веру Православну, молитвено се сећајући свих светлих примера из црквене историје који вером својом поразише јеретичко учење које је нарушавало црквено јединство и поредак. Владико, Боже наш, молимо Твоју доброту услиши нас, недостојне слуге Твоје, и оспособи нас да достигнемо до жељеног завршетка ових дана поста које си нам дао на исправљање, те нâс који се дотакосмо предложених блага води ка венцима којима се надамо; и свуци са нас оружје таме, а украси нас оружјем светлости; даруј нам уздржање нелицемерно, молитву без истицања и Теби благопријатну, милостињу без таштине и благоугодну. Род наш украси да у посту и молитви победама блиста. Милосрђем Јединороднога Сина Твога, са Којим си благословен, са јединим пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. (заамвона молитва недеље победе Православља) катихета Бранислав Илић ИЗВОР: Српска Православна Црква Прилог ТВ Храм (Тајна празника):
  15. У организацији Српске православне Црквене општине футошке, у недељу Православља, 25. фебруара 2018. године, у свечаној дворани Светосавског дома, катихета Бранислав Илић је одржао предавање на тему: „Богослужење прве седмице Великог поста и недеља Православља“. Предавача је лепим речима хришћанске љубави и добродошлице најавио протонамесник Миле Мајкић, парох футошки. У свом предавању катихета Бранислав ставио је посебан нагласак на богослужбени живот свештеног периода Свете четрдесетнице, подсетивши да су хришћани дубоко подвижничка и богослужбена бића. Посебна пажња посвећена је Литургији Пређеосвећених дарова која је центар великопосних богослужења, и како је предавач нагласио, која представља један особити дар Цркве у овим пречасним данима. Завршавајући своје предавање катихета Бранислав се осврнуо и на богослужбене особености и химнографију недеље Православља. На крају предавања, сабране је очинским речима поздравио протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма, који је предавачу заблагодарио на поучном, садржајном, јасном и надахнутом предавању. Извор: Радио Беседа
  16. Предавача је лепим речима хришћанске љубави и добродошлице најавио протонамесник Миле Мајкић, парох футошки. У свом предавању катихета Бранислав ставио је посебан нагласак на богослужбени живот свештеног периода Свете четрдесетнице, подсетивши да су хришћани дубоко подвижничка и богослужбена бића. Посебна пажња посвећена је Литургији Пређеосвећених дарова која је центар великопосних богослужења, и како је предавач нагласио, која представља један особити дар Цркве у овим пречасним данима. Завршавајући своје предавање катихета Бранислав се осврнуо и на богослужбене особености и химнографију недеље Православља. На крају предавања, сабране је очинским речима поздравио протопрезвитер Жељко Тешић, настојатељ Световрачевског храма, који је предавачу заблагодарио на поучном, садржајном, јасном и надахнутом предавању. Извор: Радио Беседа
  17. Последња припремна недеља посвећена је спомену на Изгнање Адамово. У химнографији ове недеље спомиње се грехопад наших прародитеља Адама и Еве, чиме се појашњава неопходност подвига поста. Адам и Ева, нису одржали први пост, и пали кроз неуздржање и непослушност, а ми сада кроз добровољно примање подвига уздржања и послушности Цркви на себе, можемо да се подигнемо и повратимо рајско блаженство које су они изгубили. На Литургији се чита Еванђеље које нам сугерише да опраштамо сагрешења ближњима и да постимо не само да други виде него нашег очишћења ради. Четврта и крајња степеница наше припреме јесте праштање. Еванђеља нам јасно казује, да ако не опростимо једни другима сагрешења, неће ни нама опростити Господ сагрешења наша. Такође, у молитву Господњој ми се молимо да Господ нама опрости као што ми опраштамо другима. Отац Александар Шмеман о значају праштања говори: „Опростити другоме, примити опроштај од другога! То је прави повратак од отуђености ка јединству, од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Јер опростити другоме уопште није једноставно. Често говоримо о томе да више „ни не обраћамо пажњу" на недостатке других људи - и још горе - да смо ,,дигли руке од других људи". Па зар то није равнодушност, зар то није презрење и зар то није цинизам? Да опрости другоме