Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'највише'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 11 results

  1. Интервју са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем, ректором Цетињске богословије за „Православљеˮ Живот је поклон. Ред је да на тај поклон узвратимо, најбоље и највише како умијемо! * У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светог Духа на Апостоле – Света Педесетница. Замолио бих Вас да читаоцима Православља приближите суштину и спасоносни значај овог пресветлог празника? - У мом првом сусрету са Светим Писмом, једна од тема која ме је посебно збуњивала, јесу Господње ријечи упућене апостолима ”Ако ја не одем Оцу, неће вам доћи Утјешитељ”. Питао сам се – ”А шта ће мени/нама Утјешитељ”? ”Зар није боље да ти останеш Господе”? Другим ријечима, питамо се сви ”Зар је Господ морао да оде”? ”Зашто није васкрсли Господ остао међу нама”? То јесу била наивна и дјетиња питања, али и данас држим, да се у њима крије и одговор на Ваше питање о смислу празника Свете Педесетнице. Зашто је то велики празник? Шта њиме славимо? Зашто га зовемо рођенданом Цркве? Није ни логично ни нормално да човјек дискутује о томе шта Бог може – а шта не може, али слиједећи ток Господњих поука из Библије, управо видимо да је Господ Исус Христос својим Вазнесењем направио мјесто (простор) за силазак Светог Духа на апостоле. Ово не значи да Дух Свети није био присутан и дјелатан у свијету и прије Вазнесења, - али се начин КАКО дјелује, и питање ШТА ради Дух Свети, прије и послије Христовог Вазнесења, - очигледно разликују. Боље рећи, разликује се начин којим нам се Дух Свети открива, показује. Послије Вазнесења, Дух Свети нас сабира у једно Тијело. Дотадашње ученике, сљедбенике, пратиоце Господње – Дух Свети је учинио причасницима Једног Тијела. Учинио их је члановима, честицама Једног мистичног Тијела Цркве. Тијела Христовог. То је тајна празника, то је тајна догађаја који се десио. Догађаја који се једном десио, а опет се, непрестано – на свакој Светој Литургији – понавља. То је мистичан, светотајински догађај: од сљедбеника Господњег учења, од пратиоца на путу, од оданих ученика – апостоли нијесу постали партија, удружење, академија, школа, нити било што слично људским организацијама. Постали су Тијело Христово. Не - симболички, не - опонашајући нешто, не – правећи неку представу, него реално и надразумно, постали су Тијело Христово. Како се то постиже? Како су то успјели? Па не никаквом људском довитљивошћу, нити човјечанским организовањем. То једноставно долази одозго. С више. А то и јесте темељ нашег хришћанског оптимизма и надања, да сви ми, иако по много чему међусобно различити, и по природи ограничени – можемо постићи јединство са Богом и јединство међу собом, кроз то духовно сједињење црквеног сабрања. Једино право јединство јесте то јединство у Духу Светом, добијено на Педесетници. Јединство које нас чини причасницима Једног Тијела. То нам треба. Остале врсте јединства међу хришћанима: да исто мислимо, да исто изгледамо, да смо истог социјалног статуса… понекад не би биле на одмет, али нијесу нужне. Међутим, ово литургијско сједињење је нужно. Оно нас освећује. Уз велико поштовање према другим религијама, морам примјетити, да ни једно друго вјерско учење не проповједа толику могућност блискости са Богом, колика произилази из тајне сједињења људи и Бога у догађају Педесетнице. Ето, то је оно сједињење у Тијелу и Крви Христовој, на сваком мјесту и у сва времена, које – да се тако немоћно људски изразим – ”не би било могуће” док је историјски Исус, Господ наш Христос, боравио међу људима, прије свог Вазнесења. То је та Утјеха, која је, ожалошћене ученике (који гледају у одлазећег Господа) учинила сâмим Тијелом Његовим, присутним у историји, до краја свијета и вијека. * Празник Свете Педесетнице своје корене и почетке налази у истоименом Старозаветном празнику? - Тако је. Нови Завјет је у свему, наставак или испуњење