Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'мошти'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 51 results

  1. ČUDOTVORNA LOZA SVETOG SIMEONA POMOGLA MNOGIM BRAČNIM PAROVIMA DA STEKNU POTOMSTVO ratstvo manastira Hilandar umoljava sve supružnike koje Gospod Bog blagoslovi porodom po upotrebi grožđa Svetog Simeona, da to jave manastirskoj Upravi. Požarevljani Boban (45) i Slađana Mitić (42) poslije 20 godina zajedničkog života dobili su sina Ognjena. -Kum Draško mi je dao dva zrna grožđa iz manastira Hilandar, od loze koju je posadio Stefan Nemanja. Posrećilo nam se, i sad smo presrećni. Nikad nijesmo gubili nadu da ćemo jednog dana i mi dobiti dijete. Konačno, poslije mnogo godina, dobili smo sina, a ako Bog da, biće ih još, kaže srećni otac Boban. Njegova supruga Slađana kaže da su obilazili mnoge ljekare i institute i svi su im govorili da su rezultati dobri i da će imati porod. -Na sreću, nije nam trebala vantjelesna oplodnja, iako smo se bili dogovorili sa ljekarom, dodaje srećni otac. Bratstvo manastira Hilandar daje pismena uputstva neplodnim supružnicima prikupljena iz Svetog pisma. Loza stara hiljadu i više godina izinikla je na južnoj strani saborne crkve Hilandara. Njeno stablo niče iz zida, na metar i po odstojanja od zemlje, iz groba Svetog Simeona (Stefana Nemanje), koji se nalazi pored istog zida s unutrašnje strane hrama. Hilandarsko predanje o toj lozi kaže: -Kad je od smrti Svetog Simeona (26. februara 1200.) proteklo sedam godina i kad je Sveti Sava došao iz karejske isposnice u manastir da bi pripremio prenos moštiju svoga oca u Srbiju radi mirenja zavađene mu braće, onda su hilandarski monasi neutješno plakali. Tada se Sveti Simeon u snu javi igumanu Metodiju i kaže kako je i koliko potrebno da njegove mošti budu prenijete u rodnu grudu. Zauzvrat i utjehu hilandarskom bratstvu iz praznog njegovog groba iznići će vinova loza i dok ona bude rađala dotle će i njegov blagoslov počivati na Hilandaru. Loza se održala i do naših dana; svake godine, bez izuzetka bogato rađa, i predstavlja veliko čudo Božje. Od njenog ploda razrješuje se neplodnost supružnika koji s vjerom i molitvom prihvate ovo čudotvorno sredstvo. Najstarije sačuvano predanje o ovome potiče iz 1585. godine kada je jedan Turčin doveo svog sina prvijenca da bi ga ostavio u Hilandaru na službu Bogu, jer ga je dobio, kao i drugu svoju djecu, po upotrebi grožđa loze Svetog Simeona. Od onda do danas ovaj sveti srpski pravoslavni manastir neprekidno čudotvorna zrna grožđa dijeli poklonicima, ili ih dostavlja, u naše dane, poštom, onima koji im se pismom obrate. Nekad su iz Rusije vjernici masovno dolazili na Svetu Goru i tražili ovo grožđe. Danas ga potražuju i iz Srbije, Crne Gore i Grčke, jer su, naročito u poslednje vrijeme, rezultati njegove upotrebe zadivljujući. Bratstvo manastira Hilandar umoljava sve supružnike koje Gospod Bog blagoslovi porodom po upotrebi grožđa Svetog Simeona, da to jave manastirskoj Upravi, kako bi se povremenim objavljivanjem toga jačala vjera i drugih bezdjetnih bračnih parova. Pravila korišćenja čudotvornih zrna.. Oni koji žele da po Božjem blagoslovu imaju plod utrobe svoje treba da se obrate molitvama svojim Svetom Simeonu Mirotočivom, koji je bio podvižnik Svete Gore Atoske i dobio dar od Boga da čini čuda – da driješi neplodnost onih supružnika, koji vjerom njemu pribjegavaju. U jedno sledovanje spadaju tri zrna grožđa i jedno parče od orezane loze. Ovo se parče stavlja u litar osvećene vode i od iste uzimaju oba supružnika da piju prije svakog jela za četrdeset dana. Potom uzima suprug jedno zrno grožđa, a supruga preostala dva. Za ovih četrdeset dana supružnici treba da ispunjavaju sledeće pravilo: da jedu samo posnu hranu, da čine svakodnevno po pedeset poklona, dvadeset pet ujutru s molitvom: "Gospode Isuse Hriste Sine Božiji pomiluj nas", i dvadeset pet uveče sa molitvom: "Prepodobni Oče Simeone, moli Boga za nas". Ko želi može da udvostruči poklone, tojest, da doda još pedeset poklona dnevno s molitvom: "Presveta Bogorodice spasi nas". Za to vreme supružnici treba da se uzdržavaju od svoje supružanske postelje. Po isteku tih četrdeset dana supružnici su dužni da se ispovijede i pričeste Svetom tajnom Pričešća i tada će im Gospod, po vjeri njihovoj, blagoslovom svojim podariti plod utrobe njihove. Poslije začeća, za svo vrijeme trudnoće i dojenja djeteta, supružnici su dužni da potpuno prekrate i isključe supružanske odnose i da žive cjelomudreno – u moralnoj čistoti. манастир Лепавина
  2. Ковчег с моштима Светог Маманта (Светог Мамаса) враћене су Морфској митрополији, чије је сада седиште у селу Евриху, у слободном делу те епархије. Светиња се налазила у Саборној цркви Светог Маманта, и кад су Турци 1974. заузели сверни део острва, остала је у том окупираном делу. Сада је враћена цркви у којој су некада почивале. Свети Мамант родом је из Пафлагоније, од родитеља хришћана. Родитељи су му бачени у тамницу, Христа ради. Ту му се упокојио прво отац, па након што га је родила, и мајка. Тако он оста као беба у тамници међу мртвим телима својих родитеља. Ангел Божји јавио се у сну удовици Амији и казао јој је да узме дете из тамнице. Амија га је васпитала у хришћанском духу, а у школи се показа изузетно бистрим. У време гоњења под царем Аврелијаном, Маманта, којем је било тек 15 година, изведоше пред цара. Како се нипошто није хтео одрећи Христа, тукли су га палицама па бацили у море. Ангел га спаси и одведе у планину код Кесарије. Али и ту су га нашли, па га неки идолски жрец прободе трозупцем. Мошти су му чудотворне. Извор: Српска Православна Црква
