Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нво'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 11 results

  1. Право име „владике Симеона“ је , иначе, типично црногорско – Рихард Минихофер. Минихофер, алијас Симеон которски са сједиштем у Бечу, ријешио је, како се то већ на Западу ради, да заради још једну плату. Прије подне ради као службеник бечке полиције, а поподне глуми „црногорског владику“. Сазнајемо да је на распопском конкурсу глатко прошао пошто ради у полицији. Распопска НВО тзв. ЦПЦ као класична полицијска творевина предност у оваквим случајевима даје колегама – доказаним и провереним полицајцима са искуством. Челник НВО „Црногорска православна црква“ Мираш Дедеић подржао је владин нацрт Закона о слободи вјероисповијести и вјерским заједницама. Он је исказао наду да ће се доношењем то законског акта „напокон увести ред у овој области“ и поновио да „без Црне Горе нема ни ЦПЦ, а без ЦПЦ нема ни Црне Горе“. Распоп Дедеић је, на свечаности поводом 25 година регистрације НВО ЦПЦ у полицијској станици на Цетињу, рекао да та невладина организација наставља „своју мисао“. Како преносе медији, прослави регистрације НВО ЦПЦ полицијској станици присуствовали су „бројни представници Владе и Скупштине Црне Горе, јавни и културни посленици“.
  2. Историја Црне Горе богата је преварантима разне врсте, али невладина организација "црногорска православна црква" чврсто држи високо мјесто када су обмане у питању. Најновији примјер јесте чињеница да је тзв. владика которски и приморски НВО ЦПЦ Симеон истовремено и службеник бечке полиције. Право име „владике Симеона“ је , иначе, типично црногорско – Рихард Минихофер. Минихофер, алијас Симеон которски са сједиштем у Бечу, ријешио је, како се то већ на Западу ради, да заради још једну плату. Прије подне ради као службеник бечке полиције, а поподне глуми „црногорског владику“. Сазнајемо да је на распопском конкурсу глатко прошао пошто ради у полицији. Распопска НВО тзв. ЦПЦ као класична полицијска творевина предност у оваквим случајевима даје колегама – доказаним и провереним полицајцима са искуством. Челник НВО „Црногорска православна црква“ Мираш Дедеић подржао је владин нацрт Закона о слободи вјероисповијести и вјерским заједницама. Он је исказао наду да ће се доношењем то законског акта „напокон увести ред у овој области“ и поновио да „без Црне Горе нема ни ЦПЦ, а без ЦПЦ нема ни Црне Горе“. Распоп Дедеић је, на свечаности поводом 25 година регистрације НВО ЦПЦ у полицијској станици на Цетињу, рекао да та невладина организација наставља „своју мисао“. Како преносе медији, прослави регистрације НВО ЦПЦ полицијској станици присуствовали су „бројни представници Владе и Скупштине Црне Горе, јавни и културни посленици“. View full Странице
  3. Version

    3 downloads

    Да ли је вoјска Краљевине СХС тј Југoславије имала тактику кoја је oдгoварала њенoм наoружању? Да ли је oна, с друге стране, имала бoрбене пoступке и бoрбена средства пoтребна за успешнo заустављање пoтенцијалнoм непријатељу? Најзад, да ли је њена oрганизација била целисхoдна?
