Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'нато'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 27 results

  1. Председник Македоније Ђорђе Иванов поздравио је потписивање Протокола о приступању НАТО-у, јер је он одувек подржавао стратешке циљеве земље, пренео је његов кабинет у саопштењу за медије. Македонија више није изолована, нашу сигурност не гарантујемо само ми, већ и НАТО, истиче министарка одбране Радмила Шекеринска. "Македонски председник сматра да је жалосно што је данашњем потписивању Протокола претходио споразум којим се мења уставни назив Републике Македоније, који је нанео трајну штету македонским националним интересима", наводи се у саопштењу председника Иванова, преноси МИА. Република Македонија је, како наводи председник Иванов, заслужила тридесето место у НАТО-у, јер су сви потребни стандарди одавно испуњени од стране војске Републике Македоније, захваљујући доприносу свих претходних влада. Потпредседница и министарка одбране Радмила Шекеринска, након потписивања Протокола о приступању НАТО-у у Бриселу, навела је да Македонија више није изолована. Нашу сигурност не гарантујемо само ми, већ и НАТО, што неизбежно доноси већој сигурности у земљи и региону, изјавила је Шекеринска. "Данас улазимо у будућност коју пре годину и по нико није могао ни да замисли", истакла је Шекеринска. Указала је да је овај изузетан успех резултат стратешке одлуке да се иза себе остави аутократска владавина и живот у изолацији. Такође, напоменула је и да "ово достигнуће" не припада само политичарима, већ и свим грађанима, који су га чекали и радили стрпљиво 30 година, а током протеклих годину и по дана допринели са значајним променама у међународним односима које ова држава има. Поручила је и да домаћи и страни инвеститори више не треба да брину о безбедности и сигурности својих инвестиција. Министарка је оценила да ће генерације које долазе бити захвалне за храброст и посвећеност "овој генерацији лидера, патриота, припадника војске и посланика који су одлучили да се држава окрене будућности", преноси агенција. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/3412171/makedonski-zvanicnici-nasu-sigurnost-od-sada-garantuje-nato.html
  2. Поводом великог хришћанског празника Богојављења, припадници нашег РВ и ПВО су учествовали у пливању за Часни крст на више места у Србији. Мајор Милан Жунић из 204. ваздухопловне бригаде, већ пету годину заредом, за Часни крст је пливао у Старим Бановцима. Он је ове године иако пливање није имало такмичарски карактер, понео крст, а пливао је како каже у част својих колега, настрадалих 1999. године у НАТО агресији. Припадници 98. ваздухопловне бригаде са аеродрома Лађевци, за Часни крст су пливали на Западној Морави у Чачку, док је, како јавља телевизија Н1, у Сврљигу први до крста допливао поручник Александар Станковић из 63. падобранског батаљона. Како преноси Н1, на укупно 29 локација у земљи су поводом Богојављенских свечаности, учествовали и припадници других видова, родова и служби Војске Србије, њих више од три стотине. МР
  3. Међународна теренска вежба „СРБИЈА 2018“ отворена је данас у Младеновцу, а учесницима и гостима на вежби обратили су се председник Србије Александар Вучић и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.Церемонији отварања присуствовали су и министар одбране Александар Вулин и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милан Мојсиловић. Реч је о вежби у области управљања последицама ванредних ситуација у којој Министарство обране и Војска Србије учествују са лаком пољском болницом. Председник Вучић је том приликом пожелео учесницима вежбе из 38 земаља успешну реализацију, истичући да је веома срећан и поносан што ће бити у прилици да раде заједно и у будућности моћи да рачунају на међусобну помоћ, што је од највећег значаја за све нас. - Ова вежба се одржава први пут у Републици Србији и она је једна од највећих које су икада одржане. Овде је реч о спасавању живота наших људи као и о нашој међусобној помоћи – нагласио је председник Вучић.Он је подсетио на поплаве које су Србију погодиле 2014. године и које су показале значај брзе реакције и међународне сарадње, када је 14 земаља послало 22 тима са око 600 спасилаца, како би нам помогли. - Данас су природне катастрофе актуелно и веома сложено питање, уз високи степен непредвидивости. То је захтеван и комплексан задатак који од нас тражи координацију, сарадњу и спремност. Овде смо данас да бисмо показали колико смо успешни у томе, али и да делимо одговорност и једни другима помогнемо како у отклањању последица, тако и у њиховом предупређивању. Исто тако, искуство других земаља чији су представници данас овде је од кључног значаја и добро ће доћи институцијама које чине јединствен систем заштите и спасавања у Србији – нагласио је председник Вучић. Према његовим речима, Србија је војно неутрална земља и љубоморно ће чувати своју војну неутралност. Али Србија добро сарађује са НАТО и даље ће добро сарађивати са том организацијом.- Србија се налази у последњој фази прихватања ИПАП плана 2018-2020. И то је нешто на чему ће Србија да ради, јер ми и хоћемо и желимо и морамо, без обзира на болну и тешку историју, да због будућности наших грађана имамо добре односе, као што те добре односе имамо и са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином и свима другима – истакао је председник Вучић, изражавајући захвалност генералном секретару НАТО на подршци и помоћи у организовању ове вежбе. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, у свом обраћању на вежби, рекао је да НАТО приступа безбедности на много начина, укључујући и помоћ у спасавању онима који су погођени елементарним непогодама. Он је, такође, истакао да вежба спасавања у ванредним ситуацијама "Србија 2018", није војна вежба, већ вежба цивилне спремности, са сценаријом који симулира ситуацију након разорног земљотреса.- То је платформа за оне који први реагују, како би учили једни од других, да науче и да стекну права искуства заједно и боље се припреме за времена у којима се суочавамо са правим животним ванредним ситуацијама – истако је Столтенберг и захвалио председнику Александру Вучићу на личном доприносу да та вежба буде остварена. Он је, такође, нагласио да је од "виталног значаја" да учинимо све како бисмо били добро припремљени и да је вежба прилика да се тестирају нова средства за отклањање последица природних катастрофа, али и технологија које могу да унапреде начин како комуницирамо и како координирамо наше реакције, без обзира на то са каквим се изазовима суочавамо.Говорећи о значају вежбе, он је истакао да је искуство стечено на претходним вежбама помогло да се спасу многи животи, а да ће лекције савладане на овој вежби помоћи да се спасе још више живота у наредном периоду.Након церемоније отварања, у бившој касарни „Багремар“ у Младеновцу, приказан је један сегмент вежбе. У њему су приказане радње дела медицинског система за пружање помоћи у ванредним ситуацијама, кроз симулацију незгоде у којој су учествовала два возила и бициклиста и у којој је повређено пет особа, од тога двоје са тешким телесним повредама. Међународна теренска вежба управљања последицама ванредних ситуација „СРБИЈА 2018“, у организацији Министарства унутрашњих послова – Сектора за ванредне ситуације и Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације Организације Северноатлантског уговора (NATO EADRCC), одржава се од 8. до 11. октобра на територији Младеновца, Сопота и Аранђеловца. Око 2.000 учесника из 38 земаља увежбаваће широк спектар операција уклањања последица ванредних ситуација.