  3. Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на дан молитвеног спомена Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, у суботу 9. марта Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Пантелејмона у Самограду код Бијелог Поља, поводом преноса ктиторских моштију и завршетка радова на проширењу и обнови манастирског конака. Владици је саслуживало бројно свештенство и монаштво Епархије. Током Светог богослужења у монашки чин је пострижен искушеник Михаило Ћеранић. Он је добио монашко име Пантелејмон и биће настојатељ манастира Самограда. Бесједећи сабранима владика Јоаникије је казао да је данас велики дан за ово свето мјесто и за древну светињу Самоград, у којој се вјерни народ сабира неколико пута годишње. Бог је устројио да смо се сабрали овдје, на Прво и друго Обретење главе Светога Јована Крститеља, који, по његовим ријечима, бдије заједно са Светим Пантелејмоном, великомучеником над овом светињом. „Данас се, нарочито, подсјећамо неколико детаља из његовог живота на које мање обраћамо пажњу, а у животу таквог светитеља све је важно. Наравно, највише обраћамо пажњу на његово главно дјело – крштење нашег Господа Исуса Христа у ријеци Јордану, које је он извршио, али треба да обратимо пажњу и на његову проповијед, на његове ријечи и на његов живот. За њега су многи говорили, мислили и питали се да ли је он Христос. Многи су били склони да повјерују да је он Христос о којем су древни пророци говорили. А он, знајући за такве помисли људи, није хтио да прими ту ријеч ни издалека, него је говорио да он само иде пред Оним Који ће доћи, Коме он није достојан одријешити свеза на обући Његовој“. „Нијесу говорили за њега и мислили да је он Христос само у вријеме његовог живота, него сјећате се када је Христос васкрсао па су неки говорили, а међу њима онај Ирод, који је предао Христа на смрт, говорио је за Јована Крститеља, то устаде Свети Јован Крститељ, кога ја погубих. Гризла га је савјест што је у потпуно помрачењу дозволио дае посјече његове глава у тамници као божјем праведнику. И он је био склон да повјерује да је Свети Јован васкрсао и да се он јавља апостолима Господњим. И још. када данас прослављамо Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, видимо да се његова глава појављивала, израњала из дубине земље и тиме заправо свједочила Васркрсење Христово, јер је његова глава, послије посјечења, била сахрањена на друго мјесто, даље од његовог тијела, јер су се и тада злочинци бојали ако сахране главу заједно са тијелом да ће се глава спојити са тијелом и да ће, опет, Свети Јован опет оживјети. Склањали су његову главу на недолична мјеста, и, опет, било је оних и тада који су знали да је то гријех, па је једна побожна жена склонила његову главу на друго мјесто, чесно сахранила, али се задуго није знало гдје. Прво обретење Светога Јована Крситеља је онај догађај када је неки подвижник, из првих хришћанских времена, копао да себи направи склониште и ту нашао главу Светог Јована Крститеља. Тамо је данас велики храм и велика светиња. Он је ту живио и молио се пред главом његовом, а уочи своје кончине, опет, је сакрио главу на исто мјесто, јер још није била дошла слобода хришћанству. А следећи пут, то јесте Друго обретење, такође, се помиње када је, опет, нађена његова глава. И сваки пут је било Божанско откривење да је то, заиста, глава Светог Јована Претече, она је ношена до Цариграда и по цијелој малој Азији. Говори се да се данас скрива у једној џамији у Дамаску. Не зна се да ли је то тачно, и ако јесте, то сигурно није без неког нарочитог Божјег промисла, јер као што је Свети Јован Крститељ био Претеча Христов и за свог живота, он остаје и даље Његов Претеча. То што се његова глава данас налази у Сирији може значити много“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије. Владика је испричао да му је један свештеник из Антиохијске патријаршије, гдје је данас највеће страдање, да рођени муслимани Сиријци нијесу тако злочести као што се нама чини и да хришћани са традиционалним муслиманима у Сирији немају никаквих проблема, те да нико од њих није отишао у терористе. “Него су отишли они који су васпитавани на Западу, изманипулисани од стране запада, фантизовани, иструментализовани и злоупотребљени да би радили за велику империју. То народ у Сирији осјећа и зна. То лицемјерство дањашњег свијета је превршило сваку мјеру“, казао је Владика. Владика будимљанско-никшићки Јоаникије је навео да, славећи данас, истовремено, и празник Преподобних и богоносних отаца и матера, који су у монаштву Богу угодили, у ову суботу, у древној светињи манастиру Самоград био је и монашки постриг. „Наш досадашњи брат Михаило постао је отац Пантелејмон, примио је име по Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону, а то име значи свемилостив. Милосрђе је, на то нас Господ увијек подсјећа, најпречи начин да се спашавамо, да будемо незлобиви и милосрдни. Ко има те двије врлине и ко их је стекао он је врло близу Христа Господа, увијек, својом чистотом, добротом, незлобивошћу, а посебно милорсђем. Нека нашем оцу Пантелејмону, који је истовремено и настојатељ ове свете обитељи, славног и древног Самограда, нека Свети великомученик Пантелејмон, буде помоћник и исцјелитељ. Да исцијели његове душевне немоћи и слабости, да се његовом службом овдје зацијеле старе ране ових светиња, јер су давно разрушене. Ко зна колико је људи овдје страдало за ове светиње. Ево, полако васкрсава овај манастир, израња из дубине земље као и глава Светог Јована Крститеља. Овдје имамо двије светиње као два Обретења главе Светог Јована Крститеља. Старе, древне и давно порушене светиње, али, које ништа нијесу изгубиле од своје светости, иако су порушене. Јер, тамо гдје је сишла Божја благодат и Божја милост то је мјесто свето за свагда. Нека буде на здравље и спасење ова служба и Велики Часни спасоносни пост прије Васкрсења Христовог, који започињемо“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Ктиторске мошти похрањене у манастир Владика је истакао да је данас важан дан, када су обретене ктиторске мошти, које су нађене у доњој цркви Усековања главе Јована Крститеља, док је у горњем манастиру, гдје је откривен ктиторски гроб нађен само дио костију. „Археолози су, недавно, радили на откривању темеља ове древне светиње и нашли су неповријеђен гроб, један златни крст у гробу и ове свете мошти, које су заиста велика утјеха нама који се овдје сабирамо, иако они још нису прибројани лику светих, али их ми их поштујемо као ктиторе. Вјерујемо да су они угодили Богу и да их је Он обдарио својом милошу и да их је посветио“, казао је владика Јоаникије, истичући да никада не идемо испред, да свједочимо о светости прије него се сами пројаве, али да оне заслужују наше поштовање, пошто су то ктиторске кости и нађене су послије толико вијекова неповријеђене, доносећи нам велику утјеху. Владика је казао да су мошти положене у храм и да више неће бити изложене понижењу, већ на мјесту гдје се непрестано врши богослужење. Нажалост, то није случај са костима из горње цркве, гдје је, такође, био ктиторски гроб. „У њему смо нашли само неколико костију, ко зна шта је вријеме учинило или разни пљачкаши. Не можемо о томе ништа знати. Али, и тамо смо нашли неколико костију, и те мошти ћемо чесно опрати, окадити и почаствовати да буду у храму гдје се врши богослужење“, бесједио је Владика Јоаникије, пожеливши вјернима да им ове мошти буду на здравље и спасење. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. У среду и четвртак, 24. и 25. октобра 2018. године, у оквиру вечерње службе од 17 часова биће служена служба светим мученицима, а мошти ће бити изнешене верном народу на поклоњење и целивање. После повлачења српске војске и дела становништва преко Старе Србије и Албаније на Крф, дошло је до стравичних злочина на окупираном делу наше земље у Сурдулици и њеној околини. Бугарске окупационе власти су вршиле злочине над виђенијим Србима, посебно из Источне Србије, Вардарске Македоније и са Косова. Убијен је велики број свештеника, свештеномонаха, учитеља, судија, трговаца, официра, деце, а међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић), игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. Сурдулица је последње место пре бугарске границе, где су Срби спремани да буду интернирани и ангажовани на тежак и присилан рад у Бугарској. Али, по тајним списковима из места из којих су слати заробљеници, многи нису прешли границу већ су скончали у околини Сурдулице. То сведоче места где су после рата пронађени остаци побијених Срба: Дубока долина (на улазу у Сурдулицу из правца Владичиног Хана), Влашки дол (на путу за село Алакинце), Калифер (код данашњег Санаторијума према селу Ћурковица), Попов мост, Занкова ливада, Радичева њива, Тршина ливада и многа друга. Савезничке комисије су 1918. године, по завршетку рата, посетиле Сурдулицу и у Паризу 1919. године, на француском језику објавиле документа о бугарским злочинима. Доказана су свирепа убиства Срба цивила од стране бугарске окупационе војске. Амерички новинар Вилијам Драјтон даје посебан извештај, а др Арчибалд Рајс даје процену од три хиљаде убијених, наводећи локације, начин убијања и имена непосредних извршилаца. Ово су идентификоване жртве. Укупан и тачан број жртава је далеко већи. Посмртни остаци мученика су после рата у десетинама сандука похрањени у спомен-костурници, изграђеној у склопу спомен-школе за образовање ратне сирочади, изнад некадашњег сабирног логора за одвођење страдалника у Бугарску. Школу са костурницом освештао је тадашњи Патријарх српски Димитрије, у присуству краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, бројних епископа и министара. До Другог Светског рата сваке године на Видовдан помен жртвама обележаван је светом Литургијом и парастосом. У априлу 1941. године Сурдулица поново пада под бугарску окупациону власт. Бугари су костурницу потпуно демолирали и оскрнавили, а у јесен 1943. године и сравнили са земљом. Кости побијених Срба тајно су закопане на старом сурдуличком гробљу, тако да нико од мештана није знао где се тачно налазе. После Другог светског рата комунистичка власт је затирала истину, па није било могуће покренути питање о обнови спомен-костурнице. То се десило тек крајем 80-их година 20. века, али се због ратова и распада СФРЈ стало са обновом. Историја спомен-костурнице у Сурдулици је историја српског народа у Вардарској Србији, Косову и Метохији, Источној и Јужној Србији - пуна несрећа, затирања и заташкивања злочина. На иницијативу председника Удружења „Стара Сурдулица“ проф. др Томислава Радојичића, са Грађевинског факултета у Нишу, обнова је почела крајем 2003. а завршена 2006. године. Почетком 2009. године, при изради породичне гробнице (породице Лакићевић и Хасал, преци мати Фотине, игуманије манастира Бешка на Скадарском језеру), на старом сурдуличком гробљу, пројавиле су се кости Сурдуличких мученика. До краја године оне су очишћене и похрањене у 18 сандука, а 29. маја 2010. године свечано су пренете у крипту обновљене Спомен-костурнице. Пренос моштију је пропраћен низом духовних и културних манифестација, а богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици било је централни догађај. По позиву Епископа врањског г. Пахомија, свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода Српске Православнењ Цркве, Преосвећени Епископ браничевски г. Игњатије, који је са надлежним архијерејем, свештенством и монаштвом Епархије врањске служио свету Литургију и парастос мученицима. Тиме је, једним делом, дуг према недужно постарадалим Србима одужен са надом да су мученици коначно, после скоро једног века, нашли свој мир. Желећи да расветли и сачува трајни спомен српским жртвама над којима су за време окупације Србије искаљени гнев и мржња бугарског окупатора према свему што је било српско, Православна Епархија врањска, Институт за савремену историју из Београда, Народни музеј из Лесковца и Филозофски факултет из Ниша, организовали су октобра 2015. године међународни научни скуп у Сурдулици и Лесковцу, под називом „Бугарска окупација југа Србије (1915-1918) у Првом светском рату“. Сви радови и закључци тродневног скупа сабрани су и штампани у зборнику, а један од закључака био је и да се упути молба Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у Београду да се Сурдулички мученици уврсте у Календар Светих. Са молбом Црквено-општинског управног одбора ЦО Сурдулица и Одлукама Савета и ЕУО Епархије врањске, Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије доставио је 1. априла 2016. године на разматрање предлог Светом Архијерејском Сабору да се Сурдулички мученици приброје у Календар Светих Православне Цркве. На редовном заседању 24. маја 2017. године у Српској Патријаршији у Београду, Свети Архијерејски Сабор у Календар Светих уврстио је Сурдуличке мученике страдале у Сурдулици од бугарског окупатора - њих око 3000 из окупиране Србије од 1915. до 1918. године, међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. За дан празновања одређен је 29. мај, дан када су 2010. године њихове свете мошти похрањене у обновљену спомен-костурницу. Тропар, глас 8: Свете Цркве предивни украси, учитељи побожности, живота јеванђелског узори, свештеномученици Викентије и Владимире, и сви Сурдулички мученици, Христа крвљу посведочисте, Њега сада молите усрдно за спасење душа наших. Кондак, глас 8: Ходите, верни, да достојно прославимо претке своје, што вери и роду до смрти дивно служаху; нож и пламен смирено претрпеше и у Царству Христовом венац мученика примише. Са пољима и горама пчињским од срца им ускликнимо: Радујте се, Свети мученици Сурдулички, похвало рода нашега! СВЕТИ СУРДУЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС! протојереј Небојша Стојадинов и протојереј Синиша Пиљановић, Епархија врањска Извор: Српска Православна Црква