  4. ПРИТУЖБЕ лезбијског удружења "Лабрис" биле су довољне да просветне власти оспоре употребу шест средњошколских уџбеника у наредној школској години. Завод за унапређивање квалитета образовања оценио је да уџбеници морају да буду "поправљени" до јесени, а ако издавачи то не учине, Министарство просвете може да забрани њихову употребу. Спорни су садржаји у којима се помиње ЛГБТ популација. То је засметало "удружењу Л", како га назива повереница за заштиту равноправности, не желећи да открије да је реч о лезбијској организацији "Лабрис". Од јесени, како сада ствари стоје, за шест предмета у медицинским и другим стручним школама неће постојати никакви уџбеници. Реч је о издањима Завода за уџбенике - "Интерне болести са негом 2", "Здравствена нега III", "Психологија за други разред гимназије", "Психологија" за трећи и четврти разред трговинских, угоститељско-туристичких и школа за личне услуге, "Неуропсихијатрија" и "Дечија неуропсихијатрија". У извештају који је потписала повереница за равноправност наводи се да се њима дискриминишу припадници ЛГБТ популације, на основу сексуалне оријентације. Социолог, проф. др Слободан Антонић, сматра да је кључни "злочин" ових уџбеника не то што су дискриминативни, већ зато што нису афирмативни по ЛГБТ популацију. - "Анализа" коју је урадила ова спонзорисана НВО инсистира на томе да у уџбеницима могу да стоје само искази који су "афирмативни и тачни". То значи да искази који су само тачни, а не и афирмативни, морају бити одбачени као неприхватљиви - напомиње проф. Антонић. - У једном од уџбеника наводи се: "Осим хетеросексуалне постоји и хомосексуална проституција, и то чешће мушка него женска". У "Анализи" се, међутим, тражи да се ова - иначе неспорно тачна констатација - "избаци" зато што "не постоји потреба за истицањем мушке 'хомосексуалне проституције', јер се тиме стварају предрасуде, које воде у стварање дискриминаторног односа према геј мушкарцима". Антонић проналази још примера које ауторке из "Лабриса" желе да уклоне: "У групе са високом учесталошћу хепатитиса Б" спадају и "сексуално промискуитетне особе (нарочито хомосексуалци)", иако је то статистички тачно. Смета им и исказ: "Објекат сексуалног нагона је по правилу јединка супротног пола", па траже да се избаци цела реченица. - ЛГБТ тужитељи неће да буду "изузеци". Зато они траже да се избаци наведена реченица или да се замени реченицом "објекат сексуалног нагона је јединка супротног и/или истог пола" - каже Антонић. - Тиме се посредним путем хоће постићи нормативно изједначавање ове две врсте сексуалне праксе, али и друштвених односа и идентитета које на њима почивају. То и јесте идеја тзв. ЛГБТ инклузије, а управо одсуство ЛГБТ инклузије се замера српским уџбеницима. О томе да му је шест уџбеника непожељно у учионицама, издавач, Завод за уџбенике, још није обавештен. Према речима Јелене Ивановић, директорке сектора за стратегију и развој Завода за уџбенике, Министарство им још није упутило обавештење, а када га добију, поступиће најефикасније могуће, како би ђаци што пре имали уџбенике на располагању. Нада Трифковић, директорка Медицинске школе "Београд", потврђује за "Новости" да су начули како од јесени спорни уџбеници неће бити у употреби. - Званично обавештење још нисмо добили, јер оно стиже на крају школске године - каже Нада Трифковић. - Наша школа већ има проблем са мањком уџбеника, а са овим ће тај проблем бити још већи. Већина уџбеника је стара и неке ствари су превазиђене, али опет је боље да их имамо. Аутор уџбеника, "Психологије", Бора Кузмановић за "Новости" објашњава да, када је чуо за оспоравања његовог дела, издавачима је рекао да избаце пасус који говори о хомосексуализму, јер није толико важан. - Уџбеник је из 1980. и како су се мењала упутства СЗО по питању хомосексуалности, ја сам мењао терминологију - каже он. - У последњем издању није било ништа погрешно, ништа што би могло да увреди ову популацију. Писао сам неутрално, а то очигледно није довољно. АУТОРКАМА "Лабриса" сметају и реченице "Трагање за сопственим идентитетом и интегритетом доводи адолесценте до предворја жеље за супротним полом" и "У адолесценцији, сексуално сазревање прати развој снажног интересовања за супротни пол и појава еротске страсти" - тражећи да уместо супротан, равноправно пише и исти и оба пола. Слободан Антонић поставља и питање границе - да ли ће доћи тренутак када ће са захтевима о инклузији појавити и људи који имају страст према другачијим предметима жеље - животињама, мртвима, стварима... И. Мићовић
