Jump to content

Search the Community

Showing results for tags 'мотиви'.



More search options

  • Search By Tags

    Type tags separated by commas.
  • Search By Author

Content Type


Forums

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Categories

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Categories

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Find results in...

Find results that contain...


Date Created

  • Start

    End


Last Updated

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 9 results

  1. Марш „Опроштај словенске жене” Руса Василија Агапкина, посвећен Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата, изведен је 1941. када је Хитлерова војска била под Москвом, како би се подигао морал руским војницима. Нотно издање салонске мазурке „Косовка девојка” од Чеха Милоша Брожа, Архив Музиколошког института САНУ (лево), Насловна страна издања композиције „Из Београда и околине” од Чеха Јосифа Бродила, Библиотека Матице српске (Фотографије из књиге „Срби и европ­ски ком­по­зи­то­ри”) Познати светски аутори попут Брамса, Листа, Дворжака и Рубинштајна стварали су своје композиције на основу српских мотива. За два века било их је чак 228, колико је наведено у књизи „Срби и европски идентитет – српска музика и Срби у делима европских композитора, од 19. до почетка 21. века” Дејана Томића, у издању РТС-а и Музеја Војводине. Реч је о ствараоцима из Шведске, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Италије, Швајцарске, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Русије, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске. Како су они долазили до наших мотива у претходна два века? – Вук Караџић је својим записима српских народних песама побудио изузетно интересовање у тадашњој културној Европи. Те песме су превођене на разне језике и тако су композиторима биле доступне па су на њих компоновали музику. Представе су посвећиване личностима из српске историје па се у њима изводила и српска песма, као што је то био комад с певањем „Црни Ђорђе или Освајање Београда од Турака”, Иштвана Балога, за коју је музику написао Габор Матраи. Занимљив је случај са „Краљем валцера”, Јоханом Штраусом Сином, који је захваљујући добијеним нотним записима Јосифа Шлезингера српских народних песама у Новом Саду, компоновао кадриле посвећене кнезу Михајлу Обреновићу и кнезу Александру Карађорђевићу, „Српски марш”, оперету „Јабуку” и друге – наглашава Дејан Томић, дугогодишњи музички уредник у Радио-телевизији Нови Сад. Страни ствараоци долазили су међу Србе, као што је то случај са Чесима, који су попуњавали празнину недовољно музички образованих људи код нас током друге половине 19. века. У то време млади Срби одлазе на музичко школовање у европске центре и сигурно су и они својим професорима указивали на лепоту српске народне музике, који су стварали дела на основу тих музичких тема. – Многи страни солисти долазили су да одржавају концерте овде и за те прилике обрађивали српске мотиве да би изразили своје поштовање према публици, али и успеси српског народа у борбама за ослобођење инспирисали су многе ауторе да својим делима величају те победе. Тако рецимо четири француска композитора у свом одушевљењу посвећују нам песме у време Првог светског рата: Робер Лалу, Анри Куртоа, Фредерик Отјеро и Морис Шваб – подсећа Дејан Томић. Издваја и чувено дело „Словенски марш” Чајковског, чији је оригинални наслов Српско-руски марш, опере „Опсада Београда” Стивена Сторача из 1791. која је изведена у Лондону, Даблину, Единбургу и Њујорку; „Освајање Београда” Константина Јулијуса Бекера, изведену 1848. у Лајпцигу; „Црногорци”, Армана Лимнандера, чија је премијера у Паризу 1849, а опере „Ђурађ Бранковић”, Ференца Еркела 1874. у Будимпешти. – Зашто се не чује „Српска фантазија” чувеног Римског Корсакова, која је имала премијеру 1867. у Петербургу, а у Београду тек 1909. године? Бојан Суђић је са здруженим оркестрима новосадске и београдске академије извео „Српску фантазију” и то је изазвало одушевљење у новосадској Синагоги, што указује да би публика желела да чује те композиције. Снимци овог дела налазе се и на носачима звука, али руских оркестара. Треба поменути и „Србско оро”, за четири клавира четвороручно, Немца Фрање Коха, који је презиме похрватио и сада је познат као Кухач. Ту је и марш Василија Агапкина, „Опроштај словенске жене” из 1912, посвећен српској „јунакињи са Куманова”, Београђанки Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата. Она је била и у редовима