  4. 24. марта 1999. године у 19:50, дејством крстарећим ракетама по инсталацијама ВОЈИН на Копаонику и дејством ловачке авијације по циљевима на Космету и широм Србије, започела је агресија земаља чланица НАТО пакта на тадашњу СРЈ. Током 78 дана бомбардовања у склопу операције "Савезничка сила", како је гласило званично име које је подједнако бесмислено као и имена које је америчка и српска власт сервирала својим јавностима (у Америци су је звали "Племенити наковањ", а нама је сервирано име "Милосрдни анђео"), погинуло је преко 2500 људи (припадника војске, МУП-а и цивила), а рањено је преко 5000 људи. НАТО авијација је за 78 дана извршила 26100 авио полетања испаливши 415000 пројектила различите врсте и намене укупне масе преко 22000 тона, које су нанеле поред људских жртава и велике материјалне губитке. Највећи удар је примила стратегијска групација нашег РВ и ПВО, где дејство на поменути вид наше војске није престајало свих 78 дана агресије. Наша ловачка авијација је извршила 12 борбених летова. Три ради маневра, а девет (седам појединачно и два у пару) ради супростављању непријатељским авионима. Изгубљено је 6 авиона МиГ-29 и један је тешко оштећен. Два пилота су погинула. Ловачко-бомбардерска авијација је дејствовала у склопу ваздушне подршке јединицама Треће армије на Космету је извела укупно 24 лета успешно извршивши дејства по 11 објеката ОВК. Један пилот је погинуо и један авион је изгубљен. Хеликоптерске јединице и транспортна авијација су за време трајања агресије извршили 179 летова превожења рањених и превожења материјалних средстава. У склопу те бројке извршено је 6 летова у циљу спасавања наших оборених пилота и пет летова у циљу проналажења непријатељских летача. Ова групација нашег РВ и ПВО није имала губитке у људству и техници. Јединице ВОЈИН (Ваздушно осматрање јављање и навођење), иако су претрпеле први удар, тактичким маневрима током свих 78 дана некако су успевале да прикупљају информације о покрету непријатељских летелица. Извршиле су и командним јединицама РВ предале око 35000 информација о покрету НАТО авиона. Имале су губитке у људству и техници. Јединице ПВО у склопу стратегијске групације (јер је вршено ПВО дејство и из састава копнене војске на терену) укупно су извршиле 555 ватрених дејстава. При томе су испалиле 363 ракетна пројектила различитих намена и преко 100000 противваздушне муниције различитог калибра. Својим дејством су уништиле 2 авиона, 27 беспилотних летелица и 45 крстарећих ракета. Поред тога, погодиле су и оштетиле још 36 авиона и два хеликоптера НАТО пакта. Имали су људских и материјалних губитака... Тактичким маневром јединица РВ и ПВО на терену и постављањем лажних мета, избегнути су још већи губици... Укупно је погинуло 39 припадника стратегијске групације РВ и ПВО и (2+3) припадника овог вида у склопу КОВ, односно припадника КОВ у саставу нашег вида. На овој теми желим, не улазећи у политичку димензију бомбардовања (да ли је могло да се избегне, да ли се требало супроставити или не или већ шта је о овој теми писано или се пише на овом и многим другим форумима), да се подсетимо свих погинулих припадника РВ и ПВО, који су своје животе дали током 78 дана агресије НАТО пакта на нашу земљу...
  5. Завршница НАТО акције стварања „АУТОКЕФАЛНИХ ЦРКАВА“ у Македонији и Украјини! 31. маја 2018.https://www.vidovdan.org/aktuelno/zavrsnica-nato-akcije-stvaranja-autokefalnih-crkava-u-makedoniji-i-ukrajini/ Јуче је обелодањен одговор васељенског патријарха Вартоломеја и цариградског синода на захтев, од пре месец дана македонског премијера Зорана Заева, да се Македонској цркви да аутокефалија. Цариградска патријаршија је одговорила да преузима одговорност за решавање статуса Охридске архиепископије у складу са својим „историјским и канонским правима“, нигде не помињући права Српске православне цркве. Иако у македонским медијама има тврђења како се није одступило од захтева да црква носи назив и „Македонска“, портпарол расколничке структуре у Скопљу, митрополит дебарско-кичевски Тимотеј у контрадикторним изјавама, заправо најављује да би за њих било прихватљиво и име Охридсака и Јустинијана Прима архиепископија, само да имају аутокефалан статус. С обзиром да ће и име саме Републике Македоније да буде промењено, логично је да ће се и име цркве у њој мењати. Оно што забрињава јесте папистичка претензија Фанара да самостално даје аутокефалију у просторима туђе канонске надлежности. У случају Македоније показало се да је игра са „мајчинством“ од Бугарске православне цркве била само блеф, у склопу ширих планова да се направи систем НАТО – „аутокефалних цркава“ у источној Европи. Бугари су сада искључени из игре за рачун Цариграда. Они су и сами били упознати да НАТО господари палицу дају другима, па су одбили учешће у прослави 1000 година Охридске архиепископије. Да ствари буду компликованије Цариград увелико ради на стварању, опет „НАТО-аутокефалне“ цркве у Украјини. По изјавама које се умножавају на руским „либералним“ и украјинским расколничким сајтовима нацрт Томоса аутокефалије Украјинске цркве, већ је написан. Ситуација по јединство православног света никада није више била забрињавајућа. Српски патријарх је јасно поручио у Москви на дан Светих Кирила и Методија, да мора да се очува канонски поредак православља и не сме да се изађе у сусрет „унијатама и расколницима“. Слично је поручио дан касније и Свети Синод канонске Украјинске православне цркве (Московске патријаршије). Нажалост, Цариградска патријаршија углавном испуњава жеље НАТО пакта. Пример наглог заокрета у Македонији то јасно показује. У овом тренутку није угрожено само канонско јединство свих помесних Православних цркава, него, и у перспективи, канонско јединство Српске православне цркве, не само у Македонији. Уколико Цариград заиста повуче најављене кораке у Македонији и Украјини, словенске Цркве, пре свих Руска и Српска ће се веома оштро одупрети том антиканонском деловању. У овом тренутку нови расколи су извеснији, него решења ситуације. У Српској и Руској патријаршији полажу се наде у древне патријаршије Александрије, Антиохије и Јерусалима, да спрече Цариград у деструктивном деловању. Екипа Видовдана
  6. Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић разговарао је данас у Београду са шефом Војне канцеларије НАТО-а за везу бригадним генералом Чезареом Маринелијем о заједничким активностима Војске Србије и НАТО-а. Делегације Војске Србије и Војне канцеларије за везу су на састанку у Генералштабу разматрале динамику реализације заједничких активности у овој и планове за наредну годину. Генерал Диковић је истакао да је Војска Србије заинтересована да се број активности са Северноатлантском алијансом — које се одвијају у оквиру Партнерства за мир и путем директне сарадње са Кфором — задржи на садашњем нивоу, који задовољава потребе наше војске за унапређењем способности. На састанку је исказана посвећеност обеју страна даљем унапређењу реализације заједничких активности.
  7. Италија и Грчка почеће НАТО ваздушне патроле над Црном Гором од 5. јуна. Пошто Црна Гора нема борбене авионе, савезнице ће јој помоћи да осигура ваздушни простор, саопштено је из НАТО-а. Из Брисела истичу да Црна Гора доприноси заједничкој сигурности Алијансе тако што шаље трупе у НАТО мисију за обуку у Авганистан и пружа финансијску подршку авганистанским снагама сигурности. „У знак савезничке солидарности, Италија и Грчка ће сада помоћи у заштити црногорског ваздушног простора. Италијански и грчки борбени авиони ће и даље бити базирани у својим матичним земљама и по потреби ће бити подизани“, објашњавају из НАТО-а. Ер-полисинг, како је наглашено из НАТО-а, није одговор на било коју специфичну претњу, већ је битна компонента коју НАТО пружа као сигурност својим члановима. „НАТО ер-полисинг авиони полећу као одговор на војне или цивилне авионе у невољи или због авиона који не поштују интернационалне регулације или приступају ваздушном простору НАТО савезница“, појашњено је. У Европи има још таквих НАТО патрола, додају из Алијансе. Небојша ПОПОВИЋ
  8. Милан Ракић

    Трибина: НАТО агресија, 19 година после (ВИДЕО)

    У препуном амфитеатру „Слободан Јовановић“, присутнима, међу којима је највише било студената, обратили су се Арно Гујон, оснивач добротворне организације „Солидарност за Косово“ и носилац ордена Светог Саве првог степена, затим проф. др Даница Грујичић, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета у Београду
  9. На Правном факултету у Београду, у среду 16.маја, одржана је трибина под називом „НАТО агресија и њене последице 19 година касније“. У препуном амфитеатру „Слободан Јовановић“, присутнима, међу којима је највише било студената, обратили су се Арно Гујон, оснивач добротворне организације „Солидарност за Косово“ и носилац ордена Светог Саве првог степена, затим проф. др Даница Грујичић, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета у Београду View full Странице
  10. Крај места где се некада поносно уздизала зграда команде која је уништена у бомбардовању 1999. године, данас стоји споменик "Нико није рекао нећу". Спомен обележје подигнуто у знак сећања на све жртве НАТО агресије-припаднике јединица батајничког аеродрома. Достојанствено и мирно како и приличи, пред стројем официра, подофицира и војника; пилота, инжењера и техничара; у присуству чланова породица настрадалих, служен је помен за све колеге настрадале у рату 1999. године. Парастос су служили архијерејски намесник старопазовачки Миле Јокић и војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде капетан Предраг Докић, те помоћник војног свештеника, заставник Синиша Трбојевић. У борбеним задацима у току НАТО агресије из састава јединица батајничког аеродрома, погинули су пилоти Зоран Радосављевић и Миленко Павловић. У молитви су поменути и пилоти оборени у току рата, Слободан Перић настрадао у саобраћајној несрећи 2010. године и Иљо Аризанов, који је преминуо 2011. године од срчаног удара. По речима јереја Предрага Докића, 24. март као Дан сећања постаје и црквени празник-црвено слово као сећање на наше мученике и Хероје!
