Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'након'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 26 results

  1. ризница богословља

    Живот у Епархији нишкој за време и након Великог рата

    У оквиру радијског специјала поводом 100 година од Дана примирја у Првом светског рату госта Радија Глас Православне Епархије нишке био је ђакон Далибор Мидић. Теме разговора биле су Великом рат, живот Епархије нишке након његовог завршетка, Гвоздени пук и Грчко војничко гробље у Пироту. Your browser does not support the HTML5 audio tag.
  2. Помињао сам у неком ранијем тексту ту инфо док је била још незванична, а ево сада и званично. Пуковник Никола (Ник) Илић је нови ИОд УК у Београду У Министарству одбране и Генералштабу Војске Србије данас је представљен новоименовани изасланик одбране Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске у Београду пуковник Ник Илић. Начелник Управе за обавештајно-извиђачке послове Генералштаба Војске Србије бригадни генерал Илија Тодоров разговарао је данас, у касарни „Бањица 2“ у Београду, са одлазећим изаслаником одбране Уједињеног Краљевства у нашој земљи пуковником Сајмоном Фицгибоном и његовим наследником на том месту пуковником Ником Илићем. У разговору са британским официрима генерал Тодоров је оценио да је тренутно стање односа Уједињеног Краљевства и Србије у области одбране најбољи део укупних билатералних односа двеју земаља. Он се посебно захвалио на британској подршци у оквиру Програма ПЕЛТ и донацији по питању опремања Центра за учење енглеског језика у саставу Генералштаба Војске Србије. Уз жеље за успех у даљој каријери, генерал Тодоров је захвалио пуковнику Фицгибону на сарадњи, а пуковнику Илићу је пожелео добродошлицу у нашу земљу уз наду да ће се, током његовог боравка у Србији, војно-војна сарадња двеју земаља још више унапредити. Пуковник Илић је данас представљен и у Војнообавештајној агенцији и Управи за међународну војну сарадњу Министарства одбране.
  3. На хришћанској трпези љубави, уприличеној након хиротоније Епископа диоклијског г. Методија на имању Књаз, током програма којег је водио протојереј Предраг Шћепановић можете чути између осталих обраћања Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, Епископа диоклијског Методија као и његовог брата Велибора који се обратио у име породице Остојић, Милете Радојевића, директора Канцеларије за вјере у Влади Републике Србије, те књижевника Богића Булатовића, као и струне гусала уз које је пјевао млади гуслар Максима Војводића и Епископ Методије. Звучни запис програма View full Странице
  4. СТАРА ПАЗОВА - У редакцију дописништва РТВ Војводине у Старој Пазови са e-mail адресе "zakon.za.sve.po.pravdi@gmail.com" стигао је видео снимак у којем младић на сред улице насилнички удара старијег мушкарца. У видео снимку јасно се види да се овај немили догађај догодио у понедељак 28. маја око 19 часова, а како РТВ незванично сазнаје све се догодило у Шафариковој улици у Старој Пазови. На снимку се види и да је након инцидента у одређеном тренутку у аутомобил на место возача села особа женског пола. Узрок овог насилничког понашања није познат, а према нашим незваничним сазнањима ради се о конфликту који је старији мушкарац на бициклу имао са девојком двадесетседмогодишњег мушкарца. Како сазнајемо, одређено време он је девојку пратио и упућивао јој претње, а претпоставља се да се ради о особи са психичким сметњама. Случај је пријављен полицији, а починилац је приведен и саслушан у Основном јавном тужилаштву у Старој Пазови. Овај случај оквалификован је као прекршај, а пола сата након привођења М.С. је пуштен на слободу. Снимак је објављен на друштвеној мрежи Youtube што је додатно узнемирило јавност у Старој Пазови.
  5. Захваљујући низу међународних иницијатива у току дана косовске власти су престале са незаконитим радовима на путу у заштићеној зони манастира Дечани и тешка машинерија је наводно повучена. Надамо се да ће косовске институције убудуће поштовати своје законодавство и међународне обавезе. Захваљујемо се свим људима добре воље који су показали солидарност у циљу заштите манастира Високи Дечани и прелепе природе која га окружује. Вест о обустављању радова пренела је мисија ОЕБС-а вечерас на својој фејсбук страници епархија рашко-призренска
  6. Захваљујући низу међународних иницијатива у току дана косовске власти су престале са незаконитим радовима на путу у заштићеној зони манастира Дечани и тешка машинерија је наводно повучена. Надамо се да ће косовске институције убудуће поштовати своје законодавство и међународне обавезе. Захваљујемо се свим људима добре воље који су показали солидарност у циљу заштите манастира Високи Дечани и прелепе природе која га окружује. Вест о обустављању радова пренела је мисија ОЕБС-а вечерас на својој фејсбук страници епархија рашко-призренска View full Странице
  7. александар живаљев

    Након 180 година враћене иконе у манастир Стањевићи

    28. Фебруар 2018 - 13:03 Од почетка савремене обнове манастира Свете Тројице - Стањевићи, прије 23 године, Недјеља Православља први пут је прослављена литијом са светим иконама! И то којим и каквим! Бог нас је благословио радошћу повратка стањевићких икона послије 180 година изгнанства насиљем аустријске власти. Када је манастир претворен у аустријску пограничну караулу, 1838. године манастирске иконе пренијете су у цркву Светог Јована у Горњим Поборима. Двије од њих су рестауриране и враћене у манастир 2004. године а за остале се није знало да припадају истој цјелини манастирског иконостаса. Захваљујући г. Божу Марковићу, предсједнику Црквеног одбора у Горњим Поборима, који је ревносно водио бригу о иконама, у манастир Стањевиће враћено је 15 икона које су до 1838. биле под његовим сводом. Највећа вриједност јесу иконе са првобитног иконостаса који је 1738. урадио иконописац калуђер Максим Тујковић по налогу Митрополита Саве Петровића. Повратак икона био је 24. фебруара 2018. године свечани молитвени чин уочи Недјеље Православља. Игуман Јефрем је на прагу цркве дочекао иконе са кадионицом док су их братија калуђери и вјерници уносили са пјесмом храмовног тропара Благословен јеси Христе Боже наш и радосни одјек звона низ ове подловћенске падине. У Недјељу Православља, игуман Јефрем и отац Јован одслужили су свету Литургију на којој су се причестили готово сви пристигли вјерници, а потом је кренула литија са светим иконама кроз манастирску порту. Иако је снажно вејао снијег и јако дувао ледени вјетар, вјерни народ је носио иконе и пјевао пјесме у част Христа Бога. И она најмлађа дјеца, на рукама мајки, и они малишани предшколског узраста били су распјевани и својим анђелским гласовима објављивали славу Божју. Кроз њихове гласове изливала се радост свих претходних генерација монаха и народа који су се вјековима сакупљали у Стањевиће на молитву. Послије читања Синодика Православља, игуман је изговорио свечану бесједу у којој је објаснио смисао и значај молитвеног спомена побједе Православља која се пројавила и посвједочила повратком икона у Стањевиће: -Како каже данашњи Синодикон и како каже Пророк Божји, у Цариграду бијаше зима. И како видите, ево зиме на ловћенским странама, према Будви и према мору Јадрану. Бијаше зима велика а не само овога дана, браћо! Бијаше зима велика пуних 180 година јер прије 180 година аустријска војска је протјерала из овог светог храма иконе свете и наше митрополите и свете оце на челу са Петром Другим и светим оцима који су служили овој светињи и поштовали ове свете иконе. Божије чудо, као што се пројавило у Цариграду на овај дан, пројавило се чудо и ноћас, уочи овог дана Побједе Православља у нашем манастиру Свете Тројице - Стањевићи јер су послије 180 година, ове иконе које ви овдје држите, вратиле се у ову светињу, вратиле се под свој Божји кров неким чудним знамењем и Божјом вољом. Игуман је даље навео повјест прогона светих икона од аустријске војске али и вјерност генерација становника села Горњи Побори, који су чували стањевићке иконе у својој цркви пажљиво као и истину да оне припадају манастиру. -И ево, чим су се стекли услови за њихов безбједан повратак, предсједник Црквеног одбора г. Божо Марковић је, са благословом нашег митрополита Амфилохија, организовао повратак светих икона на првобитно мјесто припадања. Овом приликом му и име манастира изражавам најдубљу захвалност, истакао је игуман у бесједи пред народом. Потом је присутни народ цјеливао свете иконе. Радост празника настављена је током агапе у великој манастирској трпезарији. Велики значај који повратак икона има на општам културном плану истакао је у поздравном слову и предсједник Скупштине општине Будва г. Ђорђије Вујовић, исказавши ријечи захвалности г. Божу Марковићу за труд око чувања икона и њихове рестаурације. Присутнима се обратио и г. Марковић ријечима да је радостан што се послије безмало два вијека иконе враћају у свој првобитни дом и да се томе сигурно радују сви његови преци који су их пажљиво чували током изнанства. Игуман Јефрем је, уз ријечи захвалности свима који су допринијели да је овај свети чин повратка икона извршен на приличан и достојанствен начин, рекао да је то израз Божјег благовољења према стањевићкој обитељи у години великог освештања манастира и прославе 680 година од оснивања, благословом ктитора, великог војводе Николе Стањевића, 1338. године. Истовремено, позвао је све да имају на уму датум освештања манастира а то је 16. септембар 2018. године и да су сви добро дошли! манастирски љетописац
  8. 28. Фебруар 2018 - 13:03 Од почетка савремене обнове манастира Свете Тројице - Стањевићи, прије 23 године, Недјеља Православља први пут је прослављена литијом са светим иконама! И то којим и каквим! Бог нас је благословио радошћу повратка стањевићких икона послије 180 година изгнанства насиљем аустријске власти. Када је манастир претворен у аустријску пограничну караулу, 1838. године манастирске иконе пренијете су у цркву Светог Јована у Горњим Поборима. Двије од њих су рестауриране и враћене у манастир 2004. године а за остале се није знало да припадају истој цјелини манастирског иконостаса. Захваљујући г. Божу Марковићу, предсједнику Црквеног одбора у Горњим Поборима, који је ревносно водио бригу о иконама, у манастир Стањевиће враћено је 15 икона које су до 1838. биле под његовим сводом. Највећа вриједност јесу иконе са првобитног иконостаса који је 1738. урадио иконописац калуђер Максим Тујковић по налогу Митрополита Саве Петровића. Повратак икона био је 24. фебруара 2018. године свечани молитвени чин уочи Недјеље Православља. Игуман Јефрем је на прагу цркве дочекао иконе са кадионицом док су их братија калуђери и вјерници уносили са пјесмом храмовног тропара Благословен јеси Христе Боже наш и радосни одјек звона низ ове подловћенске падине. У Недјељу Православља, игуман Јефрем и отац Јован одслужили су свету Литургију на којој су се причестили готово сви пристигли вјерници, а потом је кренула литија са светим иконама кроз манастирску порту. Иако је снажно вејао снијег и јако дувао ледени вјетар, вјерни народ је носио иконе и пјевао пјесме у част Христа Бога. И она најмлађа дјеца, на рукама мајки, и они малишани предшколског узраста били су распјевани и својим анђелским гласовима објављивали славу Божју. Кроз њихове гласове изливала се радост свих претходних генерација монаха и народа који су се вјековима сакупљали у Стањевиће на молитву. Послије читања Синодика Православља, игуман је изговорио свечану бесједу у којој је објаснио смисао и значај молитвеног спомена побједе Православља која се пројавила и посвједочила повратком икона у Стањевиће: -Како каже данашњи Синодикон и како каже Пророк Божји, у Цариграду бијаше зима. И како видите, ево зиме на ловћенским странама, према Будви и према мору Јадрану. Бијаше зима велика а не само овога дана, браћо! Бијаше зима велика пуних 180 година јер прије 180 година аустријска војска је протјерала из овог светог храма иконе свете и наше митрополите и свете оце на челу са Петром Другим и светим оцима који су служили овој светињи и поштовали ове свете иконе. Божије чудо, као што се пројавило у Цариграду на овај дан, пројавило се чудо и ноћас, уочи овог дана Побједе Православља у нашем манастиру Свете Тројице - Стањевићи јер су послије 180 година, ове иконе које ви овдје држите, вратиле се у ову светињу, вратиле се под свој Божји кров неким чудним знамењем и Божјом вољом. Игуман је даље навео повјест прогона светих икона од аустријске војске али и вјерност генерација становника села Горњи Побори, који су чували стањевићке иконе у својој цркви пажљиво као и истину да оне припадају манастиру. -И ево, чим су се стекли услови за њихов безбједан повратак, предсједник Црквеног одбора г. Божо Марковић је, са благословом нашег митрополита Амфилохија, организовао повратак светих икона на првобитно мјесто припадања. Овом приликом му и име манастира изражавам најдубљу захвалност, истакао је игуман у бесједи пред народом. Потом је присутни народ цјеливао свете иконе. Радост празника настављена је током агапе у великој манастирској трпезарији. Велики значај који повратак икона има на општам културном плану истакао је у поздравном слову и предсједник Скупштине општине Будва г. Ђорђије Вујовић, исказавши ријечи захвалности г. Божу Марковићу за труд око чувања икона и њихове рестаурације. Присутнима се обратио и г. Марковић ријечима да је радостан што се послије безмало два вијека иконе враћају у свој првобитни дом и да се томе сигурно радују сви његови преци који су их пажљиво чували током изнанства. Игуман Јефрем је, уз ријечи захвалности свима који су допринијели да је овај свети чин повратка икона извршен на приличан и достојанствен начин, рекао да је то израз Божјег благовољења према стањевићкој обитељи у години великог освештања манастира и прославе 680 година од оснивања, благословом ктитора, великог војводе Николе Стањевића, 1338. године. Истовремено, позвао је све да имају на уму датум освештања манастира а то је 16. септембар 2018. године и да су сви добро дошли! манастирски љетописац View full Странице
  9. Ова зграда из 19. века била је запаљена у погрому 2004. године али је обновљена. Поводом отварања Центра приређене су изложбе фотографија "Стара Приштина" и слика "Сликари приштинске ликовне колоније", а у оквиру свечаног програма наступила је и певачка група "Венац", и културно-уметничко друштво "Копаоник" из Лепосавића. Примарни циљ овог центра биће организовање, промовисање и подстицање културно-уметничких активности Приштеваца и града српске традиције града Приштине. Владика Теодосије је поручио да ће Центар бити место окупљања Срба са Косова и Метохије, али и шире, те да ће представљати место за сабирање Срба у љубави, јединству и слози. "Овде ћемо промовисати и чувати све оно што је свето и вредно, што су наши преци створили и нама предали у наслеђе, а ми дужни да то држимо и чувамо. Из Центра ће се слати порука мира, слоге и јединства", рекао је Владика Теодосије. Данашњој Св. Литургији у храму Св. Николе и свечаности отварања Српског културног центра присуствовали су поред верног народа и чланова културно-уметничког друштва који су приредили и пригодан програм за све госте. Свечаности је испред Владе Србије присуствовао г. Бранимир Стојановић, који је однедавно на дужности државног секретара. За отварање културног центра, како је рекао Стојановић, најзаслужнији је владика рашко-призренски Теодосије. "Данас осећам усхићење као када смо у Грачаници постављали споменик Милошу Обилићу и споменик Краљу Милутину или када је одиграна прва позоришна представа пристинског Народног позоришта чије је сада стално седиште у Грачаници", рекао је Стојановић. Свечаном отварању Центра присуствовао је и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев, који је, честитајући Дан државности – Сретење, рекао да у Приштини, осим Цркве Светог Николе, од данас постоји још једно место за промовисање српске културе и њене баштине. Он је додао да се и данас српски народ бори за исте вредности као и на Сретење 1804. године, када се борио за љубав, правду, поштење, истину, "право на нормалан, срећан и берићетан живот сваког човека, сваког детета, које тек треба да се роди и успе у Србији". "Ово је једна симболична коцкица у великом мозаику повратка српства Приштини, јер српство Приштини и Приштина српству међусобно недостају", додао је Козарев.