оних који су са мајором Гавриловићем међу последњим браниоцима Београда. Рањавана, понела је 13 одликовања. Прошла је албанску голготу, учествовала у пробоју Солунског фронта. Марш је био изузетно популаран, а када је Хитлерова војска била под Москвом 1941. овај марш изведен је на Црвеном тргу да подигне морал руским војницима – каже наш саговорник. Интересовање странаца за српске мотиве, додаје, опада у тренутку када овде стасавају наши школовани у Бечу, Прагу, Будимпешти, Паризу, Минхену и Лајпцигу: Корнелије Станковић, Стеван Мокрањац, Исидор Бајић, Петар Коњовић, Петар Стојановић, Стеван Христић, Миленко Пауновић и други чија су дела извођена на европским сценама, иако је странаца било и у последњим деценијама 20. века: Џон Вулриџ, Руђеро Кијеза, Фрацпетер Гебелс, Павел Клапил, Хајнц Лемерман, Андрес Сеговија, Режис Фамлар. – Нама остаје задатак, и потреба, ради подизања самопоштовања и поноса да знамо да су се српским мотивима бавили: Бела Барток, Франц Шуберт, Ханс Хубер, Милош Брож, Јосиф Бродил, Франц фон Супе, Јозеф Сук, Макс Регер, Лудвиг Минкус, Франц Лехар, Карл Леве, Леош Јаначек, Александар Глазунов, Фердинан Бајер, Аулин Тор... Много је дела која вреде да се изведу и сниме у Србији, и уђу у школе, јер бисмо тиме показали захвалност странцима који су посветили пажњу Србији и српском народу – каже Дејан Томић. Аутор: Мирјана Сретеновић Извор: Политика
  2. О књизи су говорили: Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, господин Зоран Гутовић, директор Издавачке куће Православна реч, господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, господин Драган Станић, председник Матице српске и аутор. Владика Иринеј је рекао да је главни ток ове поезије хришћански, православни и светосавски. Важно је препознати те мотиве, што је аутор и учинио, указати на њихов значај у васпитном процесу наше деце и омладине. Присуство, исцељујуће и отрежњујуће, спасавајуће дејство Јеванђеља Христовог, које смо кроз дуги низ покољења и столећа упијали са гусала и из ових стихова. Ова поезија је сведочила Христово Јеванђеље и није била мање аутентична него онај надахнути, богонадахнути текст Јеванђеља, зато што га је верно преносила, његов дух је верно преносила, навео је Епископ бачки. Владика је аутору и издавачу од срца честитао, и свима искрено препоручио да читају ову књигу. Господин Гутовић је навео да о јединственој духовној мисији Издавачке куће Православна реч сведочи и чињеница да је ова установа седам пута добила најпрестижније признање Међународног сајма књига у Београду – Издавачки подухват године. Професор Драган Станић, председник Матице српске је рекао да књига проте Сава Јовића показује како је наша народна култура грађена не само са оном свешћу о дубинским димензијама које су везане за митско предање, него и са пуним утицајем Хришћанства. Прота је указао на многе сегменте у којима се појављује недвосмислено хришћански дух у нашој епици. Указујући на мотив праштања и милосрђа, славе, мотив греха, покајања, правде, светости, храма. Колико су само манастири и цркве присутни у нашој народној поезији. Све што се дешавало у народном животу, дешавало се увек на таквим местима, оценио је Станић, додајући да је ова књига уметничка вредност првога реда. Директор Библиотеке Матице српске је казао да је аутор књиге Јеванђељски мотиви у епским народним песмама, својом утанчаном речју посведочио да у нашој епској народној песми има много Бога. У њој лежи велика верска снага и велика морална свест. Онај најобухватнији део, у чијој су основи Јеванђељски мотиви, њен је сржни улог, поручио је г. Селимир Радуловић. Аутор дела, протопрезвитер-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, заблагодарио је говорницима који су представили књигу и издавачу који је препознао вредност и значај тематике. Отац Саво је поручио да је наша дужност да, епске народне песме које су вековима биле чуване и очуване, и ми преносимо нашим потомцима. Представљање књиге је увеличала и уметница Катарина Гојковић, која је извела три песме косовске тематике. Отац Саво Б. Јовић одбранио је 2013. године докторску тезу под називом Методички приступ епским народним песмама са Јеванђељским мотивима. На предлог Епископа бачког г. Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Издавачкој кући Православна реч из Новог Сада, орден Светог Саве другог степена, поводом двадесетпетогодишњице постојања и у знак признања за допринос очувању традиције. Извор: Епархија бачка
