Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'мртвима'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 6 results

  1. Такође се молимо Господу за покој душа наше браће и сестара нађу покој заједно са хоровима светих у рају. "У покојишту твом Господе где почивају сви твоји Светитељи, упокој и душе слугу твојих јер си ти једини Човекољубац" (Тропар из "Трисагиона" тј. Малог помена). Притом дубоко верујемо да молитве Цркве њима помажу и да они иако више не телом међу нама, активно учествују у заједници Тела Христовој, у евхаристији, што символично изображавамо честицама које вадимо не само за живе, већ и за покојне чланове Цркве. Пракса вађења честица је настала у каснијим вековима, али свест да и покојни учествују у литургијском сабору постоји у Цркви одувек. Ми не можемо знати стање у коме се њихове душе налазе, да ли блажено тихују у "Аваамовом наручју" односно рајским насељима или пролазе кошмар и таму ада. Бог је једини срцезналац и једини судија. Телесна смрт је само привремена промена начина живота човека, који наставља да постоји према настројењу своје воље и након раздвајања душе и тела. Христовим васкрсењем и победом над смрћу разорен је древни Ад (Шеол) у који су силазили сви, али не као место мучења, већ као место у коме су душе умрлих обитавеле као "сенке" (rephaim). Након Христовог Васкрсења душе људих који умиру телом нити нестају, нити одлазе у бесвесно стање или непостојање, њима је дарован живот који ће након Васкрсења из мртвих по Другом доласку Господњем бити пројављен у свој пуноћи новог неба и земље. Трагедија јесте у томе да дар живота и љубави Божије за оне који нису у стању да га прихвате, представља агонију и предукус вечног огња. Ово су све општепозната места из нашег литургијског живота и црквеног предања и не видим ништа проблематично. Дакле, светитељи нас чују зато што су живи у Христу и прослављени благодаћу Божијом, а не зато што су већ васкрсли и зато што нам се јављају у васкрслим телима. Колико ми је познато овога нема у предању Цркве и не знам ко је конкретно од отаца о томе говорио. Једино постоји предање да је Пресвета Богородица у телу узнета на небо. О томе конкретно говоре апокрифи, али Црква са благочешћем поштује ово предање и оно се често изображава и у нашим храмовима (нпр. Дечани). Слична предања постоје за Еноха, Илију који по древном предању нису прошли телесну смрт, али то не значи да су васкрсли. Зато и светитељи са анђелима на небу и душе праведника, заједно са нама на земљи чекају Васкрсење мртвих и живот будућег века. Очекују га, али са страхом и неизвесншћу и они који живе у адском мраку и одсуству заједнице са Богом. Чињеница да поштујемо мошти светитеља показује да поштујемо њихова тела кроз која се прославио Бог и која су извор благодати Божије. Говорити о већ васкрслим светитељима и истовремено поштовати њихове мошти изазива озбиљне контрадикције. Мошти светитеља су заиста она тела која ће по Васкрсењу свих бити сједињена са душама светитеља. Мислим да конфузија настаје у поистовећивању с једне стране НЕБА, као начина постојања у коме живе светитељи, праведници и небеске силе, које није просторна чињеница (али је део овог створеног света и века), и с друге стране - Новог неба и Нове земље у будућем веку (вечности), које ће бити преображене тварне природе и обиталиште народа Божијег након Васкрсења мртвих и коначног Суда. Исто тако, стање ада, је само предукус будућег вечног огња тј. огњеног језера. Царство Небеско, наравно, почиње још овде у заједници љубави Цркви и посебно се пројављује кроз евхаристијски живот. Овај живот у Христу се наставља након привременог раздвајања душе и тела, да би се након Парусије и Васкрсења свих Царство Божије пројавило у пуноћи и будућем веку као сједињење свих у Христу, у реалности Новог Јерусалима. Архимандрит Сава Јањић ИЗВОР