  5. „Прво су помпезно најављивали да ће тражити брисање свих уписа црквене имовине у катастру, а то значи да су свим грађанима хтјели да пониште правоснажна решења о њиховом праву својине на кућама, земљишту и другим непокретностима, а све са циљем како би поништили правоснажна решења којим су утврђена својинска права Цркве над црквама, манастирима и црквеном имовином на исти начин као што је то чињено вјековима“, казао је отац Велибор. Казао је да су из ове НВО више пута пред црногорском јавношћу износили грубе неистине, попут оних да су за своју иницијативу добили подршку из Управе за некретнине, што су одговорни из тог државног органа сјутрадан демантовали, као и неистину да је нацрт закона о вјероисповијести из 2015. године својевремено одобрила Венецијанска комисија. „Ових дана видимо да од Скупштине Црне Горе траже да усвоји закон о вјероисповјести који још није ни стигао до Скупштине, а са друге стране и они најављују да ће да предложе некакав свој закон, па се ту више не зна ни ко пије ни ко плаћа. Такође, дјеловање те групације прати константно и брутално изношење неистина попут оне да је нацрт закона о слободи вјероисповијести из 2015. године одобрен од стране Венецијанске комисије, а и врапци на гранама знају да је нацрт закона код Венецијанске комисије повукла управо Влада Црне Горе“, подсјећа он. Колико је шаренолика и неозбиљна ова прича, додаје отац Велибор, најбоље се види по томе што су се међу потписницима Иницијативе за отимање црквене имовине нашли чак и Макс Лубурић и Анте Павелић, па је једина жеља читаве ујдурме у вези са одузимањем имовине СПЦ уношење конфузије и немира међу црногорске грађане. „Мислим да је у питању жеља те групације за медијским рекламирањем и узурпацијом јавности, јер је свима познато да је пројекат тзв. Црногорске православне цркве одавно доживио фијаско и сада му се кроз овакав начин покушава дати вјештачко дисање. Довољно говори чињеница да и послије више мјесеци дјеловања те дружине још не постоји њихов јасно формулисан став. Њима ништа није јасно осим жеље да унесу немир у Црну Гору и евентуално отму црквену имовину“, закључио је отац Велибор Џомић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Коментаришући за „Спутник“ последњу иницијативу НВО „Аманет“ за одузимање црквене имовине, која је у медијима у Црној Гори добила значајан простор, протојереј ставрофор др Велибор Џомић је казао да се „након фарсе од сакупљања медијских потписа за ту иницијативу још не може знати како та ’дружина‘ мисли да изведе свој наум отимања црквене имовине“. „Прво су помпезно најављивали да ће тражити брисање свих уписа црквене имовине у катастру, а то значи да су свим грађанима хтјели да пониште правоснажна решења о њиховом праву својине на кућама, земљишту и другим непокретностима, а све са циљем како би поништили правоснажна решења којим су утврђена својинска права Цркве над црквама, манастирима и црквеном имовином на исти начин као што је то чињено вјековима“, казао је отац Велибор. Казао је да су из ове НВО више пута пред црногорском јавношћу износили грубе неистине, попут оних да су за своју иницијативу добили подршку из Управе за некретнине, што су одговорни из тог државног органа сјутрадан демантовали, као и неистину да је нацрт закона о вјероисповијести из 2015. године својевремено одобрила Венецијанска комисија. „Ових дана видимо да од Скупштине Црне Горе траже да усвоји закон о вјероисповјести који још није ни стигао до Скупштине, а са друге стране и они најављују да ће да предложе некакав свој закон, па се ту више не зна ни ко пије ни ко плаћа. Такође, дјеловање те групације прати константно и брутално изношење неистина попут оне да је нацрт закона о слободи вјероисповијести из 2015. године одобрен од стране Венецијанске комисије, а и врапци на гранама знају да је нацрт закона код Венецијанске комисије повукла управо Влада Црне Горе“, подсјећа он. Колико је шаренолика и неозбиљна ова прича, додаје отац Велибор, најбоље се види по томе што су се међу потписницима Иницијативе за отимање црквене имовине нашли чак и Макс Лубурић и Анте Павелић, па је једина жеља читаве ујдурме у вези са одузимањем имовине СПЦ уношење конфузије и немира међу црногорске грађане. „Мислим да је у питању жеља те групације за медијским рекламирањем и узурпацијом јавности, јер је свима познато да је пројекат тзв. Црногорске православне цркве одавно доживио фијаско и сада му се кроз овакав начин покушава дати вјештачко дисање. Довољно говори чињеница да и послије више мјесеци дјеловања те дружине још не постоји њихов јасно формулисан став. Њима ништа није јасно осим жеље да унесу немир у Црну Гору и евентуално отму црквену имовину“, закључио је отац Велибор Џомић. