Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'музика'.
Found 16 results
-
...а може и са осталих сервиса, наравно.
-
Ако би очеви увек преносили своја знања и таленте деци, вероватно бих био музичар, или томе слично. Мој отац је у младости уредно ”стругао” виолину, читао ноте из нотне свеске и био је нада у области хармоничних звукова. Али, није се отворило. Ни њему, ни мени. Као у ”Рубљову” код Тарковског, ”рецепт за бронзана звона” отац је однео са собом. А ја не да сам остао без слуха за музику, него са уобичајеном неписменошћу када је реч о музици. Такав сам, генерално, и сада. Нажалост. Мада… Некада давно сам водио ауторску емисију. Имао сам слободу да позивам интересантне саговорнике, што сам и чинио. Испред микрофона су неретко били преводиоци, филмски критичари, рок музичари, педагози. Једном је био и он. Назваћемо га Гена. Виолиниста. Од тада смо пријатељи. Гена је остављао утисак особе која је врло напета. Ако бисмо сви били лутке које се напајају обичним батеријама, Гена би највише личио на нешто што се напаја на високоволтни кабл. Он би све време или нешто слушао у својој глави, или о нечему тешком размишљао, или гунђао, или дубоко у души превртао неке велике камене блокове. Било је врло интересантно. Пре свега, поразио ме је његов скептични однос према музици, као према средству за усавршавање унутрашњег света. Знате како сваки сељак хвали свога коња? Глумци и режисери се представљају као мистични служитељи у храму уметности. Тако и кажу, да је позориште храм уметности. Научници своје институте називају ”храмови науке”. Они су, веле, служитеље у том храму. Сликари и песници настоје да се прикажу као проводници. И сви они, наводно, имају приступ вишим сферама. И без свих њих би мајка-природа неизоставно пресушила. Како је уопште, – размишља човек, док слуша све то, – могуће да живи, а да нема потанко знање о једној или другој уметности? Ето сав тај снобизам, подмазан уљем самољубља, Гени је бивао сасвим стран. – Музика не може направити бољег човека – рекао ми је, не мењајући израз лица, док је слушао нешто у својој глави, или премештао неки блок. – Ма немојте! – рекао сам. Чему онда све? Ако не због унутрашњег развоја? – Не знам, – узвратио је. – Можда и због унутрашњег напредовања. Само, музика неће створити бољег човека. Тада смо се присетили Јановског концентрационог логора у Лвову, чији је командант био истанчани естета. Од четворице јевреја који су пре рата свирали или у опери, или у филхармонији, овај есесовац је направио квартет. Јадни затвореници су свирали “танго смрти” док су људе водили у смрт. Присетили смо се филма где официр свира Бетовена, док војник Мићка, измучен ударцима шипки, умире. Још много чега смо се присетили. – Чему онда музика? – питам. – Ничему, – одговара. – Она је антрополошко својство, као ходање по правој линији и владање говором. Без ње се не сме. Нема немузикалног човека. И она је, наравно, од Бога. Од кога би другог била? Исто као и способност човека за науку о Богу. Али, како наука може бити сумњива и штетна, исто тако може и музика. И сви таленти, које човек има, због греха су постали двострани. Он је још причао да се музика није развијала од једноставне ка сложеној. Вели, прво је био ”Чижик-Пижик”, потом ”Или у врту, или у башти” а потом Моцарт. Не. Музика је, вели, од постанка била сложена. Јер је, опет, од Бога. Причали смо још о томе да су у старој Кини били чиновници, који су, док су обилазили провинције, слушали песме које је певао народ. На основу тих песама, долазили су до закључака о расположењу у народу, о стању народног духа. Па би, у случају нарушавања народне хармоније, примењивали смртну казну. Јер онај који мења древне и традиционалне мелодије, колеба и дух народа. Ни мање ни више: разштимава васељену. Још смо говорили да је књижевна цензура увек могућа, с