  3. Капитална студија Јеванђељски мотиви у епским народним песмама, аутора протопрезвитера-ставрофора Сава Б. Јовића, представљена је 15. децембра 2017. године, у свечаној дворани Матице српске. Том приликом, Издавачка кућа Православна реч, која је и објавила наведену књигу, прославила је двадесет и пет година успешног рада. -ФОТОГАЛЕРИЈА- О књизи су говорили: Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, господин Зоран Гутовић, директор Издавачке куће Православна реч, господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, господин Драган Станић, председник Матице српске и аутор. Владика Иринеј је рекао да је главни ток ове поезије хришћански, православни и светосавски. Важно је препознати те мотиве, што је аутор и учинио, указати на њихов значај у васпитном процесу наше деце и омладине. Присуство, исцељујуће и отрежњујуће, спасавајуће дејство Јеванђеља Христовог, које смо кроз дуги низ покољења и столећа упијали са гусала и из ових стихова. Ова поезија је сведочила Христово Јеванђеље и није била мање аутентична него онај надахнути, богонадахнути текст Јеванђеља, зато што га је верно преносила, његов дух је верно преносила, навео је Епископ бачки. Владика је аутору и издавачу од срца честитао, и свима искрено препоручио да читају ову књигу. Господин Гутовић је навео да о јединственој духовној мисији Издавачке куће Православна реч сведочи и чињеница да је ова установа седам пута добила најпрестижније признање Међународног сајма књига у Београду – Издавачки подухват године. Професор Драган Станић, председник Матице српске је рекао да књига проте Сава Јовића показује како је наша народна култура грађена не само са оном свешћу о дубинским димензијама које су везане за митско предање, него и са пуним утицајем Хришћанства. Прота је указао на многе сегменте у којима се појављује недвосмислено хришћански дух у нашој епици. Указујући на мотив праштања и милосрђа, славе, мотив греха, покајања, правде, светости, храма. Колико су само манастири и цркве присутни у нашој народној поезији. Све што се дешавало у народном животу, дешавало се увек на таквим местима, оценио је Станић, додајући да је ова књига уметничка вредност првога реда. Директор Библиотеке Матице српске је казао да је аутор књиге Јеванђељски мотиви у епским народним песмама, својом утанчаном речју посведочио да у нашој епској народној песми има много Бога. У њој лежи велика верска снага и велика морална свест. Онај најобухватнији део, у чијој су основи Јеванђељски мотиви, њен је сржни улог, поручио је г. Селимир Радуловић. Аутор дела, протопрезвитер-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, заблагодарио је говорницима који су представили књигу и издавачу који је препознао вредност и значај тематике. Отац Саво је поручио да је наша дужност да, епске народне песме које су вековима биле чуване и очуване, и ми преносимо нашим потомцима. Представљање књиге је увеличала и уметница Катарина Гојковић, која је извела три песме косовске тематике. Отац Саво Б. Јовић одбранио је 2013. године докторску тезу под називом Методички приступ епским народним песмама са Јеванђељским мотивима. На предлог Епископа бачког г. Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Издавачкој кући Православна реч из Новог Сада, орден Светог Саве другог степена, поводом двадесетпетогодишњице постојања и у знак признања за допринос очувању традиције. Извор: Епархија бачка View full Странице
  4. У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду, која је до последњег места била испуњена љубитељима књиге, данас је представљено дело које је у основи докторска теза коју је аутор одбранио 2013. године не Учитељском факултету Универзитета у Београду. Представљању књиге присуствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније и моравички Антоније. Уводно слово и благослов данашњем скупу произнео је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је казао да је докторска дисертација уваженог проте Саве Јовића драгоцена бесцен књига у овом времену када помало заборављамо историју и традицију и да указује на епску песму која је одржала наш народ у најтежем времену. -Захваљујући необразованим али људима пуног духа и љубави, преносила се истина путем предања, са колена на колено, а то што се песмом преносило је суштина Новог завета и Јеванђеља. Све истине хришћанске налазе се у народној песми, а праведни песник који је проносио епску народну песму живео је вером и Јеванђељем Христовим, рекао је патријарх Иринеј подсећајући и да су најумнији људи попут Николе Тесле и Михајла Пупина налазили узор и снагу у епској