Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'мојсије'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. Питање да ли је Мојсије видѣо или није Бога, јесте питање које себи поставља сваки пажљиви читалац Светог Писма. Разлог томе је чињеница да се у Петокњижју у неким стиховима говори да Мојсије није могао видѣти Бога, док се у неким другим одломцима говори да га је видѣо. Ти догађаји су описани у такозваним синајским теофанијама. Без обзира што је Петокњижје настајало у дужем временском периоду, и што је у њега уткано више предања и редакцијских захвата, нужно га је посматрати као завршен и канонски текст. Занимљиво је да су неки ранохришћански егзегети сматрали да се напетости у тексту превазилазе изналажењем скривеног (дубљег) значења. Извѣштај из Изл 33, 18-23 говори о томе да Мојсију није било могуће видѣти Бога: „Опет рече Мојсије: молим те, покажи ми славу своју. А Господ му рече: учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим. И рече: али нећеш моћи видѣти лица мојега, јер не може човѣк мене видѣти и остати жив. И рече Господ: ево мѣсто код мене, па стани на стѣну. И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расѣлину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. Потом ћу дигнути руку своју, и видѣћеш ме с леђа, а лице се моје не може видѣти“. Бог заклања Мојсија руком да га овај не би видѣо ‘с лица’ и допушта му да га види ‘с леђа’. У Изл 3, 6 сам Мојсије „заклони лице своје, јер га би страх гледати у Бога“. Многи описи на посредан или непосредан начин указују на смртни страх од виђења Бога (уп. Изл 19, 10.18; 20, 19; Бр 11, 18; Пнз 5, 2; ИНав 3, 5; 7, 13 итд). У наведеним текстовима, Бог је апсолутно доминантан у односу на творевину, тако да га Мојсије ни на који начин не може ‘опипљиво’ видѣти. Човѣк, чак, ни науме његове на може да зна (уп. Јов 38, 1–42, 6; Ис 55, 8-9), што значи да је Бог ‘по себи’ још недоступнији. Мојсије о Богу зна само то да је он Онај који јесте, а када му се приближава „ступа к примраку у којем бѣше Бог“ (Изл 20, 21). Исто се каже да се на Хориву, иако је Бог с народом говорио ‘лицем у лице’, чуо само звук рѣчи из огња „али лик не видѣсте – ништа осим гласа“ (Понз 4, 12). Међутим, као што је речено, у неким другим стиховима из Петокњижја говори се другачије. Тако се изабрани представници Израила: Мојсије, Арон, Надав, Авијуд и седамдесет старѣшина, послѣ склапања Савеза, попеше на гору и „видѣше Бога Израилова, подножје његовим ногама као да бѣше од драгог камена сафира, сјајем налик самом небу. Он не пружи руке своје на изабранике Израила, него слободно гледаше Бога и једоше и пише“ (Изл 24, 9-11). Нешто касније у тексту се каже да „Господ говораше са Мојсијем лицем у лице, као што говори човѣк с пријатељем својим“ (33, 11). У Поновљеном закону такође стоји: „Лицем у лице Господ је говорио с вама на гори исред огња“ (5, 4). Сличан опис налазимо у Књизи бројева: „Из уста у уста њему (Мојсију) говорим, јасно – а не у загонетци и лик Господњи он гледа…“ (12, 8). Из наведених стихова стиче се утисак да је Бог човѣку сагледив, тј. да су га Мојсије и старешине очима гледали. Овакви ставови библијских писаца доводе нас у позицију да се запитамо да ли је Бог доступан човѣковом виђењу, и у којој мѣри га је могуће видѣти? Наравно, тешко би било прихватити чињеницу да у Петокњижју постоје два потпуно опречна мишљења о могућности виђења Бога, без обзира на више предањских слојева. Поготово што се ова мѣста налазе у оквиру једног наратива (уп. Изл 33). Да би се дошло до ваљаног одговора, битно је увидети теолошке перспективе из којих се говори о Мојсијевом виђењу Бога. Када се текстови темељније проуче долази се до закључка да се у овим описима више крије нека друга теолошка мисао, од питања виђења Бога по себи. Цѣлокупни контекст приповѣсти сугерише да се овде више говори о односу Бога и човека (Мојсија и Израилаца). Наиме, када је реч о текстовима у којима се говори о Мојсијевом виђењу Бога нужно је имати на уму метафоричност језика, с једне стране, као и теолошки смисао таквог исказа, с друге. Преко описа виђења Бога библијски писци више наглашавају идеју стварног Божијег присуства међу Израилцима, него чин Мојсијевог виђења Бога ‘голим оком’. Чин виђења ‘лице у лице’ више говори о међусобном односу Бога и човѣка (Мојсија, Израила), и тиме се истовремено искључује свако посредништво између Бога и изабраног народа. Сам Бог општи са Израилом. ‘Лице у лице’ у овом контексту значи близина и непосредан