старозавјетних сусретања Бога са људима. Нови Завјет је зрело доба онога што Стари Завјет чини дјетињством човјечанства. Ако је Васкрс круна и испуњење оних духовних најава старозавјетне Пасхе, да Јагњетова крв спасава од смрти и изводи из поробљености у слободу, онда је Тројичиндан (Духовдан) испуњење и остварење оног сабрања ког је Израиљ имао на Синају, у педесети дан послије Изласка. Господ Исус Христос по свом премудром плану, намјерно одабира предвечерје Пасхе да себе принесе на жртву, као Нову Пасху, Ново и Истинско Јагње. Исто тако, у педесети дан потом, Дух Свети сабира хришћане у Цркву, у Нови Израиљ, у исто вријеме кад је у Старом Завјету, Господ својим Законом, на Синају, сабрао изабрани народ. Старозавјетна Педесетница био је празник који се сјећао добијања закона на Синају, али је истовремено са тим прослављао крај жетве – један врло важан, Богом дани, животни догађај, у свакодневном животу Израиља. Његова суштина је, самим тим, била благодарење на даровима. Слављење Бога који нас чува, и који нам дарује живот. Ништа од тога у Новом Завјету није изгубљено или напуштено, само је продубљено евхаристијским карактером Духовдана. * Оче Гојко, у црквеним круговима често се за овај празник каже да је он рођендан Цркве. Лепа је прилика да нам у ширем смислу објасните овај благословени детаљ? - Цркву често, а погрешно, сводимо на институцију од националног, културног, политичког, историјског… и каквог све не, значаја. Мислим, непроцењива су и таква њена својства, али су она споредна, а често су и штетна ако у њима тражимо суштину Цркве. Зато формулација ”рођендана Цркве” није просто нека поетска слика, него суштинска догматска порука, да Црква почиње тамо гдје су људи сабрани и загледани у Небо. Тамо гдје, и тамо кад… на такве људе силази благодат Духа Светога. И тамо гдје такво људско сабрање не зна за разлике у расама, језицима, родним и социјалним подјелама. То је Црква. Све друго, - да она историјски траје, да ствара сопствену умјетност, да просвећује и описмењује бројне народе – све то стоји, али то не смије да нам замагли видик и сазнање, што је сушина јављања Цркве у историји. А суштина је, да нас Црква из историје, и кроз историју, преведе у Будући вијек. * У духу претходног питања, да ли можемо рећи да је Црква непрекинута Света Педесетница? - По својој литургијској суштини Црква јесте непрекидна Педесетница. Кад год и гдје год се служи канонска Света Литургија – ту је понављање, посадашњење догађаја Педесетнице. То је тај пролаз кроз вријеме, тај прозор у вјечност, који од скупа вјерујућих, од људи са манама и ограничењима, од смртних и грешних људи – чини причаснике (честице) благодатног Тијела Христовог. Као што је прва Педесетница сабрала у Једно, разне… ове и оне, овакве и онакве (довољно је рећи, да не говоримо о другима, да је тим скупом началствовао првоврховни апостол који се три пута бјеше одрекао Учитеља), али опет људе вјерујуће у Господње Васкрсење. Тако и сада, до данас, Црква има то својство, да окупља, да исцјељује, да нас ”враћа у првобитни потенцијал” да нас ” усмјерава ка напријед”, и да чини могућим оно што је људима немогуће. Као појединици, или као чланови земаљских удружења – немамо велике домете, али као чланови Цркве, као непрестани учесници Педесетнице, наш домет је – бесмртност! И није то никаква ”прича за малу дјецу”, никаква ”бајка”. Не. Мошти наших светитеља, чудотворне наше иконе, Светост литургијске чаше – јесу свједоци те непролазности Педесетнице у овој пролазној историји. * Темељ и врхунац прослављања празникâ у Цркви Христовој јесте Света Евхаристија. У једној од својих омилија, Свети Григорије Богослов каже да је Света Евхаристија педесетничка и Светодуховска реалност? - Управо се о томе ради. Евхаристија је оприсутњење Педесетнице. Она није подсјећање на давно прошли догађај. Она није опонашање нечега што се неповратно збило. Литургија није свечана академија којом обиљежавамо годишњицу силаска Духа Светог