  11. Пред стројем свих припадника 204. ваздухопловне бригаде и члановима породица настрадалих у НАТО агресији, данас је на аеродрому Батајница служен парастос и помен свим настрадалим друговима и колегама. Крај места где се некада поносно уздизала зграда команде која је уништена у бомбардовању 1999. године, данас стоји споменик "Нико није рекао нећу". Спомен обележје подигнуто у знак сећања на све жртве НАТО агресије-припаднике јединица батајничког аеродрома. Достојанствено и мирно како и приличи, пред стројем официра, подофицира и војника; пилота, инжењера и техничара; у присуству чланова породица настрадалих, служен је помен за све колеге настрадале у рату 1999. године. Парастос су служили архијерејски намесник старопазовачки Миле Јокић и војни свештеник 204. ваздухопловне бригаде капетан Предраг Докић, те помоћник војног свештеника, заставник Синиша Трбојевић. У борбеним задацима у току НАТО агресије из састава јединица батајничког аеродрома, погинули су пилоти Зоран Радосављевић и Миленко Павловић. У молитви су поменути и пилоти оборени у току рата, Слободан Перић настрадао у саобраћајној несрећи 2010. године и Иљо Аризанов, који је преминуо 2011. године од срчаног удара. По речима јереја Предрага Докића, 24. март као Дан сећања постаје и црквени празник-црвено слово као сећање на наше мученике и Хероје! View full Странице
  12. Драгана Милошевић

    Дан сећања на страдале у НАТО агресији

    Државна церемонија обележавања Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања ове године биће одржана у Алексинцу, граду великог страдања током НАТО агресије 1999. године. У току НАТО бомбардовања СРЈ, град Алексинац је бомбардован у два наврата. Најтеже бомбародовање Алексинца десило се 5. априла 1999. У 21.35 часова са седам пројектила погођене су две централне градске улице. Погинуло је 11 грађана, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката, здравствене установе и привредни објекти. Алексинац је поново бомбардован у ноћи 27. на 28. мај 1999. године када је погинуло још троје људи. Напади НАТО започети 24. марта, трајали су 11 недеља и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло од 1.200 до 2.500 људи. У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, верски објекти и споменици културе. Пренос централне комеморације поводом Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања почиње у 20 часова на Првом програму Радио телевизије Србије. На скупу ће говорити сведок страдања др Братислав Миладиновић, председник Републике Српске г. Милорад Додик и председник Србије г. Александар Вучић. Алексинац Јунака погинулих у одбрани Отаџбине и народа треба свакодневно да се сећамо у нашим молитвама У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске у Београду 23. марта 2018. године јереј Славко Папић служио је парастос пострадалим јунацима и недужним жртвама НАТО бомбардовања 1999. године. У кратком слову пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“ је поручио: -Наших јунака погинулих у одбрани отаџбине и народа треба свакодневно да се сећамо у нашим молитвама. У храму Светог архангела Гаврила у Хумској улици 24. марта 2018. године у склопу свете Литургије служен је помен жртвама бомбардовања наше земље од стране НАТО пакта 1999. године. Архиепископија београдско-карловачка |
  13. Државна церемонија обележавања Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања ове године биће одржана у Алексинцу, граду великог страдања током НАТО агресије 1999. године. У току НАТО бомбардовања СРЈ, град Алексинац је бомбардован у два наврата. Најтеже бомбародовање Алексинца десило се 5. априла 1999. У 21.35 часова са седам пројектила погођене су две централне градске улице. Погинуло је 11 грађана, а 50 задобило телесне повреде. Уништено је 700 стамбених објеката, здравствене установе и привредни објекти. Алексинац је поново бомбардован у ноћи 27. на 28. мај 1999. године када је погинуло још троје људи. Напади НАТО започети 24. марта, трајали су 11 недеља и у њима је, према проценама различитих извора, погинуло од 1.200 до 2.500 људи. У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, верски објекти и споменици културе. Пренос централне комеморације поводом Дана сећања на жртве НАТО бомбардовања почиње у 20 часова на Првом програму Радио телевизије Србије. На скупу ће говорити сведок страдања др Братислав Миладиновић, председник Републике Српске г. Милорад Додик и председник Србије г. Александар Вучић. Алексинац Јунака погинулих у одбрани Отаџбине и народа треба свакодневно да се сећамо у нашим молитвама У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске у Београду 23. марта 2018. године јереј Славко Папић служио је парастос пострадалим јунацима и недужним жртвама НАТО бомбардовања 1999. године. У кратком слову пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“ је поручио: -Наших јунака погинулих у одбрани отаџбине и народа треба свакодневно да се сећамо у нашим молитвама. У храму Светог архангела Гаврила у Хумској улици 24. марта 2018. године у склопу свете Литургије служен је помен жртвама бомбардовања наше земље од стране НАТО пакта 1999. године. Архиепископија београдско-карловачка | View full Странице
  14. У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске Србије данас је одржано богослужење поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије. Молитве за покој душе, на помену, који је служио војни свештеник, отац Славко Папић , осим припадника Медија центра „Одбрана“ принели су и многобројни гости, док је имена преминулих припадника Војске током НАТО агресије, из књиге „Хероји отаџбине“, читао Немања, син погинулог пилота Миленка Павловића. – Данас смо се састали да бисмо се молитвено сетили оних који су дали животе за отаџбину и истину, и који су следили јеванђелско начело да нема веће љубави него кад да човек свој живот за пријатеље своје – рекао је након помена отац Славко Папић, и додао да такво дело треба нам буде путоказ јер је у Светом писму речено – носите бремена једни другима, „а то ми данас чинимо овим поменом“. Он је упутио и поруку свим сународницима да имамо хришћанску обавезу да се свакодневно у својим молитвама сећамо хероја који су изгубили животе у кампањи названој „Милосрдни анђео“, „која је била све само не то“. Директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин подвукао је да нема веће жртве од приношења живота за своје ближње. – Данас смо прочитали имена свих хероја одбране, из књиге „Хероји отаџбине“, а ја сам имао част да то учиним први пут, у униформи, у Хиландару 2008. године. Књига је важна нама, како бисмо се сетили јунака, али њихова имена су уписана у једну другу књигу, књигу вечног живота, пред Богом живим, у којој су и имена Косанчића, Обилића, Синђелића и Карађорђа, као и Миленка Павловића и Горана Радосављевића и осталих бесмртних хероја који су остали на светосавском путу – рекао је директор Медија центра „Одбрана“ и додао да су својим херојством они завредили да нам буду вечни светионици. Помен постарадалим припадницима војске у НАТО агресији је у богослужбеном протору Генерелштаба Војске Србије служио главни војни свештеник, протојереј Слађан Влајић Напади НАТО започети 24. марта 1999., трајали су 11 недеља и у њима је погинуло око 2.500 људи. У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе. Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. ФБ Саша Милутиновић