  2. „Када човјек умре они који остају испраћају га и жале због растанка са њим. Што је блискија љубав и жалост је већа код оних који остају. Постоје разна свједочанства о томе како и колико, ко жали своје покојнике. Стари Грци су се поводом смрти својих драгих тјешили неком надом да ако човјек умре тијелом, наставиће да живи душом у неком другом свијету. Праведни, према њиховом вјеровању прелазе у боље мјесто а зли иду у ад, где је све паклено и проклето. Грци су настојали да живе праведно да не би кад умру отишли у пакао. Многе религије и вјере имају ове страхове и током вјекова настајали су разноврсни обреди који су помагали да страх од пакла буде мањи. Хришћанско исповиједање поводом смрти наглашава такав обред, гдје положени у гроб, после три дана устаје. То се може десити, само ономе ко у себи има Живот који је јачи од смрти и ономе који нема страха од смрти. Празник Васкрсења Христовог наглашава то устајање из гроба и телом и душом и свим бићем које има својство Живота. Човјек према хришћанском исповиједању и кад умре има наду наставка живота, афирмације и телесног и душевног састава, односно спасења цијеле своје личности, силом црквеног спомена и незаборава. Када помињемо имена својих упокојених – то је прилог Цркви да она измоли милост, Царство Небеско и опроштај грехова онима у Христу уснулима. И кад ми немамо молитве и сјећања за своје упокојене – у Цркви, на Божијој служби, помињу се сви уснули који наду положише у Творца и саздатеља свога. Питање шта је најбоље чињети за душе покојника – то је очекивати њихово устајање из гроба. Имати код себе ту наду Васкрсења, која је основна ознака наше вјере, значи славити побједу Живота над смрћу и дивити се како је из гроба засијала Свјетлост и истина Христовог Васкрсења. Смисао човјековог постојања је управо у томе да послије свог земног живота и смрти устане из гроба у онај дан кад је то једино Богу знано али да устане не на суд или осуду, него на Живот бесконачни. Ми се молимо за своје покојнике управо зато да би са њима били у заједници и тамо гдје је Живот бесконачни. Према томе и наши покојни, рад такве заједнице, и нас ишчекују да буду са нама у вјекове вјекова. Таква заједница је наша Црква која има старање кроз Свете службе да сви дођу у познање Истине. Битно је те службе вољети, поштовати и практиковати и све ће мање бити страха од смрти и свих других невоља. Духовске задушнице имају тај смисао да се и мртвима објави прослава Силаска Светога Духа на Апостоле и Силаска Светог Духа на све нас, почевши од Свете тајне крштења и миропомазања.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Бесједа протопрезвитера-ставрофора Драгана Станишића на Духовске задушнице изговорена на Светој литургији служеној у Цркви Светог Георгија под Горицом у Подгорици. „Када човјек умре они који остају испраћају га и жале због растанка са њим. Што је блискија љубав и жалост је већа код оних који остају. Постоје разна свједочанства о томе како и колико, ко жали своје покојнике. Стари Грци су се поводом смрти својих драгих тјешили неком надом да ако човјек умре тијелом, наставиће да живи душом у неком другом свијету. Праведни, према њиховом вјеровању прелазе у боље мјесто а зли иду у ад, где је све паклено и проклето. Грци су настојали да живе праведно да не би кад умру отишли у пакао. Многе религије и вјере имају ове страхове и током вјекова настајали су разноврсни обреди који су помагали да страх од пакла буде мањи. Хришћанско исповиједање поводом смрти наглашава такав обред, гдје положени у гроб, после три дана устаје. То се може десити, само ономе ко у себи има Живот који је јачи од смрти и ономе који нема страха од смрти. Празник Васкрсења Христовог наглашава то устајање из гроба и телом и душом и свим бићем које има својство Живота. Човјек према хришћанском исповиједању и кад умре има наду наставка живота, афирмације и телесног и душевног састава, односно спасења цијеле своје личности, силом црквеног спомена и незаборава. Када помињемо имена својих упокојених – то је прилог Цркви да она измоли милост, Царство Небеско и опроштај грехова онима у Христу уснулима. И кад ми немамо молитве и сјећања за своје упокојене – у Цркви, на Божијој служби, помињу се сви уснули који наду положише у Творца и саздатеља свога. Питање шта је најбоље чињети за душе покојника – то је очекивати њихово устајање из гроба. Имати код себе ту наду Васкрсења, која је основна ознака наше вјере, значи славити побједу Живота над смрћу и дивити се како је из гроба засијала Свјетлост и истина Христовог Васкрсења. Смисао човјековог постојања је управо у томе да послије свог земног живота и смрти устане из гроба у онај дан кад је то једино Богу знано али да устане не на суд или осуду, него на Живот бесконачни. Ми се молимо за своје покојнике управо зато да би са њима били у заједници и тамо гдје је Живот бесконачни. Према томе и наши покојни, рад такве заједнице, и нас ишчекују да буду са нама у вјекове вјекова. Таква заједница је наша Црква која има старање кроз Свете службе да сви дођу у познање Истине. Битно је те службе вољети, поштовати и практиковати и све ће мање бити страха од смрти и свих других невоља. Духовске задушнице имају тај смисао да се и мртвима објави прослава Силаска Светога Духа на Апостоле и Силаска Светог Духа на све нас, почевши од Свете тајне крштења и миропомазања.