  5. Са благословом Преосвећеног Епископа врањског г. Пахомија, делић моштију Светих сурдуличких мученика трајно ће се налазити у Вазнесењској цркви у центру Београда, као посебан дар том светом храму и грађанима Београда. У среду и четвртак, 24. и 25. октобра 2018. године, у оквиру вечерње службе од 17 часова биће служена служба светим мученицима, а мошти ће бити изнешене верном народу на поклоњење и целивање. После повлачења српске војске и дела становништва преко Старе Србије и Албаније на Крф, дошло је до стравичних злочина на окупираном делу наше земље у Сурдулици и њеној околини. Бугарске окупационе власти су вршиле злочине над виђенијим Србима, посебно из Источне Србије, Вардарске Македоније и са Косова. Убијен је велики број свештеника, свештеномонаха, учитеља, судија, трговаца, официра, деце, а међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић), игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. Сурдулица је последње место пре бугарске границе, где су Срби спремани да буду интернирани и ангажовани на тежак и присилан рад у Бугарској. Али, по тајним списковима из места из којих су слати заробљеници, многи нису прешли границу већ су скончали у околини Сурдулице. То сведоче места где су после рата пронађени остаци побијених Срба: Дубока долина (на улазу у Сурдулицу из правца Владичиног Хана), Влашки дол (на путу за село Алакинце), Калифер (код данашњег Санаторијума према селу Ћурковица), Попов мост, Занкова ливада, Радичева њива, Тршина ливада и многа друга. Савезничке комисије су 1918. године, по завршетку рата, посетиле Сурдулицу и у Паризу 1919. године, на француском језику објавиле документа о бугарским злочинима. Доказана су свирепа убиства Срба цивила од стране бугарске окупационе војске. Амерички новинар Вилијам Драјтон даје посебан извештај, а др Арчибалд Рајс даје процену од три хиљаде убијених, наводећи локације, начин убијања и имена непосредних извршилаца. Ово су идентификоване жртве. Укупан и тачан број жртава је далеко већи. Посмртни остаци мученика су после рата у десетинама сандука похрањени у спомен-костурници, изграђеној у склопу спомен-школе за образовање ратне сирочади, изнад некадашњег сабирног логора за одвођење страдалника у Бугарску. Школу са костурницом освештао је тадашњи Патријарх српски Димитрије, у присуству краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, бројних епископа и министара. До Другог Светског рата сваке године на Видовдан помен жртвама обележаван је светом Литургијом и парастосом. У априлу 1941. године Сурдулица поново пада под бугарску окупациону власт. Бугари су костурницу потпуно демолирали и оскрнавили, а у јесен 1943. године и сравнили са земљом. Кости побијених Срба тајно су закопане на старом сурдуличком гробљу, тако да нико од мештана није знао где се тачно налазе. После Другог светског рата комунистичка власт је затирала истину, па није било могуће покренути питање о обнови спомен-костурнице. То се десило тек крајем 80-их година 20. века, али се због ратова и распада СФРЈ стало са обновом. Историја спомен-костурнице у Сурдулици је историја српског народа у Вардарској Србији, Косову и Метохији, Источној и Јужној Србији - пуна несрећа, затирања и заташкивања злочина. На иницијативу председника Удружења „Стара Сурдулица“ проф. др Томислава Радојичића, са Грађевинског факултета у Нишу, обнова је почела крајем 2003. а завршена 2006. године. Почетком 2009. године, при изради породичне гробнице (породице Лакићевић и Хасал, преци мати Фотине, игуманије манастира Бешка на Скадарском језеру), на старом сурдуличком гробљу, пројавиле су се кости Сурдуличких мученика. До краја године оне су очишћене и похрањене у 18 сандука, а 29. маја 2010. године свечано су пренете у крипту обновљене Спомен-костурнице. Пренос моштију је пропраћен низом духовних и културних манифестација, а богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици било је централни догађај. По позиву Епископа врањског г. Пахомија, свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода Српске Православнењ Цркве, Преосвећени Епископ браничевски г. Игњатије, који је са надлежним архијерејем, свештенством и монаштвом Епархије врањске служио свету Литургију и парастос мученицима. Тиме је, једним делом, дуг према недужно постарадалим Србима одужен са надом да су мученици коначно, после скоро једног века, нашли свој мир. Желећи да расветли и сачува трајни спомен српским жртвама над којима су за време окупације Србије искаљени гнев и мржња бугарског окупатора према свему што је било српско, Православна Епархија врањска, Институт за савремену историју из Београда, Народни музеј из Лесковца и Филозофски факултет из Ниша, организовали су октобра 2015. године међународни научни скуп у Сурдулици и Лесковцу, под називом „Бугарска окупација југа Србије (1915-1918) у Првом светском рату“. Сви радови и закључци тродневног скупа сабрани су и штампани у зборнику, а један од закључака био је и да се упути молба Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве у Београду да се Сурдулички мученици уврсте у Календар Светих. Са молбом Црквено-општинског управног одбора ЦО Сурдулица и Одлукама Савета и ЕУО Епархије врањске, Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије доставио је 1. априла 2016. године на разматрање предлог Светом Архијерејском Сабору да се Сурдулички мученици приброје у Календар Светих Православне Цркве. На редовном заседању 24. маја 2017. године