  15. У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске Србије, као и у Генералштабу данас је одржано богослужење поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије. У параклису Светог краља Милутина у Дому Војске Србије данас је одржано богослужење поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије. Молитве за покој душе, на помену, који је служио војни свештеник, отац Славко Папић , осим припадника Медија центра „Одбрана“ принели су и многобројни гости, док је имена преминулих припадника Војске током НАТО агресије, из књиге „Хероји отаџбине“, читао Немања, син погинулог пилота Миленка Павловића. – Данас смо се састали да бисмо се молитвено сетили оних који су дали животе за отаџбину и истину, и који су следили јеванђелско начело да нема веће љубави него кад да човек свој живот за пријатеље своје – рекао је након помена отац Славко Папић, и додао да такво дело треба нам буде путоказ јер је у Светом писму речено – носите бремена једни другима, „а то ми данас чинимо овим поменом“. Он је упутио и поруку свим сународницима да имамо хришћанску обавезу да се свакодневно у својим молитвама сећамо хероја који су изгубили животе у кампањи названој „Милосрдни анђео“, „која је била све само не то“. Директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин подвукао је да нема веће жртве од приношења живота за своје ближње. – Данас смо прочитали имена свих хероја одбране, из књиге „Хероји отаџбине“, а ја сам имао част да то учиним први пут, у униформи, у Хиландару 2008. године. Књига је важна нама, како бисмо се сетили јунака, али њихова имена су уписана у једну другу књигу, књигу вечног живота, пред Богом живим, у којој су и имена Косанчића, Обилића, Синђелића и Карађорђа, као и Миленка Павловића и Горана Радосављевића и осталих бесмртних хероја који су остали на светосавском путу – рекао је директор Медија центра „Одбрана“ и додао да су својим херојством они завредили да нам буду вечни светионици. Помен постарадалим припадницима војске у НАТО агресији је у богослужбеном протору Генерелштаба Војске Србије служио главни војни свештеник, протојереј Слађан Влајић Напади НАТО започети 24. марта 1999., трајали су 11 недеља и у њима је погинуло око 2.500 људи. У бомбардовањима која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе. Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. ФБ Саша Милутиновић View full Странице
  16. Како извештава Восток, према речима Руског председника Владимира Путина, Русија сада поседује нову хиперсоничну интерконтиненталну балистичку ракету "Сармат". Која је способна да заобиђе системе ракетне одбране НАТО-а на Руским границама и представља пробој за ракетни програм земље. Путин је саопштио о новој ракети током годишњег обраћања Федералној скупштини Русије, а његов говор је пропраћен и видео-приказом могућности ракете. "Сармат" је способан да заобиђе системе ракетне одбране, додао је он.Путин је рекао Савезној скупштини да је Русија почела да ради на начинима да се супротстави америчким противракетним способностима још 2004. године, али да је Вашингтон игнорисао упозорења из Москве. "Сада ће нас слушати", рекао је Путин. Способан да носи широк спекатр нуклеарног оружја, систем "Сармат" практично нема граница и биће способан да нападне и преко Јужног и Северног пола, рекао је Путин. Сармат ће заменити старије, али поуздане интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М2 "Војвода" (НАТО назив: СС-18 Сатана) из совјетске ере.Прошле недеље заменик премијера Дмитриј Рогозин рекао је да нова ракета "може да поцепа америчку противракетну одбрану", додајући да "у овом тренутку [амерички одбрамбени штит] не представља никакву озбиљну војну претњу, осим провокацију".Председник Путин је такође нагласио да ће на нуклеарни напад било којих размера бити одговорено "тренутно са релевантним последицама". извор видео прилог, симулације ракетног система:
  17. У Музеју ваздухопловства у Сурчину, недавно је изложена рестаурирана макета авиона "миг 29" у природној величини, која је 1999. године коришћена као лажни циљ за НАТО авијацију. Од укупно шест макета, само је једна делимично "преживела" бомбардовање, тешко оштећена, али је после два месеца рада поново враћена у живот. Аутор макете је потпуковник и пилот у пензији Ђорђе Иванов, који је са својим пријатељима макетарима направио макете и тако код НАТО стратега створио илузију о уништеним авионима. "Пре три године, са Батајнице смо је превукли у музеј и скоро два месеца требало је да се рестаурира. Макета сведочи о времену када смо веровали да технолошки надмоћну силу помоћу штапа и канапа можемо да заварамо да помисли да су то прави авиони и да их гађа", објашњава Иванов за емисију "Дозволите...". Током НАТО бомбардовања, Ратно ваздухопловство Војске Југославије изгубило је већину авиона "миг 29" и у једном тренутку остало их је само шест. Иванов је тада био пилот Ратног ваздухопловства и дошао на идеју да се уради прво једна макета, па ако се непријатељ "прими" – још пет и тако створи илузија да су тада најбољи авиони ВЈ уништени. "Макета је рађена тако да визуелно изгледа као прави авион. Она даје и радарски одраз јер је израђена од лима, мотори су од буради у којима смо ложили ватру, а унутар макете била је постављена радио-станица НАТАША која је имитирала комуникацију", са осмехом говори Ђорђе Иванов. Макете су израђиване у једној фабрици намештаја која се налазила у Војводини, а у почетку је читав посао највише зависио од ентузијазма људи који су често радили и по 24 сата без одмора. Због неповерљивости војног система, прва макета је израђена за 20 дана, а за сваку наредну требало је по пет до седам дана, јер је и војни систем схватио велики значај лажних циљева. "Ми смо макете довлачили путем којим су и прави авиони долазили на писту. Када НАТО сними ситуацију, имали смо седам минута да померио прави авион и на приближно исто место поставимо макету коју је онда непријатељ ракетирао", објашњава нам Иванов. Макете су постављане на траву, како у случају поготка не би била оштећена писта, а НАТО ниједном "није омануо" – погодио је све макете, али не и авионе. Без признања Уз Ђорђа Иванова, на изради макета радили су макетари, али је највише било столара, а нико од њих никада није добио никакво признање. "И сада када се рестаурирала макета, нико ми није помогао, осим колега и људи из Музеја ваздухопловства. На крају крајева, то није ни битно, битно да је то ушло у историју", поносан је некада пилот, а данас сликар и иконописац. Макета авиона "миг 29" је из Батајнице у Музеј ваздухопловства допремљена у веома лошем стању јер је била препуштена зубу времена, а највећи део макете није ни постојао. Наравно, макета је код аутора пробудила и емоције и сећање на 1999. годину. "Човек све негативне ствари које доживи у животу хоће да истисне из мозга, тако да и ја покушавам да истиснем све те детонације, експлозије, погибије. Најлепша ствар је да ми се 24. априла те 1999. године родио син Јован у болници "Драгиша Мишовић", дан пре него што су бомбардовали болницу", објашњава Ђорђе Иванов. Ђорђе Иванов је цео живот провео у војсци. Завршио је прву класу Војне гимназије у Београду, Ваздухопловну војну академију у Задру, а потом је службовао у Пули, некадашњем Титограду, у Приштини је летео 13 година, а у Батајници га је затекао рат. Отишао је у пензију 2001. године и са сетом прича о томе како су он и његови саборци заборављени. "Ове године су ме први пут звали из Батајнице на славу пилота, што ме је пријатно изненадило, од удружења пилота добио сам захвалницу и награду. Држава се ту до сада није показала, а војска најмање, не само према мени него према свима који су учествовали у тој акцији", каже Иванов. Ипак наглашава да је имао помоћ директора Музеја ваздухопловства, који је одобрио средства за рестаурацију, што не би могло да се деси да је држава имала нешто против те акције. "Ја сам себи нашао мир, радим цркве, тренутно сам на Голији, осликавам иконе и уживам у томе. Ко год буде чуо и видео ову причу, ми стојимо на располагању", истиче Ђорђе Иванов. Он је до сада имао више од 65 изложби у Америци, Паризу, Риму, Братислави. Бави се иконописањем, осликао је и десетак цркава, а свет уметности, боја и четкица донео му је преко потребан мир и срећу. РТС