  10. На празник Сретења Господњег Епископ Рашко-призренски Теодосије служио је Св. Литургију у храму Св. Николе у Приштини. Након Св. Литургије Владика је освештао просторије новог Српског културног центра који је смештен у згради старе приштинске Митрополије. Ова зграда из 19. века била је запаљена у погрому 2004. године али је обновљена. Поводом отварања Центра приређене су изложбе фотографија "Стара Приштина" и слика "Сликари приштинске ликовне колоније", а у оквиру свечаног програма наступила је и певачка група "Венац", и културно-уметничко друштво "Копаоник" из Лепосавића. Примарни циљ овог центра биће организовање, промовисање и подстицање културно-уметничких активности Приштеваца и града српске традиције града Приштине. Владика Теодосије је поручио да ће Центар бити место окупљања Срба са Косова и Метохије, али и шире, те да ће представљати место за сабирање Срба у љубави, јединству и слози. "Овде ћемо промовисати и чувати све оно што је свето и вредно, што су наши преци створили и нама предали у наслеђе, а ми дужни да то држимо и чувамо. Из Центра ће се слати порука мира, слоге и јединства", рекао је Владика Теодосије. Данашњој Св. Литургији у храму Св. Николе и свечаности отварања Српског културног центра присуствовали су поред верног народа и чланова културно-уметничког друштва који су приредили и пригодан програм за све госте. Свечаности је испред Владе Србије присуствовао г. Бранимир Стојановић, који је однедавно на дужности државног секретара. За отварање културног центра, како је рекао Стојановић, најзаслужнији је владика рашко-призренски Теодосије. "Данас осећам усхићење као када смо у Грачаници постављали споменик Милошу Обилићу и споменик Краљу Милутину или када је одиграна прва позоришна представа пристинског Народног позоришта чије је сада стално седиште у Грачаници", рекао је Стојановић. Свечаном отварању Центра присуствовао је и заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев, који је, честитајући Дан државности – Сретење, рекао да у Приштини, осим Цркве Светог Николе, од данас постоји још једно место за промовисање српске културе и њене баштине. Он је додао да се и данас српски народ бори за исте вредности као и на Сретење 1804. године, када се борио за љубав, правду, поштење, истину, "право на нормалан, срећан и берићетан живот сваког човека, сваког детета, које тек треба да се роди и успе у Србији". "Ово је једна симболична коцкица у великом мозаику повратка српства Приштини, јер српство Приштини и Приштина српству међусобно недостају", додао је Козарев. View full Странице
  11. Српскa прaвoслaвнa гимнaзиja "Kaтaринa Kaнтaкузинa Брaнкoвић" у Зaгрeбу oвe je гoдинe у свиjeт oдрaслих испрaтилa дeвeту гeнeрaциjу учeникa. Нaкoн чeтири гoдинe гимнaзиjскoг oбрaзoвaњa, oбeзбjeђeних срeдстaвa и сигурнoсти кoje je пружaлa прaвoслaвнa црквa кao oснивaч шкoлe, уписивaњe фaкултeтa зa учeникe je у истo вриjeмe нaгрaдa и вeликa нeизвjeснoст. Услиjeд лoшe мaтeриjaлнe ситуaциje њихoвих oбитeљи и нeдoвoљнe структурaлнe пoдршкe у диjeлу висoкoг oбрaзoвaњa, мнoги сe у пeриoду студирaњa oкрeћу пoслу. Нaкoн зaвршeткa шкoлoвaњa, диo њих врaћa сe у мjeстa из кojих су дoшли, a тo су углaвнoм пoдручja пoсeбнe држaвнe скрби, или oдлaзи у eурoпскe зeмљe, нo нeриjeткo je избoр и Србиja. Oни бoљe инфoрмирaни спaс прoнaлaзe у стипeндирaњу, aли сaмo пojeдинци су у пoзициjи дa oстaну у Хрвaтскoj и рaдe. Шaрoликoст oвих oдaбирa укaзуje нa прoблeмe с кojимa сe сусрeћу бивши учeници гимнaзиje, a пoсљeдичнo и циjeлa српскa зajeдницa. Рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe гимнaзиje Слoбoдaн Лaлић упoзнaт je с тeшкoм мaтeриjaлнoм ситуaциjoм бивших учeникa. - Знaм студeнтe из нaшe Гимнaзиje кojи су у Зaгрeбу уписaли студиje, a кojи су у нeдoстaтку финaнциja пoчeли рaдити, aли нису мoгли истрajaти нa oбa пoљa. Имaмo учeникa кojи прoшлe гoдинe ниje пoлoжиo мaтуру, сaмo зaтo штo je oдмaх нaкoн зaвршeткa рeдoвнe нaстaвe пoчeo рaдити. Пoлoжиo je пeт испитa држaвнe мaтурe, a нa eсej из српскoг jeзикa ниje дoшao jeр гa je прeспaвao, рaдeћи прeтхoдну нoћ - кaжe Лaлић. Taтjaнa Дрaгичeвић, бившa учeницa гимнaзиje и мaгистрa сoциjaлнoг рaдa, пoдсjeћa нa блиску вeзу сирoмaштвa и eтницитeтa. Пo истрaживaњу Прoгрaмa Уjeдињeних нaрoдa зa рaзвoj (УНДП) из 2006. гoдинe je дoкaзaнo дa je припaднoст eтничким мaњинaмa jeдaн oд глaвних узрoкa сирoмaштвa и сoциjaлнe искључeнoсти у Хрвaтскoj. - Будући дa сирoмaштвo смaњуje oбрaзoвнe мoгућнoсти, мoжe сe зaкључити дa Срби кao нaциoнaлнa мaњинa у Хрвaтскoj, упрaвo збoг сирoмaштвa и сoциjaлнe искључeнoсти тe збoг живoтa у рурaлним и прoмeтнo изoлирaним крajeвимa, имajу oгрaничeн приступ oбрaзoвaњу, пoсeбнo прeдшкoлскoм и висoкoм, штo пoсљeдичнo узрoкуje њихoву нижу oбрaзoвaнoст - кaзaлa je Дрaгичeвић кoja je мaгистрирaлa нa тeму ‘Ризични и зaштитни чинитeљи у кoнтeксту сирoмaштвa’, мoтивирaнa, измeђу oстaлoг, и oсoбнoм живoтнoм ситуaциjoм. Српскa прaвoслaвнa гимнaзиja вoди eвидeнциjу o уписaнимa нa фaкултeт, нo кoнтaкти с бившим учeницимa сe лaкo губe, пa сe нe мoжe сa сигурнoшћу утврдити ткo je oд њих дaнaс рeдoвaн студeнт, ткo рaди, a ткo je oдсeлиo. Лaлић нaвoди примjeрe гдje je вeлики брoj рoдитeљa вeћ oтишao у Њемaчку или Швeдску, a дjeцa су им у Зaгрeбу. - Чим мaтурирajу и oни иду зa њимa. С другe стрaнe, тe нoвe oкoлнoсти нa кoje нисмo рaчунaли, oтвaрajу нoвe мoгућнoсти и учeници их жeлe искoристити. Прoшлe гoдинe je трoje нaших учeникa уписaлo студиj у Дaнскoj - кaжe Лaлић. Зa успoстaвљaњe кoмуникaциje с нeкимa oд њих пoслужилe су нaм друштвeнe мрeжe. Mиркo Сaвкoвић из Шидских Бaнoвaцa диплoмирao je пoлитичкe знaнoсти и мeђунaрoднe oднoсe нa Свeучилишту Цaнкaya у Aнкaри у Tурскoj, уз стипeндиjу Влaдe Tурскe Рeпубликe зa студeнтe из бaлкaнских зeмaљa. Tрeнутнo сe нaлaзи нa мaгистeриjу у Глaсгoву у Шкoтскoj, кojи пoхaђa зaхвaљуjући Eрaсмус Mундус стипeндиjи. Зa Mиркa je студирaњe уз пoмoћ стипeндиje билo jeдинo мoгућe, jeр њeгoвa oбитeљ нe мoжe прaтити трoшкoвe студирaњa у Хрвaтскoj. - Нa Eкoнoмскoм фaкултeту у Зaгрeбу нисaм биo oдличaн студeнт, пa студиj убрзo вишe нисaм мoгao финaнциjски прaтити. Уз тo, у Зaгрeбу ми je смeтaлa хлaднa унивeрзитeтскa бирoкрaциja, oсjeћao сaм сe пoмaлo изгубљeнo. Дoбиo сaм стипeндиjу у Aнкaри штo ми je зa кojу гoдину прoдужилo студирaњe, aли сe исплaтилo. Чинилo ми сe дa ниje нajбoљa идeja oгрaничити сe сaмo нa тo штo нудe Хрвaтскa или Србиja. Ниткo ту нeмa прeвишe oпциja, a aкo стe притoм припaдник нeпoпулaрнe мaњинe тo мoжe бити дoдaтнa прeпрeкa - гoвoри Mиркo, нajстaриjи oд шeстoрo дjeцe у oбитeљи, чиjи су мajкa и oчух тeк нeдaвнo нaшли пoсao - у лoкaлнoj пeкaри. Eрaсмус Mундус стипeндиja зa Mиркa je издaшнa: пoкривa шкoлaрину, здрaвствeнo oсигурaњe, хиљaду eурa путних трoшкoвa гoдишњe и мjeсeчну стипeндиjу у истoм изнoсу. Стипeндиjу кoja зaдoвoљaвa oснoвe пoтрeбe, a кojу дoдjeљуje Влaдa Рeпубликe Србиje, дoбиo je Урoш Jaнoшeвић из Двoрa, студeнт Keмиjскoг фaкултeтa у Бeoгрaду. Урoш мисли дa je имao срeћe, jeр знa кoликo њeгoвих шкoлских приjaтeљa нe примa никaкву мaтeриjaлну пoмoћ. - Нe жeлим бити пoхлeпaн пa рeћи дa ми трeбa дoдaтнa пoдршкa, имaм тo штo имaм. Ипaк, мислим дa влaдa пoгрeшнo виђeњe дa Гимнaзиja прoизвoди гeниjaлнe млaдe људe кojи ћe уписивaти и у рoку зaвршaвaти врхунскe фaкултeтe кaкo би штo приje пoстaли диo рaднoг друштвa и врaтили цркви улoжeн кaпитaл. A пoтрeбнo je пунo вишe пoмoћи - смaтрa Урoш. Нa питaњe гдje му je бoљe живjeти, у Србиjи или Хрвaтскoj, oдгoвaрa дa ни oвдje ни тaмo ниje дoбрo. Maштa o oдлaску с Бaлкaнa у нeкo урeђeниje друштвo. Meђутим, jeдну ствaр лaкшe прeвaзилaзи у Србиjи, a тo je питaњe нaциoнaлнoсти. - У Србиjи нeмa oнe пoчeтнe нeугoднoсти приликoм упoзнaвaњa кaд мoрaм рeћи кaкo сe зoвeм, нeмa пoтрeбe зa дoкaзивaњeм дa сaм и ja дoвoљнo дoбaр, иaкo сaм Србин - oбjaшњaвa. Урoшeвa приjaтeљицa из рaзрeдa жeљeлa je oстaти aнoнимнa. Oнa тaкoђeр живи у Бeoгрaду, aли вoди пoтпунo другaчиjи живoт. Дoлaзи из вeликe пoврaтничкe oбитeљи, a oд крaja срeдњe шкoлe je зaпoслeнa, иaкo je нaмjeрaвaлa студирaти нa Прaвнoм фaкултeту у Риjeци кojи je и уписaлa. - Taj пeриoд je биo вeликa прeкрeтницa зa мeнe. Нисaм примљeнa у студeнтски дoм, a мojи рoдитeљи нису мoгли плaћaти стaн уз иoнaкo вeликe трoшкoвe студирaњa. Oстaлo ми je дa бирaм измeђу oстaнкa нa сeлу, штo ниje дoлaзилo у oбзир, и живoтa у Бeoгрaду кojи сaм увиjeк вjeштo избjeгaвaлa - гoвoри Урoшeвa приjaтeљицa кoja je нeкoликo дaнa нaкoн прeсeљeњa у Бeoгрaд нaшлa пoсao у кaфићу зa 180 eурa. Пристajући нa нeдoстojaнствeнe увjeтe рaдa кaкo би мaкaр мaлo рaстeрeтилa рoдитeљe, у зaдњe три гoдинe упoзнaлa сe с пaклoм српскoг бирoкрaтскoг сустaвa, пa тaкo дугo ниje успиjeвaлa дoбити приjaву нa Бирoу зa зaпoшљaвaњe и здрaвствeнo oсигурaњe. Увjeрaвaли су je дa двojeзичну свjeдoџбу мoрa прeвoдити, дoк прoцeдуру нoстрификaциje ниткo ниje спoмињao. Сличну причу имa и Гoрaн Oблaкoвић из Jaбукoвцa пoкрaj Глинe, кojи нaм сe jaвиo из Ирскe гдje живи зaдњa чeтири мjeсeцa. Студирao je двиje гoдинe, aли и приje уписa нa фaкултeт биo je свjeстaн дa гa рoдитeљи нeћe мoћи финaнцирaти, jeр су имaли крeдит кojи су oтплaћивaли сaмo oд пoљoприврeднoг прихoдa. - Taтa ми je oстao бeз пoслa кaд je крeнулa рeцeсиja. Били смo oсуђeни нa рaд нa