обзиром да се информација кодирана разумљивим речима лако може контролисати, а музичке цензуре нема. Јер скоро да нико не уме да разуме, и научно протумачи музику. Отуда око нас, свакодневно, без контроле облећу најзлобнији, најнеморалнији звуци и сазвучја, која руше унутрашњи свет, а ми ни прстом да макнемо, јер не схватамо важност овог проблема. Причали су да би новајлија који тежи самообразовању, требало да почне од европске музике XVIII века. Управо XVIII века. Јер везе са хришћанском духовношћу, са Светим Духом, још нису биле искидане, а техничко умеће је било на изузетно високом нивоу. Тако је емисија прошла између, по добру споменутих, Хендла и Мусоргског. Реците ми, да ли сам могао и да се не сретнем са таквим саговорником? Наравно да нисам могао. Може човек годинама да живи као риба, и ни са ким да не проговара – и одједном такав саговорник. Спријатељили смо се. Био сам гост у Гениној кући. Више пута. Наравно, говорили смо о до-ре-ми-фа-со, које је на чудесан начин повезано са Житељима небеса. Не сећам се свега. Када нема основног знања, информација нема за шта да се ухвати. Али, ипак се нечега сећам. * * * – Ево, види. (Узео је у руку виолину.) Ово је мелодија Хајдна. Она почиње са нотом ”си”. Прешао је гудалом преко струна и зачуо се звук. Потом је направио још неколико покрета, и одсвирао кратку музичку нумеру. – Чујеш? – Да. – Ево Бетовенове мелодије. И она почиње нотом ”си”. Али је, из неког разлога, то друга мелодија. Он је извукао из виолине почетно ”си”, потом још неколико звукова који образују мелодични почетак. И, заиста, то је била другачија нота. Слично једном истом човеку, али десет година старијем. Видиш да је то тај човек, само су му власи седе, и у очима му је туга. Тако некако. – Зашто је тако, не знам. И таквих трикова је у музици на сваком кораку – на хиљаде. А генерално музика, звук, имају исповедни карактер. – Не разумем? – Кроз звук се свет и човек исповедају, откривају своје унутрашње тајне. Ударио си о дрво, и чујеш одређени звук. То дрво говори: ја сам дрво. Удариш ли о стакло, и стакло ће звуком указати да је стакло. Исто је и са каменом, и циглом, па и човеком. Музичар пише музику и сам до краја не схватајући шта је том музиком рекао. Истанчани и мудри критичар увек зна боље од аутора, шта је управо кроз ту музику речено. Он ми је причао о томе, како је једном приликом свирао сонату неког савременог композитора. Неколико месеци је вежбао. У сваки акорд се пажљиво удубљивао: шта овде каже аутор, на шта циља? Потом је био премијера, овације у сали, и захвалност аутра. И ето, после концерта, уз чашу шампањца, Гена је упитао аутора музике: ”Зашто си оставио прву породицу?” Овај је запањено гледао, а Генка га је још једном упитао: ”Зашто си отишао од прве жене, и оставио је са дететом?” ”Одакле ти то знаш?” – љутито и гневно узвратио је композитор. ”Па у твојој музици – узвраћа Гена – све је написано. Све је врло драматично. Породична драма, муке савести, самооправдање и томе слично.” Тада су се посвађали. Јако, и могуће, заувек. Ето то је музика. * * * О чему смо тада, и приликом других сусрета разговарали? Не сећам се. Кажем, недостаје ми основа. Информација улеће у душу, и попут Нојевог голуба, који нема где да спусти ножице, одлеће. Вода Потопа се још није повукла. Штета. Али сам од тада почео да слушам музику. И с времена на време, почело је да ме “облива”. Једном ми је душу исцепао Бетовен. Тачније неки део Седме симфоније, алегрето, чини ми се. Слушао сам је у колима. И нешто ме је испунило, да сам морао да сиђем са пута, угасим мотор, и да се исплачем. Иначе бих се разбио. Да ме је било који саобраћајац тада видео, паркираног с краја улице, лица мокрог од суза, забачене главе, помислио би да би ме требало лишити права, и звати Хитну. Зовем Гену, ужурбано му причам о Бетовену и Седмој