  18. Потпредседник Народне странке Здравко Понош изјавио је да је улазак Србије у НАТО како нерационалан потез, тако и емотивно неприхватљив за садашње генерације које су преживеле трауму бомбардовања и да би Србија требало да остане војно неутрална. Имиџ НАТО-а у Србији је неповратно урушен за ове генерације. Расположење у јавности је доминантно против војног сврставања, рекао је Понош у емисији Зумирање недељника Време. Понош је рекао и да улазак у НАТО у овом моменту није сасвим рационалан. Питање је да ли нам је потребна антагонизација односа са Русијом, државом и нацијом са којом имамо историју специфичних односа. Није моменат да сада мењамо курс након свега што смо преживели. То није ствар о којој би одлуке требало да доноси групица људи која на овај начин влада“, навео је Понош. Понош је рекао да је војна неутралност скупа, али је и сврставање веома скупо. Једно је ако се сврставате зато што је то ваш избор, а сасвим друго ако сте на то принуђени. Оно што можете сами да урадите, то је да покужате да се не сврставате, за то вам не треба нико, додао је Понош. Понош је као потпуно скандалозну оценио изјаву министра одбране Александра Вулина да ће Србија дати на располагање војне ефективе свима који се боре против такозване Исламске државе. Ми да шаљемо војску да гине негде само да би били добри момци и да би компензовали нешто друго што смо забрљали или што смо обећали а нисмо извршили, то се тако не ради. Може да иде онај ко је жељан униформе, а није је носио када је требало, навео је потпредседник Народне странке. Понош је оценио да Вулин својим изјавама не доприноси смиривању ситуације у региону. „Министар одбране је практично референт за односе с Хрватском и одговара на сваку проусташку изјаву, а то је исто као да се стајским ђубривом сузбија коров, не производи резултат у смиривању ситуације у региону" - рекао је Понош. Понош је навео да се Војском Србије политички манипулише. Министар одбране има свој забавник, свој сајт под личним именом, где се презентује на дневној бази и систем одбране и војска се користе за личну промоцију, рекао је Понош. Бивши начелник Генералштаба Војске Србије је као веома необично оценио Вулиново појављивање у парауниформи и истакао да министар не би требало да носи униформу. Ако човек има потребу да носи униформу пред онима који имају право на униформу, онда је промашио професију, нека се упише у ловачко друштво, у пионире или негде где униформе могу да се носе као лични хир, а не као ствар професије, додао је Понош. Он је навео да војна професија не би требало да буде социјални вентил, него брзи лифт за људе који су кренули из нижих социјалних сталежа, а вредни су и паметни. Потпредседник Народне странке је, поводом унутрашњег дијалога о Косову, рекао да је то замишљено као подела одговорности за нешто што је неко обећао на канабету. (Народна странка)
  19. Академик Љубиша Ракић рекао је данас да је током НАТО агресије на Републику Српску и СР Југославију употребљено осиромашеног уранијума у количини која би била довољна за конструкцију око 170 реплика нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму. „Најчешће последице на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна оболења, заливски и балкански синдром који је присутан код наших, али и западних војника који су учествовали у тим ратовима“, рекао је Ракић у Дому Војске Србије на промоцији књиге „Рани и одложени здравствени ефекти осиромашеног уранијума“, аутора доктора Светлане Жунић.Ракић, који је рецензент књиге, истакао је да су и аномалије плода све чешће и чешће.Он је навео да је употреба осиромашеног уранијума коришћеног у заливским ратовима и на Балкану довела до глобалне контаминације.Због ваздушног преношења честица након експлозија пројектила, додао је он, последице нису забележене само на подручјима где је употребљен, већ и на удаљености од више хиљада миља.Жунићева је казала да бомбардовање пројектилима који садрже осиромашени уранијум изазива глобалну контаминацију животне средине, што доводи до климатских промена које се манифестују температурним екстремима, пожарима и слично.Повећана фреквенција шумских пожара забележена је на територији Србије и околних земаља након бомбардовања Републике Српске и СР Југославије. Контаминација свих природних ресурса, укључујући ваздух, воду и биосферу, узрок је и контаминације популације и то најчешће путем удисања.Она је додала да честице осиромашеног уранијума у организам, осим удисања, доспевају и уносом контаминиране хране и воде и контаминацијом озлеђене коже.Жунићева је истакла да растући трендови малигних и немалигних обољења, како у Србији, тако и у Европи и свету дају подстицај за проучавање негативних последица војног коришћења осиромашеног уранијума.Свака студија, закључила је она, која се бави овим проблемом нема краја јер је штетни утицај осиромашеног уранијума трајан и може се мерити милијардама година. Извор: http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=104086&NATO-bombe-bacene-na-SRJ-i-Republiku-Srpsku-imale-uranijuma-kao-170-bombi-na-Hirosimu
  20. Милош Ковић: Косовска идеја је неупоредиво јача од НАТО 26 субота авг 2017 Posted by Стање ствари „Историја косовске идеје или Косовског завета, као што видите, мери се вековима. Као што је рекао Свети Јустин Ћелијски – то је великосрпско здање једне хришћанске идеје о зрну које умире да би потом родило многе плодове. Управо ова идеја доказује да Срби јесу заветни народ“, рекао је у Требињу проф. др Милош Ковић. О надахнутом предавању истим тоном пише наша Милана Бабић Милош Ковић и Милана Бабић Предавање Косовски завјет у историји српског народа професора Милоша Ковића немогуће је представити кроз форму новинарског извјештаја, јер оно што је начин његовог излагања донио требињској публици – сусрет са идејом завјетности сагледан из различитих углова компаративне равни идеје и из угла српског предања– најбоље се може пренијети видео записом. Ни промоција херцеговачког вина, која се одржавала исто вече када и предавање, није утицала на посјећеност, за потребе публике накнадно су донесена два реда столица. Упркос свему и даље је „Косово најскупља српска ријеч!“ Дакле, пишем овај извјештај покушавајући да пренесем дио атмосфере коју је даровало предавање о снази косовског предања за српски идентитет: бурне аплаузе, коментаре из публике, саоднос публике и предавача. На почетку излагања професор се осврнуо на чињеницу да политичка елита Србије погрешно интерпретира синтагму „Косовски завјет“. По њима, Косовски завјет је мит у негативном смислу те ријечи. Одмах се из публике обратио владика Атанасије који је рекао да је реч о Александру Вучићу (аплауз је одјекнуо галеријом музеја): „Кажи слободно – Вучић. Слободно реци да сам ја рекао (смијех публике и предавача). То сам рекао и на Газиместану.