и прими опроштај од другога може само онај ко је свим својим бићем осетио и схватио сав ужас одсуства љубави у свету, сву бездану тугу човекове самоће на коју је човек осудио себе својим себељубљем и својом гордошћу. Све то у себи садржи молитва коју Црква на недељу праштања упућује Богу: „Не одврати лица Свога од мене, јер тугујем...". (из књиге тајне празника) Ове недеље црква нас подсећа и на све светле примере угодника Божјих који су посту и подвигу просијали, како би и ми следили њихов пример. Богослужење се прилагођава теметици праштања као крајњем степенику наше спремности за почетак посног путешествија. Благодаримо Ти Христе Боже наш, што си нам садашње време поста управио на спасење, и за кратко време наше највеће духовне ране вешто излечио и свукао са нас мноштво грехова. Ми ти се молимо, свеблаги, удаљи од нас, у време поста , свако фарисејско лицемерје и јудејску опорост. Одагнај (од нас) преузношење због уздржања и уклони свако забрањено дело, реч и помисао . Испуни нас Духом Светим, светлошћу и истином коју си законоположио . Учврсти нас у борби против страсти; укрепи нас у рату против греха. Припреми нас за уздржавање од хране и удаљавање од злих делâ да бисмо следили за Тобом, Који си нам преко поста показао победу над ђаволом, и били причасници смрти и васкрсења, и наслађивали се у вечном животу који си припремио гладнима и жеднима Твоје правде. Род наш, постом и вером у Тебе, оснажи у борби против сваког непријатеља . Јер си Ти Бог наш и Спаситељ, и Теби приличи слава, са беспочетним Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин (заамвона молитва недеље праштања) У свим нашим храмовима у недељу сиропусну увече служи се такозвано прашчално вечерње, које у свом поретку садржи и неке особености. До вечерњег входа вечерње је уобичајено, а након молитве свјете тихиј поје се велики великопосни прокимен који ћемо наизменично са још једним великим великопосним прокимном, појати за време свете Четрдесетнице такође на недељном вечерњем. За време појања овог прокимена презвитер са себе скида свечане одежде и на себе ставља пурпурни или љубичасти епитрахиљ и поредак вечерњег од овог момента добија великопосни карактер што значи да смо богослужбено већ закорачили у велики и свети период Свете Четрдесетнице. На крају богослужења једни од других тражимо опроштај и једни други опраштамо, како би потпуно припремљени и измирени са свима ступили на пут подвига. Архиепископ Аверкије (Таушев) помиње једну лепу манастирску праксу: У светој Земљи многи подвижници су после прашчалног вечерњег одлазили да читав Велики пост проведу у пустињи, а у свој манастир би се вратили тек за Лазареву суботу. Многи не би ни доживели повратак. Управо ради таквих било је прихваћено да се приликом овог дирљивог обреда међусобног праштања певају стихире Пасхе: „Да воскреснет Бог“ и „Пасха Свјашченаја нам дњес показасја“. Певање ових песама и даље је уобичајено у многим манастирима. Оно бодри слабост људи, који као да страхују пред дугим данима строгог поста, и доводи нас до саме границе светлог славља празника Васкрсења Христовог. Посно пролеће је дошло! Цвет покајања; Очистимо се брао и сестре од свих зала, Вапијући дародавцу светлости, Слава ти Човекопљубче! Почнимо радосно време поста, Припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, Очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа, да би се, усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето Васкрсење Његово! (стихире на Господи возвах недељно вечерње сиропусне недеље) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква
  18. Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, началствовао је 10. марта 2019. године, у Недељу сиропусну - Недељу праштања, светом архијерејскм Литургијом у цркви Светог Саве на Врачару. Саслуживало је братство Светосавског храма: протојереј Ненад Јовановић, јереји Драган Шовљански и Бранислав Кличковић, протођакон Младен Ковачевић и ђакон Радомир Врућинић. -Јеванђеље нам јасно казује да ако не опростимо једни другима сагрешења неће ни нама Господ опростити сагрешења наша, подсетио је присутне протојереј Ненад Јовановић после читања зачала јеванђелисте Матеја. Многобројни верни народ пришао је светој Чаши, причестивши се и на тај начин пројављујући живу Цркву Христову. Као и сваке недеље, благољепију литургијског сабрања допринели су чланови хора Мокрањац, под диригентском палицом др Катарине Станковић, као и студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Последњи дан пред почетак Великога поста Црква од давнина назива Недељом праштања. На тај дан у црквама се читају Христове речи: Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења. Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и верени народ - мирећи се једни са другима - улази у пост, у период очишћења, продубљења и освећења живота. Извор: Српска Православна Црква
  19. Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања“. На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења “ . Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми – мирећи се једни са другима – улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота. Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и променом нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања“. Зашто? Зашто се у нама – истовремено са буђењем наше савести – јавља баш та неодољива жеља да праштамо и да нам буде опроштено, и то као први захтев који савест упућује нашој свести? Зато што савест открива нашем сазнању да је суштина нашег зла и неправде у отуђењу од других и греху према другима. Достојевски је кроз уста старца Зосиме рекао: „Свако је пред свима крив за све…“. Ове речи нам – на први поглед – изгледају не само као неодрживо преувеличавање, већ као и потпуни апсурд. „По чему сам ја крив пред другима?“ – увређено и надмено протестује наш разум, наше „спољашње“ сазнање. Што се тиче „морала“ сви ће се, по свој прилици, сагласити са тим да човек без сумње мора бити у свом животу пред неким и због нечега крив. Међутим, заговорници таквог „морала“ нас умирују тврдњом да је то нешто што је сасвим „нормално“ за људски живот. Оставимо разум његовој надменој пометености, оставимо и морал његовим објашњењима и оправдањима. Послушајмо савест, тамо унутра, дубоко, дубоко у нама, где нам тихи, али и строги и беспоштедни глас говори: крив си! У чему је та моја кривица? Не, она није ни у једној појединачној увреди и свађи коју сам имао са ближњима, јер је то нешто што је у људском животу заиста неизбежно. Та кривица није ни у мојим површним препиркама са другима, нити у мојим безначајним љутњама. Не, то је једна сасвим другачија кривица, кривица које ненадано почињем да постајем свестан, схватајући да се ради о самољубљу које је захватило саме темеље мога живота , које у потпуности прожима тај мој живот, због кога сам се отуђио и удаљио од „другога“, од „других“, почевши да сваког „другог“ и све „друге“ доживљавам искључиво као средство. Чак и онда када неког волим, та љубав је изнутра затрована и осакаћена мојом егоцентричношћу : као да и у љубави желим да волим само себе. Савест, и једино савест, може човеку да са беспоштедном јасношћу покаже свет као свет у коме се свако бори против свакога, као свет у коме важе искључиво правила „напада“ и „одбране“, као арену немилосрдне борбе за животни опстанак. Стално мислимо да су други ти који чине неправду, мрзе и проливају крв. Друге државе, други народи, друге владе. Али, погледајмо мало у себе и схватићемо да је управо у нама главни извор тог отуђења и тих деоба, те борбе свих са свима на коју трошимо читав свој живот и на коју се своди читав наш живот. И тек када то осетимо у себи, када то схватимо постајемо способни да унутарњим слухом чујемо истину речи Ф. М. Достојевског: „Свако је пред свима крив за све“, као и истину речи Светог Серафима Саровског који каже: „Смири се и око тебе ће се спасти хиљаде…“. Смири се: а то пре свега значи – спаси се од те твоје исконске поробљености отуђеношћу, спаси се од те твоје унутарње отуђености од истинског живота и других људи, спаси се од робовања рату „свих против свих“ у коме живимо. Опростити другоме, примити опроштај од другога! То је прави повратак од отуђености ка јединству, од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Јер опростити другоме уопште није једноставно. Често говоримо о томе да више „ни не обраћамо пажњу“ на недостатке других људи – и још горе – да смо ,,дигли руке од других људи“. Па зар то није равнодушност, зар то није презрење и зар то није цинизам? Да опрости другоме и прими опроштај од другога може само онај ко је свим својим бићем осетио и схватио сав ужас одсуства љубави у свету, сву бездану тугу човекове самоће на коју је човек осудио себе својим себељубљем и својом гордошћу. Све то у себи садржи молитва коју Црква на недељу праштања упућује Богу: „Не одврати лица Свога од мене, јер тугујем…“. И, гле, ту је она светла туга, она једина туга којом можемо да схватимо сами корен, саму суштину и силу зла, а то је – хладно срце, недостатак љубави, тријумф усамљене и на усамљеност осуђене гордости људске. Молитва да опростимо другом, чежња да нам буде опроштено… Као што тугује мало дете које је нешто скривило својој мајци, јер тај свој преступ доживљава као могући губитак раја мајчине љубави, тако и свако од нас схвата да управо од тог обраћења душе, од тог раскрављења срца, од те чежње да се измиримо са другима започиње разрушење зла у нама. И стога, ма колико све ово о чему говоримо било страно духу времена и далеко од нашег охладнелог и огрубелог живота у коме наметнути „колективизам“ човеку не доноси обећану срећу, већ само још више појачава његову самоћу, јасно је да се искључиво ту, у сили савести, у чежњи за праштањем, у покајничком обраћењу душе налази почетак наше духовне обнове. ЗААМВОНА МОЛИТВА У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ Благодаримо Ти Христе Боже наш, што си нам садашње време поста управио на спасење, и за кратко време наше највеће духовне ране вешто излечио и свукао са нас мноштво грехова. Ми ти се молимо, свеблаги, удаљи од нас, у време поста, свако фарисејско лицемерје и јудејску опорост. Одагнај (од нас) преузношење због уздржања и уклони свако забрањено дело, реч и помисао. Испуни нас Духом Светим, светлошћу и истином коју си законоположио. Учврсти нас у борби против страсти; укрепи нас у рату против греха. Припреми нас за уздржавање од хране и удаљавање од злих делâ да бисмо следили за Тобом, Који си нам преко поста показао победу над ђаволом, и били причасници смрти и васкрсења, и наслађивали се у вечном животу који си припремио гладнима и жеднима Твоје правде. Род наш, постом и вером у Тебе, оснажи у борби против сваког непријатеља. Јер си Ти Бог наш и Спаситељ, и Теби приличи слава, са беспочетним Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин. Преузето из књиге: Протојереј Александар Шмеман, „Тајне празника“
  20. Последња припремна недеља посвећена је спомену на Изгнање Адамово. У химнографији ове недеље спомиње се грехопад наших прародитеља Адама и Еве, чиме се појашњава неопходност подвига поста. Адам и Ева, нису одржали први пост, и пали кроз неуздржање и непослушност, а ми сада кроз добровољно примање подвига уздржања и послушности Цркви на себе, можемо да се подигнемо и повратимо рајско блаженство које су они изгубили. На Литургији се чита Еванђеље које нам сугерише да опраштамо сагрешења ближњима и да постимо не само да други виде него нашег очишћења ради. Четврта и крајња степеница наше припреме јесте праштање. Еванђеља нам јасно казује, да ако не опростимо једни другима сагрешења, неће ни нама опростити Господ сагрешења наша. Такође, у молитву Господњој ми се молимо да Господ нама опрости као што ми опраштамо другима. Отац Александар Шмеман о значају праштања говори: „Опростити другоме, примити опроштај од другога! То је прави повратак од отуђености ка јединству, од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Јер опростити другоме уопште није једноставно. Често говоримо о томе да више „ни не обраћамо пажњу" на недостатке других људи - и још горе - да смо ,,дигли руке од других људи". Па зар то није равнодушност, зар то није презрење и зар то није цинизам? Да опрости другоме и прими опроштај од другога може само онај ко је свим својим бићем осетио и схватио сав ужас одсуства љубави у свету, сву бездану тугу човекове самоће на коју је човек осудио себе својим себељубљем и својом гордошћу. Све то у себи садржи молитва коју Црква на недељу праштања упућује Богу: „Не одврати лица Свога од мене, јер тугујем...". (из књиге тајне празника) Ове недеље црква нас подсећа и на