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. Јесу ли тзв. заштитари, “они који су плаћени да воле животиње“, једини противници гајења крзнашица овде? И да ли им и зашто власти иду низ длаку, па све до репа или даље? Пуштајући тиме низ воду породице више стотина одгајивача чинчила у земљи Чији аргументи за даљи опстанак, у најкраћем, гласе: ми све извозимо, сами смо инвестирали, упослили наше породице, природа посла захтева највише стандарде добробити животиња, не тражимо субвенције…. Можда и баш зато? Иако су и овој, као и, али листом, свим претходним владама, била пуна уста приче о робној извозно оријентисаној пољопривреди као једном од стратешких опредељења, даља судбина гајења чинчила (крзнашица, у целини) није до краја извесна, почев од наредне године. Уз битну напомену да је реч о делатности која потпуно и у целости испуњава поменуте критеријуме с којима се годинама и деценијама задављују политичари. Док се, у пракси, делатницима тога истога не дају чак ни мрвице. Па тако ни одгајивачима чинчила, ускоро? Како, иначе, објаснити вишегодишње упорно (да ли и свесно или немарно?) одбијање надлежних да се на дневни ред стави питање укидање забране гајења животиња које се производе искључиво ради крзна и коже, кроз иницијативу коју готово, па пуних дванаест година воде управо сами одгајивачи чинчила? Крзнашице као прва „колатерална штета“ Једини, барем декларисани противници гајења крзнашица су тзв. заштитари животиња. Минорни део искључиво прозападно оријентисаног НВО. У суштини, вегански покрет. О коме се овде такође мало зна и говори. А требало би. Јер потенцијална опасност од њих далеко превазилази границе фарми крзнашица. При чему су грлатост, бахатост као и добре конекције с „господарима прстенова“ у обрнутој сразмери с њиховом бројношћу. А нарочито с прихватљивошћу идеологије коју дрско промовишу. Боље речено, коју покушавају да наметну. Све то кроз флоскуле цивилизованости, хуманости, прогреса, високих вредности и стандарда. Које, ето, нас већина „нишчих“, никако да утуви и прогута. Суштински, овде се ради о свеобухватном глобал(истичком) пројекту постепеног, али неминовног гашења свеукупног традиционалног сточарства, с преласком на алтернативне нетрадиционалне начине исхране људи, почев од инсеката, алги, па све до лабораторијски произведеног меса, те потпуног престанка коришћења животињских производа за људске потребе. И то не само млека, јаја и месних и млечних продуката, већ и вуне, свиле, меда, ако то може нормалном човеку да се објасни?! У чијој се првој фази ради на забрани гајења крзнашица. Пошто се (правилно?) проценило да ће се људи најлакше примити кроз гнев према богатима који крзнене прње поглавито пазаре. А које ми увозимо. И даље. Док сирове коже чинчиле, конкретно, као најнижи степен прераде, извозимо. Е, од идуће године не може ни то. Зашто? Онако, може им се! „Светионик цивилизованости“ као врхунац хипокризије Пошто смо све друго порадили, ма, до под конац, на дневни ред је још 2009. године дошла добробит животиња, кроз доношење истоименог закона. За којег су стручњаци одмах рекли да је чиста прокламација, јер је практично непримењив. Приде, непотребан, штетан чак. Замислите баку у неком планинском селу, коју храни једно кравче, да иде на обуку из добробити?! И то није све! Друга прича. И дуга. Сам концепт добробити гајених животиња сам по себи не може бити споран. Поготово не одгајивачима чинчила, где је савестан однос и пажња доброг домаћина основни услов да се профитира. Јер, свако занемаривање, о злостављању животиња да не говоримо, неизбежно производи шкарт. Због чега је добробит превасходно економски параметар, како су то прокламовали и у ЕУ, у изворним тумачењима те категорије. Пошто су остали без конкретних доказа да се крзнашице у фармама ужасно злостављају и муче, кроз гомилу неистинитих прича о дрању наживо, убијању електродама и сличним хорорима у fake news маниру, тзв. заштитари сада говоре да ће се ступањем на снагу ове забране Србија сврстати међу највише и најсјајније светионике хуманости и цивилизованости?! Где ће за собом оставити више од двадесет чланица ЕУ у којима се производи више од половине светске продукције крзна. И где предњаче Данска, Пољска, Мађарска, Шведска, али и мање битне чланице, попут Литваније, Румуније, Естоније. До увођења пројектоване забране на десетогодишњи период, 2009-2019. српска продукција чинчила чинила је једну седмину светске. Што је мало познат податак, чак и домаћим властима. Које су све више глуве за њега. Планирана забрана је тај биланс унизила, али су одгајивачи сачували производне потенцијале. Једноставно, нису могли да верују да ће се забрана одржати. Нарочито, зашто