песми. Говорећи о нашем времену, првојерарх Српске Цркве је указао да је данас мало скрајнуто наше духовно благо и да се њему мора указати већа пажња, а задатак наше просвете и веронауке јесте да приближи младима улогу и значај народне епске песме. -У том духу, смислу и циљу и јесте књига Јеванђељски мотиви у епским народним песмама протојереја-ставрофора др Саве Јовић, а књига врши пуну мисију на Њиви Господњој. Многобројној публици обратили су се и г. Зоран Гутовић, директор издавачке куће Православна реч која је издавач књиге, и проф. др. Александар Јовановић који је и потписао предговор књиге. Он је присутне упознао са методологијом и структуром књиге: -Анализе протојереја-ставрофора др Сава Јовића су нам осветлиле и оно што смо до сада осећали и фрагментарно знали: свет епских јунака - карактеристичан по физичкој снази, оружју, сјајној одећи и оклопима, моћним коњима, двобојима - у српској народној поезији прожет је духовношћу и служењем највишим етичким идеалима, а то је оно што нашу епику чини уметнички изузетно вредном и истовремено значајном за морално васпитање српског народа. Аутор је анализирао 60 песама са јеванђељским мотивима из Вукових књига народне епске поезије, укључиво и све одговарајуће из наставног програма за основну школу. Ово је први пут да су у нас издвојене, пописане и анализиране песме са хришћанским мотивима. Проф. др Зона Мркаљ, писац поговора књиге која ће бити на ползу свима, казала је између осталог: -При читању, истиче се да је рукопис намењен младима, али и њиховим учитељима и наставницима, као и да надилази оквире до сада постојећих интерпретација наше народне епике и упућује на потребу за преиспитивањем разумевања поступака јунака у њој. Зато се Јеванђељски мотиви у епским народним песмама могу читати не само као монографија намењена настави књижевности и веронауке, већ као збирка прича о вредности добра, племенитости, милосрђа, намењена сваком појединцу који на живот гледа божанским очима... Пажљиво читање књиге крстоносног проте Јовића омогућава нам да разумемо на којим вредностима почивају људске слободе, којима се у савремено доба најчешће тежи, а књига сагледава истовремено и три нераздвојива аспекта: књижевноинтерпретативни, наставни (тј. методички) и васпитни односно морални. Из многих разлога, па и ових, претходно наведених, књига оца Саве Јовића јесте књига која треба да дође до сваког нашег ученика и студентских богословских школа и факултета, као и вероучитеља, када ће се она показати у свом пуном светлу. Надахнуто је говорио и академик Матија Бећковић: -Речено је да је српска народна поезија - рачун српства пред светом. Ми бисмо поводом књиге крстоносца др Саве Јовића могли додати - не само рачун пред светом него и пред Богом... На крају данашњег сабрања присутнима се обратио и аутор дела Јеванђељски мотиви у епским народним песмама протојереј-ставрофор др Саво Јовић који је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју на благослову, подршци и слову о овом сочињенију, као и свима који су допринели да књига угледа светло дана. Крстоносни прота Саво Јовић је казао да се време и околности у којима су настајале народне песме чини различитим од времена данашњег, али једно им је заједничко: потреба за заједништвом. Отац Саво је споменуо да је у наше време приметно да смо изложени оку и уху других на друштвеним мрежама и да виртуелни свет који се нуди савременом човеку чини да он постаје заједничар са самим собом, али се нада да до тога неће у потпуности доћи и његов позив је да ми као наследници сопствене културе помогнемо да се у нама пробуди оно што је племенито и непролазно. Данашњем празнику књиге присуствовали су високопреподобни архимандрити Стефан, настојатељ Спомен-храма Светог Саве на Врачару, и Нифонт из манастира Богородице Тројеручице у Богоштици; протојереји-ставрофори др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; и Предраг Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; и проф. др Владимир Вукашиновић и Мирко Вилотић, архијерејски заменик Епископа шабачког; ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве; др Зоран Недељковић, управник Патријаршијске библиотеке; представнци Архива Српске Православне Цркве, Информативне службе Српсле православне Цркве, листова Православље, Гласник и Светосавско звонце, Радија Слово љубве, службеници Патријаршије српске, проф. др Димитрије Калезић, проф. Горан Раденковић и бројне угледне личности јавног и културног живота престонице и многобројних медија који су испољили видну заинтересованост. Директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић као и његови сарадници др Марко Николић и г. Гаврило Грбан увеличали су представљање књиге у Дому Војске Србије где је у својству домаћина и организатора скупа био пуковник Стевица Карапанџин. У име начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића промоцији је присуствовао пуковник Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије. У уметничком делу програма учествовали су хор Станковић, певачка група Вез, етно појац и композитор Љубомир Манасијевић, гуслар Бојана Пековић као и драмски уметници Ана Сакић и Виктор Савић. Извор: Српска Православна Црква