“ Мит као темељ друштва Осврнувши се на свој текст у Политици, професор Ковић је указао на значај мита за један народ. Док политичке елите мит користе у негативном смислу ријечи, српски социолог Срђан Шљукић пише да хуманистичке науке, још од Малиновског, знају да је мит темељ сваког друштва. Мит постоји у Америци, Великој Британији, у бразилским прашумама, на Балкану. Шта је Декларација независности? Очеви оснивачи који са бродом Мејфлауер тобоже долазе у Америку? Потом је проблематизован однос према истини у сфери науке и у области предања. У земљама у којима постоје јасно развијана егзактна знања митови постоје потпуно паралелно са тим знањима, при чему мит има већу снагу. Стога, ако је Стојан Новаковић утврдио да се на Косову није све десило као што каже предање – то не значи да предање не носи неку дубљу и тачнију истину. Иво Андрић, у „Разговору са Гојом“, каже да су легенде пуна истина историје човјечанства. Шта Срби славе? Каже се – Срби славе пораз. А шта је била Термопилска битка? Је ли то био пораз? Јесте. На њему почива идентитет, предање, историја Грка. Затим чувени говор Перикла на гробовима Атињана палих за отаџбину. Перикле каже да су светли гробови оних који су дали своје животе за отаџбину. Традиција европског човјека почива на класичном грчком насљеђу. Професор Ковић је потом указао на значај који Јевреји придају својим поразима и сјећањима на изгнаства и страдања. Све је то уткано у јеврејско биће и чини ступ његовог идентитета. Косовски завјет је не само оно што нас чини Србима него нас везује и са европским и људским насљеђем и предањем. Никакве потребе нема да се о томе говори као о неком ретроградном ратоборном миту. Дакле, ако неко каже да је позивање на Косово мит, а да он нуди истину или тзв. реалност – то је лаж. Ми говоримо о истини, а он говори о лажи! А тај неко говори (у ауторском тексту у Блицу) да српска историја не нуди ништа друго осим ратова и крви. А гдје је ту Свети Сава? Грачаница? Дечани? Пупин? Архитектура Требиња? Он нуди митоманску слику српске историје, а ми говоримо о истини. Историја косовског предања Чворне тачке српске историје одражавају се једна у другој кроз однос према Косовском завјету. Професор Ковић је извео ову тезу почевши са Словом патријарха Данила III, насталог три године послије Косовског боја. У овом тексту смо већ суочени са Косовским завјетом. А пет вијекова касније, 1961. године, Зоран Мишић, књижевни критичар, у чланку Шта је то косовско опредељење, пише да се читајући патријарха Данила III осјећамо као да се налазимо на улици 27. марта. Дакле, то је исто опредјељење – за Царство Небеско. У епској пјесми „Пропаст царства српскога“ то је избор између царства земаљског и Царства Небеског. То је избор кнеза Лазара: Мили боже, што ћу и како ћу? Коме ћу се приволети царству? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме? Ако ћу се приволети царству, приволети царству земаљскоме, земаљско је замалено царство, а небеско увек и довека. Милош Ковић на предавању у Требињу На избору кнеза Лазара за Царство Небеско почива цијела српска историја. Косовски завјет се налази у равни са Светосавским завјетом. Ова два завјета се прожимају. У Житију Кнеза Лазара каже да су Срби кренули у Косовски бој наоружани молитвама Светог Саве и Светог Симеона, заокружује мисао професор Ковић. Кнез Лазар испуњава Светосавски завјет и показује да је достојан избора који је направио Свети Сава када је напустио земаљско и определио се за Царство Небеско. Код Доментијана Свети Сава је упоређен са Мојсијем. Срби имају своје националне свеце већ у средњем вијеку – то је светородна лоза Немањића. Немате династију која је толико света, можда само код Етиопљана. Срби као завјетна нација Питање српског националног идентитета професор Ковић је продубио служећи се тезом да је нација старија категорија него што се то представља у уџбеницима. Ове тезе износе двојица угледних британских историчара: Ентони Смит и Ерик Хобсбаум. Оба су, наглашава Ковић, јеврејског поријекла. Један од водећих истраживача националног идентитета британски научник Ентони Д. Смит. Није безначајно, јеврејског је порекла. Он каже да постоји неколико народа за које имамо доказ да је њихов национални идентитет старији од 18. вијека (то је оно што смо сви учили у школи да нације настају у 18. вијеку са настанком буржоазије). Он као примјере наводи Русе, Енглезе и Србе. Ову тезу преузима Ерик Хобсбаум и додаје да је код Срба то уочљиво у крилу цркве. Е. Смит говори о завјетним нацијама, хијерархијским и републиканским нацијама. Шта су завјетне нације? То су народи који су ушли у византијски комонвелт, али се то јавља и код протестантских нација, нарочито са појавом калвинизма. И то се онда појављује и код нација које су биле хијерархијске као што били Енглези, Швеђани, Немци – идеја заветности која се онда јавља у крилу калвинизма. Свест и уверење у то да су то изабрани народи. При чему у оквиру тога постоје заветни и мисионарски народи. Дакле, то је једна научна теорија, оруђе, али је занимљива за нас. Код Јермена Црква је Нови Израиљ, код Јевреја носилац изабраности је народ, а код Етиопљана носилац је династија. И, наравно, кључан однос је однос Бога и изабраног народа. При чему то није погодба – то је завјет. Вјера да када народ прекрши завјет за то плаћа цену. Наравно, Смит запоставља Нови Завет и новозаветну идеју која тражи жртву. Сада се сетимо српског предања. Идеју заветности, оно што се већ у 14. и 15. веку помиње као грех, прекришио је цар Душан оним што је учинио са својим оцем, потом узимање патријаршије и сукоб са цариградском патријаршијом. Цена за огрешење мора да се плати, а то је судбина цара Уроша. Кнез Лазар је тај који мири Цркве, много доказа имамо да Црква подржава Лазара. Подржавају га светогорци. А потом ново сагрешење које чини Вук Бранковић. Отприлике се та три мотива непрестано понављају: „Великаши, проклете им душе, на комате раздробише царство.” И „Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.“ И, онда долази она цена која се плаћа. Каква је историја Косовског завета? Ми имамо утемељене Косовског завета у првих 30 година после Косовског боја. Између 1390. и 1420. године имамо десет текстова, а до краја 15. века уобличавање свега онога о чему читамо у јуначким песмама… Кључан период је време обнове Пећке патријаршије (мада има оних који тврде да није била укидана). Управо у ово време у којем Срби немају државу, у средњем веку имали су неколико држава, Косовски завет се утврђује. И ту већ имате све. Где? У крилу Цркве? Где су чули гуслари то о чему певају? У манастиру, у цркви… У времену када Срби немају државу имате и демографско ширење српског народа и неговање косовске, светосавске идеје у оквиру Цркве. Дакле, не само на територији Османског царства него и унутар Хазбуршког царства, гдје су Срби подвргнути унијаћењу. Како се Пећка патријаршија обнавља 1557. године на територији Османског царства? Тако нешто је незамисливо у том тренутку на католичком Западу, тамо се у том тренутку дешавају верски ратови (Вартоломејска ноћ)… Да ли је Косовски завет тајна виталности српског народа? Вуково везивање српског идентитета за језик је аутопут у југословенство Разматрање онога што се десило са појавом Вука у 19. вијеку за мене је био најзанимљивији дио предавања. Ту се наша разматрања додирују. О овоме сам причала са професором Ковићем након предавања. Изузетно значајна тема, јер, да бисмо се извукли из лавиринта у који нас је одвело југословенство, потребно је да уђемо у исходиште ове проблематике. Овај поглед на Вукову дјелатност је и „знак времена“, почетак једног критичког односа према човјеку који је дуго имао статус „неповредивости“ у српској културној и историјској сфери. Оно што су урадили Вук Караџић и Доситеj Обрадовић је један озбиљан прелом у историји српског националног идентитета, српске националне идеје. Они су везали српство за језик уместо за оно што је вековима – предање, култ, вера. Ко су Срби у 16. веку питајте Ивана