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  4. Анђели који су разговарали са женама мироносицама код празног гроба, где је лежало тело Исусово, поставили су женама просто питање: „ Што тражите живог међу мртвима? Није овде, него устаде“ (види: Лк. 24: 5–6). Делује да је све јасно. Ипак, питање је постављено тако, као да су жене стајале на гробљу међу гробовима и тражиле нешто што је сахрањено, нешто срцу веома драго. „Што тражите живог међу мртвима?“ – у том случају заиста могу да се то упитају. Али, ствар је била сасвим другачија. Било је то зелено, процветало место, врт. И у врту се налазио гроб, усечен у камену, у који нико никада није био положен (види: Јн. 19:41). Тако се испунило пророчанство Исаије, који је рекао за Месију: „ Одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем“ (Ис. 53: 9). Како је Христос нови Адам, глава новог, спасеног човечанства, прво је требало да га угледају женске очи. Као што су и првог Адама у рајском врту угледале очи жене-супруге. Јеванђеље у свим значајним догађајима одражава чудесне догађаје древне историје, записане у књизи Постања. Дакле, около нема никаквим мртваца. Постоји лепота врта и жена које траже тело Новог Адама. У овим условима, питање Анђела добија посебан смисао. „Што тражите Живог међу мртвима?“ У правом смислу речи, Христос је једини Живи у читавој васељени мртваца, између осталог и међу нама. „Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над Њим“ (Рим. 6: 9). Зато Христос међу људима и јесте „Жив међу мртвима“. Осим тога, постоји смрт физичка, и постоји смрт морална. Последња означава замирање савести, обраћање свецеле душе ка земљи и потпуну безосећајност према духовној реалности. Такав човек (а таквих је пуно) представља несахрањени труп. Хода попут живог човека, али заудара на леш. Тражити Христа међу таквим људима представља бескористан посао. Христа треба тражити међу онима који су сами оживели у Христу, и који могу, делимично, поновити за Павлом: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени“ (Гал. 2: 20). Крајње незнање таквих људи јесте главни разлог оскудевања у вери! Знање о Богу не може заменити обраћање са Самим Богом. Исто тако и знање формуле воде не ослобађа од жеђи човека, који жели да пије. Свети Димитрије Ростовски има смелу проповед на ту тему. Светитељ говори: „Кренућу код разумних и паметних, богатих и славних. Потражићу код њих мог Исуса“. Отишао је. Тражио. Нема Исуса код богатих. Има разврат, има гордост, има раскош, а Исуса нема. „Отићићу, – вели, – онда к беднима. Међу њиховом простотом лакше је наћи Господа“. Лакше јесте. Али ни тамо Га нема. Постоји злоба, постоји завист, сујета, али Исуса нема.“ Даље светитељ одлучи да оде к свештеницима. Проналази их да служе „не за Исуса, него са кору хлеба“. Ништа није боље са архијерејима (сам се не бих осмелио да кажем, али то светитељ говори о сабраћи). Дакле, обишавши свет, богољубива душа остаје са оним сузама које је код гроба лила Магдалина. И питање у души исто је: „Уклонише мога Господа, и не знам где су Га ставили“ (Јн. 20: 13). Све, за чим у животу трагамо, све, без чега се моримо, има Исус Христос. Тражимо славу – Он је најславнији. Тражимо лепоту – Он је „лепши од свих синова човечијих“. Тражимо силу – Он је сила Божја. Он је и Премудрост, и Светлост Свету, и најбољи Друг, и Велики Цар. О томе детаљно и умиљато говори наш други светитељ – Тихон Задонски. И ево, трагамо бесциљно, као да заборављамо да су сва блага у рукама Сина Божијег. А када почнемо Њега да тражимо, тражимо Га међу „мртвима“, и није ни чудо што га не можемо наћи. Будимо, хришћани, мудри као змије. Онако како Реч Божја налаже. И мудрост змијска значи промену коже. Змија не може дуго издржати у једној кожи, већ је често мења. Са сузама се натерајмо да скинемо са себе све прљаво и старо, заплачимо пред лицем Божјим, како бисмо се Његовом силом обновили. Необновљени људи су мртви духом, и Христос међу њима не пребива. Ево смисла ађеоског питања: „Што тражите Живог међу мртвима? Њега овде нема. Он је васкрсао“. Умро је за грехе наше, а васкрсао за наше искупљење. Да се ми не бисмо угушили у оној прљавштини и буђи, које су одавно постале наша друга природа. Протојереј Андреј Ткачов Са руског Ива Бендеља 14 / 04 / 2018 http://www.pravoslavie.ru/srpska/112203.htm