на апостоле. Она је, она јесте силазак Божији, ништа мањи, ништа слабији од ондашњег силаска на апостоле. С тим што смо апостоли данас ми. Да ли претјерујем? Ни најмање. То смо ми, садашњи хришћани. Такви смо – какви смо. Увјек призвани да будемо бољи. Јесмо ли слаби и недостојни својих предака? Јесмо. Али Бог може и од камења направити своју дјецу. Можда смо и најгори, али нијесмо гори од камења. Тако да вјерујемо да са нама и преко нас, преко баш нас – Господ може све. Не по нашим предиспозицијама, не по нашим заслугама, - али по Божијој љубави, даје нам се, достојанство апостола, и могућност да данас будемо исто што и они. Причасници благодати. Синови Божији по благодати. Бесмртни по благодати. Побједници, над гријехом и пролазношћу – по благодати. * После пасхалног богослужења које представља Славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем и дивном химнографијом, али и јединственим особеностима. Једна од најуочљивијих особености је вечерње Свете Педесетнице, на коме се након вечерњег входа и великог прокимена, читају три Духовске молитве, док за време њиховог читања народ Божји у храму прави венчиће од траве. Драги оче Гојко, замолио бих Вас да нам приближите садржај и значај ових Духовских молитава? - Молитве о којима је ријеч су нарочито садржајне и лијепе, читају се баш тог дана – па су по много основа јединствене. Карактерише их подједнако благодарствени и прозбени тон. Тон слављења Божије љубави према нама, и тон тражења да у тој љубави останемо. У тим су молитвама поменуте све ситуације, све околности у којима хришћани живе, поменути су и живи и упокојени, све наше наде и страхови. То је баш једно обраћање дјеце Оцу Небеском, да нас сачува под својим окриљем и да се ”ријеке воде живе” потекле најприје из празног Христовог Гроба, а потом и са Сиона на Педесетници, да те ријеке не пресуше, да се не заустављају. То су молитве да Црква настави своје постојање. Гледано логички, философски – звучи претенциозно. Не може зависити тако велика и важна ствар од грешних људских молитава. Ако Бог не жели – нећемо га ми умилостивити за тако нешто. Али наша вјера није философија. Наша вјера је Љубав. Она није наговарање Бога на нешто, нити ”потезање за рукав” – она је учешће, судјеловање пролазних у непролазном, смртних у бесмртном. А како ће човјек учествовати у Божијем послу? Не можемо се са Богом договарати, нити смо у прилици да захтјевамо или да му наређујемо. Једино што приличи и што је одувјек приличило људима који стоје пред Богом – јесте молитва. Молитва љубави. Молитва наде. Молитва повјерења. * Оче, зашто се на празник Педесетнице уноси трава у храм и зашто плетемо венце? - То је, историјски гледано, остатак старозавјетног благодарења Богу на прве приносе жетве, на прве плодове земље, које, кроз законе природе Господ дарује људима. Класје, трава, цвијеће… све су то плодови Божијих дарова, којих је у ово доба творевина препуна. На ово историјско значење вијенаца надовезује се и духовни, символички значај вијенаца. Преплитање траве и снопова, као наше међусобно преплитање и јединство различитости у Цркви, које се везује у нераскидив сноп. Преплитање Божијих дарова. Преплитање божанског и људског у Цркви. Вијенац као слика Божије благодати која долази одозго. Вијенац као награда за мучеништво. Вијенац као Божији дар и подршка. Вијенац као израз Божијег савршенства, утканог у сву природу. Вијенац – као Његошев ”Горски вијенац”, као најљепша ријеч српског језика која изражава потпуни украс и посао довршен Божијом руком. * Преподобни Јустин Ћелијски богомудро каже: Ми у Цркви Христовој непрекидно живимо у слави Духом Светим, Његовом силом, Његовим моћима. Он је Тај Који раздељује све дарове у Цркви. Он је Тај Којим расте наша вера, расте наша љубав еванђелска, расте наша молитва, расту свете врлине у нама. Према Вашем пастирском искуству и мишљењу, који су видови актуализације овог празника у нашем животу, и како сачувати радост празника