све светле примере угодника Божјих који су посту и подвигу просијали, како би и ми следили њихов пример. Богослужење се прилагођава теметици праштања као крајњем степенику наше спремности за почетак посног путешествија. Благодаримо Ти Христе Боже наш, што си нам садашње време поста управио на спасење, и за кратко време наше највеће духовне ране вешто излечио и свукао са нас мноштво грехова. Ми ти се молимо, свеблаги, удаљи од нас, у време поста , свако фарисејско лицемерје и јудејску опорост. Одагнај (од нас) преузношење због уздржања и уклони свако забрањено дело, реч и помисао . Испуни нас Духом Светим, светлошћу и истином коју си законоположио . Учврсти нас у борби против страсти; укрепи нас у рату против греха. Припреми нас за уздржавање од хране и удаљавање од злих делâ да бисмо следили за Тобом, Који си нам преко поста показао победу над ђаволом, и били причасници смрти и васкрсења, и наслађивали се у вечном животу који си припремио гладнима и жеднима Твоје правде. Род наш, постом и вером у Тебе, оснажи у борби против сваког непријатеља . Јер си Ти Бог наш и Спаситељ, и Теби приличи слава, са беспочетним Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин (заамвона молитва недеље праштања) У свим нашим храмовима у недељу сиропусну увече служи се такозвано прашчално вечерње, које у свом поретку садржи и неке особености. До вечерњег входа вечерње је уобичајено, а након молитве свјете тихиј поје се велики великопосни прокимен који ћемо наизменично са још једним великим великопосним прокимном, појати за време свете Четрдесетнице такође на недељном вечерњем. За време појања овог прокимена презвитер са себе скида свечане одежде и на себе ставља пурпурни или љубичасти епитрахиљ и поредак вечерњег од овог момента добија великопосни карактер што значи да смо богослужбено већ закорачили у велики и свети период Свете Четрдесетнице. На крају богослужења једни од других тражимо опроштај и једни други опраштамо, како би потпуно припремљени и измирени са свима ступили на пут подвига. Архиепископ Аверкије (Таушев) помиње једну лепу манастирску праксу: У светој Земљи многи подвижници су после прашчалног вечерњег одлазили да читав Велики пост проведу у пустињи, а у свој манастир би се вратили тек за Лазареву суботу. Многи не би ни доживели повратак. Управо ради таквих било је прихваћено да се приликом овог дирљивог обреда међусобног праштања певају стихире Пасхе: „Да воскреснет Бог“ и „Пасха Свјашченаја нам дњес показасја“. Певање ових песама и даље је уобичајено у многим манастирима. Оно бодри слабост људи, који као да страхују пред дугим данима строгог поста, и доводи нас до саме границе светлог славља празника Васкрсења Христовог. Посно пролеће је дошло! Цвет покајања; Очистимо се брао и сестре од свих зала, Вапијући дародавцу светлости, Слава ти Човекопљубче! Почнимо радосно време поста, Припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, Очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа, да би се, усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето Васкрсење Његово! (стихире на Господи возвах недељно вечерње сиропусне недеље) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква
  21. Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају: Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије. (кондак) Трећа припремна недеља посвећена је причи о страшном суду. Наиме, пре свега у суботу месопусну посебно се сећамо свих упокојених хришћана. Како би лакше спознали тајну смрти, пред верне се износи један дан посвећен молитви за упокојене, подсећајући и нас на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене. Ове Задушнице су једине које познаје древно богослужбено предање, док су сви остали задушни дани одређивани касније. Ове суботе Црква се посебно моли за оне упокојене, који, по речима синаксара, прописане псалме и песме спомена не добише, то јест за оне који, услед неких изузетних околности у којима се упокојише, нису били удостојени одговарајућег хришћанског погреба. Помињање упокојених одређено је за ову суботу зато што се следећег дана, на месопусну недељу, Црква сећа Страшног суда, на који ће изаћи сви људи, како живи тако и упокојени. По хришћанској љубави, молећи