симфонији. А он мирно, и полако ( изгледа да стално у глави премешта неке блокове) одговара: ”То је то. То је музика од Бога”. После сам сличан случај имао и са Рахмањиновим. Други концерт за фортепиано са оркестром. Чак је Рахмањинов више од Бетовена утицао. Укратко, Гена је унео у мој живот изненадне промене. Да, сетих се. Он је још говорио да музика никако не постоји да би испунила животну празнину, ради ”лепоте” и осталих невиних прича. Она такође не постоји да би направила живот човека естетски бољим или пријатнијим. То је, каже он, чиста јерес. Желите да знате зашто постоји висока музика, и висока уметност, уопште? Напрегните се. Висока уметност, према Генки, постоји да би се страдало! Страдало! Истински, узвишено и оправдано страдало. Човек је изгубио Рај. Човек овако или онако страда. Али, ако је он по облику живота –теретна животиња, и ништа више, страдаће само од јаке палице у рукама волара. Велика уметност подсећа на Велики губитак, и наводи нас да трагамо за изгубљеним. Сама по себи, уметност, неће вратити изгубљени Рај, и зато ствараоци не треба да се надимају. Они само буде успавану душу и терају је да ”подигне очи моје на планине, одакле ће доћи помоћ моја.” ”Помоћ је моја од Господа, Створитеља неба и земље.” (Пс. 121: 1–2). Стога је истинском творцу тако тешко на земљи. Јер нико не може да га разуме. Све је код њега са душом, као код Љермонтова: Не заменише јој звуке небеске Туробне песме земаљске. * * * Да, још је помињао да су трозвук мола и дура попут Тројице у музици. У трозвучју мола средња нота је узвишена. То је радост. То је Христос у слави. А у сазвучју дура средишња је нота снижена. То Син Божији страда: оваплоћује се, смирава се, моли се о Чаши, трпи Распеће. Већ сам поновио, да нешто не могу да разумем до краја, а нешто нисам успео да запамтим, јер немам основу. Тајну ”бронзаних звона” отац је са собом однео, и ја сам, као и многи други, музиком називао нешто што она није. Док се у мом животу није појавио Гена. Извор: Православие.ру -
Vjerovali ili ne, na forumu nsam uspio pronaći nikakvu takvu temu koja bi obradjivala horsku muziku uopšte i gdje bi bilo moguće postovati mješani, mix izbor iz repertoara raznih horova, srpskih ili inostranih. Zato sam otvorio tu temu koja može oslužiti k prezentaciji rada pojedinih poznatih horova, k postovanju njihovih videa sa najraznovrsnijim repertoarom crkvene, svjetovne umjetničke ili narodnom muzikom i folklorom inspirovane muzike. Danas vam predstavim poznati češki, tačnije moravski mješoviti hor Chorus Ostrava iz Ostrave sa 5 videa iz njihovom objemnog interpretskog opusa. Chorus Ostrava - S nami Bog CHORUS OSTRAVA - Gdansk Choir Festival CHorus Ostrava - Ave Maria Chorus Ostrava Ukvalské písně Chorus Ostrava pásmo lidových písní, moravske i slezske narodne pjesme
-
Хришћански приступ односу етике и естетике (аксиологија)
тема је објавио/ла Jace Jerimoth у Живимо хришћански етос
Живећи у палом свету неизбежно се сусрећемо са његовим апсурдима који се пројављују на разне начине. Занима ме шта хришћани имају да кажу о томе кад је у питању естетика. Хришћанство има свој специфичан начин изражавања који свет може најлакше да препозна као уметност, философију, идеологију, ређе као мистику... Али шта кад се хришћанин суочи са "вредностима" овога света? Како приступити ближњем који је хипнотисан "змијином обманом"? Како освестити себе? Могу ли се помирити хришћанска етика и световна естетика? На који начин и шта ако не могу? http://www.telegraf.rs/vesti/1465639-da-li-znate-zasto-je-beli-andjeo-nestao-i-jos-cetiri-neverovatne-stvari-o-srpskoj-svetinji Опширније: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0- 62 нових одговора
-
- 8
-
-
-
- идолатрија
- уметност
- (и још 8 )
-
Tema za TED predavanja i tribine vezane za muziku...
-
Da krenemo polako...