када смо суочени са бројним искушењима и овоземаљски таласи нас непрестано запљускују? - Нема потребе да се бринемо ”шта ћемо и како ћемо”. Прво због тога што је Господ баш тако заповједио, да се не бринемо. А друго због тога, што нам суштина празника поручује да ништа није до нас – сâмих нас по себи, него је све одозго. А ако смо у томе што је одозго, ако се ослањамо више на благодат и на оно ”ако Бог дâ”, а мање на своје ”планове и могућности”, е тек онда постајемо активни учесници величанственог дјела. Изван Божије благодати, ми смо немоћни посматрачи ”смијешне људске судбе”, а у њој смо ”прегаоци којима Бог даје махове”. Учешће у литургијском животу је једини и незамјењиви услов ”актуализације” празника и очувања празничне радости. Оно ће нас увјек подсјећати и шта је смисао црквеног живота, да не застранимо и да се не нађемо на супротној страни од нашег Господа, који је пред Пилатом, јасно и недвосмислено рекао да Његово царство ”није од овога свијета”. Парадоксално али истинито, ко се не оптерећује земаљским, ко не брине о земаљском, него о Божијем, - њему таквом, гле чуда, Бог може дати и да влада земаљским и да побјеђује земаљско (као што је дао Светом Сави или Светом Петру Цетињском), а онај ко само згрће и броји земаљско, и уноси се само у земаљске тактике и планове, тај ће и без земаљског остати. * Оче Гојко, надахнути стихом из једне богослужбене песме у којој појемо да: „Светим Духом свака душа живиˮ, замолио бих Вас да упутите празничну поруку читаоцима новина Српске Патријаршије? - Све што имамо – поклон је. Поклон подразумјева радост. Поклон нас обавезује на љубав. Поклон тражи да и ми дајемо колико год можемо, без престанка. И то не на начин да замишљамо себе на Косову пољу, Солунском фронту или у некој изванредној ситуацији у којој нити смо били нити смо могли бити. Осврнимо се око себе. Наши ближњи су наши императиви, и наше најважније ”битке”. Ових дана, ту међу нама, један млади човјек избавио се од потопа и допливао до обале узбурканог језера. То је Дарко Вујошевић из Подгорице. Он је знао да не може наставити свој хришћански живот, ако одатле оде даље и ако се не осврне на троје људи који су се топили у води у исто то вријеме. Мислим да није ни слутио како ће се тада завршти његово учешће у литургији. Сви су тог јутра били на недјељној служби у Манастиру Врањина на Скадарском језеру. Вратио се. И живот дао за друге. Он је тако свима нама показао да Педесетница још траје. Мало ко од нас ће се наћи баш у таквој ситуацији. Али, кад мало боље погледамо, ми смо непрестано на обали узбурканог језера, у коме се топимо и ми и људи око нас. Живот је поклон. Ред је да на тај поклон узвратимо, најбоље и највише како умијемо. * Драги оче Гојко, дозволите ми да Вам у празничној радости срдачно заблагодарим на овом празничном разговору и промишљању, желећи Вам свако добро од Господа! - Хвала и Вама! Мени је ово изузетна част и привилегија, да учествујем у настанку једног од бројева нашег ”Православља”. *Објављено у Духовско-видовданском броју "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1254, 15. јун 2019) Разговарао: катихета Бранислав Илић, сарадник „Православљаˮ - новина Српске Патријаршије Извор: Православље
  2. Специјално и за Ваздухопловни савез Србије најважније признање „Златни орао“, за изузетан допринос ваздухопловном спорту, додељено је данас министру одбране Александру Вулину. Признање је министру Вулину уручио председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић, у присуству чланова Управног одбора тог савеза, епископа пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка), једног од оснивача Падобранског Клуба ветерана 63. падобранске бригаде “Архистратиг“ и председника клуба “Архистратиг“ Ненада Кузмановића. Тим поводом министар Вулин је захвалио на добијеном признању, истакавши да је то заправо признање свим припадницима Војске Србије. - Желим да се захвалим представницима Ваздухопловног савеза Србије на