однос. Бог није странац који човѣка (Израил) гледа из даљине, него је ту уз њега – он га води у Обећану земљу. С друге стране, у теофанијама у којима се Бог не може видѣти наглашавају се божанска слава и моћ, што је био и гарант Божијег обећања. Бог који је извео народ из ропства показује се у свој сили, али управо као такав он може да изабраном народу испуни дато обећање. У противном испуњење обећања би било доведено у питање. Само апсолутно доминантни Бог може неупитно да испуни своје обећање. Тиме се наглашава да су други народи и њихови идоли ништавни у односу на њега. Управо послѣ Божијег ‘јављања у сили’, настаје синајски Савез. Дакле, у оба случаја не говори се о боговиђењу у смислу да ли човѣк може видети Бога или не, тј. да ли је Мојсије и на који начин видео Бога. Теолошки нагласак ових текстова није био на томе. О самој природи боговиђења старосавезни писци не говоре ништа подробније. Циљ теофанија у Старом Савезу био је више да се протумачи воља Божија или да се укаже на његову славу, него да се говори о Богу као таквом. Еванђелист Јован наглашава да је Бог невидљив: „Бога нико није видео никад“ (Јн 1, 18а). Када говоре о Богу, старосавезни писци се користе метафоричким језиком са наглашеним антропоморфизмима, што је и разумљиво. Само виђење Бога је, пак, мистички догађај који превазилази свакодневно искуство, а самим тиме и могућност јасног сведочења тог виђења другима – како је говорио и апостол Павле да су то: „неисказиве речи које човѣку није допуштено говорити“ (2Кор 12, 4). Непосредан сусрет са Богом је чин виђења очима вѣре, тајанствени доживљај и унутрашња интерпретација тога доживљаја. Мојсијево виђење Бога може се сагледати на тај начин, јер он није говорио о Богу какав јесте, него шта хоће. Стога библијски наративи остају у поменутим оквирима, представљајући Мојсија као човѣка који је непосредно сусрео Бога, и који је по Божијој заповѣсти водио народ Израила у земљу коју им је обећао Бог. Извор: Теологија.нет
  2. Логос

    Старац Мојсије Синаит*

    Тим духовним законом управља Бог. Видите, ја данас могу да учиним неко зло, али Бог који види моју немоћ неће дозволити да ми се узврати злом у овом тренутку моје слабости, него га допушта касније, мало по мало, онда када будем имао снаге и благодати, да не бих пао у безнађе. Када увидим да Господ управља мојим животом, лако ми је да Му се препустим и све поверим у Његове руке. Ако нам је Он дао све, па и цео наш живот, кога другог да волим више од Њега? Где да нађем бољег пријатеља? За мене постоји само Он и свим својим бићем окрећем се Њему. Које су Господње заповести? То су заповести о љубави: да љубиш Господа Бога свога и ближњег свога као себе самог. Свети Макарије то појашњава и каже да треба да волим и да применим љубав. Неки схватају љубав као теорију, али љубав није теорија, него делање, и то треба да прихватим својом слободном вољом. Имамо слободну вољу, али је она болесна. Зато се старац Мојсије сваког дана овако моли: “Господе, молим те излечи моју болесну вољу тако да хоћу и желим оно што Ти хоћеш од мене.” Морамо да разумемо да смо болесни и да тражимо помоћ, јер ће нам тада доћи благодат да заволимо. Управо то и свети Макарије наглашава. Он каже да када човек схвати све ово што смо горе навели, од Бога добија благодат. Са њом је могуће да човек оствари и оно што је за њега најтеже. Човек се боји када га Христос позове. Пита се како да то оствари. Свети Макарије на то одговара: “Од тебе се тражи само да то схватиш, а потом ће ти Бог дати благодат да оствариш све оно што су постигли светитељи”. Зар су светитељи били нешто друго од нас? Многи од нас одмахују руком говорећи да то могу само свети. Грешка! Сви смо предодређени да будемо свети! Ми сви сада смо само особе (појединци, јединке, атоми). Атом (у грчком језику ова реч поред тога што означава најмању јединицу материје, има значење: особa, појединaц, јединкa – прим.