би?! Поготову кад је 2016. године изгласан измењени и допуњени Закон о сточарству. У ком се крзнашице третирају као домаће гајене животиње, а крзно као производ животињског порекла у смислу тог закона. За ког је у образложењу стајало да је кровни. И да се сви остали, а поготову онај о добробити (и ветерини) морају с њим ускладити и то у року од једне године. А возови пролазе… Одгајивачи су рачунали да је посао тиме завршен. И да ће се држава коју финансирају побринути да се тај нормативни део и одради. И то на време, пре истека забране планиране Законом о добробити. Јер су водили непрекидну кампању од 2013. године. С прекидима, још од 2006. Сем у периодима када су у власти били они који су за забрану најзаслужнији. А које су грађани у међувремену испратили из парламента. Па, сад, видите о коме се ради. При чему су се сви „горе“ чудом чудили коме је та забрана уопште и требала. Јесу ли, у међувремену, схватили њену „употребљивост“? Извозници као будућа социјала? Одгајивачи чинчила још увек не губе наду да ће уразумити надлежне. И да ће забрана бити укинута пре њеног ступања на снагу. Знају да се овде ствари углавном раде у задњи час и по убрзаној процедури. Да не кажемо, по скраћеном поступку, јер то може конотирати свашта. Углавном, увек се ради о политичкој вољи. Која неком испадне и невоља. Тако му то иде. Имају и снажну подршу Привредне коморе Србије, чији су орган, у нивоу групације, однедавно постали. Имајући у виду нова, знатно проширена коморска овлашћења, почев од лане. И верујући и даље да нико није јачи од државе. Чији је циљ да штити интересе грађана. Где спадају и заштитници животиња, дакако. Чак и када се по мрежама потписују као „На жалост, Србин“ или „Случајно, Србин“. Одгајивачи поручују да неће стати и да ће се борити до краја. И да не убијају животиње, него да их гаје. Не за бунде, већ за егзистенцију својих породица. Питајући се, можда сасвим наивно, коме је то у интересу да српске извознике претвори у социјалне случајеве? Што је питање од милион долара. Можда и више, ко зна… Сњежана Милосављевић, председница Скупштине Удружења АГУТИ за популаризацију фармерског гајења чинчила Видовдан http://patriot.rs/nvo-i-vegani-gase-farme-srpskih-uzgajivaca-cincile/
  8. Како сазнајемо, овај лов у мутном одвијао се ни мање ни више него у канцеларијском простору директора болнице и високог функционера ДПС-а Илије Ашанина, гдје су запослени болнице увођени један за другим и врбовани да дају свој потпис. Подсјетимо да је срамну петицију покренула преко интернета група грађана средином јануара. Њоме се тражи изричито укидање власништва Српске православне цркве над црногорским манастирима и црквама. У образложењу петиције, између осталог, стоји да је „независна и међународно призната Краљевина Црна Гора 1918. године окупирана и анексирана од Србије“. Међу потписницима петиције налази се и Лав Лајовић, самопрокламовани џедај и члан НВО Црногорска православна црква, али и име Анте Павелића вође усташког покрета, зликовца и једног од најближих сарадника Адолфа Хитлера. О бескрупулозним манирима организатора говори и податак да је од времена успостављања јавне петиције више јавних личности морало да демантује наводе организатора да су потписали петицију. Међу онима који су упутили јавни демант су предсједник ГП УРА Дритан Абазовић и предсједник Скупштине Црне Горе Иван Брајовић. Након данашњих сазнања, видимо да се организатори нису зауставили на давању лажних података већ су за своје пљачкашке намјере искористили простор јавне институције. Након овог скандала јасно је да ће јавност Црне Горе, која великом већином припада окриљу СПЦ, осудити овај злочиначки атак. Међутим, оно што иста јавност с неизвјесношћу очекује јесте реакција надлежних органа поводом ове криминалне радње. Фото: Ју тјуб Извор: Портал ИН4С
  9. Портал ИН4С сазнаје да су активисти НВО Црногорска православна црква данас прикупљали потписе за скандалозну петицију за укидање власништва СПЦ над манастирима у Црној Гори у просторијама Опште болнице у Никшићу. Како сазнајемо, овај лов у мутном одвијао се ни мање ни више него у канцеларијском простору директора болнице и високог функционера ДПС-а Илије Ашанина, гдје су запослени болнице увођени један за другим и врбовани да дају свој потпис. Подсјетимо да је срамну петицију покренула преко интернета група грађана средином јануара. Њоме се тражи изричито укидање власништва Српске православне цркве над црногорским манастирима и црквама. У образложењу петиције, између осталог, стоји да је „независна и међународно призната Краљевина Црна Гора 1918. године окупирана и анексирана од Србије“. Међу потписницима