овом изузетно високом признању, јер то није признање мени, то је признање свим припадницима Војске Србије. То је признање нашој сарадњи и то је признање нашој заједничкој жељи, нашој заједничкој страсти према слободи. Сви они, који су у Ваздухопловном савезу Србије, изнад свега воле слободу, баш као и они који су припадници Војске Србије који изнад свега цене и воле слободу. То је разлог нашег постојања, то је разлог нашег живљења. Министар Вулин је истакада су сви чланови Ваздухопловног савеза Србије, било да су пилоти, моделари, падобранци, једриличари, веома важни и за одбрану наше земље. - Током НАТО агресије, бројни припадници Ваздухопловног савеза Србије бранили су своју земљу и тако што су се активно борили као падобранци и пилоти, али и тако што су правили моделе који су заваравали непријатеља, а који су чували нашу технику, коју су чували наше људе. Изнад свега, све су то људи који воле и цене слободу. Ваздухопловни савез Србије је важна организација за борбену готовост наше војске и за спрему наше војске за одбрану наше земље. То је организација која окупља људе који воле и цене слободу изнад свега, а то их чини потпуно природним партнером Војске Србије – поручио је министар Вулин, истакавши да се радује будућој сарадњи Министарства одбране и Војске Србије са тим савезом, за добробит наше земље. Председник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић нагласио је да се највише од свега поноси сарадњом са Војском и Полицијом. - Лепа је сарадња и са клубовима и са појединцима, али са Војском и Полицијом свакако највише. Мислим да без Војске наша будућност није довољно светла. Надам се да ће се сарадња са Војском и са Полицијом развијати све више, јер без Војске ми не можемо да урадимо оно што планирамо да урадимо. Ви сте то видели и на Балканском скоку пријатељства – рекао је Булатовић, осврнувши се на јучерашњи Приказ способности Војске и Полиције „Одбрана слободе“ одржан у Нишу. Према његовим речима, Приказ је лично доживео као знак највећег националног достојанства. - Оно што сам јуче видео у Нишу, као припадник неке генерације које је прошла све то, доживео сам као највеће лично достојанство и највеће национално достојанство, највећи знак слободе и снаге Србије, у чему сте ви, као министар, ваши сарадници, руководство наше Војске и Полиције, на челу са изванредно способним државником Александром Вучићем, учинили и убеђени смо да ћете чинити и убудуће – изјавио је Булатовић. Булатовић је навео да због свега што министар Вулин са својим сарадницима чини за добробит Ваздухопловног савеза Србије и ваздухопловног спорта, нема сумње зашто се највеће признање у спортском ваздухопловству Србије додељује баш њему. Такође, истиче да је та подршка за ваздухопловни спорт важна не само у спртском, већ и у друштвеном, државном и другом смислу, што се управо одражава и на успехе домаћих спортских ваздухопловаца у свету. - Мало је познато да су српски ваздухопловци у многим дисциплинама и играма најбољи на свету. Када неким својим пријатељима, званичницима то кажем, они од мене траже аргументе. Аргументи су толико јасни, па ми са гордошћу истичемо да су наши параглајдеристи, падобранци, једриличари, моделари ракетни и ваздухопловни и тако даље, и сви остали најбољи на свету. Када саберемо колико имамо клубова, а имамо 60 клубова, колико имамо такмичара, колико нас има као народа, то доказује да су Срби виспрени, способни, снажни, образовани, стручни и спремни да буду у свему понајбољи - рекао је Булатовић. Министарство одбране Републике Србије, као један од најважнијих сарадника Ваздухопловног савеза Србије на пољу ваздухопловства, сваке године помаже у реализацији ваздухопловних активности из делокруга рада Министарства одбране и Ваздухопловног савеза Србије. Посебно је значајна помоћ коју Министарство одбране пружа приликом организовања Државног првенства у падобранству, Балканског скока пријатељства, како и спортистима који су чланови тог савеза.