Грозног који се позива на српско порекло по баки. Он даје да у Архангелском сабору у Москви осликају фреске Светог Саве, Светог Симеона и Светог кнеза Лазара. И књига која је исписана за Ивана Грозног, „Велика повест света“, део њен који се односи на Србе објавио је Милован Витезовић у Заводу за уџбенике и наставна средства. Иван Грозни тражи да на месту у књизи који се односи на Србе буде о Светом Сави и о Боју косовском. То је оно што Србе разликује од блиских православних словенских народа. И сада имате Вуково и Доситејево везивање за језик. Наравно да и Доситеј и Вук знају шта је Косовски завет, јер Вук пред лице Европе ставља косовску епику. Није лако говорити о ономе што је Вук урадио и лошим стварима које је урадио за Србе, за српску идеју. То везивање за језик, по мом мишљењу то је тај аутопут који јесте водио ка југословенској идеји. Неспремност да се Срби одрекну своје католичке браће, као што каже М. Екмечић није у питању сукоб Срба и Хрвата, већ католичких, православних и муслиманских Срба. То је проблем 16, 17. и 18. века. Покушава се са овом идејом језика, а то је идеја просветитељства, то је идеја романтизма – то је немачка идеја преко које су Немци покушавали да превазиђу ту поделу између протестаната и католика. С друге стране, Вук записује све оно што Срби познају већ вековима – преводи, пре свега на немачки, а онда и на остале европске језике. Али, када говоримо о српском романтизму нико није урадио за Косовски завет више од владике Петра Другог Петровића Његоша. Професор Ковић је проблематизовао начин на који се историчари баве 19. вијеком – бавећи се образованом елитом већином школованом на Западу, а не бавећи се оним што је мислио обичан народ. Поставља се питање: ако елита везује националну идеју за језик, ко пита обичног сељака шта он мисли о томе? Онога који сваке недеље одлази на литургију. Владислав Пузовић, доцент на Богословском факултету у Београду, изучавао је грађу архива Кијева, Москве, Санкт Петербурга, где се показује да су стотине српских богослова школоване у Русији. Дакле, шта су ти људи проповедали? Другим речима, реч је о усменој култури која, по мом дубоком уверењу, остаје заветна, и мислим да је Његош, не заборавимо да је у Црној Гори теократија све до Његошеве смрти – српско друштво је вековима живело у теократском друштву. Када аустријске војске прелазе Саву и Дунав, и крећу ка Сарајеву они разговарају са патријархом и владикама. Нису они само духовни поглавари српског народа! А то остаје у Црној Гори све до смрти Његоша. Дакле, Његош је то пре свега. Често се наглашава улога Сима Милутиновића Сарајлије, али биће, ипак, да је кључни утицај Петра Првог Петровића Његоша. Његош је тај који у 19. веку заиста стоји над свима ако говоримо о Косовском завету. Увек имамо ту линију Лазар – Милош, но то је посебна тема. Код Његоша реч је пре свега о Милошу. Настављајући „ход“ косовске идеје кроз историју, професор Ковић се осврнуо на време Руварца и разрачунавање са тзв. косовским митовима. Потом се осврнуо на велико разочарање које је донио Берлински конгрес. Ипак, крајем 19. и почетком 20. вијека косовска идеја се обнавља. Прије свега у култури: Милан Ракић, св. владика Николај Велимировић, Димитрије Митриновић, Скерлић, Исидора Секулић, Станислав Винавер, Милош Ђурић, Мештровић. Ипак, Мештровић ће веома брзо промијенити страну. И, онда, у таквим условим долази освећење Косова. Рат 1912. године, по изворима, био је најпопуларнији рат. Дакле, освећење Косова и онда долази Први светски рат у коме су Срби потврдили да су заветни народ. Пре свега, албанском голготом и крфским васкрсењем. Краљевина Југославија узима видовданску идеју за основу југословенске идеје, она на тој идеји много тога гради. Краљ Александар се заиста потрудио да Мештровића претвори у званичног умјетника Краљевине. Мештровић се отргнуо и чак прешао на супротну страну, заузео ексклузивистичке хрватске позиције, касније ће сарађивати и са усташама. Београд је и даље начичкан Мештровићевим фигурама… Душан Батаковић је говорио: „Ако је прва Југославија била српска, онда је друга била хрватска.“ Мислим да је то разлог што се, пре свега комунистичка партија Југославије, нарочито после Другог светског рата, тако окомила на косовску идеју. Професор Ковић се потом осврнуо на рушење Његошеве капеле и изградњу храма. Храма, кога је Меша Селимовић назвао фараонским, начињеним управо руком Ивана Мештровића. Не треба нам већа и озбиљнија симболика. Потом се осврнуо на дешавања 80-их година, на национална буђења и долазак Слободана Милошевића на Косово. После деценија атеизма потврђује се снага косовске идеје. Нећу говорити о 90-им, али, ево нас овде суочених са упорним покушајима Срба, нарочито у Србији, да забораве Косовски завет. Дакле, стање статус кво, али и притисак да се Срби не баве Косовом. Па људи који истражују јавно мњење кажу да је најважнији животни стандард – царство земаљско… Историја косовске идеје или Косовског завета, као што видите, мери се вековима. Као што је рекао Свети Јустин Ћелијски – то је великосрпско здање једне хришћанске идеје о зрну које умире да би потом родило многе плодове. Управо ова идеја доказује да Срби јесу заветни народ. И, по мом дубоком уверењу, она је неупоредиво јача од НАТО. Аплауз је трајао и трајао… Текст и фото: Милана Бабић
  21. Министар одбране Александар Вулин разговарао је данас са командантом Савезничке команде за операције генералом Куртисом Скапаротијем. (један од најбитнијих НАТО "шрафова" којим је некада управљао и један Двајт Ајзенхауер-прим. Милан Ракић) На састанку је било речи о јачању међусобног поверења и разумевања успостављеног у претходном периоду. -Свесни смо значаја ваше команде, с обзиром на њене надлежности и зону одговорности која практично обухвата цео свет, те сматрамо да одржавање редовних контаката на највишем нивоу, попут данашњег састанка са председником Вучићем, има суштински значај с аспекта изградње мира и стабилности у региону. Наше дугорочно стратешко опредељење јесте да задржимо статус војно неутралне државе, али смо вољни да сарађујемо са свим релевантним актерима у домену међународних односа и безбедности, рекао је Вулин и додао да се са НАТО то успешно реализује у оквиру расположивих механизама Партнерства за мир. Поред сарадње под окриљем Партнерства за мир, на састанку је било речи и о директној сарадњи Војске Србије и КФОР, која је на одличном нивоу, што се потврђује кроз редовне састанке начелника Генералштаба Војске Србије и команданта КФОР и велики број заједничких активности. Вулин је захвалио на улози коју Алијанса има у контигенту КФОР и нагласио да је реч о јединој институцији коју сматрамо одговорном за одржавање мира и безбедности на територији Косова и Метохије. -Нема војске на КиМ осим КФОР. Та одговорност не може бити пренета на било коју другу институцију или организацију, те очекујемо да се и на нивоу Алијансе заузме став да је неприхватљива измена мандата и трансформација Косовских снага безбедности у тзв. оружане снаге. Србија придаје посебан значај регионалној сарадњи и као фактор стабилности подржава регионалне безбедносне иницијативе и у потпуности поштује евроатлантска и европска опредељења својих суседа и такође очекујемо да се на исти начин односи према нашим одлукама. Истовремено, рекао је министар одбране, остајемо посвећени тражењу заједничког одговора на савремене изазове, ризике и претње безбедности у виду верског екстремизма, организованог криминала, страних бораца и тероризма. Раније у току дана, министар Вулин се у делегацији председника Републике такође састао са генералом Куртисом Скапаротијем.