петиције налази се и Лав Лајовић, самопрокламовани џедај и члан НВО Црногорска православна црква, али и име Анте Павелића вође усташког покрета, зликовца и једног од најближих сарадника Адолфа Хитлера. О бескрупулозним манирима организатора говори и податак да је од времена успостављања јавне петиције више јавних личности морало да демантује наводе организатора да су потписали петицију. Међу онима који су упутили јавни демант су предсједник ГП УРА Дритан Абазовић и предсједник Скупштине Црне Горе Иван Брајовић. Након данашњих сазнања, видимо да се организатори нису зауставили на давању лажних података већ су за своје пљачкашке намјере искористили простор јавне институције. Након овог скандала јасно је да ће јавност Црне Горе, која великом већином припада окриљу СПЦ, осудити овај злочиначки атак. Међутим, оно што иста јавност с неизвјесношћу очекује јесте реакција надлежних органа поводом ове криминалне радње. Фото: Ју тјуб Извор: Портал ИН4С View full Странице
  10. СТИГЛА ДОТЛЕ ДА ЛЕКЦИЈЕ ДРЖИ И ВУЧИЋУ, А МИНИСТРА ВУКОСАВЉЕВИЋА `ПРИДАВЉУЈЕ` * Ових дана у Београду гледамо како фракција наше „дубоке државе“ оличене у НВО сектору придављује сваког ко се супротстави њеној агенди – укључив и министре * А према медијима блиским влади, Фонд за хуманитарно право (ФХП) Наташе Кандић добио је, 2014‒2016, од ЕУ и САД 2,1 милиона евра, Жене у црном Сташе Зајовић 1,6 милиона евра, Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко 0,7 милиона евра, а Центар за атлантске студије Јелене Милић – који отворено пропагира НАТО – 0,4 милиона. * Само из САД, у раздобљу 2005‒2014. године, у НВО сектор у Србији слило се 35 милиона долара: за ФХП 3,8 милиона долара, за Фонд за отворено друштво 3,7 милиона долара, за Канвас 2,7 милиона долара, за Иницијативу младих за људска права 1,2 милиона долара, за Београдски фонд за политичку изузетност 1,0 милиона долара, за Грађанске иницијативе 1,0 милиона долара, итд. * Приштина нас, усред Београда, а све захваљујући управо нашем НВО делу „индустрије окупације“, засипа „перформансима“ о српском силовању „20.000 Албанки“, док Београд у Приштини нема ништа да каже, рецимо, о жртвама злогласне „Жуте куће“ (макар кроз овај филм) – највише што уме је да прикаже „ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа“ * Пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USA предводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно Пише: Слободан АНТОНИЋ, Фонд стратешке културе ВИДЕЛИ смо како у Вашингтону „дубока држава“ настоји да придави Трампа. Ових дана и у Београду гледамо како фракција наше „дубоке државе“ оличене у НВО сектору придављује сваког ко се супротстави њеној агенди – укључив и министре. Тако у суботњој Политици (овде) читамо чланак с насловом: „Инцест траума центар поново траумира министра Шарчевића“, а чији је поднаслов: „Невладина организација чији су образовни пакети повучени због непримереног садржаја објавила да ће због тога прекинути улагања у просвету“! Није реч о шали. ИТЦ стварно прети (овде) „да ће привремено обуставити улагање новчаних средстава у сферу образовања до повратка Министарства просвете Србије на политику правилног спречавања и заштите деце од сексуалног насиља, доследну примену УН Kонвенције о правима детета, Ланзароте Kонвенције, Закона о забрани дискриминације и Закона о родној равноправности Републике Србије“. У саопштењу ИТЦ-а још се каже да ова НВО од 2009. године улаже новац у српску просвету, мада не прецизира колико је то пара било и коме су тачно паре отишле. Иначе, ова НВО и раније је „траумирала“ нашег министра просвете изразитом ароганцијом. Када је сајт ФСК, због скандалозних „сексуалних пакета“ ИТЦ-а, алармирао српску јавност серијом чланака (овде, овде, овде, овде, овде, овде итд), министар је позвао ИТЦ да поправи садржај „пакета“. Но ИТЦ је одбио да о томе чак и разговара, позивајући се на „ауторска права“ и захтевајући да се пакети дословно примењују, онакви какви су. Министар је на то донео званичну одлуку о прекиду сарадње са ИТЦ (овде). Но ИТЦ је и после тога, као да се ништа није догодило, наставио да по српским школама држи „инструктаже“ о примени сексуалних пакета (овде)! Министар се наљутио и припретио директорима школа „да се не играју главом“ (овде). „Као да радим у некој чудној земљи у којој нико није дужан да ме поштује“, пожалио се. „Изгледа да морам да преврнем сваки камен у просвети јер испод њега лежи нека жаба, гуштер или змија“, рекао је министар (исто). Као реакција на ово ИТЦ је сасвим озбиљно запретио да ће престати да финансира српско школство. Ако мислите да је реч о очигледно социјално дезоријентисаним