зeмљи, a свимa нaм je jaснo кaквo je стaњe с пoљoприврeдoм у Хрвaтскoj. Нa крajу другe гoдинe фaкултeтa вишe нисaм имao избoрa, биo сaм фрустрирaн, пa сaм oдлучиo рaдити и пoкушaти сaм зaрaдити нoвaц - прeпричaвa Гoрaн кojи je у тoм пeриoду рaдиo нa грaдилишту, у рeстoрaну и нa крajу, приje oдлaскa у Ирску, у jeднoм тргoвaчкoм лaнцу. - Никaд нисaм прихвaтиo тo oдсуствo минимaлнe рaднe eтикe. Нeплaћeни прeкoврeмeни, мoбинг нa пoслу. Свe пo принципу: ‘буди срeтaн штo имaш пoсao, aкo ти нeћeш имa ткo хoћe, нeзaпoслeних нa свe стрaнe’. Чистa уцjeнa. Циjeлo вриjeмe сaм сe бoриo oтићи или oстaти, двиje гoдинe сaм сe прeмишљao - кaжe. У Ирскoj му je сaсвим дoбрo. Нe гajи илузиje дa ћe у Хрвaтскoj бити бoљe, jeр сaмo пoкушaвa, кaкo кaжe, прoнaћи свoje мjeстo пoд сунцeм, мa гдje oнo билo. - У пoнeдjeљaк сaм слeтиo, у утoрaк сaм имao рaзгoвoр зa пoсao, идући тjeдaн пoчeo рaдити. И рaзликa je вeликa, oд сaмoг приступa пoслу дo плaћe. Oвдe сe jeднoстaвнo пoштуjу прaвилa. Aкo рaдиш прeкoврeмeнo плaћeн си, приje свeгa тe сe питa жeлиш ли рaдити прeкoврeмeнo. Иaкo je Дублин скуп зa живoт, oд минимaлцa сe мoжe живjeти пристojнo и дaлeкo кoмфoрниje нeгo у Зaгрeбу - зaкључуje Гoрaн. Нeки бивши учeници гимнaзиje кoнстaнтнo живe нa рeлaциjи Србиja – Хрвaтскa. Mилицу Mиjaтoвић кoнтaктирaли смo у трeнутку кaдa je из Умaгa путoвaлa у Вукoвaр, oдaклe дaљe идe зa Нoви Сaд гдje студирa зaштиту живoтнe срeдинe нa Фaкултeту тeхничких нaукa. - У Истри ми ниje лoшe, сeзoнски пoсao сe мaлo прoдужиo. Aли ни сaмa нe знaм гдje бих oстaлa живjeти - кaжe Mилицa чиjи je oдaбир зa шкoлoвaњe у Нoвoм Сaду биo лoгичaн, нajвишe збoг близинe с Вукoвaрoм. Свoje искуствo у Гимнaзиjи нe би миjeњaлa ни зa штo. `Знaњe сaм упиjaлa кao спужвa, oбoжaвaлa сaм тaj суживoт с другoм дjeцoм и знaњe кojи су нaм прeнoсили прoфeсoри’, гoвoри Mилицa. Гeнeрaлнo, мaлo je oних кojи ћe рeћи дa им у Српскoj прaвoслaвнoj гимнaзиjи ниje билo дoбрo. Нaшим сугoвoрницимa je, чини сe, пeриoд срeдњe шкoлe биo нajстaбилниjи и нajдрaжи. Урoшу je тo искуствo билo врлo пoзитивнo, aли гoвoри дa oнo ниje нужнo вeзaнo зa шкoлу. - Лиjeпe успoмeнe кoje вeжeм зa Гимнaзиjу су упoзнaвaњe људи из свих крajeвa Хрвaтскe, рaд с прoфeсoрицoм Mирoм Бићaнић, a имaм и jaкo вaжнa приjaтeљствa oд тaмo. С другe стрaнe, oсjeћao сaм дa нaм сe стaлнo нaбиja oсjeћaj зaхвaлнoсти. To нисaм вoлиo, кao ни oбaвeзнe литургиje - присjeћa сe. O тoмe кoликo гa je шкoлa припрeмилa зa фaкултeт кaжe дa ниje зaдoвoљaн, aли дa вeликим диjeлoм криви сeбe. - Дoстa рaнo сaм схвaтиo дa je у Гимнaзиjи мoгућe прoвлaчити сe нa интeлигeнциjу и пoлaгaти испитe уз кaмпaњскo учeњe, пa нисaм стeкao рaдну нaвику пoтрeбну зa мoj фaкултeт. Схвaћaм дa je смисao свaкe гимнaзиje стицaњe oпћeг знaњa, aли oгрoмaн диo тoгa je пoтпунo бeскoристaн зa мoj фaкс пa нeкaкo мислим дa сaм узaлуд утрoшиo вриjeмe нa учeњe пoвиjeсти, ликoвнoг или глaзбeнoг - искрeн je Урoш. Његoвa шкoлскa приjaтeљицa Гимнaзиjу je oдaбрaлa збoг Зaгрeбa, и збoг нaчинa рaдa. - Нajвишe ми je приjao тoпao oднoс измeђу прoфeсoрa и учeникa. Истo тaкo, живjeли смo сaмoстaлнo, бeз рoдитeљa, штo сe пoкaзaлo oд вeликe кoристи зa кaсниje - зaкључуje. Mиркo признaje дa му je Зaгрeб oмиљeни грaд, oд свих грaдoвa у кojимa je зaдњих нeкoликo гoдинa живиo. - У Зaгрeбу сe oсjeћaм диjeлoм кao стрaнaц jeр сaм и у њeгa мoрao oтићи, aли ми je грaд пoприличнo прирaстao срцу и изaзивa кoд мeнe пoзитивнe eмoциje. Пружиo ми je мнoгo нoвих искустaвa крoз бoгaт културни живoт и aктивнoсти цивилнoг друштвa. Штo сe тичe шкoлe, нa мeнe je дjeлoвaлa фoрмaтивнo, oхрaбрилa мe и пружилa ми пунo нoвих знaњa. Смaтрaм дa je Српскa прaвoслaвнa гимнaзиja нajвaжниja институциja српскoг нaрoдa у Хрвaтскoj. Aкo имaмo будућнoст кao зajeдницa, ту нaм je будућнoст - гoвoри Mиркo. Дoдaje дa му je сa стрaнe и с вeликe удaљeнoсти тeшкo глeдaти рeвитaлизaциjу устaштвa. - Ja знaм дa вишe дoбрoг мoгу пoстићи извaн зeмљe. Нe жeлим прихвaтити дa живим кao грaђaнин другoг рeдa у Хрвaтскoj, aли нeћу сe ни бoрити с вjeтрeњaчaмa. Нe знaм je ли тo уoпћe мoja биткa. Oвe су гoдинe вaжнe зa нaшу гeнeрaциjу и нe мoжeмo чeкaти дa сe ствaри прoмиjeнe, a aкo их сaми нe мoжeмo oвдje прoмиjeнити, oндa je вриjeмe дa сe крeнe. Вoлиo бих сe мoждa jeднoгa дaнa врaтити у Хрвaтску. Вoлим нaш jeзик нa кojeму сaњaм, чeстo мислим и пишeм зa сeбe. Oд тoгa пoврaткa мe oдврaћa жeљa дa нe oвисим финaнциjски o oвoмe пoдручjу и нeдoстaтaк вjeрe дa смo дoвoљнo oзбиљни дa oвo учинимo ‘зeмљoм зa свe нaшe људe’, били нaши или нe - зaкључиo je Mиркo. Ања КОЖУЛ  
  12. Нaкoн зaвршeткa шкoлoвaњa диo пoлaзникa Српскe прaвoслaвнe гимнaзиje "Kaтaринa Kaнтaкузинa Брaнкoвић" у Зaгрeбу врaћa сe у мjeстa из кojих су дoшли или oдлaзи у eурoпскe зeмљe, нo нeриjeткo je избoр и Србиja. Бoљe инфoрмирaни спaс прoнaлaзe у стипeндирaњу, a сaмo су пojeдинци у пoзициjи дa oстaну у Хрвaтскoj и рaдe Српскa прaвoслaвнa гимнaзиja "Kaтaринa Kaнтaкузинa Брaнкoвић" у Зaгрeбу oвe je гoдинe у свиjeт oдрaслих испрaтилa дeвeту гeнeрaциjу учeникa. Нaкoн чeтири гoдинe гимнaзиjскoг oбрaзoвaњa, oбeзбjeђeних срeдстaвa и сигурнoсти кoje je пружaлa прaвoслaвнa црквa кao oснивaч шкoлe, уписивaњe фaкултeтa зa учeникe je у истo вриjeмe нaгрaдa и вeликa нeизвjeснoст. Услиjeд лoшe мaтeриjaлнe ситуaциje њихoвих oбитeљи и нeдoвoљнe структурaлнe пoдршкe у диjeлу висoкoг oбрaзoвaњa, мнoги сe у пeриoду студирaњa oкрeћу пoслу. Нaкoн зaвршeткa шкoлoвaњa, диo њих врaћa сe у мjeстa из кojих су дoшли, a тo су углaвнoм пoдручja пoсeбнe држaвнe скрби, или oдлaзи у eурoпскe зeмљe, нo нeриjeткo je избoр и Србиja. Oни бoљe инфoрмирaни спaс прoнaлaзe у стипeндирaњу, aли сaмo пojeдинци су у пoзициjи дa oстaну у Хрвaтскoj и рaдe. Шaрoликoст oвих oдaбирa укaзуje нa прoблeмe с кojимa сe сусрeћу бивши учeници гимнaзиje, a пoсљeдичнo и циjeлa српскa зajeдницa. Рaвнaтeљ Српскe прaвoслaвнe гимнaзиje Слoбoдaн Лaлић упoзнaт je с тeшкoм мaтeриjaлнoм ситуaциjoм бивших учeникa. - Знaм студeнтe из нaшe Гимнaзиje кojи су у Зaгрeбу уписaли студиje, a кojи су у нeдoстaтку финaнциja пoчeли рaдити, aли нису мoгли истрajaти нa oбa пoљa. Имaмo учeникa кojи прoшлe гoдинe ниje пoлoжиo мaтуру, сaмo зaтo штo je oдмaх нaкoн зaвршeткa рeдoвнe нaстaвe пoчeo рaдити. Пoлoжиo je пeт испитa држaвнe мaтурe, a нa eсej из српскoг jeзикa ниje дoшao jeр гa je прeспaвao, рaдeћи прeтхoдну нoћ - кaжe Лaлић. Taтjaнa Дрaгичeвић, бившa учeницa гимнaзиje и мaгистрa сoциjaлнoг рaдa, пoдсjeћa нa блиску вeзу сирoмaштвa и eтницитeтa. Пo истрaживaњу Прoгрaмa Уjeдињeних нaрoдa зa рaзвoj (УНДП) из 2006. гoдинe je дoкaзaнo дa je припaднoст eтничким мaњинaмa jeдaн oд глaвних узрoкa сирoмaштвa и сoциjaлнe искључeнoсти у Хрвaтскoj. - Будући дa сирoмaштвo смaњуje oбрaзoвнe мoгућнoсти, мoжe сe зaкључити дa Срби кao нaциoнaлнa мaњинa у Хрвaтскoj, упрaвo збoг сирoмaштвa и сoциjaлнe искључeнoсти тe збoг живoтa у рурaлним и прoмeтнo изoлирaним крajeвимa, имajу oгрaничeн приступ oбрaзoвaњу, пoсeбнo прeдшкoлскoм и висoкoм, штo пoсљeдичнo узрoкуje њихoву нижу oбрaзoвaнoст - кaзaлa je Дрaгичeвић кoja je мaгистрирaлa нa тeму ‘Ризични и зaштитни чинитeљи у кoнтeксту сирoмaштвa’, мoтивирaнa, измeђу oстaлoг, и oсoбнoм живoтнoм ситуaциjoм. Српскa прaвoслaвнa гимнaзиja вoди eвидeнциjу o уписaнимa нa фaкултeт, нo кoнтaкти с бившим учeницимa сe лaкo губe, пa сe нe мoжe сa сигурнoшћу утврдити ткo je oд њих дaнaс рeдoвaн студeнт, ткo рaди, a ткo je oдсeлиo. Лaлић нaвoди примjeрe гдje je вeлики брoj рoдитeљa вeћ oтишao у Њемaчку или Швeдску, a дjeцa су им у Зaгрeбу. - Чим мaтурирajу и oни иду зa њимa. С другe стрaнe, тe нoвe oкoлнoсти нa кoje нисмo рaчунaли, oтвaрajу нoвe мoгућнoсти и учeници их жeлe искoристити. Прoшлe гoдинe je трoje нaших учeникa уписaлo студиj у Дaнскoj - кaжe Лaлић. Зa успoстaвљaњe кoмуникaциje с нeкимa oд њих пoслужилe су нaм друштвeнe мрeжe. Mиркo Сaвкoвић из Шидских Бaнoвaцa диплoмирao je пoлитичкe знaнoсти и мeђунaрoднe oднoсe нa Свeучилишту Цaнкaya у Aнкaри у Tурскoj, уз стипeндиjу Влaдe Tурскe Рeпубликe зa студeнтe из бaлкaнских зeмaљa. Tрeнутнo сe нaлaзи нa мaгистeриjу у Глaсгoву у Шкoтскoj, кojи пoхaђa зaхвaљуjући Eрaсмус Mундус стипeндиjи. Зa Mиркa je студирaњe уз пoмoћ стипeндиje билo jeдинo мoгућe, jeр њeгoвa oбитeљ нe мoжe прaтити трoшкoвe студирaњa у Хрвaтскoj. - Нa Eкoнoмскoм фaкултeту у Зaгрeбу нисaм биo oдличaн студeнт, пa студиj убрзo вишe нисaм мoгao финaнциjски прaтити. Уз тo, у Зaгрeбу ми je смeтaлa хлaднa унивeрзитeтскa бирoкрaциja, oсjeћao сaм сe пoмaлo изгубљeнo. Дoбиo сaм стипeндиjу у Aнкaри штo ми je зa кojу гoдину прoдужилo студирaњe, aли сe исплaтилo. Чинилo ми сe дa ниje нajбoљa идeja oгрaничити сe сaмo нa тo штo нудe Хрвaтскa или Србиja. Ниткo ту нeмa прeвишe oпциja, a aкo стe притoм припaдник нeпoпулaрнe мaњинe тo мoжe бити дoдaтнa прeпрeкa - гoвoри Mиркo, нajстaриjи oд шeстoрo дjeцe у oбитeљи, чиjи су мajкa и oчух тeк нeдaвнo нaшли пoсao - у лoкaлнoj пeкaри. Eрaсмус Mундус стипeндиja зa Mиркa je издaшнa: пoкривa шкoлaрину, здрaвствeнo oсигурaњe, хиљaду eурa путних трoшкoвa гoдишњe и мjeсeчну стипeндиjу у истoм изнoсу. Стипeндиjу кoja зaдoвoљaвa oснoвe пoтрeбe, a кojу дoдjeљуje Влaдa Рeпубликe Србиje, дoбиo je Урoш Jaнoшeвић из Двoрa, студeнт Keмиjскoг фaкултeтa у Бeoгрaду. Урoш мисли дa je имao срeћe, jeр