  22. Милан Ракић

    9 НАТО авиона које је оборио СССР

    Пратећи све што пишу западни медији, стиче се утисак да Русија непрестано нарушава ваздушно пространство НАТО земаља. Међутим, амерички авиони су од почетка Хладног рата пуно пута спроводили шпијунске мисије на совјетском небу. „Руска реч“ подсећа на девет случајева у којима су се такви упади завршили обарањем америчких летелица. Новембар 1951. Совјетски МиГ-15 оборио је америчкии P2V Neptune изнад Јапанског мора, 30 км од Владивостока, убивши десет чланова његове посаде. Представници америчке морнарице су рекли да је авион био нападнут током извиђачког лета. Тек након Хладног рата су Американци признали да се заправо радило о шпијунској мисији ЦИА. Март 1953. Два авиона МиГ-15 оборила су Avro Lincoln B2 који је наводно обављао тренинг лет у ваздушном коридору Берлина. Летелица је припадала експерименталном тиму који је вршио извиђања радарским технологијама. Погинуло је седам чланова посаде. Јул 1953. Америчку „супертврђаву“ RB-50G оборила су два МиГ-17 у близини Владивостока. Преживела је само једна особа, коју су извукли из воде. Септембар 1958. Четири МиГ-17 пресрела су и уништила C-130 који је ушао у совјетски ваздушни простор на турско-јерменској граници током непознате извиђачке мисије. Погинуло је 17 путника. Мај 1960. Изнад Свердловска оборен је познати авион Централне обавештајне агенције U-2 којим је управљао Френсис Гари Пауерс. Двајт Ајзенхауер је негирао да се радило о шпијунској мисији, а касније када се сазнало да је пилот преживео а амерички председник лагао, шеф америчке владе је одбио да се извини. Пауерс се вратио кући након размене на познатом „мосту шпијуна“ у Берлину. Јул 1960. RB-47H је оборен совјетским МиГ-19 изнад Баренцовог мора, 210 км северно од полуострва Кола. МиГ-ом је управљао поручник Василиј Пољаков. Један од чланова посаде, капетан Бил Палм, погинуо је у инциденту. Два члана посаде су преживела, преосталу тројицу никада нису нашли. Јануар 1964. AT-39 Sabreliner са базе у Висбадену (Западна Немачка) је оборен совјетским авионом МиГ-19 изнад Тирингије, на територији Источне Немачке. Погинула су три члана посаде. Март 1964. МиГ-21 је напао RB-66 Destroyer на извиђачкој мисији на небу Источне Немачке. Бомбардер двомоторац је оборен, посада је преживела и враћена кући. Званично објашњење америчке стране је било да су пилоти залутали због поквареног компаса. Октобар 1970. RU-8 Seminole је полетео из Турске и нестао у ваздушном простору тада совјетске републике Јерменије. У свим службеним документима САД-а (Federal Research Division) се наводи да је RU-8 Seminole оборио Совјетски Савез. Хаиме НОГЕРА, Руска реч
  23. Милан Ракић

    Србија је за НАТО кључна земља региона

    Србија је за НАТО кључна земља региона, а регион је важан за стабилност војног савеза, оценио је Кнут Кирсте, политички саветник за Србију у Одељењу за политичка и сигурносна питања НАТО-а. На скупу Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) у Београду, Кирсте је рекао да је партнерство Србије и НАТО-а прешло дуг пут и да постоји простор за даље јачање партнерства. „НАТО остаје посвећен снажној, просперитетној и демократској Србији. Видимо је као важан камен неизоставан за регион. Стабилна, демократска и просперитетна Србија је и у нашем интересу. Ангажовани смо у раду са Србијом више година и ради се о продуктивном партнерству заснованом на практичној сарадњи“, подвукао је Кирсте. Објаснио је да, пошто Србија жели да остане војно неутрална и настави добре односе са Русијом, НАТО са њом остварује сарадњу имајући у виду те чињенице и да је то оквир у којем се одвијају односи. „Желимо да даље јачамо партнерство, ако је Србија на то спремна, и да дефинишемо даље области сарадње. Постоји много занимљивих, практичних питања сарадње и области на којима ћемо тек радити“, уверен је он. Програм Партнерство за мир је, према његовим речима, пример на којем је НАТО развијао, после завршетка Хладног рата, односе са некадашњим непријатељима, ради обезбеђивања безбедности у Европи. „Тај програм је веома успешан и Србија је са правом искористила многе практичне аспекте“, нагласио је Кирсте. Указао је да НАТО има и цивилну страну, а један аспект је програм „Наука за мир и безбедност“, који је осмишљен да се научници Истока и Запада састају и израђују заједничка решења и приступе за суочавање са изазовима. Са тим у вези је указао на систем подршке у случају елементарних непогода, те да се Србија понудила да буде домаћин следећег великог сусрета за координацију спасавања и борбе против природних непогода. „То је војна вежба, која ће се одржати идуће године, а циљ су цивилни и војни одговор на природне катастрофе“, најавио је он. Истакао је и да ће за следећу рунду око споразума ИПАП бити укључене неке поуке сарадње са Србијом. Кирсте је нагласио да је НАТО посвећен Западном Балкану и партнерству са Србијом. „Улажемо у регион већ дуже време и желимо да видимо плодове сарадње. Наш интерес је стабилан, просперитетан и безбедан Западни Балкан, јер ако је стабилан тај регион, онда постоји и већа безбедност и стабилност чланица НАТО-а“, објаснио је он. Западни Балкан се, како је додао, вратио у фокус НАТО-а и ЕУ, посебно што постоје неке тенденције у неким земљама које забрињавају. „Било је пуно напретка у последњих деценију и по. Охрабрује што су се неке земље региона придружиле ЕУ, што видимо више стабилности и реформи. Али исто тако видимо да се клизи уназад у неким областима. Тенденције у неким земљама брину“, поручио је Кристе. Он је нагласио да је враћање уназад изазвало већу посвећеност НАТО-а, а резултат тога је намера да жели да јача своје ангажовање и буде видљивији у региону, те покрене политички дијалог са земљама. Истакао је да НАТО сматра да лидери региона имају обавезу да допринесу позитивним реформама, сарадњом, ублажавањем тензија. „Хоћемо да видимо истинске реформе и конструктивне напоре лидере региона“, нагласио је Кристе. Осврнуо се на пријем Црне Горе у чланство НАТО-а, рекавши да то допринос стабилности региона. „Црна Гора је занимљива и важна у смислу свог доприноса, као и капацитета. То је још једна држава чланица која представља Западни Балкан, што је добро за регион“, истакао је Кирсте.
  24. Министарство одбране ЦГ забранило је полагање венаца и цвећа жртвама НАТО бомбардовања ПРИПАДНИЦИ Војске Југославије из Црне Горе, њих 46, као и 10 цивила од којих троје деце из Мурина, жртве НАТО агресије 1999.године, доживели су у четвртак другу смрт. Њиховим породицама, саборцима из Удружења бораца, као и представницима политичких партија из опозиције-Нове српске демократије, Демоса и Српског националног савета није било дозвољено да положе венце и цвеће на спомен обележја жртвама бобардовања у касарнама у Подгорици и Даниловграду. Они су, на крају, решили да то учинили на живој огради испред зграде Министарства одбране у Подгорици. Управо је овај владин ресор одлучио да се традиција прекине.Чак ни Душану, оцу прве жртве НАТО бомбардовања у Црној Гори, војника Саше Стајића није било дозвољено да закорачи у касарну у Даниловграду. Џаба што је уцвиљени отац покушао да објасни да је ту због сина јединца који је имао 19 година када је убијен, али са друге стране стигла је порука да се од капије не може даље! Слично је било и касарни "Морача" у Подгорици. Бес због оваквог односа надлежних није могао сакрити Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990.године.- Ево докле је дошло непоштовање жртава НАТО у Црној Гори. Брука! Како ће министар Предраг Бошковић изаћи пред ове људе, породцие погинулих бораца и цивила. Оцу Саше Стајића одузето је право да положи цвеће и венац на место погибије свога јединца сина, коме је место његове погибије данас све у животу. Мислили смо да режим својим сулудим одлукама не може више потонути, али овим чином дотакли су дно. Подижу гробља фашистичким окупаторима а на жртве свога народа пљују! Ова војска више није црногорска, већ приватна коју режим изнајмљује НАТО-у ради личне сигурности - казао је он. Славен Радуновић, потпредседник Нове српске демократије, оценио је да је овај догађај још један у низу срамних у историји Црне Горе.- Ни у једној НАТО држави на свету се ово не би могло десити, већ само конвертитским режимима и конвертитима министрима, попут Предрага Бошковића, некадашњег припадника "Белих орлова". Данас он покушава да брани НАТО срамоту из 1999. године - рекао је он.- Ово је нецивилизацијски чин људи који причају да желе да уласком у НАТО постану део западне цивилизације. Овим што су направили показују да нису ни за једну цивилизацију - закључио је Радуновић. Извор
×