у Српској Патријаршији у Београду, Свети Архијерејски Сабор у Календар Светих уврстио је Сурдуличке мученике страдале у Сурдулици од бугарског окупатора - њих око 3000 из окупиране Србије од 1915. до 1918. године, међу њима и Митрополит скопски Викентије (Крџић), Епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Светог Прохора Пчињског Владимир (Протић) са целокупним братством. За дан празновања одређен је 29. мај, дан када су 2010. године њихове свете мошти похрањене у обновљену спомен-костурницу. Тропар, глас 8: Свете Цркве предивни украси, учитељи побожности, живота јеванђелског узори, свештеномученици Викентије и Владимире, и сви Сурдулички мученици, Христа крвљу посведочисте, Њега сада молите усрдно за спасење душа наших. Кондак, глас 8: Ходите, верни, да достојно прославимо претке своје, што вери и роду до смрти дивно служаху; нож и пламен смирено претрпеше и у Царству Христовом венац мученика примише. Са пољима и горама пчињским од срца им ускликнимо: Радујте се, Свети мученици Сурдулички, похвало рода нашега! СВЕТИ СУРДУЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС! протојереј Небојша Стојадинов и протојереј Синиша Пиљановић, Епархија врањска Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа бачког господина др Иринеја, Преосвештени Епископ бихаћко-петровачки господин Сергије је служио свету Литургију у храму Вазнесења Господњег у Чуругу. Епископу Сергију саслуживaли сy: Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, викар Епископа бачког, архимандрит Василије, игуман манастира Клисине, као и већи број свештеника и ђакона Епархије бачке, а уз молитвено присуство мноштва верног народа Чуруга и околних места. Преосвештени Владика Сергије је у својој беседи између осталог нагласио да је Јеванђеље пут спасења и да слушајући Јеванђеље у време свете Литургије, бивамо духовно увођени у врхунац тог сабрања, у сједињење са Сâмим Сином Божјим, кроз Његово истинско Тело и Крв. После заамвоне молитве, Преосвештени Владика Сергије се још једном обратио верном народу, заблагодаривши Господу што смо управо ми генерација која је удостојена пројаве Светих мученика Божјих, уједно заблагодаривши и Архипастиру пуноће Цркве Сина Божјег у Бачкој, Преосвештеном Владици Иринеју, на благослову да део моштију од сада почива међу Медљанцима досељеним у Чуруг због ратних недаћа, а на духовно снажење и свих верника у Чуругу и у Епархији бачкој. Епископ Исихије је у име Епископа бачког Иринеја изразио благодарност госту на овом великом дару, којим је Епархија бачка у духовном смислу неисказано обогаћена. Бобослужбеном благољепију допринели су својим учешћем хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, као и хор Световазнесенског храма у Чуругу. Свете мошти преподобномученика Серафима, Авакума и Мардарија, за чије се време страдања тачно не зна, су пронађене по Божјем промислу 11. октобра 2006. године, на локалитету Црквиште, код села Медна у Босни и Херцеговини. Од седамдесетих година прошлог века, ови угодници Божји су се на чудесан, умом необухватљив начин јављали у више наврата, тада девојчици-пастирици, а данас богољубивој парохијанки Петри Тегелтији из Чуруга, која је и указала на место где се налазе мошти. Данас се у Медној налази новосаграђени манастир, а од недавно је у тој светињи засејано и прво семе новог сестринства. Извор: Епархија бачка
  7. У Недељу 21. по Педесетници, 8/21. октобра 2018. године, прослављен је догађај преношења дела моштију Светих преподобномученика медљанских, Серафима игумана и Авакума и Мардарија, јеромонахâ из манастира Медне, Епархије бихаћко-петровачке у Световазнесенски храм у Чуругу. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Благословом Његовог Преосвештенства, Епископа бачког господина др Иринеја, Преосвештени Епископ бихаћко-петровачки господин Сергије је служио свету Литургију у храму Вазнесења Господњег у Чуругу. Епископу Сергију саслуживaли сy: Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, викар Епископа бачког, архимандрит Василије, игуман манастира Клисине, као и већи број свештеника и ђакона Епархије бачке, а уз молитвено присуство мноштва верног народа Чуруга и околних места. Преосвештени Владика Сергије је у својој беседи између осталог нагласио да је Јеванђеље пут спасења и да слушајући Јеванђеље у време свете Литургије, бивамо духовно увођени у врхунац тог сабрања, у сједињење са Сâмим Сином Божјим, кроз Његово истинско Тело и Крв. После заамвоне молитве, Преосвештени Владика Сергије се још једном обратио верном народу, заблагодаривши Господу што смо управо ми генерација која је удостојена пројаве Светих мученика Божјих, уједно заблагодаривши и Архипастиру пуноће Цркве Сина Божјег у Бачкој, Преосвештеном Владици Иринеју, на благослову да део моштију од сада почива међу Медљанцима досељеним у Чуруг због ратних недаћа, а на духовно снажење и свих верника у Чуругу и у Епархији бачкој. Епископ Исихије је у име Епископа бачког Иринеја изразио благодарност госту на овом великом дару, којим је Епархија бачка у духовном смислу неисказано обогаћена. Бобослужбеном благољепију допринели су својим учешћем хор Свети Јован Крститељ из Бачке Паланке, као и хор Световазнесенског храма у Чуругу. Свете мошти преподобномученика Серафима, Авакума и Мардарија, за чије се време страдања тачно не зна, су пронађене по Божјем промислу 11. октобра 2006. године, на локалитету Црквиште, код села Медна у Босни и Херцеговини. Од седамдесетих година прошлог века, ови угодници Божји су се на чудесан, умом необухватљив начин јављали у више наврата, тада девојчици-пастирици, а данас богољубивој парохијанки Петри Тегелтији из Чуруга, која је и указала на место где се налазе мошти. Данас се у Медној налази новосаграђени манастир, а од недавно је у тој светињи засејано и прво семе новог сестринства. Извор: Епархија бачка View full Странице