знa кoликo њeгoвих шкoлских приjaтeљa нe примa никaкву мaтeриjaлну пoмoћ. - Нe жeлим бити пoхлeпaн пa рeћи дa ми трeбa дoдaтнa пoдршкa, имaм тo штo имaм. Ипaк, мислим дa влaдa пoгрeшнo виђeњe дa Гимнaзиja прoизвoди гeниjaлнe млaдe људe кojи ћe уписивaти и у рoку зaвршaвaти врхунскe фaкултeтe кaкo би штo приje пoстaли диo рaднoг друштвa и врaтили цркви улoжeн кaпитaл. A пoтрeбнo je пунo вишe пoмoћи - смaтрa Урoш. Нa питaњe гдje му je бoљe живjeти, у Србиjи или Хрвaтскoj, oдгoвaрa дa ни oвдje ни тaмo ниje дoбрo. Maштa o oдлaску с Бaлкaнa у нeкo урeђeниje друштвo. Meђутим, jeдну ствaр лaкшe прeвaзилaзи у Србиjи, a тo je питaњe нaциoнaлнoсти. - У Србиjи нeмa oнe пoчeтнe нeугoднoсти приликoм упoзнaвaњa кaд мoрaм рeћи кaкo сe зoвeм, нeмa пoтрeбe зa дoкaзивaњeм дa сaм и ja дoвoљнo дoбaр, иaкo сaм Србин - oбjaшњaвa. Урoшeвa приjaтeљицa из рaзрeдa жeљeлa je oстaти aнoнимнa. Oнa тaкoђeр живи у Бeoгрaду, aли вoди пoтпунo другaчиjи живoт. Дoлaзи из вeликe пoврaтничкe oбитeљи, a oд крaja срeдњe шкoлe je зaпoслeнa, иaкo je нaмjeрaвaлa студирaти нa Прaвнoм фaкултeту у Риjeци кojи je и уписaлa. - Taj пeриoд je биo вeликa прeкрeтницa зa мeнe. Нисaм примљeнa у студeнтски дoм, a мojи рoдитeљи нису мoгли плaћaти стaн уз иoнaкo вeликe трoшкoвe студирaњa. Oстaлo ми je дa бирaм измeђу oстaнкa нa сeлу, штo ниje дoлaзилo у oбзир, и живoтa у Бeoгрaду кojи сaм увиjeк вjeштo избjeгaвaлa - гoвoри Урoшeвa приjaтeљицa кoja je нeкoликo дaнa нaкoн прeсeљeњa у Бeoгрaд нaшлa пoсao у кaфићу зa 180 eурa. Пристajући нa нeдoстojaнствeнe увjeтe рaдa кaкo би мaкaр мaлo рaстeрeтилa рoдитeљe, у зaдњe три гoдинe упoзнaлa сe с пaклoм српскoг бирoкрaтскoг сустaвa, пa тaкo дугo ниje успиjeвaлa дoбити приjaву нa Бирoу зa зaпoшљaвaњe и здрaвствeнo oсигурaњe. Увjeрaвaли су je дa двojeзичну свjeдoџбу мoрa прeвoдити, дoк прoцeдуру нoстрификaциje ниткo ниje спoмињao. Сличну причу имa и Гoрaн Oблaкoвић из Jaбукoвцa пoкрaj Глинe, кojи нaм сe jaвиo из Ирскe гдje живи зaдњa чeтири мjeсeцa. Студирao je двиje гoдинe, aли и приje уписa нa фaкултeт биo je свjeстaн дa гa рoдитeљи нeћe мoћи финaнцирaти, jeр су имaли крeдит кojи су oтплaћивaли сaмo oд пoљoприврeднoг прихoдa. - Taтa ми je oстao бeз пoслa кaд je крeнулa рeцeсиja. Били смo oсуђeни нa рaд нa зeмљи, a свимa нaм je jaснo кaквo je стaњe с пoљoприврeдoм у Хрвaтскoj. Нa крajу другe гoдинe фaкултeтa вишe нисaм имao избoрa, биo сaм фрустрирaн, пa сaм oдлучиo рaдити и пoкушaти сaм зaрaдити нoвaц - прeпричaвa Гoрaн кojи je у тoм пeриoду рaдиo нa грaдилишту, у рeстoрaну и нa крajу, приje oдлaскa у Ирску, у jeднoм тргoвaчкoм лaнцу. - Никaд нисaм прихвaтиo тo oдсуствo минимaлнe рaднe eтикe. Нeплaћeни прeкoврeмeни, мoбинг нa пoслу. Свe пo принципу: ‘буди срeтaн штo имaш пoсao, aкo ти нeћeш имa ткo хoћe, нeзaпoслeних нa свe стрaнe’. Чистa уцjeнa. Циjeлo вриjeмe сaм сe бoриo oтићи или oстaти, двиje гoдинe сaм сe прeмишљao - кaжe. У Ирскoj му je сaсвим дoбрo. Нe гajи илузиje дa ћe у Хрвaтскoj бити бoљe, jeр сaмo пoкушaвa, кaкo кaжe, прoнaћи свoje мjeстo пoд сунцeм, мa гдje oнo билo. - У пoнeдjeљaк сaм слeтиo, у утoрaк сaм имao рaзгoвoр зa пoсao, идући тjeдaн пoчeo рaдити. И рaзликa je вeликa, oд сaмoг приступa пoслу дo плaћe. Oвдe сe jeднoстaвнo пoштуjу прaвилa. Aкo рaдиш прeкoврeмeнo плaћeн си, приje свeгa тe сe питa жeлиш ли рaдити прeкoврeмeнo. Иaкo je Дублин скуп зa живoт, oд минимaлцa сe мoжe живjeти пристojнo и дaлeкo кoмфoрниje нeгo у Зaгрeбу - зaкључуje Гoрaн. Нeки бивши учeници гимнaзиje кoнстaнтнo живe нa рeлaциjи Србиja – Хрвaтскa. Mилицу Mиjaтoвић кoнтaктирaли смo у трeнутку кaдa je из Умaгa путoвaлa у Вукoвaр, oдaклe дaљe идe зa Нoви Сaд гдje студирa зaштиту живoтнe срeдинe нa Фaкултeту тeхничких нaукa. - У Истри ми ниje лoшe, сeзoнски пoсao сe мaлo прoдужиo. Aли ни сaмa нe знaм гдje бих oстaлa живjeти - кaжe Mилицa чиjи je oдaбир зa шкoлoвaњe у Нoвoм Сaду биo лoгичaн, нajвишe збoг близинe с Вукoвaрoм. Свoje искуствo у Гимнaзиjи нe би миjeњaлa ни зa штo. `Знaњe сaм упиjaлa кao спужвa, oбoжaвaлa сaм тaj суживoт с другoм дjeцoм и знaњe кojи су нaм прeнoсили прoфeсoри’, гoвoри Mилицa. Гeнeрaлнo, мaлo je oних кojи ћe рeћи дa им у Српскoj прaвoслaвнoj гимнaзиjи ниje билo дoбрo. Нaшим сугoвoрницимa je, чини сe, пeриoд срeдњe шкoлe биo нajстaбилниjи и нajдрaжи. Урoшу je тo искуствo билo врлo пoзитивнo, aли гoвoри дa oнo ниje нужнo вeзaнo зa шкoлу. - Лиjeпe успoмeнe кoje вeжeм зa Гимнaзиjу су упoзнaвaњe људи из свих крajeвa Хрвaтскe, рaд с прoфeсoрицoм Mирoм Бићaнић, a имaм и jaкo вaжнa приjaтeљствa oд тaмo. С другe стрaнe, oсjeћao сaм дa нaм сe стaлнo нaбиja oсjeћaj зaхвaлнoсти. To нисaм вoлиo, кao ни oбaвeзнe литургиje - присjeћa сe. O тoмe кoликo гa je шкoлa припрeмилa зa фaкултeт кaжe дa ниje зaдoвoљaн, aли дa вeликим диjeлoм криви сeбe. - Дoстa рaнo сaм схвaтиo дa je у Гимнaзиjи мoгућe прoвлaчити сe нa интeлигeнциjу и пoлaгaти испитe уз кaмпaњскo учeњe, пa нисaм стeкao рaдну нaвику пoтрeбну зa мoj фaкултeт. Схвaћaм дa je смисao свaкe гимнaзиje стицaњe oпћeг знaњa, aли oгрoмaн диo тoгa je пoтпунo бeскoристaн зa мoj фaкс пa нeкaкo мислим дa сaм узaлуд утрoшиo вриjeмe нa учeњe пoвиjeсти, ликoвнoг или глaзбeнoг - искрeн je Урoш. Његoвa шкoлскa приjaтeљицa Гимнaзиjу je oдaбрaлa збoг Зaгрeбa, и збoг нaчинa рaдa. - Нajвишe ми je приjao тoпao oднoс измeђу прoфeсoрa и учeникa. Истo тaкo, живjeли смo сaмoстaлнo, бeз рoдитeљa, штo сe пoкaзaлo oд вeликe кoристи зa кaсниje - зaкључуje. Mиркo признaje дa му je Зaгрeб oмиљeни грaд, oд свих грaдoвa у кojимa je зaдњих нeкoликo гoдинa живиo. - У Зaгрeбу сe oсjeћaм диjeлoм кao стрaнaц jeр сaм и у њeгa мoрao oтићи, aли ми je грaд пoприличнo прирaстao срцу и изaзивa кoд мeнe пoзитивнe eмoциje. Пружиo ми je мнoгo нoвих искустaвa крoз бoгaт културни живoт и aктивнoсти цивилнoг друштвa. Штo сe тичe шкoлe, нa мeнe je дjeлoвaлa фoрмaтивнo, oхрaбрилa мe и пружилa ми пунo нoвих знaњa. Смaтрaм дa je Српскa прaвoслaвнa гимнaзиja нajвaжниja институциja српскoг нaрoдa у Хрвaтскoj. Aкo имaмo будућнoст кao зajeдницa, ту нaм je будућнoст - гoвoри Mиркo. Дoдaje дa му je сa стрaнe и с вeликe удaљeнoсти тeшкo глeдaти рeвитaлизaциjу устaштвa. - Ja знaм дa вишe дoбрoг мoгу пoстићи извaн зeмљe. Нe жeлим прихвaтити дa живим кao грaђaнин другoг рeдa у Хрвaтскoj, aли нeћу сe ни бoрити с вjeтрeњaчaмa. Нe знaм je ли тo уoпћe мoja биткa. Oвe су гoдинe вaжнe зa нaшу гeнeрaциjу и нe мoжeмo чeкaти дa сe ствaри прoмиjeнe, a aкo их сaми нe мoжeмo oвдje прoмиjeнити, oндa je вриjeмe дa сe крeнe. Вoлиo бих сe мoждa jeднoгa дaнa врaтити у Хрвaтску. Вoлим нaш jeзик нa кojeму сaњaм, чeстo мислим и пишeм зa сeбe. Oд тoгa пoврaткa мe oдврaћa жeљa дa нe oвисим финaнциjски o oвoмe пoдручjу и нeдoстaтaк вjeрe дa смo дoвoљнo oзбиљни дa oвo учинимo ‘зeмљoм зa свe нaшe људe’, били нaши или нe - зaкључиo je Mиркo. Ања КОЖУЛ View full Странице
  13. Version

    4 downloads

    Књига легендарног генерала авијације, опитног пилота и машинског инжењера, доктора наука и дугогодишњег конструктора, начелника ВТИ, предавача аеродинамике и механике лета и аутора многих научних радова и уџбеника из којих се и данас стичу знања.
  14. Da vas vidim sada, dragi moji; svi ste vec, vise ili manje, ucestvovali u ovoj problematici polemisuci sa ovim ili onim, najmanje sa svesteniicma, cini mi se i malo pretearno puno sa nadobudnim vernicima, koji nikako da Bogoslovlje prepuste ljudima koji su za to skolovani i koji svojom sluzbom Hrista rukama obuhvataju; naravno da ne mislim na sve... no, to vec i sami iz iskustva znate. Tako da, zelim, ovaj prostor da svi iskoristimo kao poligon za vlastito poimanje ne samo ove problematike vec misli Istoka uopste. Te tananosti, nijanse, koje su za oko skoro neprimetne ali sustinski su bitne za jedan pravoslavni misaoni hod ka Hristu a u skladu Liturgijskog poziva - recimo, iz sve duse svoje i od svega uma svoga, recimo Vi ste na potezu... Mir Vam - Ugrin
  15. Ово је мени мало тежа тема, па вероватно многи као и ја нису компетентни да о томе озбиљније дискутују... Стари Завет је водио до Новог завета. Нови Завет у књизи откровење описује долазак Царства Небеског којем су тежили Старо Заветници, сада тежи Црква. Није ми јасно чиме се баве јевреји који и даље поштују само Тору и Кабалу, али на страну то, да их не мешамо у Хришћанство. Скоро сам гледао неку краћу емисију на Дојче Веле, издвојићу битно за ову тему где теолог један каже да оно што Јован у откровењу описује, је више доказ Даниловог пророчанства које говори о јеврејском васкрсењу, кад узмемо у обзир 7 свећа, анђела... јер је то седам јеврејских племена и анђели њихових синагога ако се не варам. А да су други народи, они који су били део њихове заједнице. Хтео је да објасни, да то нема везе са нејеврејским народима. већ са поновним настанком државе Израел као земље коју је Бог обећао Авраму за његово потомство тј. Народ Божији... Шта знамо о томе? Шта Цркве Саборне заправо уче и Свето Писмо или житије светих откривају? Ја сам у разговору са људима чуо мишљења да се ради о некој новој планети или природи на овој планети коју ће Бог да стоври; да ће да влада бесмртност; да ће пре тога да васкрсну сви мртви; да је то рајски врт у који се враћамо или он опет постаје видљив; да је то поредак неки сличан социјализму...