-
Ево тема
-
-
https://sr.wikipedia.org/wiki/Слободан_Тркуља
-
Pevači i estradni umetnici više neće moći da pevaju na crno, jer će sa klubom, restoranom ili kafanom u kojoj nastupaju morati da potpišu ugovor u kome će jasno biti navedeno koliko su plaćeni. Ova odluka neće zaobići ni mladence koji žele da se venčaju pod šatorom, u svom dvorištu. U ovom slučaju u ulozi poslodavca koji će morati da sklopi ugovor s muzičarima naći će se mladoženja. Odluka o Posebnom kolektivnom ugovoru koju je prošle nedelje usvojila Vlada najverovatnije će početi da se primenjuje od 1. avgusta kaže Žarko Šakić, generalni sekretar za članstvo Unije poslodavaca. "Pre dve i po godine postojao je Kolektivni ugovor koji su potpisivali članovi Unije poslodavaca sa Sindikatom estradnih umetnika i izvođača. Novi ugovor ima prošireno dejstvo i odnosiće se na sve poslodavce koji angažuju estradne umetnike i izvođače. Osnovica za plaćanje biće minimlana cena rada. Svaki poslodavac biće obavezan da im uplati minimalac. Praktično, ako rade mesec dana, dobiće oko 22.000 dinara, ako rade dan, dobiće oko 1.000 dinara. Biće plaćeni porez, zdravstveno i penziono", navodi Šakić za portal BKTVNews. Kako objašnjava naš sagovornik Novi kolektivni ugovor neće mnogo promeniti poslovanje afirmisanih pevača, već će pre svega doprineti zaštiti prava ljudi kojima je pevanje dodatni izvor prihoda. "Postoje ljudi kojima je to osnovna delatnost i oni su članovi Savez estradno muzičkih umetnika Srbije i Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije, i oni kojima je ovo dodatna delatnost i na njih će se ovo najviše odnositi. Poslodavci će za svaki njihov nastup morati da plate porez na doprinose, a oni će svoja prava štititi ugovorom", kaže Šakić. Na pitanje da li će ova novina naterati pojedine muzičke zvezde koje nastupima na svadbama, privatnim zabavama i u inostranstvu zarađuju hiljade i hiljade evra, da plaćaju porez državi Šakić kratko odgovara: "Mi to ne možemo da kontrolišemo. To je posao države, poreske inspekcije i inspekcije rada. Postoji zakon o ispitivanju imovine. Prošireni kolektivni ugovor ne može da zadire u tu priču. Njome mora da se pozabavi država." Šakić optimistično dodaje da je ovo samo početak uvođenja reda u ovu oblast. Predsednik Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije, Andrija Bajić, kaže za Telegraf.rs da od ove odluke neće biti zaštićeni ni mladenci koji žele da se venčaju pod šatorom, u svom dvorištu. Tada će se mladoženja naći u ulozi poslodavca. Samim tim biće u obavezi da prvo odabere muziku po svom ukusu, a zatim da proveri da li muzičari imaju uverenje da mogu da rade. Ta licenca dobija se u nekom od dvadesetak udruženja muzičara registrovanih u zemlji, koji stižu preko dve reprezentativne organizacije - "Udružeja muzičara džeza, zabavne i rok muzike" i "Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije". "Cena licene iznosi 2.000 dinara, ali plaća se nakon učlanjivanja u udruženje, gde se za članstvo na godišnjem nivou plaća 3.000 dinara", ispričao je Bajić. Kako je istakao, mladoženja sa angažovanim muzičarima potom treba da sastavi Ugovor o pružanju usluge iz oblasti muzičke kulture, ugovor koji je važeći pred svedocima i sudovima. "To je najlegalnija opcija. Odredi se cena rada muzičara, a minimalna visina honorara po važećem Zakonu o radu iznosi 1.200 dinara po članu benda. To znači da će mladoženja morati da uplati ukupno 7.500 dinara za, na primer, pet članova benda na njihove tekuće račune i tako podmiri doprinose i porez", rekao je on. Porez na tu sumu iznosi 17 odsto i uplaćuje se u Upravi prihoda. Za one koji ne ispoštuju odredbe, slede kazne. "Mladoženja u ulozi poslodavca moraće da plati penale od 10.000 dinara u slučaju da je angažovao muzičara bez licence, a ako rade bez prethodnog ugovora čak od 20.000 do 300.000 dinara", dodao je Bajić. Gazdi lokala preti i zatvaranje objekta. Prema nezvaničnim saznanjima, za kontrolu bi osim poreskih inspektora, u ovom slučaju mogli da budu zaduženi i inspektori rada, tržišna isnpekcija, kontrola SOKOJ-a, pa čak i komunalna inspekcija u slučaju da je reč o svadbi na otvorenom nebu. Inače, inspekcije su najprisutnije u unutrašnjosti Srbije, zbog postojanja seoskih vašara, velikog broja gastrabajtera koji organizuju svadbe pod šatrama i poznati su po galantnosti prema