особама (да не употребим неку ружнију реч) бојим се да се грдно варате. На слици овде видите како, пре само десетак дана, амбасадор САД у Србији, Kајл Скот, лично додељује Душици Попадић, „оснивачици и директорки“ ИТЦ, „награду за професионалну изврсност – ПРЕДВОДНИЦА 2017“. Дакле, наш министар је, радећи свој посао, дошао у сукоб са „Предводницом 2017“, односно носилачицом имприматуре од америчког амбасадора. И баш ме занима како ће Шарчевић проћи приликом скоре реконструкције владе. Уопште, наше НВО су, за српске прилике, богате и моћне. Према медијима блиским влади, Фонд за хуманитарно право (ФХП) Наташе Кандић добио је, 2014‒2016, од ЕУ и САД 2,1 милиона евра (овде), Жене у црном Сташе Зајовић 1,6 милиона евра (овде), Хелсиншки одбор за људска права Соње Бисерко 0,7 милиона евра (овде), а Центар за атлантске студије Јелене Милић – који отворено пропагира НАТО – 0,4 милиона (овде). Само из САД, у раздобљу 2005‒2014. године, у НВО сектор у Србији слило се 35 милиона долара: за ФХП 3,8 милиона долара, за Фонд за отворено друштво 3,7 милиона долара, за Канвас 2,7 милиона долара, за Иницијативу младих за људска права 1,2 милиона долара, за Београдски фонд за политичку изузетност 1,0 милиона долара, за Грађанске иницијативе 1,0 милиона долара, итд. (овде) И ево вам те исте Иницијативе младих за људска права (YIHR) како у суботу (овде) објављује „отворено писмо председнику Републике Србије Александру Вучићу“. У писму се Вучић хвали што је „међу првим темама“ које је отворио најавио друштвени дијалог о Kосову, али се упозорава да је „тај дијалог угрожен физичким претњама и атмосфером линча коју стварају ултрадесничарске и навијачке групе“. „Догађаји који представљају платформу за дијалог, насилно се прекидају, Београдски универзитет и Дом омладине Београда више нису чувари слободне мисли и расправе, већ су окупирани од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“, каже се у саопштењу YIHR-а. Зато YIHR-овци траже од Вучића „да свој ауторитет стави у функцију заштите бранитеља и бранитељки људских права којима је безбедност непосредно угрожена“ – иначе од дијалога о Косову нема ништа. Као универзитетски професор нисам одмах могао да се сетим на шта тачно алудира чудовишна оптужба YIHR-оваца да је „Београдски универзитет окупиран од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“!? Знам да, барем нас на Филозофском факултету, нико није окупирао и да је у јеку јунски испитни рок; али могуће је да YIHR-овци знају нешто што ја не знам. Но онда сам се сетио да су, 31. маја, на Факултету политичких наука, Жене у црном „презентовале пројекат Женски суд: феминистички приступ правди“, и да су студенти ФПН из организације Српски политички форум на почетку „презентације“ изразили неслагање. Они су то урадили тако што су једноставно устали, а на позив да седну одговорили су песмом о Косову и мирним напуштањем слушаонице. Као што се види овде, није било никаквог насиља, чак ни вербалног, а трибина је после демонстративног изласка огромне већине публике настављена. Да подсетим (опширније сам о томе писао овде) да се „феминистички приступ правди“ Жена у црном састоји у тврдњи да је „Сребреница, као и Аушвиц, место `фабрикације лешева`“ (Феминистичка етика – отпор Жена у црном, овде, стр. 12), да је данашња Србија „наследница агресорског злочиначког режима“, те да је свако из Србије „са окупаторске стране“ (исто, стр. 15). Стога Жене у црном захтевају: „да у свим србијанским (?) местима главна улица добије назив `Улица жртава сребреничког геноцида`; да у местима у којима постоји више школа једна школа добије поменуто име; да се у оквиру обавезног наставног плана опширно пише о геноциду у Сребреници и свим другим српским злочинима, да исповести преживелих заточеника/ца српских логора буду обавезан део лектире, а да се у Београду подигне споменик жртвама геноцида, чиме би Београд стекао статус постгеноцидног града“ (исто, стр. 15‒17). И сада је чудно што на овако фрапантно насиље над здравим разумом и над историјом – које се „презентује“ на Београдском универзитету – студенти одговарају мирним испољавањем неслагања? Челница Жена у црном ово је назвала доказом „растуће фашизације“ Србије (овде), а YIHR-овци „окупацијом од стране урлајуће масе која своје ставове уме да изрази само насиљем“. Занимљиво је да су YIHR-овци некако сасвим заборавили сопствену праксу прекидања туђих трибина (о томе сам на ФСК писао овде), када развијање транспарента испред носа говорника није била „фашизација“, нити „окупација урлајуће масе“, већ само „перформанс“ „деце активиста“ усталих против „националистичке реторике“. Што се тиче YIHR-овског