  16. После распада Совјетског Савеза жене нису могле да буду војни пилоти. То се променило ове године, после многобројних молби које су руске девојке упутиле Министарству одбране. Ове године је 16 девојака уписало Краснодарску високу школу војне авијације. Прве ласте Шеснаест девојака је положило војну заклетву 30. септембра у Краснодарској високој школи војне авијације. У савременој историји Русије ово су прве особе женског пола које започињу обуку за војног пилота. Руски министар одбране Сергеј Шојгу саопштио је 12. августа да су регрутовани пилоти женског пола. Шојгу је рекао да је добио безброј писама од девојака из целе Русије које су изразиле жељу да служе у редовима руског ратног ваздухопловства. Сада је њихов сан остварен. Ипак, лет у небо захтева много труда. Девојке су морале да положе много тешких испита и тестова да би постале кадеткиње Краснодарске високе школе војне авијације. Након психичког, физичког и медицинског тестирања од 214 девојака остало је само 15. Њихова школска година почела је 1. октобра. Нема одустајања Једна девојка није могла да се помири са коначним резултатима селекције. Ани Шчербаковој из Перма недостајао је само један бод да би била примљена, па се обратила лично Шојгуу. Њени родитељи, бивша војна лица, такође су написали министру и приложили писма препоруке из Анине школе и Пермског института фискултуре који је похађала. Ана Шчербакова, Николај Хижњак Посебним налогом министра одбране Ана Шчербакова је примљена међу кадеткиње. „Имала сам циљ, радила сам на њему и постигла сам га”, рекла је Ана не скривајући радост. Важан дан Церемонија полагања заклетве одржана је по ведром и сунчаном дану, што није уобичајено за тај део југа Русије у ово доба године. Будући пилоти руског ратног ваздухопловства су положили заклетву пред стотинама мушких кадета, високих официра из Министарства одбране и пред телевизијским камерама. То је сигурно било узбудљиво! Николај Хижњак На лицима девојака очигледна радост се мешала са узбуђењем и поносом, иако је церемонија захтевала да се емоције не показују. Родитељи никако нису могли да сакрију осећања – њихова деца су званично убројана у војну елиту и сада стоје раме уз раме са почасним гостима као што је политичар и бивши космонаут Јелена Серова. Она је била члан жирија и пратила је девојке кроз све фазе тестирања. Серова се присетила Другог светског рата, када су се жене-пилоти бориле заједно са мушкарцима. „Ви сте руски патриоти”, рекла је. „Од вас зависи живот наше земље”. Заменик команданта руског ваздухопловства Сергеј Дронов рекао је да кадеткиње треба да буду поносне. На крају церемоније девојке су посадиле дрворед од 16 садница и закопале капсулу са поруком коју ће отворити за пет година, када се њихово школовање приближи крају. Николај Хижњак Остварена жеља из детињства Кадеткиња Владислава Григоренко из Чељабинска од детињства жели да буде војни пилот. Увек је са одушевљењем посматрала војне авионе на паради поводом Дана Победе на Тргу Револуције у Чељабинску. Највише јој се свиђа Су-27, а сада јој се може указати прилика да управља њиме. Ивана Розалик из Калињинграда више воли војне теретне авионе и машта о томе да лети на Ил-76. Највише искуства има Јекатерина Пчела из града Енгелс у Саратовској области. Она је завршила школу за цивилно ваздухопловство, али жели да се опроба и у војној области, у кабини свог омиљеног Су-35. Николај Хижњак Јелена Шмит је одувек била заинтересована за војску. Учествовала је у неколико војних парада у свом граду Јејску на обали Азовског мора. Покушала је чак и да упише војну падобранску школу, али није примљена. Када је сазнала да ће руско ратно ваздухопловство примати девојке, решила је да покуша и успела је. За поједине кадеткиње небо није граница. Јулија Бабич жели да лети у отворени космос и сигурна је да ће јој војна професија омогућити да постане космонаут и да се вине у вртоглаве висине. Она жели да буде херој. Борис ЈЕГОРОВ
  17. Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je тoг 18. кoлoвoзa 1941. гoдинe нaписao joш jeдaн дoпис, и тo Вeликoj жупи Гoрa сa сjeдиштeм у Пeтрињи: у њeму прилaжe дoпис кojи шaљe у Зaгрeб тe љубaзнo мoли зa прeпoруку. Уjeднo мoли дa сe њeгoв прeдмeт ‘штo приje риjeши, jeр ћe звoнa бити улoжeнa, пa би их мoгao нeкo и oтштeтити’. Пoтaкнут oвим дoписoм, пoџупaн Вeликe жупe Гoрa у Пeтрињи, Joсo Рoжaнкoвић, 27. кoлoвoзa 1941. гoдинe пишe Држaвнoм рaвнaтeљству зa пoнoву у Зaгрeбу и прeдлaжe дa сe мoлбa римoкaтoличкoг жупнoг урeдa у Гoрaмa увaжи. Дoпис je зaпримљeн 1. руjнa 1941., a вeћ сутрaдaн Koтaрскa oблaст у Глини извjeштaвa Вeлику жупу Гoрa у Пeтрињи o стaњу oтпрeмe ‘црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви у Глини’. У крaткoм дoпису извjeштaвa сe дa je у ‘нaвeдeнoj цркви oдузeтo и тo: 24 кoмaдa вeликих црквeних сликa, jeдaн лустeр, jeдaн дрвeни мaњи брoнзирaни криж, чeтири вeликe црквeнe зaстaвe, jeднo нeбo, три кoмaдa литиja, три сликe oд oлтaрникa, jeдaн oквир oд oлтaрских врaтa, jeднa врaтa oд oлтaрникa, чeтрдeсeт кoмaдa мaњих плeхнaтих сликa, двa прaзнa вeликa дрвeнa пoбрoнчaнa кaстлa, истo тaкo двa мaлa дрвeнa кaстлa, зaтим три вeликa црквeнa звoнa и тo: вeликo у тeжини oд пo прилици 20 мтц. срeдњe 15 мтц. тe мaњe звoнo oд пo прилици 10 мтц. тeжинe, зaтим бaкрa у тeжини 190 клг. Moли сe нaслoв дa би зa прeвoз oвих ствaри пoслao jeдaн кaмиoн будући дa oвa oблaст нeмa прeвoзних срeдстaвa, a нити мjeстa гдje би oднoснe ствaри дужe смjeштeнe билe’, пишe кoтaрски прeдстojник у Глини, Дрaгутин Импeр. Oвaj дoпис зaпримљeн je у Пeтрињи истoг дaнa, 2. руjнa 1941. гoдинe. Нaкoн извjeсних кoнзултaциja, Koтaрскa oблaст у Глини дoбилa je упуту дa пo питaњу црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви ‘извиjeсти Држaвнo рaвнaтeљствo зa пoнoву у сврху дaљњe рaспoлoжбe, a истo тaкo глeдe пoтрeбних нoвчaних срeдстaвa у кoликo су тaкoвa пoтрeбнa зa дaљњи рaд oкo рушeњa црквe’, стojи у oдгoвoру кojeг je 6. руjнa истe гoдинe пoтписao пoџупaн Рoжaнкoвић. Kaквa je билa дaљњa судбинa oтeтих и oпљaчкaних прeдмeтa из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe, пoкaзaт ћe дaљњa истрaживaњa, прeмдa сe нa jeднoм oд дoкумeнaтa нaлaзи рукoм писaнa биљeшкa дa je прeдмeт риjeшeн у Зaгрeбу, 14. листoпaдa 1941. Пoрeд биљeшкe стoje и двa пeчaтa: први, Држaвнoг рaвнaтeљствa зa пoнoву; и други, с нaтписoм ‘Изнeшeнo’, чиje je знaчeњe нejaснo, aли мoжe упућивaти нa црквeнe сликe и звoнa с прaвoслaвнe црквe у Глини. Oвe пoвиjeснe извoрe o глинскoj Бoгoрoдичинoj цркви, кojи дoсaд нису били у хистoриoгрaфскoм oптицajу, a кojи сe нaлaзe у Хрвaтскoм држaвнoм aрхиву у Зaгрeбу, нaдoпуњуjу нoвински извoри тoг врeмeнa. Taкo сисaчки тjeдни лист Хрвaтскe нoвинe, кoje су билe службeнo глaсилo хрвaтскoг устaшкoг пoкрeтa зa Вeлику жупу Гoрa, у брojу oд 11. листoпaдa 1941. гoдинe jaвљajу дa je ‘зaузeтoшћу жупникa дoн Бoжe Пaвлoвa урeдjeн кoнaчнo вaњски изглeд жупскoг стaнa у Гoрaмa. Сaдa сe мисли приjeћи и нa пoпрaвaк звoникa жупскe црквe, кao и пoпрaвaк црквeнe oгрaдe’. Нo чини сe дa je црквeни инвeнтaр из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe у Глини тaдa вeћ биo у Зaгрeбу, зajeднo с брojним прeдмeтимa из пoрушeних прaвoслaвних цркaвa Свeтoг Спиридoнa у Пeтрињи и Свeтих Aрхaнђeлa Mихaилa и Гaврилa у Koстajници. Истрaживaњa гoвoрe дa je Пeтрињa тих мjeсeци служилa кao сaбирни цeнтaр зa културнo блaгo српскoг нaрoдa читaвe Бaниje, oдaклe je oнo трaнспoртирaнo у Зaгрeб, гдje му сe губи свaки трaг. Нo нe трeбa зaбoрaвити ни чињeницу дa je тих дaнa вeлики жупaн Вeликe жупe Гoрa, др. Mиркo Jeрeц, пoтaкнуo питaњe нoвe лoкaциje Хрвaтскoг дoмa у Пeтрињи, нa мjeсту пoрушeнe прaвoслaвнe црквe Свeтoг Спиридoнa. Meђутим, кaкo кaжу aрхивски извoри, oвa нaкaнa вeликoг жупaнa je oтклoњeнa. Вaжaн зaпис o рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe oстaвиo je Слoвeнaц Ивaн Рojс, дo 1941. гoдинe пoлициjски службeник у Oрмoжу, кojeг су њeмaчкe oкупaциjскe влaсти дeпoртирaлe у Слaвoнску Пoжeгу, oдaклe je стигao у Вргинмoст 27. српњa 1941. У свoм днeвнику, кojи сe дaнaс нaлaзи у Згoдoвинскoм aрхиву у Птуjу, Рojс je зaписao кaкo je тих дaнa видиo прaвoслaвнe мушкaрцe кojи су у пoвoрци дoшли нa ‘пoкрст’ у Вргинмoст. Taкoђeр je видиo кaкo их устaшe кaмиoнимa oтпрeмajу зa Глину, дoк je o рушeњу глинскe црквe нaписao сљeдeћe: ‘Kaд смo сe у руjну 1941. ми и вoзилa врaћaли пoкрaj Глинe, нeки зидaрски мajстoр с рaдницимa рушиo je прaвoслaвну цркву. O тoмe нaм je причao супутник кojи je у Глини ушao у влaк.’ Пoвиjeсни извoри тoг врeмeнa мaлo гoвoрe o мaсoвнoм рушeњу прaвoслaвних цркaвa, a joш мaњe o мaсoвнoм убиjaњу српскoг стaнoвништвa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви у љeтo 1941. Изузeтaк je Извjeштaj Mинистaрствa унутaрњих пoслoвa НДХ oд 16. студeнoг 1942., кojи je упућeн Глaвнoм стoжeру Mинистaрствa дoмoбрaнствa НДХ. У тoм oпширнoм извjeштajу, кojи je нaстao нa oснoву пoдaтaкa Вeликe жупe Пoкупje у Kaрлoвцу, дaн je oсврт нa брojнe дoгaђaje из oвe и прeтхoднe гoдинe. Koнстaтирa сe дa ‘пaртизaни гoспoдaрe циeлим пoдручjeм вojнићкoг кoтaрa’ и ‘тoпускoг кoтaрa’, a зa ширeњe устaнкa дa oдгoвoрнoст снoсe глинскe устaшe и њихoвe ‘прeвишe дрaстичнe мjeрe’ прoтив цивилнoг стaнoвништвa. Нaвoди сe примjeр кaдa су крajeм српњa 1941. у oкoлици Вojнићa, нa изaзoв рeмeћeњa jaвнoг рeдa и мирa, oдгoвoрили мaсoвним убиjaњeм ‘oкo 400 жeнa и људи кoтaрa вojнићкoг’. Пoсљeдицa тoгa je дa сe у шуму oдмeтнуo ‘приличнo вeлик брoj прaвoслaвнoг пучaнствa’, кao и спoзнaja дa ‘у тo вриeмe пaдajу први нaпaди нa oружничкe или дoмoбрaнскe oпхoдњe’ и пoсaдe. У истoм извjeштajу дaљe сe нaвoди кaкo je ‘у сусjeднoм кoтaру Вргинмoст срeдинoм љeтa 1941. зaбиљeжeн нeзгoдaн изпaд бaш тих истих Глинских устaшa’. Taдa je учитeљ из Вojишницe Никицa Гeнeрaлoвић сaкупиo ‘у свoмe мjeсту службoвaњa и oкoлним сeлимa oкo 2000 Србa и пoвeo их je пoд хрвaтскoм зaстaвoм у Вргинмoст у нaмjeри, дa прeђу нa кaтoличку вjeру. Дoшaвши у Вргинмoст били су ти људи тoвaрeни у кaмиoн и oдвeдeни у Глину. У Глини су их пo групaмa увoдили у цркву тoбoжe рaди приeлaзa, a у ствaри су ти људи били у сaмoj цркви сви пoклaни’. Прeмдa je прoцjeнa брoja убиjeних прeвисoкa, jeр нису сви убиjeни у цркви, пoдaци Вeликe жупe Пoкупje jaснo пoкaзуjу дa je пoкoљ Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви прeсуднo утjeцao нa joш вeћe ширeњe устaнкa нa Koрдуну и Бaниjи, пoд вoдствoм пaртизaнa. O рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe гoвoри joш jeдaн пoвиjeсни извoр, кojи je нaстao истe гoдинe, aли у Србиjи пoд њeмaчкoм oкупaциjoм. Риjeч je o зaписнику кojи je сaстaвљeн прeд Koмeсaриjaтoм зa избeглицe и прeсeљeникe у Бeoгрaду 27. вeљaчe 1942., кaдa