  5. Делује да је све јасно. Ипак, питање је постављено тако, као да су жене стајале на гробљу међу гробовима и тражиле нешто што је сахрањено, нешто срцу веома драго. „Што тражите живог међу мртвима?“ – у том случају заиста могу да се то упитају. Али, ствар је била сасвим другачија. Било је то зелено, процветало место, врт. И у врту се налазио гроб, усечен у камену, у који нико никада није био положен (види: Јн. 19:41). Тако се испунило пророчанство Исаије, који је рекао за Месију: „ Одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем“ (Ис. 53: 9). Како је Христос нови Адам, глава новог, спасеног човечанства, прво је требало да га угледају женске очи. Као што су и првог Адама у рајском врту угледале очи жене-супруге. Јеванђеље у свим значајним догађајима одражава чудесне догађаје древне историје, записане у књизи Постања. Дакле, около нема никаквим мртваца. Постоји лепота врта и жена које траже тело Новог Адама. У овим условима, питање Анђела добија посебан смисао. „Што тражите Живог међу мртвима?“ У правом смислу речи, Христос је једини Живи у читавој васељени мртваца, између осталог и међу нама. „Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над Њим“ (Рим. 6: 9). Зато Христос међу људима и јесте „Жив међу мртвима“. Осим тога, постоји смрт физичка, и постоји смрт морална. Последња означава замирање савести, обраћање свецеле душе ка земљи и потпуну безосећајност према духовној реалности. Такав човек (а таквих је пуно) представља несахрањени труп. Хода попут живог човека, али заудара на леш. Тражити Христа међу таквим људима представља бескористан посао. Христа треба тражити међу онима који су сами оживели у Христу, и који могу, делимично, поновити за Павлом: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени“ (Гал. 2: 20). Крајње незнање таквих људи јесте главни разлог оскудевања у вери! Знање о Богу не може заменити обраћање са Самим Богом. Исто тако и знање формуле воде не ослобађа од жеђи човека, који жели да пије. Свети Димитрије Ростовски има смелу проповед на ту тему. Светитељ говори: „Кренућу код разумних и паметних, богатих и славних. Потражићу код њих мог Исуса“. Отишао је. Тражио. Нема Исуса код богатих. Има разврат, има гордост, има раскош, а Исуса нема. „Отићићу, – вели, – онда к беднима. Међу њиховом простотом лакше је наћи Господа“. Лакше јесте. Али ни тамо Га нема. Постоји злоба, постоји завист, сујета, али Исуса нема.“ Даље светитељ одлучи да оде к свештеницима. Проналази их да служе „не за Исуса, него са кору хлеба“. Ништа није боље са архијерејима (сам се не бих осмелио да кажем, али то светитељ говори о сабраћи). Дакле, обишавши свет, богољубива душа остаје са оним сузама које је код гроба лила Магдалина. И питање у души исто је: „Уклонише мога Господа, и не знам где су Га ставили“ (Јн. 20: 13). Све, за чим у животу трагамо, све, без чега се моримо, има Исус Христос. Тражимо славу – Он је најславнији. Тражимо лепоту – Он је „лепши од свих синова човечијих“. Тражимо силу – Он је сила Божја. Он је и Премудрост, и Светлост Свету, и најбољи Друг, и Велики Цар. О томе детаљно и умиљато говори наш други светитељ – Тихон Задонски. И ево, трагамо бесциљно, као да заборављамо да су сва блага у рукама Сина Божијег. А када почнемо Њега да тражимо, тражимо Га међу „мртвима“, и није ни чудо што га не можемо наћи. Будимо, хришћани, мудри као змије. Онако како Реч Божја налаже. И мудрост змијска значи промену коже. Змија не може дуго издржати у једној кожи, већ је често мења. Са сузама се натерајмо да скинемо са себе све прљаво и старо, заплачимо пред лицем Божјим, како бисмо се Његовом силом обновили. Необновљени људи су мртви духом, и Христос међу њима не пребива. Ево смисла ађеоског питања: „Што тражите Живог међу мртвима? Њега овде нема. Он је васкрсао“. Умро је за грехе наше, а васкрсао за наше искупљење. Да се ми не бисмо угушили у оној прљавштини и буђи, које су одавно постале наша друга природа. Извор: Православие.ру