  3. У свијету се 8. фебруара обиљежава Свјетски дан брака. Идеја о обиљежавању овог Дана започела је у Луизијани 1981. године, док је двије године касније уведен појам “Свјетски дан брака“. Само један дан није довољан да се брак очува али је прилика да се подјети на Свету тајну, његову вриједност, смисао и значење, о чему смо разговарали са протојерејем-ставрофор Слободан Јокић архијерејским намјесником никшићким. “Не смијемо себе себично стављати изнад свог супружника. Себичност је оно што данас највише квари хришћански брак“-каже отац Слободан Јокић. Звучни запис разговора Извор: Радио Светигора
  4. На 100.000 људи у Грчкој долази 88 свештеника и тиме је Грчка на првом месту међу свим земљама Европе. Ове податке донео је сајт yodi.graphics који обрађује статистичке податке добијене са више извора. После Грчке долази Италија са 82.8 свештеника, Румунија је трећа са 81 свештеником и Пољска са 71.1 свештеником. Русија и Украјина су прилично ниско на листи, и за њих се наводи да имају 27.9 свештеника на 100.000 људи, док је Бугарска од обрађених земаља последња са 12 свештеника на 100.000 људи. (Колико видимо, овом сајту нису били доступни подаци из Српске Цркве). Извор: Српска Православна Црква
  5. На 100.000 људи у Грчкој долази 88 свештеника и тиме је Грчка на првом месту међу свим земљама Европе. Ове податке донео је сајт yodi.graphics који обрађује статистичке податке добијене са више извора. После Грчке долази Италија са 82.8 свештеника, Румунија је трећа са 81 свештеником и Пољска са 71.1 свештеником. Русија и Украјина су прилично ниско на листи, и за њих се наводи да имају 27.9 свештеника на 100.000 људи, док је Бугарска од обрађених земаља последња са 12 свештеника на 100.000 људи. (Колико видимо, овом сајту нису били доступни подаци из Српске Цркве). Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уручио је 10. маја 2018. године на свечаности у Патријаршији српској у Београду највише одликовање Српске Православне Цркве, орден Светог Саве првог степена, председнику Републике Кипар г. Никосу Анастасијадесу. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. ...у оно време. Било је то време просперитета и јединства. Клинци од десетак година, у најбољим годинама - искрености и безазлености. Све би за љубав учинили, само још да су зрели.
  8. Која ће бити титула нашег Свјатјејшег Патријарха Иринеја после мајског Сабора СПЦ 2018. године? И да ли најшира унутар хришћанска дебата тек сада почиње? 1. Архиепископ Пећки, Митрополит Београдско-карловачки и Патријарх Српски Г. Иринеј, каква је досадашња титула 2. Архиепископ Пећки, Митрополит Београдско-карловачки и Патријарх свих српских и поморских земаља Г. Иринеј, како је дато у Предлогу новог Устава Српске православне цркве - Пећке патријаршије: https://stanjestvari.com/2018/03/07/predlog-ustava-spc/ 3. Архиепископ Београдско-карловачки и Патријарх Пећки Г. Иринеј. 4. Нека друга титула Ја гласам за предлог број три. Зашто? - Јер нема никакву националну одредницу већ само географску, што је у духу изворног Христовог учења када је Господ Исус заповедио својим ученицима да ... науче и крсте СВЕ народе у име Оца и Сина и Светога Духа ... (Мт. 28, 19) ... не истакавши НИЈЕДАН народ посебно. - Није провокативан ни за један православни народ или државу у окружењу. - Не подржава ничији духовни сепаратизам. - Веран је оној реченици св. апостола Павла ... "Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте сви један(човек) у Христу Исусу. (Гал. 3, 28)". - Историјски и канонски је потпуно утемељен. Наравно, сваку одлуку нашег Светог Архијерејског Сабора ћемо прихватити, али овде као чланови СПЦ само износимо своје ставове и предлоге.