помињања Дома омладине Београда који је, наводно, такође „окупиран од стране урлајуће масе“, није ми било тешко да препознам алузију на протесте против манифестације „Mirëdita, добар дан“. „Mirëdita“ је, наиме, вишедневни „фестивал“ који се већ четврту годину одржава у Београду, а на ком албанска страна овдашњу публику исцрпно извештава о свим димензијама наводних „српских злочина“ на Косову. Заузврат, српска страна у Приштини до сада је једино приказала ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа, београдског глумца родом из Призрена. Ако се питате одакле толика асиметрија, одговор ћете добити из списка организатора и финансијера овог „фестивала“. То су: Иницијатива младих за људска права (YIHR), Грађанске иницијативе (Бгд) и Integra (Приштина, овде), а финансијери су Kosovo Foundation for Open Society, Rockfeller Brothers Fund, C.S. Mott Foundation и Ministria e Kulturës Kosova (овде). Тема овогодишње „Мирдите“ у Београду је „масовно српско силовање Албанки 1999“. Колико се мит о томе укоренио у јавном мнењу „Косова“ схватио сам тек из полемике коју сам водио на сајту КоССева. Мој супарник, Фадиљ Љепаја, тврдио је да је „доказано (!) како су (српски) војници, паравојска и полицајци ‘успели’ силовати 30-40 хиљада албанских жена“ (овде). Када сам свог саговорника, фрапиран тако фантастичном цифром, упитао одакле му уопште ти подаци (овде), одговорио је да је најнижа бројка на коју он пристаје 20.000 (овде)?! Исту цифру избацио је, потпуно самоуверено, и други албански интелектуалац који учествује у дијалогу на КоССеву, Батон Хаџију (овде). „Двадесет хиљада силованих Албанки на Косову“?! Управо о тој шовинистичкој фантазми требало је да се прича у Београду овог пролећа. Али у Приштини, заузврат, овим „пројектом“, није предвиђено да се икада ишта каже о једном једином албанском силовању и убиству – рецимо, мале Јоване у Клечку. Мучно ми је да понављам све детаље тог догађаја (о чему сам писао овде). Стотинак српских цивила бестијално је мучено и на крају сви до једног су побијени. Гани Краснићи, локални шеф ОВК, између осталог, силовао је три девојчице од 12 до 15 година, а Беким Мазреку, који је све испричао у истрази, силовао је једну. „Мислим да се звала Јована“, присећао се. „Кад су завршили, није било жене која није била силована“. Данас су сви кривци за овај масовни злочин на слободи. Суд „Републике Косова“ прогласио је како, наводно, није успео да нађе материјалне доказе или сведоке злочина. „Тако се данас Клечка заправо и није догодила“, констатовао сам 2008. године (овде). „Клечка више није злочин, не захтева правду и не тражи `суочавање са прошлошћу`. Клечка је најобичнији `србијански мит` у који верују још једино `непоправљиви српски националисти`“. И тако нас Приштина данас, усред Београда, а све захваљујући нашем НВО делу „индустрије окупације“ (овде), засипа „перформансима“ о српском силовању „20.000 Албанки“, док Београд у Приштини нема ништа да каже, рецимо, о жртвама злогласне „Жуте куће“ (макар кроз овај филм) – највише што уме је да прикаже „ретроспективу филмова Бекиа Фехмиуа“. А та „урлајућа маса“ испред Дома омладине, у коме је уприличена „Мирдита“, све што је урадила јесте да је поставила („кобојаги“) продајне штандове на којима је писало: „Половни људски органи“, „Оружје на велико и мало“, „Дрога на велико“, „Спаљивање цркава и манастира“, итд. (видети овде). Шта од тога није тачно? И сада, пошто су окупирали централне установе културе у Београду, а путем садржаја који је у тој мери шовинистичка пропаганда да је то сувишно и доказивати, YIHR-овски USA предводници (вредни 1,2 милиона долара) држе Вучићу и нашем јавном мнењу лекцију о насиљу и истинском дијалогу?! Смешно. Но смео бих се кладити како ће та „лекција“ можда ипак имати ефекта. Српски министар културе ионако је под сталном баражном ватром другосрбијанаца зато што, наводно, делује „само у зони која се граничи са чистим национализмом: у језичкој политици, одбрани ћирилице, спровођењу идентитарне културне политике, одбрани KиМ, као и покретању иницијативе за увођење новог државног празника словенске писмености – Св. Ћирила и Методија“ (Пешчаник, овде). Лако је, стога, могуће да и министар културе Владан Вукосављевић, у предстојећим дешавањима, буде реконструисан. Тако је у Србији „дубока држава“, преко своје НВО фракције, у пуном погону. Баш ме занима колико ће нова влада бити учинак њене моћи и њеног утицаја. http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/nvo-sektor-kao-ovdasn... http://fakti.org/serbian-point/sta-to-pisu/duboka-drzava-je-u-srbiji-preko-svoje-nvo-frakcije-u-punom-pogonu
×
×
  • Create New...