muzičarima. Država će ostvariti dodatne prihode Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da će novim kolektivnim ugovorom koji se odnosi na estradne umetnike i izvođače država ostvariti prihode koje do sada nije ostvarivala. "Ta grupa nije bila na pravi način oporezovana, što će se sada nadam se promeniti, i to je dobro za budžet. Druga stvar je ispravljanje nepravde, pre svega prema onima koji imaju manje dohotke, na koje redovno plaćaju porez, i tako pune budžet", kaže Madžar za BKTVNews. Pevačica Merima Njegomir, odluku o primeni Posebnog kolektivnog ugovora vidi kao najnormalniju stvar, dodajući za naš portal da ona i njene kolege koje na estradnom nebu traju godinama, žude za vremenima kada se sve jasno znalo. "U ovom sam poslu godinama, i kad god si pevao u kafani morao si da imaš ugovor sa vlasnikom kafane, koji ti je davao platu i koji ti je plaćao doprinose. Niko nije nikad pominjao da bi mogao da dobiješ pare na ruke. Za vreme Tita je bilo tako. Svaki honorar se evidentirao. Svi plaćamo poreze i meni je to najnormalnija stvar." Izvor: BKTVNews/Telegraf
-
Од скоро сам почео мало више да 'истражујем' гитару. До сад сам свирао на неком нивоу, сад имам жељу да додатно усавршим овај инструмент. Међутим, при овој помисли, кад узмем гитару у руке, некада ми падне на памет да је то све такорећи губљење времена и да сам за то вријеме проведено 'над' гитаром могао радити нешто корисно на духовном плану. Занимају ме ваша мишљења, по могућности некога ко је то искусио и можда се већ и посавјетовао са својим духовником око тог питања. Што би Вук Караџић рекао, ја сам 'на међи' што се тиче мишљења око овог питања, из простог разлога што сам упознао људе који су духовно много узвишенији и приврженији цркви од мене и остварили су своје 'рок каријере' и што и даље свирају овај инструмент, те сам виђао по Јутјубу монахе да свирају исту (али ту је упитан ниво тог свирања и времена које је потрошено на усавршавање, јер мислим да се они сигурно нису само тиме бавили), итд. Што се тиче рок музике, и књиге од оца Арсенија "Бог и рокенрол", могли бисмо до сутра писати али то ћемо на некој новој теми (ако није већ отворена та тема од раније, ако јесте молио бих оне који знају да је прослиједе) и када добијемо мишљења на ову постављену тему. Poslato sa SM-N930F koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju
-
-
- 1
-
-
- сретење господње
- музика
- (и још 6 )
-
Сатанизам у музици Руски социолози и културолози су истраживали популарне песме које се тренутно слушају на свим радио и ТВ програмима и том приликом су утврдили да око 35% песама говори о самоубиствима и убиствима. У једном ширем међународном истраживању је показано да се близу 6000 младих у Америци убије под утицајем такве музике. Према истраживањима сатанизам је популаран међу тинејџерима који потичу из проблематичних породица. http://www.spc.rs/sr/zivot_crkva_i_mladi?page=4
-
R`n`B илити Ријана и Бијонсеј Овај текст је пресек савремене америчке музичке продукције R`n`B (ар-ен-би) музике, која има, иако мејнстрим, неретко сасвим пристојене песме. Својом музиком, текстовима и продукцијом, посебно Алише Кијз, Нели Фуртадо и Тимбаленда је свкако изнад нашег турбо-фолк музике. RnB RnB је скраћено од Rhythm and Blues но данашњи RnB звук који је, углавном, певање на матрици није онај стари изворни неелектронски ритам и блуз. Непознато је како је овај РНБ узео такво име. Женски извођачи су у овом правцу бројнији и популарнији од мушких те се РНБ може назвати и „женски реп“ јер је у инструменталу, као у реп матрицама, изражен ритам којег воде бас и клеп у лаганијем, „џези“ ,темпу. Следи приказ најбољих извођача. Ријана. Robyn Rihanna Fenty је рођена 1988.Oваj најпопуларнији RnB музичар је са шеснаест година потписала уговор са издавачку кућу „Def Jam“ коју води познати репер Jay-Z чији постаје пулен. Светски успех постигла је дебитантским синглом Pon de Replay и албумом “Music of the Sun” из 2005. године. За мање од годину дана, објавила је други албум “A Girl Like Me”, са кога су се издвојили синглови „SOS“ и „Unfaithful“ Највећи успех Ријана је достигла својим трећим албумом Good Girl Gone Bad из 2007. којег су чак три сингла — Umbrellа, Take a Bow, Disturbia — достигла прво место на америчкој Билборд хот 100 листи. Албум је био номинован за девет награда Греми, победивши