  9. Арво Перт добија од папе „Нобелову награду богословља“ 26. Септембар 2017 - 15:23 Награда ватиканске Фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“ додељена естонском композитору и двојици Немаца Награду ватиканске Фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“, познату и као „Нобелова награда богословља“, ове године ће примити естонски композитор Арво Перт. Поред њега, који је православни хришћанин, ову награду су добили и евангелистички теолог из Страсбура Теодор Дитер, један од писаца заједничке католичко-лутерантске изјаве о оправдању из 1990, и католички догматичар из Бона Карл-Хајнц Менке. Арво Перт, рођен 1935. године, од 2011. члан Папског савета за културу, компоновао је недавно музички комад „Три мала пастира из Фатиме“, који је изведен поводом 100-годишњице јављања Богородице у Португалу. На конференцији за штампу председник Папског савета за културу, кардинал Ђанфранко Раваси је рекао да је Перт за њега „можда највећи живи композитор“. Ватиканска Фондација „Бенедикт XVI“ објавила је да се ова награда даје, и поред „строго теолошких“ радова, и за радове који стварају верску инспирацију као што је музика Пертова. Награду ће 18. новембра уручити лично папа Фрања. Перт је као одрасли примио православље, а родом је из Естоније. Теодор Дитер (рођ. 1951) је лутеран и родом је из Немачке. Он се веома залажеза екуменски дијалог као и Карл-Хајнц Менке (рођен 1950). Извор: Катпрес (превод – Информативна служба СПЦ) Додатак вести: Послушајте композицију Арво Перта "Te Deum" у извођењу Естонског националног оркестра и хора, у којој се, по мишљењу познавалаца, најбоље преплићу августијанско-грегоријанска и византијска музичка традиција, са употребом исона.
  10. Арво Перт добија од папе „Нобелову награду богословља“ 26. Септембар 2017 - 15:23 Награда ватиканске Фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“ додељена естонском композитору и двојици Немаца Награду ватиканске Фондације „Јозеф Рацингер – Бенедикт XVI“, познату и као „Нобелова награда богословља“, ове године ће примити естонски композитор Арво Перт. Поред њега, који је православни хришћанин, ову награду су добили и евангелистички теолог из Страсбура Теодор Дитер, један од писаца заједничке католичко-лутерантске изјаве о оправдању из 1990, и католички догматичар из Бона Карл-Хајнц Менке. Арво Перт, рођен 1935. године, од 2011. члан Папског савета за културу, компоновао је недавно музички комад „Три мала пастира из Фатиме“, који је изведен поводом 100-годишњице јављања Богородице у Португалу. На конференцији за штампу председник Папског савета за културу, кардинал Ђанфранко Раваси је рекао да је Перт за њега „можда највећи живи композитор“. Ватиканска Фондација „Бенедикт XVI“ објавила је да се ова награда даје, и поред „строго теолошких“ радова, и за радове који стварају верску инспирацију као што је музика Пертова. Награду ће 18. новембра уручити лично папа Фрања. Перт је као одрасли примио православље, а родом је из Естоније. Теодор Дитер (рођ. 1951) је лутеран и родом је из Немачке. Он се веома залажеза екуменски дијалог као и Карл-Хајнц Менке (рођен 1950). Извор: Катпрес (превод – Информативна служба СПЦ) Додатак вести: Послушајте композицију Арво Перта "Te Deum" у извођењу Естонског националног оркестра и хора, у којој се, по мишљењу познавалаца, најбоље преплићу августијанско-грегоријанска и византијска музичка традиција, са употребом исона. View full Странице
×
×
  • Create New...