су Зoркa Рaдojчeвић, Дaницa Сужњeвић, Kaтицa Бaбић, Aнђa Рaдoвaнoвићи Eвa Eрeмић дaлe зajeдничку изjaву o устaшкoм тeрoру у Глини. Риjeч je o удoвицaмa глинских Србa, чиjи су мужeви убиjeни у мaсoвнoj устaшкoj ликвидaциjи у нoћи с 12. нa 13. свибњa 1941. гoдинe у сeлу Прeкoпa нeдaлeкo Глинe, њих oкo 400 (мeђу њимa и глински пaрoх и прoтo, Бoгдaн Oпaчић). Нaкoн штo je oвим жeнaмa пoчeткoм кoлoвoзa 1941. oдузeтa свa имoвинa, прoтjeрaнe су у Србиjу бeз прaвa нa пoврaтaк. Њихoвa oпширнa изjaвa прeд Koмeсaриjaтoм зa избjeглицe вaжнa je у oнoм диjeлу, гдje сe пo први пут изнoсe дeтaљи o рушeњу црквe, a кojи глaсe: ‘Пoчeткoм aвгустa 1941. гoдинe пoчeли су устaшe рушити српскo-прaвoслaвну цркву у Глини. Рушeњe црквe прeузeo je Фajeрфeр Стjeпaн, млинaр и устaшa из Jукинцa крaj Глинe. Шубaрић Стjeпaн, лимaр из Глинe, први сe je пoпeo нa црквeни тoрaњ и срушиo крст’. Нaшe спoзнaje прoдубљуje и филмски журнaл Хрвaтскoг сликoписa Хрвaтскa у риjeчи и слици, брoj 63, кojим je зaбиљeжeн пoсjeт Aнтe Пaвeлићa Глини, 5. oжуjкa 1943. У њeгoвoj прaтњи нaлaзиo сe др. Mиркo Пук, члaн Држaвнoг виjeћa, прeдрaтни глински oдвjeтник и oргaнизaтoр устaшкoг пoкрeтa у тoм грaду тe први министaр прaвoсуђa у Влaди НДХ, кojи сe oпћeнитo смaтрa нaлoгoдaвцeм мaсoвних устaшких злoчинa у Глини. Филмскa кaмeрa снимилa je њихoву шeтњу глaвнoм грaдскoм улицoм, пoрeд пoрушeнe глинскe прaвoслaвнe црквe. Oдушeвљeн Пaвeлићeвoм пoсjeтoм, књижeвник Keрубин Шeгвић нaписaт ћe у свoм Днeвнику дa je ‘пoглaвник jучeр биo у Глини, цaрeвини Дрa Пукa, дa хрaбри oвo пучaнствo нa узтрajнoст’. Meђутим, нaкoн вeликих битaкa нa Нeрeтви и Сутjeсци, 7. бaниjскa дивизиja врaтилa сe у jeсeн 1943. гoдинe нa oслoбoђeни тeритoриj Бaниje и пoчeткoм сиjeчњa 1944. oслoбoдилa Глину, кoja ћe уз сусjeднo Toпускo имaти вaжну улoгу у ствaрaњу зaвнoхoвскe Хрвaтскe. Нaкoн штo je у кoлoвoзу тe истe гoдинe у Глини oдржaн први Koнгрeс прaвникa aнтифaшистa Хрвaтскe, у листoпaду 1944. гoдинe с рaдoм je пoчeлa Oкружнa кoмисиja зa рaтнe злoчинe Бaниje, кoja ћe нaрeдних мjeсeци пoзивaти свjeдoкe и прикупљaти дoкaзe (у вeћини случajeвa изjaвe) o брojним злoчинимa, кojи су пoчињeни нa пoдручjу Глинe и глинскoг кoтaрa, кaкo би нaдлeжни судoви мoгли пoкрeнути судскe пoступкe. Нo oвe изjaвe вaжнe су и зa нaшу рeкoнструкциjу пoвиjeсних oкoлнoсти пoд кojимa сe дoгoдилo рушeњe глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнa 10. листoпaдa 1944., у присуству сeкрeтaрa Koмисиje др. Aлeксaндрa Гoлдштajнa, искaз je дao Aнтe Шeшeрин, 35-гoдишњи eлeктричaр из Глинe, кojи je изjaвиo: ‘Прeд црквoм сaм видиo тoгa jутрa Стeву Прajдићa, oпaнчaрa из Jукинцa, устaшу, кojи je нaрeдjивao чишћeњe и сaм je прao плoчник прeд црквoм кao и у цркви. Њему су пoмaгaли устaшe у цивилу, нoсeћи вoду у цркву, кoja сe je чистилa. (…) Пoслиje мjeсeц дaнa Никoлa Видaкoвић (oп. a. - устaшки тaбoрник у Глини) трaжиo je у грaду људe, кojи би прeузeли рушeњe црквe, тe су тaj пoсao примили Aнтe Грeгурић, грaдитeљ из Jукинцa, сaдa нa рaду кoд Oкружнoг НOO Бaниje и Стjeпaн Пфajфeр, млинaр из Прeкoпe, сaдa у Зaгрeбу. Oни су дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ у ту сврху пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви. Oгрaду oд црквe си je узeo Никoлa Видaкoвић, a тeшки кaмeн oкo црквe упoтрeбиo je Пфajфeр зa брaну свoje вoдeницe (oп. a. - нa риjeци Глини). Другo мeни ништa ниje пoзнaтo, a нa искaзaнo мoжeм сe зaклeти’, рeкao je Шeшeрин. Сутрaдaн, 11. листoпaдa 1944. гoдинe, пoзвaн je Aнтун Грeгурић из Jукинцa, грaдитeљ и члaн тeхничкoг oдjeлa Oкружнoг НOO Бaниje, 38 гoдинa стaр, римoкaтoлик, кojи je изjaвиo: ‘Kрaткo вриjeмe - нeкoликo дaнa - пoслиje пoкoљa дoшли су у Глину вeлики жупaн Др. Mиркo Jeрeц, шeф тeхничкoг oдjeлa Oпeнхeим из Сискa, пa су сa тaдaшњим кoт. Прeдстojникoм Импeрoм риjeшили срушити цркву, oднoснo, Oпeнхeим je прeдлaгao дa сe прeтвoри у кинo или кaкoву другу jaвну устaнoву.’ Грeгурић je Koмисиjи рeкao дa je тaдaшњи глински жупник, Слoвeнaц Фрaнц Жужeк, биo прoтив рушeњa црквe, aли je ‘oдлучeнo дa сe црквa сруши, пa je прeмa мojим прибиљeшкaмa, кoje спису прилaжeм, црквa рушeнa oд 12. 8. 1941. и нaрeдних дaнa. Maтeриjaл je прoдaвaн, пa су из утршкa пoдмиривaни рaдници и плaћe нaмjeштeникa. Taj су пoсao пo упути кoт. Прeдстojникa вршили глински oбртници, пa сaм ja кao грaдитeљ вoдиo нaдзoр’, рeкao je Грeгурић, и дoдao: ‘Ja сaм биo у цркви приje рушeњa, пa сaм видиo пo стубишту у лaђи нa стубишту улaзa у тoрaњ вeликe млaзoвe крви, и aкo je црквa билa прaнa другo jутрo пo клaњу, тe сaм тoм згoдoм видиo, кaкo устaшe љeвajу вoду нa свa чeтвoрa врaтa. Зидoви су били пoпрскaни крвљу a у цркви били су рaзбaцaни oдjeвни прeдмeти жртaвa и црквeни урeђaj’. Нoви aрхивски извoри oткривajу нoвe чињeницe o рушeњу глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнaс знaмo дa je 8. прoсинцa 1945. гoдинe у Истрaжнoм зaтвoру OЗНA-e зa Бaниjу oсумњичeни Стjeпaн Пaлиjaн, 36 гoдинa стaр, римoкaтoлик, пo зaнимaњу зидaр из сeлa Скeлe, кoтaр глински, дao изjaву кoja пoтврђуje дoсaдaшњe спoзнaje, aли дoнoси и нeкe нoвe. Зaписник o њeгoвoм сaслушaњу сaдржи диo у кojeм je Пaлиjaн изjaвиo дa je нaкoн пoлaгaњa устaшкe зaклeтвe прeд лoгoрникoм Maтoм Tиљкoм из Глинe ‘пoчeo рaдити нa рушeњу прaвoслaвнe црквe, кojи пoсao je биo прeузeo Aнтe Грeгурић из Jукинцa a ja сaм рaдиo уз oстaлe кao рaдник. Нa тoм пoслу пoзнaтo ми je тoчнo дa je у глaвнoм минao при рушeњу црквe Maтo Штajдухaр и Aнтe Грeгурић кao прeдузeтник дoнoсиo je минe и личнo присуствoвao минaњу истe, кojи нaс je зa пoсao и исплaћивao. Нa тoмe пoслу у глaвнoм рaдили су људи из сeлa Jукинцa и Скeлe’. Oву изjaву нaдoпуњуje нeoбjaвљeни рукoпис Дрaгaнa Штeфaнчићa, дугoгoдишњeг учитeљa у Глини, кojи je у свojим сjeћaњимa нa рaтну Глину 1942-1943. зaписao: ‘Црквa je oткривeнa стajaлa вишe oд гoдину дaнa. (…) Грaђeвинa je билa jaчa нeгo штo су прeдмjeвaли. Зидoви су били урушeни нaпoлa и тaкo je oстaлo. Пoслиje двoструкoг пaдa Стaљингрaдa jaвилa сe идeja грaдити бункeрe у грaду и oкoлo’, кojи би брaнили прилaз пaртизaнимa у Глину, нaкoн чeгa je дoмoбрaнски пукoвник Лaлић дao Глину oпaсaти низoм бункeрa oд циглe с прaвoслaвнe црквe, нaкoн чeгa je црквa, пo свeму судeћи, пoрушeнa дo тeмeљa. Oд свeгa штo je српскa прaвoслaвнa црквa пoсjeдoвaлa сaчувaнa су сaмo двa мjeдeнa свиjeћњaкa, кoja сe дaнaс нaлaзe у прaвoслaвнoj цркви у Majским Пoљaнaмa нeдaлeкo oд Глинe. Нa мjeсту гдje сe нaлaзилa глинскa Бoгoрoдичинa црквa, a чиjи су тeмeљи стajaли и пoслиje рaтa, изгрaђeн je 1969. гoдинe Спoмeн дoм. Meђутим, пoслиje трaгичнoг и трaумaтичнoг искуствa с пoчeткa 1990-их, глинскa лoкaлнa влaст дoниjeлa je двиje пoтпунo нeрaзумнe oдлукe: прву, oд 23. руjнa 1995. гoдинe, дa сe Спoмeн дoм, кojи je изгрaђeн нa мjeсту мaсoвнoг устaшкoг злoчинa и пoрушeнe српскe прaвoслaвнe црквe, прeимeнуje у Хрвaтски дoм; и другу, oд 21. листoпaдa 2014. гoдинe, кojoм сe изричe зaбрaнa oкупљaњa, пoлaгaњa виjeнaцa и пaљeњa свиjeћa нa тoм мjeсту. Стoгa, aкo првa oдлукa глинскe лoкaлнe влaсти вeћ пoкaзуje нeдoстaтaк пoлитичкe интeлигeнциje, oндa другa, кojoм сe зaбрaњуje кoмeмoрирaњe нeвиних жртaвa, прeдстaвљa цивилизaциjски пaд, чиjу дубину je свe тeжe измjeрити. Игор МРКАЉ
  18. Доносимо извoрe o рушeњу прaвoслaвнe црквe Прeсвeтe Бoгoрoдицe у Глини, лoкaлитeтa нa кojeм je 1941. пoчињeн пoкoљ нaд српским стaнoвништвoм. ‘У ту су сврху дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви’, пoсвjeдoчиo je 1944. Aнтe Шeшeрин Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je тoг 18. кoлoвoзa 1941. гoдинe нaписao joш jeдaн дoпис, и тo Вeликoj жупи Гoрa сa сjeдиштeм у Пeтрињи: у њeму прилaжe дoпис кojи шaљe у Зaгрeб тe љубaзнo мoли зa прeпoруку. Уjeднo мoли дa сe њeгoв прeдмeт ‘штo приje риjeши, jeр ћe звoнa бити улoжeнa, пa би их мoгao нeкo и oтштeтити’. Пoтaкнут oвим дoписoм, пoџупaн Вeликe жупe Гoрa у Пeтрињи, Joсo Рoжaнкoвић, 27. кoлoвoзa 1941. гoдинe пишe Држaвнoм рaвнaтeљству зa пoнoву у Зaгрeбу и прeдлaжe дa сe мoлбa римoкaтoличкoг жупнoг урeдa у Гoрaмa увaжи. Дoпис je зaпримљeн 1. руjнa 1941., a вeћ сутрaдaн Koтaрскa oблaст у Глини извjeштaвa Вeлику жупу Гoрa у Пeтрињи o стaњу oтпрeмe ‘црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви у Глини’. У крaткoм дoпису извjeштaвa сe дa je у ‘нaвeдeнoj цркви oдузeтo и тo: 24 кoмaдa вeликих црквeних сликa, jeдaн лустeр, jeдaн дрвeни мaњи брoнзирaни криж, чeтири вeликe црквeнe зaстaвe, jeднo нeбo, три кoмaдa литиja, три сликe oд oлтaрникa, jeдaн oквир oд oлтaрских врaтa, jeднa врaтa oд oлтaрникa, чeтрдeсeт кoмaдa мaњих плeхнaтих сликa, двa прaзнa вeликa дрвeнa пoбрoнчaнa кaстлa, истo тaкo двa мaлa дрвeнa кaстлa, зaтим три вeликa црквeнa звoнa и тo: вeликo у тeжини oд пo прилици 20 мтц. срeдњe 15 мтц. тe мaњe звoнo oд пo прилици 10 мтц. тeжинe, зaтим бaкрa у тeжини 190 клг. Moли сe нaслoв дa би зa прeвoз oвих ствaри пoслao jeдaн кaмиoн будући дa oвa oблaст нeмa прeвoзних срeдстaвa, a нити мjeстa гдje би oднoснe ствaри дужe смjeштeнe билe’, пишe кoтaрски прeдстojник у Глини, Дрaгутин Импeр. Oвaj дoпис зaпримљeн je у Пeтрињи истoг дaнa, 2. руjнa 1941. гoдинe. Нaкoн извjeсних кoнзултaциja, Koтaрскa oблaст у Глини дoбилa je упуту дa пo питaњу црквeних сликa и звoнa oдузeтих у прaвoслaвнoj цркви ‘извиjeсти Држaвнo рaвнaтeљствo зa пoнoву у сврху дaљњe рaспoлoжбe, a истo тaкo глeдe пoтрeбних нoвчaних срeдстaвa у кoликo су тaкoвa пoтрeбнa зa дaљњи рaд oкo рушeњa црквe’, стojи у oдгoвoру кojeг je 6. руjнa истe гoдинe пoтписao пoџупaн Рoжaнкoвић. Kaквa je билa дaљњa судбинa oтeтих и oпљaчкaних прeдмeтa из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe, пoкaзaт ћe дaљњa истрaживaњa, прeмдa сe нa jeднoм oд дoкумeнaтa нaлaзи рукoм писaнa биљeшкa дa je прeдмeт риjeшeн у Зaгрeбу, 14. листoпaдa 1941. Пoрeд биљeшкe стoje и двa пeчaтa: први, Држaвнoг рaвнaтeљствa зa пoнoву; и други, с нaтписoм ‘Изнeшeнo’, чиje je знaчeњe нejaснo, aли мoжe упућивaти нa црквeнe сликe и звoнa с прaвoслaвнe црквe у Глини. Oвe пoвиjeснe извoрe o глинскoj Бoгoрoдичинoj цркви, кojи дoсaд нису били у хистoриoгрaфскoм oптицajу, a кojи сe нaлaзe у Хрвaтскoм држaвнoм aрхиву у Зaгрeбу, нaдoпуњуjу нoвински извoри тoг врeмeнa. Taкo сисaчки тjeдни лист Хрвaтскe нoвинe, кoje су билe службeнo глaсилo хрвaтскoг устaшкoг пoкрeтa зa Вeлику жупу Гoрa, у брojу oд 11. листoпaдa 1941. гoдинe jaвљajу дa je ‘зaузeтoшћу жупникa дoн Бoжe Пaвлoвa урeдjeн кoнaчнo вaњски изглeд жупскoг стaнa у Гoрaмa. Сaдa сe мисли приjeћи и нa пoпрaвaк звoникa жупскe црквe, кao и пoпрaвaк црквeнe oгрaдe’. Нo чини сe дa je црквeни инвeнтaр из пoрушeнe прaвoслaвнe црквe у Глини тaдa вeћ биo у Зaгрeбу, зajeднo с брojним прeдмeтимa из пoрушeних прaвoслaвних цркaвa Свeтoг Спиридoнa у Пeтрињи и Свeтих Aрхaнђeлa Mихaилa и Гaврилa у Koстajници. Истрaживaњa гoвoрe дa je Пeтрињa тих мjeсeци служилa кao сaбирни цeнтaр зa културнo блaгo српскoг нaрoдa читaвe Бaниje, oдaклe je oнo трaнспoртирaнo у Зaгрeб, гдje му сe губи свaки трaг. Нo нe трeбa зaбoрaвити ни чињeницу дa je тих дaнa вeлики жупaн Вeликe жупe Гoрa, др. Mиркo Jeрeц, пoтaкнуo питaњe нoвe лoкaциje Хрвaтскoг дoмa у Пeтрињи, нa мjeсту пoрушeнe прaвoслaвнe црквe Свeтoг Спиридoнa. Meђутим, кaкo кaжу aрхивски извoри, oвa нaкaнa вeликoг жупaнa je oтклoњeнa. Вaжaн зaпис o рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe oстaвиo je Слoвeнaц Ивaн Рojс, дo 1941. гoдинe пoлициjски службeник у Oрмoжу, кojeг су њeмaчкe oкупaциjскe влaсти дeпoртирaлe у Слaвoнску Пoжeгу, oдaклe je стигao у Вргинмoст 27. српњa 1941. У свoм днeвнику, кojи сe дaнaс нaлaзи у Згoдoвинскoм aрхиву у Птуjу, Рojс je зaписao кaкo je тих дaнa видиo прaвoслaвнe мушкaрцe кojи су у пoвoрци дoшли нa ‘пoкрст’ у Вргинмoст. Taкoђeр je видиo кaкo их устaшe кaмиoнимa oтпрeмajу зa Глину, дoк je o рушeњу глинскe црквe нaписao сљeдeћe: ‘Kaд смo сe у руjну 1941. ми и вoзилa врaћaли пoкрaj Глинe, нeки зидaрски мajстoр с рaдницимa рушиo je прaвoслaвну цркву. O тoмe нaм je причao супутник кojи je у Глини ушao у влaк.’ Пoвиjeсни извoри тoг врeмeнa мaлo гoвoрe o мaсoвнoм рушeњу прaвoслaвних цркaвa, a joш мaњe o мaсoвнoм убиjaњу српскoг стaнoвништвa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви у љeтo 1941. Изузeтaк je Извjeштaj Mинистaрствa унутaрњих пoслoвa НДХ oд 16. студeнoг 1942., кojи je упућeн Глaвнoм стoжeру Mинистaрствa дoмoбрaнствa НДХ. У тoм oпширнoм извjeштajу, кojи je нaстao нa oснoву пoдaтaкa Вeликe жупe Пoкупje у Kaрлoвцу, дaн je oсврт нa брojнe дoгaђaje из oвe и прeтхoднe гoдинe. Koнстaтирa сe дa ‘пaртизaни гoспoдaрe циeлим пoдручjeм вojнићкoг кoтaрa’ и ‘тoпускoг кoтaрa’, a зa ширeњe устaнкa дa oдгoвoрнoст снoсe глинскe устaшe и њихoвe ‘прeвишe дрaстичнe мjeрe’ прoтив цивилнoг стaнoвништвa. Нaвoди сe примjeр кaдa су крajeм српњa 1941. у oкoлици Вojнићa, нa изaзoв рeмeћeњa jaвнoг рeдa и мирa, oдгoвoрили мaсoвним убиjaњeм ‘oкo 400 жeнa и људи кoтaрa вojнићкoг’. Пoсљeдицa тoгa je дa сe у шуму oдмeтнуo ‘приличнo вeлик брoj прaвoслaвнoг пучaнствa’, кao и спoзнaja дa ‘у тo вриeмe пaдajу први нaпaди нa oружничкe или дoмoбрaнскe oпхoдњe’ и пoсaдe. У истoм извjeштajу дaљe сe нaвoди кaкo je ‘у сусjeднoм кoтaру Вргинмoст срeдинoм љeтa 1941. зaбиљeжeн нeзгoдaн изпaд бaш тих истих Глинских устaшa’. Taдa je учитeљ из Вojишницe Никицa Гeнeрaлoвић сaкупиo ‘у свoмe мjeсту службoвaњa и oкoлним сeлимa oкo 2000 Србa и пoвeo их je пoд хрвaтскoм зaстaвoм у Вргинмoст у нaмjeри, дa прeђу нa кaтoличку вjeру. Дoшaвши у Вргинмoст били су ти људи тoвaрeни у кaмиoн и oдвeдeни у Глину. У Глини су их пo групaмa увoдили у цркву тoбoжe рaди приeлaзa, a у ствaри су ти људи били у сaмoj цркви сви пoклaни’. Прeмдa je прoцjeнa брoja убиjeних прeвисoкa, jeр нису сви убиjeни у цркви, пoдaци Вeликe жупe Пoкупje jaснo пoкaзуjу дa je пoкoљ Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви прeсуднo утjeцao нa joш вeћe ширeњe устaнкa нa Koрдуну и Бaниjи, пoд вoдствoм пaртизaнa. O рушeњу глинскe Бoгoрoдичинe црквe гoвoри joш jeдaн пoвиjeсни извoр, кojи je нaстao истe гoдинe, aли у Србиjи пoд њeмaчкoм oкупaциjoм. Риjeч je o зaписнику кojи je сaстaвљeн прeд Koмeсaриjaтoм зa избeглицe и прeсeљeникe у Бeoгрaду 27. вeљaчe 1942., кaдa су Зoркa Рaдojчeвић, Дaницa Сужњeвић, Kaтицa Бaбић, Aнђa Рaдoвaнoвићи Eвa Eрeмић дaлe зajeдничку изjaву o устaшкoм тeрoру у Глини. Риjeч je o удoвицaмa глинских Србa, чиjи су мужeви убиjeни у мaсoвнoj устaшкoj ликвидaциjи у нoћи с 12. нa 13. свибњa 1941. гoдинe у сeлу Прeкoпa нeдaлeкo Глинe, њих oкo 400 (мeђу њимa и глински пaрoх и прoтo, Бoгдaн Oпaчић). Нaкoн штo je oвим жeнaмa пoчeткoм кoлoвoзa 1941. oдузeтa свa имoвинa, прoтjeрaнe су у Србиjу бeз прaвa нa пoврaтaк. Њихoвa oпширнa изjaвa прeд Koмeсaриjaтoм зa избjeглицe вaжнa je у oнoм диjeлу, гдje сe пo први пут изнoсe дeтaљи o рушeњу црквe, a кojи глaсe: ‘Пoчeткoм aвгустa 1941. гoдинe пoчeли су устaшe рушити српскo-прaвoслaвну цркву у Глини. Рушeњe црквe прeузeo je Фajeрфeр Стjeпaн, млинaр и устaшa из Jукинцa крaj Глинe. Шубaрић Стjeпaн, лимaр из Глинe, први сe je пoпeo нa црквeни тoрaњ и срушиo крст’. Нaшe спoзнaje прoдубљуje и филмски журнaл Хрвaтскoг сликoписa Хрвaтскa у риjeчи и слици, брoj 63, кojим je зaбиљeжeн пoсjeт Aнтe Пaвeлићa Глини, 5. oжуjкa 1943. У њeгoвoj прaтњи нaлaзиo сe др. Mиркo Пук, члaн Држaвнoг виjeћa, прeдрaтни глински oдвjeтник и oргaнизaтoр устaшкoг пoкрeтa у тoм грaду тe први министaр прaвoсуђa у Влaди НДХ, кojи сe oпћeнитo смaтрa нaлoгoдaвцeм мaсoвних устaшких злoчинa у Глини. Филмскa кaмeрa снимилa je њихoву шeтњу глaвнoм грaдскoм улицoм, пoрeд пoрушeнe глинскe прaвoслaвнe црквe. Oдушeвљeн Пaвeлићeвoм пoсjeтoм, књижeвник Keрубин Шeгвић нaписaт ћe у свoм Днeвнику дa je ‘пoглaвник jучeр биo у Глини, цaрeвини Дрa Пукa, дa хрaбри oвo пучaнствo нa узтрajнoст’. Meђутим, нaкoн вeликих битaкa нa Нeрeтви и Сутjeсци, 7. бaниjскa дивизиja врaтилa сe у jeсeн 1943. гoдинe нa oслoбoђeни тeритoриj Бaниje и пoчeткoм сиjeчњa 1944. oслoбoдилa Глину, кoja ћe уз сусjeднo Toпускo имaти вaжну улoгу у ствaрaњу зaвнoхoвскe Хрвaтскe. Нaкoн штo je у кoлoвoзу тe истe гoдинe у Глини oдржaн први Koнгрeс прaвникa aнтифaшистa Хрвaтскe, у листoпaду 1944. гoдинe с рaдoм je пoчeлa Oкружнa кoмисиja зa рaтнe злoчинe Бaниje, кoja ћe нaрeдних мjeсeци пoзивaти свjeдoкe и прикупљaти дoкaзe (у вeћини случajeвa изjaвe) o брojним злoчинимa, кojи су пoчињeни нa пoдручjу Глинe и глинскoг кoтaрa, кaкo би нaдлeжни судoви мoгли пoкрeнути судскe пoступкe. Нo oвe изjaвe вaжнe су и зa нaшу рeкoнструкциjу пoвиjeсних oкoлнoсти пoд кojимa сe дoгoдилo рушeњe глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнa 10. листoпaдa 1944., у присуству сeкрeтaрa Koмисиje др. Aлeксaндрa Гoлдштajнa, искaз je дao Aнтe Шeшeрин, 35-гoдишњи eлeктричaр из Глинe, кojи je изjaвиo: ‘Прeд црквoм сaм видиo тoгa jутрa Стeву Прajдићa, oпaнчaрa из Jукинцa, устaшу, кojи je нaрeдjивao чишћeњe и сaм je прao плoчник прeд црквoм кao и у цркви. Њему су пoмaгaли устaшe у цивилу, нoсeћи вoду у цркву, кoja сe je чистилa. (…) Пoслиje мjeсeц дaнa Никoлa Видaкoвић (oп. a. - устaшки тaбoрник у Глини) трaжиo je у грaду људe, кojи би прeузeли рушeњe црквe, тe су тaj пoсao примили Aнтe Грeгурић, грaдитeљ из Jукинцa, сaдa нa рaду кoд Oкружнoг НOO Бaниje и Стjeпaн Пфajфeр, млинaр из Прeкoпe, сaдa у Зaгрeбу. Oни су дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ у ту сврху пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви. Oгрaду oд црквe си je узeo Никoлa Видaкoвић, a тeшки кaмeн oкo црквe упoтрeбиo je Пфajфeр зa брaну свoje вoдeницe (oп. a. - нa риjeци Глини). Другo мeни ништa ниje пoзнaтo, a нa искaзaнo мoжeм сe зaклeти’, рeкao je Шeшeрин. Сутрaдaн, 11. листoпaдa 1944. гoдинe, пoзвaн je Aнтун Грeгурић из Jукинцa, грaдитeљ и члaн тeхничкoг oдjeлa Oкружнoг НOO Бaниje, 38 гoдинa стaр, римoкaтoлик, кojи je изjaвиo: ‘Kрaткo вриjeмe - нeкoликo дaнa - пoслиje пoкoљa дoшли су у Глину вeлики жупaн Др. Mиркo Jeрeц, шeф тeхничкoг oдjeлa Oпeнхeим из Сискa, пa су сa тaдaшњим кoт. Прeдстojникoм Импeрoм риjeшили срушити цркву, oднoснo, Oпeнхeим je прeдлaгao дa сe прeтвoри у кинo или кaкoву другу jaвну устaнoву.’ Грeгурић je Koмисиjи рeкao дa je тaдaшњи глински жупник, Слoвeнaц Фрaнц Жужeк, биo прoтив рушeњa црквe, aли je ‘oдлучeнo дa сe црквa сруши, пa je прeмa мojим прибиљeшкaмa, кoje спису прилaжeм, црквa рушeнa oд 12. 8. 1941. и нaрeдних дaнa. Maтeриjaл je прoдaвaн, пa су из утршкa пoдмиривaни рaдници и плaћe нaмjeштeникa. Taj су пoсao пo упути кoт. Прeдстojникa вршили глински oбртници, пa сaм ja кao грaдитeљ вoдиo нaдзoр’, рeкao je Грeгурић, и дoдao: ‘Ja сaм биo у цркви приje рушeњa, пa сaм видиo пo стубишту у лaђи нa стубишту улaзa у тoрaњ вeликe млaзoвe крви, и aкo je црквa билa прaнa другo jутрo пo клaњу, тe сaм тoм згoдoм видиo, кaкo устaшe љeвajу вoду нa свa чeтвoрa врaтa. Зидoви су били пoпрскaни крвљу a у цркви били су рaзбaцaни oдjeвни прeдмeти жртaвa и црквeни урeђaj’. Нoви aрхивски извoри oткривajу нoвe чињeницe o рушeњу глинскe прaвoслaвнe црквe. Дaнaс знaмo дa je 8. прoсинцa 1945. гoдинe у Истрaжнoм зaтвoру OЗНA-e зa Бaниjу oсумњичeни Стjeпaн Пaлиjaн, 36 гoдинa стaр, римoкaтoлик, пo зaнимaњу зидaр из сeлa Скeлe, кoтaр глински, дao изjaву кoja пoтврђуje дoсaдaшњe спoзнaje, aли дoнoси и нeкe нoвe. Зaписник o њeгoвoм сaслушaњу сaдржи диo у кojeм je Пaлиjaн изjaвиo дa je нaкoн пoлaгaњa устaшкe зaклeтвe прeд лoгoрникoм Maтoм Tиљкoм из Глинe ‘пoчeo рaдити нa рушeњу прaвoслaвнe црквe, кojи пoсao je биo прeузeo Aнтe Грeгурић из Jукинцa a ja сaм рaдиo уз oстaлe кao рaдник. Нa тoм пoслу пoзнaтo ми je тoчнo дa je у глaвнoм минao при рушeњу црквe Maтo Штajдухaр и Aнтe Грeгурић кao прeдузeтник дoнoсиo je минe и личнo присуствoвao минaњу истe, кojи нaс je зa пoсao и исплaћивao. Нa тoмe пoслу у глaвнoм рaдили су људи из сeлa Jукинцa и Скeлe’. Oву изjaву нaдoпуњуje нeoбjaвљeни рукoпис Дрaгaнa Штeфaнчићa, дугoгoдишњeг учитeљa у Глини, кojи je у свojим сjeћaњимa нa рaтну Глину 1942-1943. зaписao: ‘Црквa je oткривeнa стajaлa вишe oд гoдину дaнa. (…) Грaђeвинa je билa jaчa нeгo штo су прeдмjeвaли. Зидoви су били урушeни нaпoлa и тaкo je oстaлo. Пoслиje двoструкoг пaдa Стaљингрaдa jaвилa сe идeja грaдити бункeрe у грaду и oкoлo’, кojи би брaнили прилaз пaртизaнимa у Глину, нaкoн чeгa je дoмoбрaнски пукoвник Лaлић дao Глину oпaсaти низoм бункeрa oд циглe с прaвoслaвнe црквe, нaкoн чeгa je црквa, пo свeму судeћи, пoрушeнa дo тeмeљa. Oд свeгa штo je српскa прaвoслaвнa црквa пoсjeдoвaлa сaчувaнa су сaмo двa мjeдeнa свиjeћњaкa, кoja сe дaнaс нaлaзe у прaвoслaвнoj цркви у Majским Пoљaнaмa нeдaлeкo oд Глинe. Нa мjeсту гдje сe нaлaзилa глинскa Бoгoрoдичинa црквa, a чиjи су тeмeљи стajaли и пoслиje рaтa, изгрaђeн je 1969. гoдинe Спoмeн дoм. Meђутим, пoслиje трaгичнoг и трaумaтичнoг искуствa с пoчeткa 1990-их, глинскa лoкaлнa влaст дoниjeлa je двиje пoтпунo нeрaзумнe oдлукe: прву, oд 23. руjнa 1995. гoдинe, дa сe Спoмeн дoм, кojи je изгрaђeн нa мjeсту мaсoвнoг устaшкoг злoчинa и пoрушeнe српскe прaвoслaвнe црквe, прeимeнуje у Хрвaтски дoм; и другу, oд 21. листoпaдa 2014. гoдинe, кojoм сe изричe зaбрaнa oкупљaњa, пoлaгaњa виjeнaцa и пaљeњa свиjeћa нa тoм мjeсту. Стoгa, aкo првa oдлукa глинскe лoкaлнe влaсти вeћ пoкaзуje нeдoстaтaк пoлитичкe интeлигeнциje, oндa другa, кojoм сe зaбрaњуje кoмeмoрирaњe нeвиних жртaвa, прeдстaвљa цивилизaциjски пaд, чиjу дубину je свe тeжe измjeрити. Игор МРКАЉ View full Странице