  5. У Дому Војске Србије у Београду 17. октобра 2017. године представљена књига Јеванђељски мотиви у епским народним песмама протојереја-ставрофора др Сава Б. Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. - ФОТОГАЛЕРИЈА У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду, која је до последњег места била испуњена љубитељима књиге, данас је представљено дело које је у основи докторска теза коју је аутор одбранио 2013. године не Учитељском факултету Универзитета у Београду. Представљању књиге присуствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније и моравички Антоније. Уводно слово и благослов данашњем скупу произнео је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је казао да је докторска дисертација уваженог проте Саве Јовића драгоцена бесцен књига у овом времену када помало заборављамо историју и традицију и да указује на епску песму која је одржала наш народ у најтежем времену. -Захваљујући необразованим али људима пуног духа и љубави, преносила се истина путем предања, са колена на колено, а то што се песмом преносило је суштина Новог завета и Јеванђеља. Све истине хришћанске налазе се у народној песми, а праведни песник који је проносио епску народну песму живео је вером и Јеванђељем Христовим, рекао је патријарх Иринеј подсећајући и да су најумнији људи попут Николе Тесле и Михајла Пупина налазили узор и снагу у епској песми. Говорећи о нашем времену, првојерарх Српске Цркве је указао да је данас мало скрајнуто наше духовно благо и да се њему мора указати већа пажња, а задатак наше просвете и веронауке јесте да приближи младима улогу и значај народне епске песме. -У том духу, смислу и циљу и јесте књига Јеванђељски мотиви у епским народним песмама протојереја-ставрофора др Саве Јовић, а књига врши пуну мисију на Њиви Господњој. Многобројној публици обратили су се и г. Зоран Гутовић, директор издавачке куће Православна реч која је издавач књиге, и проф. др. Александар Јовановић који је и потписао предговор књиге. Он је присутне упознао са методологијом и структуром књиге: -Анализе протојереја-ставрофора др Сава Јовића су нам осветлиле и оно што смо до сада осећали и фрагментарно знали: свет епских јунака - карактеристичан по физичкој снази, оружју, сјајној одећи и оклопима, моћним коњима, двобојима - у српској народној поезији прожет је духовношћу и служењем највишим етичким идеалима, а то је оно што нашу епику чини уметнички изузетно вредном и истовремено значајном за морално васпитање српског народа. Аутор је анализирао 60 песама са јеванђељским мотивима из Вукових књига народне епске поезије, укључиво и све одговарајуће из наставног програма за основну школу. Ово је први пут да су у нас издвојене, пописане и анализиране песме са хришћанским мотивима. Проф. др Зона Мркаљ, писац поговора књиге која ће бити на ползу свима, казала је између осталог: -При читању, истиче се да је рукопис намењен младима, али и њиховим учитељима и наставницима, као и да надилази оквире до сада постојећих интерпретација наше народне епике и упућује на потребу за преиспитивањем разумевања поступака јунака у њој. Зато се Јеванђељски мотиви у епским народним песмама могу читати не само као монографија намењена настави књижевности и веронауке, већ као збирка прича о вредности добра, племенитости, милосрђа, намењена сваком појединцу који на живот гледа божанским очима... Пажљиво читање књиге крстоносног проте Јовића омогућава нам да разумемо на којим вредностима почивају људске слободе, којима се у савремено доба најчешће тежи, а књига сагледава истовремено и три нераздвојива аспекта: књижевноинтерпретативни, наставни (тј. методички) и васпитни односно морални. Из многих разлога, па и ових, претходно наведених, књига оца Саве Јовића јесте књига која треба да дође до сваког нашег ученика и студентских богословских школа и факултета, као и вероучитеља, када ће се она