  8. Да све буде по поретку и благообразно, како веле стари, побринули су се хор Свети Стефан Дечански, као и катихета Давид Бајац, који су својим умилним појањем показали сву важност неговања музичке вештине у богослужбеној пракси Цркве. Овај дан је био од нарочитог значаја за парохијане Алмашког храма, јер је Вископречасни прота Миливој, по заамвоној молитви, изнео мошти Светих мученика сурдуличких на целивање. Затим је, током пригодне беседе, обзнанио лаосу Божјем да ће се убудуће, током читаве литургијске године, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, у Алмашком храму савршавати вечерње богослужење – средом и петком, са изношењем моштију. Средом ће се у склопу вечерњег служити Акатист Часном Крсту Господњем, због посебног карактера подвига мучеништва, а петком – Молебни канон Пресветој Богородици, због Богородичине иконе која се у Алмашком храму чувала до 1848. године и која је уживала особито поштовање народа. Извор: Радио Беседа
  9. У недељу 20. по Педесетници и на празник Покрова Пресвете Богородице 14/1. октобра текуће године, Божанственом Литургијом у храму Света Три Јерарха у Новом Саду началствовао је високопречасни протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, архијерески намесник новосадски први. Проти Миливоју су саслуживали свештеници при Алмашком храму – протопрезвитер Бранко Вујиновић – настојатељ храма, и протопрезвитер Славко Ћирин. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Да све буде по поретку и благообразно, како веле стари, побринули су се хор Свети Стефан Дечански, као и катихета Давид Бајац, који су својим умилним појањем показали сву важност неговања музичке вештине у богослужбеној пракси Цркве. Овај дан је био од нарочитог значаја за парохијане Алмашког храма, јер је Вископречасни прота Миливој, по заамвоној молитви, изнео мошти Светих мученика сурдуличких на целивање. Затим је, током пригодне беседе, обзнанио лаосу Божјем да ће се убудуће, током читаве литургијске године, а по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, у Алмашком храму савршавати вечерње богослужење – средом и петком, са изношењем моштију. Средом ће се у склопу вечерњег служити Акатист Часном Крсту Господњем, због посебног карактера подвига мучеништва, а петком – Молебни канон Пресветој Богородици, због Богородичине иконе која се у Алмашком храму чувала до 1848. године и која је уживала особито поштовање народа. Извор: Радио Беседа View full Странице
  10. Са благословом Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила и Патријарха српског Г. Иринеја, у четвртак 11. октобра 2018. године у 13 часова у Светосавском храму на Врачару молитвено ће бити дочекане мошти двадесет руских ростовско-јарославских светитеља, из Спасо-Јаковлевског Димитрева, мушког манастира града Ростова Великог Епархије јарославске. Мошти светих отаца руских биће доступне благоверном народу на поклоњење и целивање до суботе, 13. октобра (до 10 часова), када ће наставити свој молитвени ход по Србији. У посебно припремљеном ковчежићу налазе се честице моштију: св. Благоверног великог кнеза Александара Невског, Преподобног Сергеја игумана Радонежског и све Русије чудотворца, Преподобног Корнилија Переславског, Преподобног Даниила Переславског, Преподобног Никите столпника Переславског, Благоверног кнеза Василија Јарославског, Благоверног кнеза Андреја Смоленског Переславског чудотворца, св. Иакова епископа Ростовског, Благоверног кнеза Романа Углическог, св. Исаије епископа Ростовског, св. Игнатија епископа Ростовског, св. Игнатија епископа Кавказског (Брјанчанинова), Благоверног кнеза Константина Јарославског, св. мученика Агафангела митрополита Јарославског, Преподобног Авраамија Ростовског чудотворца, св. Димитрија митрополита Ростовског, Отрока-страстотерпца Иоанна Чеполосова и Благоверних кнежева Феодора, Давида и Константина. * Мошти руских светитеља у Епархији жичкој Мошти поменутих руских светитеља ће 13. октобра бити пренесене у Епархију жичку - у Ивањицу - у 15.00 часова биће свечани дочек у порти Цркве Светог цара Константина и Царице Јелене, а истога дана ће у Дому културе Ивањица у 18.00 часова бити одржана свечана Академија. У Жичкој епархији мошти ће остати до 11. новембра. Извор: Храм св. Саве радио словољубве
  11. Са благословом Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила и Патријарха српског Г. Иринеја, у четвртак 11. октобра 2018. године у 13 часова у Светосавском храму на Врачару молитвено ће бити дочекане мошти двадесет руских ростовско-јарославских светитеља, из Спасо-Јаковлевског Димитрева, мушког манастира града Ростова Великог Епархије јарославске. Мошти светих отаца руских биће доступне благоверном народу на поклоњење и целивање до суботе, 13. октобра (до 10 часова), када ће наставити свој молитвени ход по Србији. У посебно припремљеном ковчежићу налазе се честице моштију: св. Благоверног великог кнеза Александара Невског, Преподобног Сергеја игумана Радонежског и све Русије чудотворца, Преподобног Корнилија Переславског, Преподобног Даниила Переславског, Преподобног Никите столпника Переславског, Благоверног кнеза Василија Јарославског, Благоверног кнеза Андреја Смоленског Переславског чудотворца, св. Иакова епископа Ростовског, Благоверног кнеза Романа Углическог, св. Исаије епископа Ростовског, св. Игнатија епископа Ростовског, св. Игнатија епископа Кавказског (Брјанчанинова), Благоверног кнеза Константина Јарославског, св. мученика Агафангела митрополита Јарославског, Преподобног Авраамија Ростовског чудотворца, св. Димитрија митрополита Ростовског, Отрока-страстотерпца Иоанна Чеполосова и Благоверних кнежева Феодора, Давида и Константина. * Мошти руских светитеља у Епархији жичкој Мошти поменутих руских светитеља ће 13. октобра бити пренесене у Епархију жичку - у Ивањицу - у 15.00 часова биће свечани дочек у порти Цркве Светог цара Константина и Царице Јелене, а истога дана ће у Дому културе Ивањица у 18.00 часова бити одржана свечана Академија. У Жичкој епархији мошти ће остати до 11. новембра. Извор: Храм св. Саве радио словољубве View full Странице
  12. Икона са моштима свечано је дочекана од стране ректора Белгородске духовне Семинарије протојереја Алексеја Куренкова, студената и верног народа. После заамвовне молитве служено је прослављење иконе Богомајке Почајевске и Светим сурдуличким мученицима. Након величања мученицима, ректор је прочитао молитву за мир на Косову и Метохији. Верни народ је такође узео учешћа у саборној молитви. Извор: Српска Православна Црква