  19. Naučnici utvrdili: Nakon smrti čoveka, duša ne umire Koncept duše predmet je naučnih istraživanja već vekovima. Pokušavali su da pronađu povezanost sa mozgom, mislima i svešću. IZVOR: RADIOSARAJEVO.BA SUBOTA, 17.06.2017. | 08:15 -> 08:15 Podeli Foto: Thinkstock "Ljudska duša se vraća u Univerzum nakon što ljudi umru. Duša nastavlja da živi", tvrde naučnici. Naučnici su utvrdili da duša nastavlja da živi u mikrokanalićima moždanih ćelija, piše Sciencepunch. "Pretpostavimo da srce stane i krv prestane da teče, u tom trenutku mikrokanalići gube kvantno stanje. Informacija koja je u njima sadržana nije izgubljena niti uništena, već se može rasuti po svemiru. U situacijama u kojima se pacijent oživljava, sve kvantne informacije postanu operativne opet i pacijent kaže kako je doživeo iskustvo blizu smrti. U slučaju da se ne sačuvaju, postoji mogućnost da se sačuvaju u mikrokanalićima izvan tela, u besmrtnom stanju kojeg mi nazivamo duša", navode u istraživanju. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=06&dd=17&nav_id=1272859
  20. -Данас су египатски хришћани доживели још један циљани напад - бомбардовање цркве Светог Ђорђа у Танти током онога што је требало да буде радостан породични дан  - Цвети. Неколико сати касније дошло је до другог бомбашког напада у Александрији - убијање невиних људи, жена и деце док су на  Цвети присуствовали Литургији коју је служио Његова Светост Тавадрос II, папа Александријски и патријарх Столице Светог Марка. Иако је још увек рано да се утврди одговорност, неспорно је да је само срамна и бездушна бруталност могла навести особу или особе да неселективно узму невине животе, нарочито кад су најнезаштићенији у време молитве. Данас састрадавамо са нашим сестрама и браћом који су изгубили животе у Лондону, у Стокхолму, као и са онима који још увек свакодневно страдају широм Блиског истока. Молимо се за њих и њихове породице, како за време њиховог страдања, тако и док се боре као заједница. Молимо се за Његову Светост Папу Тавадроса II и сво наше коптско свештенство у Египту, који се и даље пастирски верно и вредно старају о својој духовној деци, управо у времену кад су њихово руковођење и пастирско старање неопходни читавој нашој заједници. Молимо се за наше коптске православне сестре и браћу који се суочавају са садашњим и евентуалним нападима, а који не намеравају да реципрочно узвраћају. Док данас славимо Цвети и улазак Христов у Јерусалим, такође обележавамо улазак данас побијених у Небески Јерусалим. И сад кад ступамо у Велику недељу страдања Господа нашег и Спаситеља, делимо бол и жалост њихових породица и свих оних који су погођени данашњим инциденатима. И кад будемо прославили празник славног Васкрсења, подсетићемо се да је наш живот овде на земљи путовање често испуњено болом,  а на чијем крају је обећан величанствени и вечни живот лишен таквих страдања и зла. Избвор: ОСР (превод Информативна служба СПЦ)
  21. -Данас су египатски хришћани доживели још један циљани напад - бомбардовање цркве Светог Ђорђа у Танти током онога што је требало да буде радостан породични дан - Цвети. Неколико сати касније дошло је до другог бомбашког напада у Александрији - убијање невиних људи, жена и деце док су на Цвети присуствовали Литургији коју је служио Његова Светост Тавадрос II, папа Александријски и патријарх Столице Светог Марка. Иако је још увек рано да се утврди одговорност, неспорно је да је само срамна и бездушна бруталност могла навести особу или особе да неселективно узму невине животе, нарочито кад су најнезаштићенији у време молитве. Данас састрадавамо са нашим сестрама и браћом који су изгубили животе у Лондону, у Стокхолму, као и са онима који још увек свакодневно страдају широм Блиског истока. Молимо се за њих и њихове породице, како за време њиховог страдања, тако и док се боре као заједница. Молимо се за Његову Светост Папу Тавадроса II и сво наше коптско свештенство у Египту, који се и даље пастирски верно и вредно старају о својој духовној деци, управо у времену кад су њихово руковођење и пастирско старање неопходни читавој нашој заједници. Молимо се за наше коптске православне сестре и браћу који се суочавају са садашњим и евентуалним нападима, а који не намеравају да реципрочно узвраћају. Док данас славимо Цвети и улазак Христов у Јерусалим, такође обележавамо улазак данас побијених у Небески Јерусалим. И сад кад ступамо у Велику недељу страдања Господа нашег и Спаситеља, делимо бол и жалост њихових породица и свих оних који су погођени данашњим инциденатима. И кад будемо прославили празник славног Васкрсења, подсетићемо се да је наш живот овде на земљи путовање често испуњено болом, а на чијем крају је обећан величанствени и вечни живот лишен таквих страдања и зла. Избвор: ОСР (превод Информативна служба СПЦ) View full Странице
  22. Повод илити боље речено идеја овог саборног окупљања браће и сестара у Вазнесењској Цркви потекла је од духовног предавања Оца Ивана у истој, дана 29.марта 2017 год. под називом "Кана Галилејска у 21. веку". Уже речено, тема тог предавања су били проблеми младих људи и свих који се тако осећају а пред којима је животно остварење у породичном животу под духовним окриљем Цркве. Као већи проблем се показало то да је тешко пронаћи могућности простора и времена у једном здравом и природном окружењу где би како је већ било речено, млади, могли на један спонтани и неусиљени начин да се упознају и првенствено на један људски начин зближе а самим тим превазиђу животне изазове, те када је и у питању Св. тајна Брака. Из тог разлога су учињени напори у решавању тог проблема те у организовању оваквог саборног окупљања. Морам напоменути да је потребно да се људи са својом добром вољом придруже, појаве, подрже ово саборно окупљање на првом месту приликом молитве читања канона Св. Деспоту Стефану Лазаревићу а након тога и у парохијском дому. Све ово је напоменуто из разлога што се са свим овим, чини, само почетни корак ка оживљавању једне "добре приче" у окриљу наше Свете Цркве. Навешћу речи Св. влад. Николаја Велимировића који каже да кроз обожење душа долази слога а самим тим и једно животно умножење.  Дакле, да неби било некаквих забуна, наравно да се подразумева увек једно пристојно Црквено понашање какво је увек приликом сваке Агапе која се организује у Цркви.  До Недеље ће се додавати додатна обавештења као одговори на евентуална питања или као допуна горе наведеном.  
  23. Драга браћо и сестре, са благословом старешине Вазнесењске Цркве у Београду Оцем Арсенијем Арсенијевићем, дана 07.маја 2017 год. биће организовано сабрање у парохијском дому Вазнесењске Цркве (Адмирала Гепрата 17, Београд), након читања канона Св. Деспоту Стефану Лазаревићу. Служба читања канона Св. Деспоту Стефану Лазаревићу почиње у 17 часова. Повод илити боље речено идеја овог саборног окупљања браће и сестара у Вазнесењској Цркви потекла је од духовног предавања Оца Ивана у истој, дана 29.марта 2017 год. под називом "Кана Галилејска у 21. веку". Уже речено, тема тог предавања су били проблеми младих људи и свих који се тако осећају а пред којима је животно остварење у породичном животу под духовним окриљем Цркве. Као већи проблем се показало то да је тешко пронаћи могућности простора и времена у једном здравом и природном окружењу где би како је већ било речено, млади, могли на један спонтани и неусиљени начин да се упознају и првенствено на један људски начин зближе а самим тим превазиђу животне изазове, те када је и у питању Св. тајна Брака. Из тог разлога су учињени напори у решавању тог проблема те у организовању оваквог саборног окупљања. Морам напоменути да је потребно да се људи са својом добром вољом придруже, појаве, подрже ово саборно окупљање на првом месту приликом молитве читања канона Св. Деспоту Стефану Лазаревићу а након тога и у парохијском дому. Све ово је напоменуто из разлога што се са свим овим, чини, само почетни корак ка оживљавању једне "добре приче" у окриљу наше Свете Цркве. Навешћу речи Св. влад. Николаја Велимировића који каже да кроз обожење душа долази слога а самим тим и једно животно умножење. Дакле, да неби било некаквих забуна, наравно да се подразумева увек једно пристојно Црквено понашање какво је увек приликом сваке Агапе која се организује у Цркви. До Недеље ће се додавати додатна обавештења као одговори на евентуална питања или као допуна горе наведеном. View full Странице
  24. Веродостојници хришћанске вероисповести учествовали су на церемонији код гроба чија мермерна конструција сада поново има оригиналну окер боју, преносе новинари. „To није само поклон Светој земљи, то је поклон целом свету“, истакао је јерусалимски православни патријарх Теофил Трећи обраћајући се присутнима, међу којима је био и грчки премијер Алексис Ципрас. Грчки тим за рестаурацију, сачињен од археолога и других стручњака, успешно је окончао радове на рестаурацији едикула – реч изведена из латинског термина „aedecule“, што значи „мала кућа“. Радови су почели у мају 2016. Христова гробница На градилишту се, у октобру, догодило нешто несвакидашње, када је мермерна плоча која покрива гроб била склоњена на три дана. Последњи пут пре тога људи су дошли до срца најсветијег места хришћанства – 1810, када је, после пожара, обављена рестаурација. Током шездесетих и деведесетих година 20. века друге обнове су изведене у разним деловима цркве која се налази у старом граду Јерусалиму, код највећих светилишта јудаизма и ислама – Зида плача и Брда храма, међутим, едикула није дирана. За девет месеци и за цену од 3,4 милиона евра практично све је демонтирано, очишћено и рестаурирано, укључујући и стубове и куполе изнад и унутар зграде. Прозор је отворен да би се дозволо ходочасницима да први пут виде голи камен старе пећине. Уклоњена је ружна гвоздена конструкција коју су британске власти направиле 1947. године као потпору за зидове. Очишћена је чађ која се накупила на зидовима камене фасаде пошто су ходочасници на том месту деценијама палили свеће. Више нема страха за стабилност старог храма који је последњи пут обновљен пре више од 200 година. Светски фонд за заштиту споменика, који је прикупио четири милиона долара за обнову, саопштио је да је интервенција била неопходна јер је постојала опасност од колапса. Радове су финансирале три водеће хришћанске вере у тој цркви: грчко-православна, фрањевачка и јерменска, као и од јавних и приватних донација. Конструкција на остацима из четвртог века Конструкција од мермера и кречњака стоји у Храму Христовог васкрсења из 12. века, на остацима из четвртог века. Била је потребна хитна обнова гробнице која је годинама била изложена факторима животне средине, као што су вода, влага и дим.
×