прев.) је нешто што цепа, а што је и само расцепљено (одатле и атомска енергија). Шта треба да учинимо? Треба да постанемо личности, ипостаси. Бог је личност. Он је ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ. Он је Онај који је био, који јесте и који ће бити. Позвани смо и ми да постанемо личности. То ћемо постићи Његовим благословом и благодаћу. Свети Макарије каже: “Не бојте се. Када будете схватили у себи ту велику истину, да Бог управља свиме, да је Бог наш трајни удео, по речи светог старца Порфирија, онда је све могуће. Тада се човеково срце успокојава, ослађује, тихује. Не пада у агонију због зла у свету, не узнемирава се због проблема личне карте, економске кризе и слично, него све препушта Богу. Мој живот је у Његовим рукама. Мој живот је Његов живот. Све препуштам у Његове руке. Он процењује када ће ме узети Себи. Погледајте како је Језекиљ, који је био веома грешан цар Израиљев, молио Бога да му дарује продужетак живота и добио од Њега петнаест година. Треба и ми да тражимо од Бога да нам дарује време јер још увек нисмо принели плодове покајања. Сваки пут када прилазимо светом Причешћу управо то треба да тражимо: “Господе, прими мене недостојног који ти прилазим и даруј ми (да нам дарује јер нисмо достојни тога што иштемо од Њега) да принесем плод достојан покајања и спасења. Молим Бога да свима нама то дарује. ----------------------------------- * Старац Мојсије Синаит је грчки старац који се подвизава вец 30 година на надморској висини од 2.000 м у једној пећиници која се налази тачно насупрот врха свете планине Синај у Египту. Од његове милостиње живе десетине бедуина са којима у својој пећиници дели храну коју му доносе поклоници. У прилогу је превод разговора са грчким поклоницима из 2012. о смислу човековог живота, духовном закону, двема највећим заповестима Божијим и како да их спроведемо у дело, о болесној вољи цовековој и Божијој благодати која је лечи, о поверењу у Бога и покајању. Са грчког превела Валентина Аврамовић Извор: Српска Православна Црква
  3. Човеков живот добија смисао када схвати да није играчка у рукама судбине и да овај свет није џунгла, као што многи говоре. Зло у свету потиче од нас. Постоји духовни закон у складу са којим нам се узвраћа зло преко људи који нису са Христом и који су својом слободном вољом опредељени да чине зло. Тим духовним законом управља Бог. Видите, ја данас могу да учиним неко зло, али Бог који види моју немоћ неће дозволити да ми се узврати злом у овом тренутку моје слабости, него га допушта касније, мало по мало, онда када будем имао снаге и благодати, да не бих пао у безнађе. Када увидим да Господ управља мојим животом, лако ми је да Му се препустим и све поверим у Његове руке. Ако нам је Он дао све, па и цео наш живот, кога другог да волим више од Њега? Где да нађем бољег пријатеља? За мене постоји само Он и свим својим бићем окрећем се Њему. Које су Господње заповести? То су заповести о љубави: да љубиш Господа Бога свога и ближњег свога као себе самог. Свети Макарије то појашњава и каже да треба да волим и да применим љубав. Неки схватају љубав као теорију, али љубав није теорија, него делање, и то треба да прихватим својом слободном вољом. Имамо слободну вољу, али је она болесна. Зато се старац Мојсије сваког дана овако моли: “Господе, молим те излечи моју болесну вољу тако да хоћу и желим оно што Ти хоћеш од мене.” Морамо да разумемо да смо болесни и да тражимо помоћ, јер ће нам тада доћи благодат да заволимо. Управо то и свети Макарије наглашава. Он каже да када човек схвати све ово што смо горе навели, од Бога добија благодат. Са њом је могуће да човек оствари и оно што је за њега најтеже. Човек се боји када га Христос позове. Пита се како да то оствари. Свети Макарије на то одговара: “Од тебе се тражи само да то схватиш, а потом ће ти Бог дати благодат да оствариш све оно што су постигли светитељи”. Зар су светитељи били нешто друго од нас? Многи од нас одмахују руком говорећи да то могу само свети. Грешка! Сви смо предодређени да будемо свети! Ми сви сада смо само особе (појединци, јединке, атоми). Атом (у грчком језику ова реч поред тога што означава најмању јединицу материје, има значење: особa, појединaц, јединкa – прим.прев.) је нешто што цепа, а што је и само расцепљено (одатле и атомска енергија). Шта треба да учинимо? Треба да постанемо личности, ипостаси. Бог је личност. Он је ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ. Он је Онај који је био, који јесте и који ће бити. Позвани смо и ми да постанемо личности. То ћемо постићи Његовим благословом и благодаћу. Свети Макарије каже: “Не бојте се. Када будете схватили у себи ту велику истину, да Бог управља свиме, да је Бог наш трајни удео, по речи светог старца Порфирија, онда је све могуће. Тада се човеково срце успокојава, ослађује, тихује. Не пада у агонију због зла у свету, не узнемирава се због проблема личне карте, економске кризе и слично, него све препушта Богу. Мој живот је у Његовим рукама. Мој живот је Његов живот. Све препуштам у Његове руке. Он процењује