у категорији за најбољу сарадњу реп и вокалне музике. Њен четврти студијски албум Rated R је из 2010. Ријана је продала више од дванаест милиона плоча за само четири године и освојила мноштво престижних музичких награда. Извођач је највећег броја синглова у декади који су достигли прво место на Билборд хот 100 листи — пет. Издаје још и албуме Loud 2011. и Talk That Talk 2012. У задње време је почела да ради и на хаус матрицама. А спотови су крајње неоригинални и досадни- углавном кадрови у којима, до граница укуса одевена, само пева- без икакве приче која прати текст песме. Ако не спотови су јој депресивни и мрачни. Наравно, то је последица славе- на почетку је заиста била симпатична. Бијонсеј. Beyoncé Knowles бивша чланица састава Destiny's Child је однедавно постала мајка. А отац детета је њен супруг Jay-Z. Ова певачица са најмоћнијим гласом и гласовним способностима је до сада издала 4 албума: Dangerously in Love (2003), B'Day (2006), I Am... Sasha Fierce (2008) и 4 (2011). са којих се издвајају: Best Thing I Never Had, Deja Vu, If I Were A Boy, Halo, Crazy In Love, Irreplaceable… Са својим кореографијама има најбољи сценски наступ. Алиша Кијз. Рођена као Алиша Кук. Она је најбоља на RnB сцени. Глас, теме и инструментали са клавиром на којем свира и не могу да се мере са осталим певачицама. И за разлику од горепоменутих се не разголичћује ни на наступима ни у спотовима. Ипак је у музици у првом плану песма, зар не? Албуми су јој: „Songs in A Minor“ (2001),”The Diary of Alicia Keys“ (2003) којим се пробија у први план РНБ са хитом Karma ,“As I Am”(2007) са хитом No One, и The Element of Freedom (2009) и TBA (2012). Нели Фуртадо. Ова Португалка која живи у Канади је каријеру као поп извођач је започела албумом Whoa, Nelly! (2000), наставила са Folklore (2003). Највећу попуарност стиче албумом Loose (2006) са којег се издваја највећи хит са Тимбалендом, који је и био главни продуцент целог албума, Say It Right. Због излета у комерцијални RnB су је прозивала да се „продала“. Што не стоји- већи део албума су баладе у старом стилу (Showtime, Te Busque,In God's Hands, Wait For You и All Good Things). А стајлинг јој је остао скоро исти- беспрекоран, без разголићивања и јефтине еротике што је особито за већину RnB певачица. Доказала је да бити популаран не значи носити деколте и минић и бити скандал-мајстор тиме што је у исто време издала албум кад и Ријана и Бијонсеј. И албум јој је био продаванији! У музици су ипак најбитније песме, зар не? Како вели- „вратила се коренима“ албумом на шпанском Mi Plan (2009). Овог лета би требало да избаци албум The Spirit Indestructible (2012). Тимбаленд. Тимоти Моузли је рођен у Вирџинији. Почео је каријеру 1994. год. Радио је матрице за RnB извођаче. Издаје и своје реп албуме. Први пулен му је Алија, која је настрадала у авионској несрећи. Почетак врхунца каријере је у 2007. г. са сјаним албумом- компилација песама које је он испродуцирао и саотпевао TIMBALAND Presents: Shock Value. 2009. издаје по истом начелу слабији Timbaland Presents: Schok Value II: The Esentials те и јуна 2012. наставак T.P: Shock Value III. Својом изузетном продукцијом спасава шта се спасити може у већ неоригиналној и посусталој поп и RnB продукцији. Велике успехе остварује са Џастин Тимберлејком и Нели Фуртадо. Безмало да не постоји извођач са којим није сарађивао на америчкој сцени. Највећи хитови су: Morning After Dark, If We Ever Meet Again, Give It To Me, My Love, Say It Right, Miscommunication, Apologize, Boardmeeting, Bombay, 2 Man Show, Way I Are, Belive (победничка песма Диме Билана на Евровизији), Miles Away, ReturnThe Favor. Декаденција Ова RnB сцена је била иоле добра и квалитетна. И онда је дошао Дејвид Гета и уништио све. Узмимо само пример групе која се продала The Black Eyed Peas који се од хепи-хипи групе преобразише у техно-хаус групу са врло неквалитетном музиком коју углавном им уради поменути француски ди-џеј. Но- искрено Гета је урадио свега 5 песама са америчким извођачима које су врло добре. Остало је катастрофа. Пратећи тај хаус фазон сада ничу групе LMFO , Far East Movement којима је тематика искључиво забава, журке и журке, и то са толико изузетно лошим инструменталима да чак и Јелена Карлеуша је подношаивија од њих. Чак и имена попут Енрике Инглесијаса почињу да се спуштају на тај хаус ниво.