  6. Анђели који су разговарали са женама мироносицама код празног гроба, где је лежало тело Исусово, поставили су женама просто питање: „ Што тражите живог међу мртвима? Није овде, него устаде“ (види: Лк. 24: 5–6). Делује да је све јасно. Ипак, питање је постављено тако, као да су жене стајале на гробљу међу гробовима и тражиле нешто што је сахрањено, нешто срцу веома драго. „Што тражите живог међу мртвима?“ – у том случају заиста могу да се то упитају. Али, ствар је била сасвим другачија. Било је то зелено, процветало место, врт. И у врту се налазио гроб, усечен у камену, у који нико никада није био положен (види: Јн. 19:41). Тако се испунило пророчанство Исаије, који је рекао за Месију: „ Одредише му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатијем“ (Ис. 53: 9). Како је Христос нови Адам, глава новог, спасеног човечанства, прво је требало да га угледају женске очи. Као што су и првог Адама у рајском врту угледале очи жене-супруге. Јеванђеље у свим значајним догађајима одражава чудесне догађаје древне историје, записане у књизи Постања. Дакле, около нема никаквим мртваца. Постоји лепота врта и жена које траже тело Новог Адама. У овим условима, питање Анђела добија посебан смисао. „Што тражите Живог међу мртвима?“ У правом смислу речи, Христос је једини Живи у читавој васељени мртваца, између осталог и међу нама. „Христос, васкрснут из мртвих, више не умире; смрт не господари више над Њим“ (Рим. 6: 9). Зато Христос међу људима и јесте „Жив међу мртвима“. Осим тога, постоји смрт физичка, и постоји смрт морална. Последња означава замирање савести, обраћање свецеле душе ка земљи и потпуну безосећајност према духовној реалности. Такав човек (а таквих је пуно) представља несахрањени труп. Хода попут живог човека, али заудара на леш. Тражити Христа међу таквим људима представља бескористан посао. Христа треба тражити међу онима који су сами оживели у Христу, и који могу, делимично, поновити за Павлом: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени“ (Гал. 2: 20). Крајње незнање таквих људи јесте главни разлог оскудевања у вери! Знање о Богу не може заменити обраћање са Самим Богом. Исто тако и знање формуле воде не ослобађа од жеђи човека, који жели да пије. Свети Димитрије Ростовски има смелу проповед на ту тему. Светитељ говори: „Кренућу код разумних и паметних, богатих и славних. Потражићу код њих мог Исуса“. Отишао је. Тражио. Нема Исуса код богатих. Има разврат, има гордост, има раскош, а Исуса нема. „Отићићу, – вели, – онда к беднима. Међу њиховом простотом лакше је наћи Господа“. Лакше јесте. Али ни тамо Га нема. Постоји злоба, постоји завист, сујета, али Исуса нема.“ Даље светитељ одлучи да оде к свештеницима. Проналази их да служе „не за Исуса, него са кору хлеба“. Ништа није боље са архијерејима (сам се не бих осмелио да кажем, али то светитељ говори о сабраћи). Дакле, обишавши свет, богољубива душа остаје са оним сузама које је код гроба лила Магдалина. И питање у души исто је: „Уклонише мога Господа, и не знам где су Га ставили“ (Јн. 20: 13). Све, за чим у животу трагамо, све, без чега се моримо, има Исус Христос. Тражимо славу – Он је најславнији. Тражимо лепоту – Он је „лепши од свих синова човечијих“. Тражимо силу – Он је сила Божја. Он је и Премудрост, и Светлост Свету, и најбољи Друг, и Велики Цар. О томе детаљно и умиљато говори наш други светитељ – Тихон Задонски. И ево, трагамо бесциљно, као да заборављамо да су сва блага у рукама Сина Божијег. А када почнемо Њега да тражимо, тражимо Га међу „мртвима“, и није ни чудо што га не можемо наћи. Будимо, хришћани, мудри као змије. Онако како Реч Божја налаже. И мудрост змијска значи промену коже. Змија не може дуго издржати у једној кожи, већ је често мења. Са сузама се натерајмо да скинемо са себе све прљаво и старо, заплачимо пред лицем Божјим, како бисмо се Његовом силом обновили. Необновљени људи су мртви духом, и Христос међу њима не пребива. Ево смисла ађеоског питања: „Што тражите Живог међу мртвима? Њега овде нема. Он је васкрсао“. Умро је за грехе наше, а васкрсао за наше искупљење. Да се ми не бисмо угушили у оној прљавштини и буђи, које су одавно постале наша друга природа. Извор: Православие.ру View full Странице
×
×
  • Креирај ново...