када ће ме узети Себи. Погледајте како је Језекиљ, који је био веома грешан цар Израиљев, молио Бога да му дарује продужетак живота и добио од Њега петнаест година. Треба и ми да тражимо од Бога да нам дарује време јер још увек нисмо принели плодове покајања. Сваки пут када прилазимо светом Причешћу управо то треба да тражимо: “Господе, прими мене недостојног који ти прилазим и даруј ми (да нам дарује јер нисмо достојни тога што иштемо од Њега) да принесем плод достојан покајања и спасења. Молим Бога да свима нама то дарује. ----------------------------------- * Старац Мојсије Синаит је грчки старац који се подвизава вец 30 година на надморској висини од 2.000 м у једној пећиници која се налази тачно насупрот врха свете планине Синај у Египту. Од његове милостиње живе десетине бедуина са којима у својој пећиници дели храну коју му доносе поклоници. У прилогу је превод разговора са грчким поклоницима из 2012. о смислу човековог живота, духовном закону, двема највећим заповестима Божијим и како да их спроведемо у дело, о болесној вољи цовековој и Божијој благодати која је лечи, о поверењу у Бога и покајању. Са грчког превела Валентина Аврамовић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  4. „Ја их некако сагледавам заједно. Чини ми се да је Његош наш Мојсије, а Никола Тесла наш Илија“, рекао је Владика Кирило. Објаснио је да је Његош, као велики пјесник, владар и епископ, поставио, формулисао и дефинисао закон нашега бића. „Он је тај камен и темељ на који се биће нашег народа ослања, а Никола Тесла је громовник Илија, који је ознаменовао и показао свијету да се људском разуму, који се пројављује кроз позитивне науке, које говоре о природи и самим тим о Богу, догодио празник преображења“, казао је он. Објаснио је да свака наука која се истински бави проучавањем природе мора бити боголика, те да се тако кроз Теслу у науци догодио празник преображења. „Он је показао и да је разум људски боголик и да је свјетлост. Он је и засијао том свјетлошћу којом је обасјао читав свијет. Заиста величанствено, иако је то створена свјетлост, али је ипак слика те нетварне свјетлости којом је засијао на Гори преображења преображени Господ“, објаснио је Владика Кирило. О великом научнику говорили су још др Жарко Лековић, др Трипко Драганић и мр Бошко Богетић. У умјетничком дијелу програма учествовали су етно појац Даница Црногорчевић, гитариста Милош Павићевић и гуслар Матија Шћекић. Медијатор вечери била је Љубица Гојковић. Никола Тесла рођен је на јучерашњи дан прије 162 године у Лици, од оца православног свештеника Милутина и мајке Георгине-Ђуке. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. У склопу обиљежавања свјетског дана Николе Тесле синоћ је у крипти храма Христовог Васкресења у Подгорици организовано вече посвећено генијалном српском научнику. Епископ диоклијски и изабрани буеносајрески и јужноцентрално-амерички г. Кирило казао је да кад год размишља о Николи Тесли, не може а да не помисли на Његоша Ловћенског Тајновидца. Прилог радија Светигоре „Ја их некако сагледавам заједно. Чини ми се да је Његош наш Мојсије, а Никола Тесла наш Илија“, рекао је Владика Кирило. Објаснио је да је Његош, као велики пјесник, владар и епископ, поставио, формулисао и дефинисао закон нашега бића. „Он је тај камен и темељ на који се биће нашег народа ослања, а Никола Тесла је громовник Илија, који је ознаменовао и показао свијету да се људском разуму, који се пројављује кроз позитивне науке, које говоре о природи и самим тим о Богу, догодио празник преображења“, казао је он. Објаснио је да свака наука која се истински бави проучавањем природе мора бити боголика, те да се тако кроз Теслу у науци догодио празник преображења. „Он је показао и да је разум људски боголик и да је свјетлост. Он је и засијао том свјетлошћу којом је обасјао читав свијет. Заиста величанствено, иако је то створена свјетлост, али је ипак слика те нетварне свјетлости којом је засијао на Гори преображења преображени Господ“, објаснио је Владика Кирило. О великом научнику говорили су још др Жарко Лековић, др Трипко Драганић и мр Бошко Богетић. У умјетничком дијелу програма учествовали су етно појац Даница Црногорчевић, гитариста Милош Павићевић и гуслар Матија Шћекић. Медијатор вечери била је Љубица Гојковић. Никола Тесла рођен је на јучерашњи дан прије 162 године у Лици, од оца православног свештеника Милутина и мајке Георгине-Ђуке. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
×
×
  • Create New...