-
ПОВЕСТ Т(ехника) У(парвљања) М(икрофоном и) З(нањем), четворочлани састав (Оги, Дарко, Марко и Блажа), Ред змаја (Шкабо, Ђоло и Влада) и МС Флекс (Феђа) су као самостални реп извођачи, из поменутих делова, пре стварања БС радили своје песме. Спајање ове 2 групе и ем сија се десио 21. марта 1999. у Клубу студената технике. Касније се саставу прикњучио Шеф Сале (најмлађи члан БС). Из тог времена је лајв албум из Дома омладине (2001) . Продрмавши јавност песмом „Говедина“са албума „БСсст...Тишинчина!“, прозивајући политичку сцену, су скренули пажњу јавности. 2001. су предгрупа својим узорима америчкој групи Public Enemy.Александар Живана Протића (старешине храма Србских светитеља на Карабурми) је продуцент њиховога другогa албума „Сви заједно“ (2005) којим постају култни. Тиме званично Прота постаје члан састава. На наступима их од тада прати, тиме поставши и члан, DJ Ајрон. 2006. г. издају ЕР „Они су“. 2010. издају албум „Дискретни хероји“ посвећен дискретним херојима- људима који воде свакодневне и медијима незанимљиве и неисплативе за објавити битке. Имају своју издавачку кућу „Прохибиција“, док Протић има своју издавачку кућу за књиге „Мир паблишинг“. Састав је и међународно популаран- имали су концерт, поред Париза, Цириха, и у Москви- обрадовавши своју тамошњу базу фанова. ТУМЗ су чинили Огњен Јанковић, Блажо Вујовић- Бла, Дарко Марјановић и Марко Ђурић- Деда. Ред змаја су чинили Бошко Ћирковић- Шкабо, Ђорђе Јовановић- Ђоло Изногуд и Владимир Ћорлука – Дајс Ро. МС Флекс је био Феђа Димовић- Фела краљ илити Ђафе корлеоне, а Александар Караџиновић је Шеф Сале, а Александар Протић- Прота је продуцент, док је Стефан Нововић Ајрон. Скоро сви имају завршене факултете: драмских уметности, правни, економски... ИДЕЈЕ Само име „синдикат“ се може превести као „сабор“. Саборност је један од особина Цркве. Па и главни мото групе је СВИЗАЈЕДНО- саборно. А и Литургија, богослужба богослужби, у Цркви је преведено- „ЗАЈЕДНИЧКО дело“. Како чланови кажу: „Ми смо на првом месту другови, па тек онда група“. Наиме њих 10-орица раде већ 13 година заједно, сложно- неособито за наш народ. Што се тиче порука која група шаље- све похвале. Они су искористили популарну (реп) музику- по речима адвоката Феђе Димовића, члана БС-а, у емисији АГАПЕ- да би слали по(р)уке које подстичу на размишљање, делање и промене- првенствено себе. Њихова мисија се може поредити и са мисијом наше Српске патријаршије Православне Цркве. Док наша Патријаршија, углавном, само штампа књиге (а књиге се уопште мало читају) за младе, ова група уради песме. Које слушају много њих. Чак и они млади којима је сваки вид образовања и озбиљности саблазан. „Али Синдикат је океј!“ веле млади. БС ЈЕ РЕП ГРУПА?! Београдски синдикат, супергрупа настала спајањем више извођача, је настала као и већина- са циљем да се само ради музика из забаве. Но почели су се издвајати од осталих музичара најпре својим текстовима. Касније издавањем и-пија „Они су“ врше прекретницу у каријери прослеђивањем приход од њиховог ЕП-ја Фонду за изградњу сигурне куће за жртве насиља у породици- чиме своје речи преносе на ниво дела. Укључени су били у многе добротворне и првенствено друштвено одговорне и солидарне акције: „Адреналином против дроге“, за очување Петог парка и шуме на Звездари, подршка глумцима Дечјега позоришта у Новоме Саду, „Очистимо Крњачу“, „Мала школа, велико срце“; наступали су у Косовској Митровици, наступали су и пред штићеницима Казнено-поправног дома за малолетне у Ваљеву, на летњом кампу „Наша Србија“, на Концерту захвалности где су наступали у пратањи Београдске филхармоније која је, заправо исказивала захвалност свима који су Филхармонију подржаили упркос јавашлуку државе и недостатку културне политике која се односила и на финансирање БГФ, на дочеку Православне нове године у сарадњи са дневником „Курир“ у дому за незбринуту децу „Моше Пијаде“. Радили су и кампању Комитета за безбедност саобраћаја „Дуга је улица“... Фебруара 2011. на позив студената Православног богословског факултета држе трибину „Утицај популарне културе на развој појединца и друштва“ чиме се утемељује „Пројекат Србија“- серија трибина на исту тему широм Србије, по, наведимо само