се за своје избављење од осуде на том последњем суду Божијем, ми се молимо да Бог помилује и наше упокојене сроднике. Еванђелска парабола о страшном суду и сва химнграфија у овај недељни дан казују нам о љубави и милосрђу Божијем према васцелој творевини, јер Господ жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Љубав представља суштину хришћанског етоса, а свако одсуство љубави одводи нас до греха и одпадања од Бога. Трећа степеница наше припреме јесте делатна љубав према дугим људима, угледајући се на Господа који ће нам у дан суда судити по својој љубави. ИЗВОР: Епархија тимочка ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ:
  22. Када дођеш Боже на Земљу са славом, и када све задрхти, и река огњена пред судиштем кад потече, књиге се отворе, и тајне сазнају: Тада ме избави од огња неугасивог и удостој ме да станем са десне стране Тебе, Праведног Судије. (кондак) Трећа припремна недеља посвећена је причи о страшном суду. Наиме, пре свега у суботу месопусну посебно се сећамо свих упокојених хришћана. Како би лакше спознали тајну смрти, пред верне се износи један дан посвећен молитви за упокојене, подсећајући и нас на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене. Ове Задушнице су једине које познаје древно богослужбено предање, док су сви остали задушни дани одређивани касније. Ове суботе Црква се посебно моли за оне упокојене, који, по речима синаксара, прописане псалме и песме спомена не добише, то јест за оне који, услед неких изузетних околности у којима се упокојише, нису били удостојени одговарајућег хришћанског погреба. Помињање упокојених одређено је за ову суботу зато што се следећег дана, на месопусну недељу, Црква сећа Страшног суда, на који ће изаћи сви људи, како живи тако и упокојени. По хришћанској љубави, молећи се за своје избављење од осуде на том последњем суду Божијем, ми се молимо да Бог помилује и наше упокојене сроднике. Еванђелска парабола о страшном суду и сва химнграфија у овај недељни дан казују нам о љубави и милосрђу Божијем према васцелој творевини, јер Господ жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Љубав представља суштину хришћанског етоса, а свако одсуство љубави одводи нас до греха и одпадања од Бога. Трећа степеница наше припреме јесте делатна љубав према дугим људима, угледајући се на Господа који ће нам у дан суда судити по својој љубави. ИЗВОР: Епархија тимочка
  23. У светлости друге припремне недеље Свете и велике четрдесетнице доносимо текст катихете Бранислава Илића под насловом Недеља о блудном сину (о љубави Очевој) (Κυριακὴ τοῦ Ἀσώτου Υἱοῦ). Удаљих се од Твоје славе Оче, безумно, и међу злима потроших богатство које си ми предао. Зато Ти глас блудног сина приносим: Сагреших пред Тобом, Оче Милостиви, прими ме у покајању, и учини ме да будем као један од слугу Твојих.(кондак) Друга припремна недеља кроз еванђелску причу и химнографију открива вернима димензију покајња као повратак из греховног изгнанства. Са друге стране поучени Очевом љубављу позвани смо да себе испунимо управо таквом Божанском неизмерном љубављу. Покајње и љубав представљају другу степеницу наше припреме за подвиг поста. Тематика ове недеље нас подсећа да ниједан грех не може да победи неизмерно човекољубље Божје, те стога, тугујући због својих грехова, човек никада не треба да падне у очајање. Неко од духоносних отаца је дивно рекао, када би се изгубиле све књиге написане о томе шта је говорио и шта је чинио Господ, а да је сачувана само ова једна прича о љубави Очевој, ми би смо имали целу поруку светог Еванђеља. Богослужбене химне недеље љубави Очеве нас подсећају на реалност греха и могућност покајања. Са друге стране богослужење нас позива да се вратимо на прави пут спасења: Верни, хајде да се уздржавамо од покварених замки, од штетних страсти да бисмо задобили живот божанског крста и вратили се са блудним сином, нашем правом дому... Господе, блудни глас приносим ти, пред Твојим очима сагреших ти добри, потроших богатство које си ми даровао, прими ме у покајању и спаси ме! У овој недељи, као и у следеће две, месопусну и сиропусну, на недељном јутрењу имамо једну богослужбену спцифичност. После певања полијелејних псаламаХвалите имја Господње и Исповједајтесја Господеви поје се тужни и носталгични 136. псалам: На рекама Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо, када се опоменусмо Сиона. На врбама посред њега обесисмо харфе наше. Јер тамо нас запиташе они који нас заробише за речи певања, и који нас одведоше за песме (наше): Певајте нам од песама Сионских. Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој? Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога. Помени, Господе, синове Едомске у дан Јерусалимов који говораху: порушите, порушите, до темеља његовог! Кћери Вавилонска, злонесрећнице, блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила; блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен. Појање овог псалма треба да подсети нас грешне на жалосно стање у коме се налазимо, на ропство ђаволу и греху, како бисмо се покајали онако како су се Јудејци некада кајали, свесни свог ропског положаја у Вавилону. Ова тужна химна данас јасно изражава нашу туту због тога што смо изгубили своју небеску отаџбину и подсећа нас на неопходност да се кајемо како бисмо се удостојили радости повратка у небеску отаџбину. У ову недељу, као и у месопусну и сиропусну пева се и посебан канон Триода. катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква ПРИЛОГ ТВ ХРАМ:
  24. Удаљих се од Твоје славе Оче, безумно, и међу злима потроших богатство које си ми предао. Зато Ти глас блудног сина приносим: Сагреших пред Тобом, Оче Милостиви, прими ме у покајању, и учини ме да будем као један од слугу Твојих.(кондак) Друга припремна недеља кроз еванђелску причу и химнографију открива вернима димензију покајња као повратак из греховног изгнанства. Са друге стране поучени Очевом љубављу позвани смо да себе испунимо управо таквом Божанском неизмерном љубављу. Покајње и љубав представљају другу степеницу наше припреме за подвиг поста. Тематика ове недеље нас подсећа да ниједан грех не може да победи неизмерно човекољубље Божје, те стога, тугујући због својих грехова, човек никада не треба да падне у очајање. Неко од духоносних отаца је дивно рекао, када би се изгубиле све књиге написане о томе шта је говорио и шта је чинио Господ, а да је сачувана само ова једна прича о љубави Очевој, ми би смо имали целу поруку светог Еванђеља. Богослужбене химне недеље љубави Очеве нас подсећају на реалност греха и могућност покајања. Са друге стране богослужење нас позива да се вратимо на прави пут спасења: Верни, хајде да се уздржавамо од покварених замки, од штетних страсти да бисмо задобили живот божанског крста и вратили се са блудним сином, нашем правом дому... Господе, блудни глас приносим ти, пред Твојим очима сагреших ти добри, потроших богатство које си ми даровао, прими ме у покајању и спаси ме! У овој недељи, као и у следеће две, месопусну и сиропусну, на недељном јутрењу имамо једну богослужбену спцифичност. После певања полијелејних псаламаХвалите имја Господње и Исповједајтесја Господеви поје се тужни и носталгични 136. псалам: На рекама Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо, када се опоменусмо Сиона. На врбама посред њега обесисмо харфе наше. Јер тамо нас запиташе они који нас заробише за речи певања, и који нас одведоше за песме (наше): Певајте нам од песама Сионских. Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој? Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога. Помени, Господе, синове Едомске у дан Јерусалимов који говораху: порушите, порушите, до темеља његовог! Кћери Вавилонска, злонесрећнице, блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила; блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен. Појање овог псалма треба да подсети нас грешне на жалосно стање у коме се налазимо, на ропство ђаволу и греху, како бисмо се покајали онако како су се Јудејци некада кајали, свесни свог ропског положаја у Вавилону. Ова тужна химна данас јасно изражава нашу туту због тога што смо изгубили своју небеску отаџбину и подсећа нас на неопходност да се кајемо како бисмо се удостојили радости повратка у небеску отаџбину. У ову недељу, као и у месопусну и сиропусну пева се и посебан канон Триода. катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква ПРИЛОГ ТВ ХРАМ:
×
×
  • Create New...