  13. У десету Недељу по Духовима, 5. августа 2018. године, када Руска Православна Црква прославља празник Почајевске иконе Богородице, у капелу Белгородске духовне семинарије свечано је унета икона са моштима Светих сурдуличких мученика. Икону коју је даривао Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, донела је гђа Викторија Николајевна Рјапухина, директор Института за српски језик и комуникацију при Технолошком Универзитету у Белгороду. Икона са моштима свечано је дочекана од стране ректора Белгородске духовне Семинарије протојереја Алексеја Куренкова, студената и верног народа. После заамвовне молитве служено је прослављење иконе Богомајке Почајевске и Светим сурдуличким мученицима. Након величања мученицима, ректор је прочитао молитву за мир на Косову и Метохији. Верни народ је такође узео учешћа у саборној молитви. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  14. Главна прослава била је ноћна Литургија и литија у част Царских мученика, у којој је учествовало сто хиљада верника из целог света. Круна светковина било је целивање моштију Свете Јелисавете, велике војвоткиње и новомученице, у Екатеринбургу и Алапајевском. Око 60 хиљада верника изашло је да искаже своју љубав и поштовање светој мученици, извештава Екатеринбургшка епархија. Извор: Српска Православна Црква
  15. Овогодишње обележавање Царских дана на Уралу било је посебно значајно и свечано - стогодишњица погубљења Светих царских мученика 17. јула и погубљења велике војвоткиње и сестре царице Александре Свете Јелисавете, Варваре и великог војводе Сергеја Михаиловича Романова, кнезова Јована Константиновича, Константина Константиновича, Игора Константиновича и Владимира Павловича Палеја и секретара великог војводе Сергеја Фјодора Ремеза 18. јула. Свечаности су трајале од 12. до 21. јула 2018. године, а предводио их је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил. Главна прослава била је ноћна Литургија и литија у част Царских мученика, у којој је учествовало сто хиљада верника из целог света. Круна светковина било је целивање моштију Свете Јелисавете, велике војвоткиње и новомученице, у Екатеринбургу и Алапајевском. Око 60 хиљада верника изашло је да искаже своју љубав и поштовање светој мученици, извештава Екатеринбургшка епархија. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  16. На празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, 17. маја 2018. године, верни народ Епархије ваљевске обрадован је великом милошћу и благодаћу Божјом - из манастира Светог Нектарија на Егини стигао је делић моштију Светог Егинског Чудотворца. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин тог дана дочекао је велики дар на београдском аеродрому „Никола Тесла“. -Када је авион слетео и када сам угледао свете мошти, осетио сам се лако и чудесно, то је благодат Божја преко Светог Нектарија, рекао је Владика за Радио „Источник“ Епархије ваљевске. Након дочека моштију на београдском аеродрому, Преосвећени Владика Милутин је донео свете мошти у Епископску резиденцију у Ваљеву, где су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић, протојереј Ненад Марковић и јереј Игор Илић отпојали тропар Светом Нектарију на српском и грчком језику. У параклису Светог Јована Крститеља у Епископској резиденцији је одслужен молебан за здравље српског народа, јер Светог Нектарија у помоћ највише позивају они који су оболели од малигних обољења. Епископ Милутин у изјави за Радио „Источник“ Епархије ваљевске, не кријући срећу због доласка моштију, рекао је да је скоро три године разматрао како Светог Нектарија да доведе међу Србе. -Размишљајући шта да чиним као Епископ, схватио сам да би било добро да имамо једно светилиште, духовну болницу где би се наш народ молио и тражио утеху. Нема човека да није болестан, а захваљујући Нато бомбардовању, многи су оболели од рака. Владика је указао да је Свети Нектарије био оболео од „најгоре болести“ и да се као светитељ за живота лако борио са болешћу, и Бог га је зато обдарио даром чудотворства. -Његове мошти су нетљене, чудотворне и мироточиве и Господ силом својом преко Светог Нектарија исцељује оболеле, истакао је епископ Милутин који је у договору са свештеницима благословио да се у Ваљеву подигне храм посвећен Светом Нектарију. Светиња још није завршена, али радови су увелико у току и Владика каже да би требало у септембру месецу ове године храм да буде освештан. -Благослов је Божји да је манастир Светог Нектарија Егинског на Егини дао део моштију Светог Нектарија a Божија је промисо била да мошти баш на Спасовдан стигну у Ваљево, подвлачи владика Милутин. На питање како ће верни моћи да целивају и да се поклоне моштима Светог Нектарија, Преосвећени је рекао да ће мошти прво бити пронете на Духовски понедељак (славу града Ваљева) у свечаној литији, а затим ће бити положене у храм Светог Нектарија Егинског, који се налази на ушћу Градца у Колубару. -Наш народ је диван и било би лепо да свако дође и осети ту благодат и нађе утеху код Светог Нектарија, каже Владика, истичучи да нам треба више радости и благодати. Лепо је отићи на Егину, поклонити се тој дивној светињи. Али, ко из неког разлога није у могућности да то учини, може се поклонити моштима Светог Нектарија у Ваљеву, закључио је владика Милутин. Извор: Епархија ваљевска СПЦ
  17. На празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, 17. маја 2018. године, верни народ Епархије ваљевске обрадован је великом милошћу и благодаћу Божјом - из манастира Светог Нектарија на Егини стигао је делић моштију Светог Егинског Чудотворца. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин тог дана дочекао је велики дар на београдском аеродрому „Никола Тесла“. -Када је авион слетео и када сам угледао свете мошти, осетио сам се лако и чудесно, то је благодат Божја преко Светог Нектарија, рекао је Владика за Радио „Источник“ Епархије ваљевске. Након дочека моштију на београдском аеродрому, Преосвећени Владика Милутин је донео свете мошти у Епископску резиденцију у Ваљеву, где су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић, протојереј Ненад Марковић и јереј Игор Илић отпојали тропар Светом Нектарију на српском и грчком језику. У параклису Светог Јована Крститеља у Епископској резиденцији је одслужен молебан за здравље српског народа, јер Светог Нектарија у помоћ највише позивају они који су оболели од малигних обољења. Епископ Милутин у изјави за Радио „Источник“ Епархије ваљевске, не кријући срећу због доласка моштију, рекао је да је скоро три године разматрао како Светог Нектарија да доведе међу Србе. -Размишљајући шта да чиним као Епископ, схватио сам да би било добро да имамо једно светилиште, духовну болницу где би се наш народ молио и тражио утеху. Нема човека да није болестан, а захваљујући Нато бомбардовању, многи су оболели од рака. Владика је указао да је Свети Нектарије био оболео од „најгоре болести“ и да се као светитељ за живота лако борио са болешћу, и Бог га је зато обдарио даром чудотворства. -Његове мошти су нетљене, чудотворне и мироточиве и Господ силом својом преко Светог Нектарија исцељује оболеле, истакао је епископ Милутин који је у договору са свештеницима благословио да се у Ваљеву подигне храм посвећен Светом Нектарију. Светиња још није завршена, али радови су увелико у току и Владика каже да би требало у септембру месецу ове године храм да буде освештан. -Благослов је Божји да је манастир Светог Нектарија Егинског на Егини дао део моштију Светог Нектарија a Божија је промисо била да мошти баш на Спасовдан стигну у Ваљево, подвлачи владика Милутин. На питање како ће верни моћи да целивају и да се поклоне моштима Светог Нектарија, Преосвећени је рекао да ће мошти прво бити пронете на Духовски понедељак (славу града Ваљева) у свечаној литији, а затим ће бити положене у храм Светог Нектарија Егинског, који се налази на ушћу Градца у Колубару. -Наш народ је диван и било би лепо да свако дође и осети ту благодат и нађе утеху код Светог Нектарија, каже Владика, истичучи да нам треба више радости и благодати. Лепо је отићи на Егину, поклонити се тој дивној светињи. Али, ко из неког разлога није у могућности да то учини, може се поклонити моштима Светог Нектарија у Ваљеву, закључио је владика Милутин. Извор: Епархија ваљевска СПЦ View full Странице
  18. НЕДЕЉА РАСЛАБЉЕНОГ 29. 04 2018. ГОД. НОВО ЧУДО СВЕТОГ НЕКТАРИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У ЈАГОДЊАКУ У нашем светом храму у Јагодњаку смо служили Свету Литургију у 9 часова. Литургији је поред наших верника, присуствовала група верника из Републике Српске. После Свете Литургије Прота Слободан је отворио кивот Св. Нектарија, да прочита молитву свим присутнима. На радост свих нас, на стаклу над моштима су се виделе капљице светога мира. Синоћ смо служили Акатист Св. Нектарију и није било ништа, данас сам отворио кивот пред свима и сви смо били сведоци овога чуда Божијег. Свети Некатрије помози нам твојим светим молитвама, твоје присуство је више него очигледно у нашем светом храму. Данас се баш тако хтело, да сви присутни посведоче ово чудо Божије! Радуј се Свети Нектарије, Архијереју Божији! Протојереј Слободан Мајкић
  19. Извор:https://www.facebook.com/profile.php?id=1504322654&hc_ref=ARTaEX6u_hWe_yLHaXdGjDhNC_vtq9HcYbee_5v2_OeKHDhdln75kj8w709QHGMfnYw&fref=nf НЕДЕЉА РАСЛАБЉЕНОГ 29. 04 2018. ГОД. НОВО ЧУДО СВЕТОГ НЕКТАРИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА У ЈАГОДЊАКУ У нашем светом храму у Јагодњаку смо служили Свету Литургију у 9 часова. Литургији је поред наших верника, присуствовала група верника из Републике Српске. После Свете Литургије Прота Слободан је отворио кивот Св. Нектарија, да прочита молитву свим присутнима. На радост свих нас, на стаклу над моштима су се виделе капљице светога мира. Синоћ смо служили Акатист Св. Нектарију и није било ништа, данас сам отворио кивот пред свима и сви смо били сведоци овога чуда Божијег. Свети Некатрије помози нам твојим светим молитвама, твоје присуство је више него очигледно у нашем светом храму. Данас се баш тако хтело, да сви присутни посведоче ово чудо Божије! Радуј се Свети Нектарије, Архијереју Божији! Протојереј Слободан Мајкић View full Странице
  20. Председник Владимир Путин је у интервјуу за филм „Валаам“, чији је одломак приказан у програму „Вести недеље“ на телевизији „Россия 1“, упоредио комунизам са хришћанством, а поштовање Лењинове мумије у маузолеју са поштовањем моштију светитеља. Руском председнику је постављено питање како су се грађани Русије у моралном смислу изменили од периода када је земља била у расулу током револуције и после ње, када је манастир Валаам био затворен, и да ли је вера (не само православна) одиграла неку улогу у томе. „Можда ћу рећи нешто што се некоме неће допасти, али рећи ћу оно што мислим”, одговорио је Путин. „Пре свега, та вера нас је увек пратила. Она је постајала све јача када је нашој земљи и нашем народу било посебно тешко. Било је врло тешких година богоборства, када су убијани свештеници и уништавани храмови, али у исто време је стварана нова религија”. Шеф руске државе је додао да је комунистичка идеологија заправо веома слична хришћанству, јер проповеда слободу, братство, једнакост, правду, тј. све што је утемељено још у Светом Писму. „Тамо све то постоји. А какав је кодекс градитеља комунизма? То је сублимација, својеврстан примитивни извадак из Библије. Они нису ништа ново смислили”, рекао је Путин. Руски лидер је упоредио поштовање Лењинове мумије у тој „новој религији” са поштовањем светих моштију у хришћанству. „Тадашња нова власт у суштини није ништа ново смислила. Она је само прилагодила својој идеологији оно што је човечанству већ одавно било познато”, закључио је он. Иван Мељников, први заменик председавајућег Централног комитета Комунистичке партије Руске Федерације, прокоментарисао је ове Путинове речи, истакавши да оне „врло корисно и аргументовано ублажавају све крајности везане за тему маузолеја“. „У том смислу се његове тезе могу оценити само позитивно“, рекао је он за „РИА Новости“. Подсећамо да је питање сахране мумифицираних посмртних остатака предводника бољшевичке револуције већ годинама једна од актуелних тема о којима се расправља у руском друштву. Недавно је руководилац Чеченије Рамзан Кадиров предложио да се сахрани оно што је остало од Лењиновог тела. На тај предлог је реаговао председник Комунистичке партије Руске Федерације Генадиј Зјуганов позивајући на „смиреност” и тврдећи да се тело вође револуције чува у складу са православним канонима.
×
×
  • Create New...