неке, библиотекама (у сарадњи са храмом Вазнесења, Београд) факултетима (Економски, Политичких наука, Техничких наука (Нови Сад) Машински (у сарадњи са Србским сабором ДВЕРИ)...), СКЦ (Суботица). Број трибине је премашио 20. Прво злато Србије, које нам донесе ватерполо репрезентација, је прослављено песмом „Ми смо та екипа“ која је била и званична песмае вропског првнства 2006. Сада, у ово доба политичких кампања, их сврставају у подршку ДВЕРИ јер је БС одржао у оквиру Пројекта Србија трибину у организацији ДВЕРИ, а Шкабо је наступао на Породичној шетњи и другим сличним скуповима ДВЕРИ. Но БС демантује то, наглашавајући да не подржава ни једну изборну листу ни партију. Велики београдски концерт Београдског синдиката у Београдској арени је одржан пред око 17 000 фанова, међу којима беху и М. Бећковић, И. Тасовац, Н. Карајлић 15/28. априла 2012. Арена се тресла. Орило се као из једнога грла АЛБУМИ Први албум, ако не рачунамо лајв издање из Дома омладине, је „БСссст...Тишинчина!“ Издвајају се Горила у магли (легендарна ствар Марка), Дуга је улица (о животним искушењима), Дивљина (сатира о бахатом богаташу), Долази Синдикат (репрезент песма), На бојном пољу (саундтрек за филм Бој на Косову), Само један живот (химна борбе против наркоманије) и наравно непревазиђена и, нажалост, увек актуелна Говедина (политичка прозивка). Други албум је „Сви заједно“. Сви заједно (химна о заједништву), Живот је превара (надахњујућа песма), Алал вера (која је заправо критика бахатости богаташа у ноћним изласцима) Само за БГД (ода Београду), Право кроз ветар (жалопојка о друговима које је однела дрога), Ја у животу имам све (посетница и химна БС-а), Љига (прозивка банкара, економиста, тендераша...), Пороци Беграда (прозивка нарко-картела са сјаним спотом који је урађен на нивоу документарца), Део прошлости (песма са највећом уметничком вредношћу БС-а, трибјут јапанској култури) и Нико не може да зна (о Косову). Из 2006.је и-пи „Они су“ од три песме. Они су и Већ виђено су експлицитне, и текстовима и спотовима, политичке прозивке, док Преторијанска гарда је о Служби државне безбедности и позива на отварање досијеа. 2010. дају албум „Дискретни хероји“ ан бесплатан давнлоуд, при чему је сервер пао за 20 минута због преоптерећења мреже. На претходним албумима се Синдикалци баве последицама моралног пада Срба и човечанства уопште. Неколико година старији, на овом албуму, се баве узроцима тог пада нудећи решења. Од објављивања албума су имали само пет концерата- што говори о медијској блокади, иако на овом албуму немају политичке прозивке. Наиме, овој власти би и одговарало да је БС-у начело рада политичка прозивка, која је безазленија од позива на преумљење које би дало за последицу увиђања превара потрошачког друштва- а самим тим и политичара- који и граде своју популарност на омамљености умова. То јест људи који су „здрави у глави“ (БС мото) се тешко (ако не и уопште) могу преварити шареним лажама. За све моје људе (такорећи насловна песма за све дискретне јунаке), Свим срцем (је ода о БС-у и фановима БС-а), Човек (о политичару који ради против Србије, највероватније мисле на Чедомира Јовановића), Гала- социјала (сатира о бахатом богаташу и сиромашном Рому), Главом у зид (о пропдању једног мафијаша), Зајеби (где поручују младима да се окану улице, пиштоља, насиља), Ту сам ја (где поручују да је БС ту када је тешко у животу), Пази, пази (где позивају на преиспитивање шта су човеку праве вредности), Освета (са средњовековном темом), Welcome to Србија (којом употоравају да се може десити Бадер-Мајнхоф сценарио у Србији ако се политичари не освсте), Оловни војници (ода србским војницима у Првом полувремену светског рата, где је на почетку песме Говор мајора Гавриловића), Нема повлачења, нема предаје (наслов и мото БС-а све говори), Балада дисидената (тј. изгнаника Београда) и Још ову ноћ (опроштајна песма). Синдикалци са соло каријерама су Шеф Сале и Шкабо, односно сада Бошко. Марко Маленчић Студент Православног богословског факултета саоснивач ПРОЈКЕТА СРБИЈА
- 2 comments
-
- 2
-
-
- добротворне акције
- музика
- (и још 4 )
-
За веначним столом сада седиш етоооо...
.thumb.jpeg.fc9ccfb4bd42cc949e571956bf1d294b.jpeg)