показати у свом пуном светлу. Надахнуто је говорио и академик Матија Бећковић: -Речено је да је српска народна поезија - рачун српства пред светом. Ми бисмо поводом књиге крстоносца др Саве Јовића могли додати - не само рачун пред светом него и пред Богом... На крају данашњег сабрања присутнима се обратио и аутор дела Јеванђељски мотиви у епским народним песмама протојереј-ставрофор др Саво Јовић који је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју на благослову, подршци и слову о овом сочињенију, као и свима који су допринели да књига угледа светло дана. Крстоносни прота Саво Јовић је казао да се време и околности у којима су настајале народне песме чини различитим од времена данашњег, али једно им је заједничко: потреба за заједништвом. Отац Саво је споменуо да је у наше време приметно да смо изложени оку и уху других на друштвеним мрежама и да виртуелни свет који се нуди савременом човеку чини да он постаје заједничар са самим собом, али се нада да до тога неће у потпуности доћи и његов позив је да ми као наследници сопствене културе помогнемо да се у нама пробуди оно што је племенито и непролазно. Данашњем празнику књиге присуствовали су високопреподобни архимандрити Стефан, настојатељ Спомен-храма Светог Саве на Врачару, и Нифонт из манастира Богородице Тројеручице у Богоштици; протојереји-ставрофори др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; и Предраг Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; и проф. др Владимир Вукашиновић и Мирко Вилотић, архијерејски заменик Епископа шабачког; ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве; др Зоран Недељковић, управник Патријаршијске библиотеке; представнци Архива Српске Православне Цркве, Информативне службе Српсле православне Цркве, листова Православље, Гласник и Светосавско звонце, Радија Слово љубве, службеници Патријаршије српске, проф. др Димитрије Калезић, проф. Горан Раденковић и бројне угледне личности јавног и културног живота престонице и многобројних медија који су испољили видну заинтересованост. Директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић као и његови сарадници др Марко Николић и г. Гаврило Грбан увеличали су представљање књиге у Дому Војске Србије где је у својству домаћина и организатора скупа био пуковник Стевица Карапанџин. У име начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића промоцији је присуствовао пуковник Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије. У уметничком делу програма учествовали су хор Станковић, певачка група Вез, етно појац и композитор Љубомир Манасијевић, гуслар Бојана Пековић као и драмски уметници Ана Сакић и Виктор Савић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Најновијом књигом прота Саво Б. Јовић указује да је епска поезија израз народног стваралаштва и традиције који је неодвојив од хришћанске културе и црквености, као и да је Православно хришћанство формативни оквир српске културе и потврда њеног вековног трајања. После христијанизације у 7. веку, затим и успешне мисије Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика петочисленика (у 9. и 10. веку), српски народ је ушао у период раних средњовековних држава. Међутим, све је то била припрема за ону епоху културног узлета светородне династије Немањића, коју су зацртали крајем 12. и почетком 13. века својим радом Стефан Немања (Свети Симеон Мироточиви) и његови синови Стефан Првовенчани (Св. Симон) и равноапостолни просветитељ нашег народа Св. Сава, први архиепископ српски. Поимање историје као сарадње са Божијом вољом, вишевековна култура задужбинарства и изградње велелепних споменика (цркава и манастира), затим појава Косовског завета кроз судар са исламским завојевачем Балканског полуострва помогао је Србима да време туркократије преброде као самосвестан и поносан народ. Суноврат племства на Косову „грдном судилишту“ није уништио елиту код Срба. Парадигма предводника поробљене нације, како је то ипак уметнички осетио историчар Стојан Новаковић (1842–1915) у своме заборављеном историјском роману, остали су „калуђер и хајдук“. Свештеномонах је и даље чувао снагу средњовековне писмености, а хајдук је носио жељу за променом социјално наметнутог лошег положаја. Али, и једног и другог повезивао је епос. По том епосу, песмама из различитих историјских циклуса, српски народ је препознаван као нација и пре времена националног препорода у Европи који је дошао са временом рационализма („рационалне илуминације“). Историјска успомена на „честите краљеве и цареве“, „Србље витезове“, јунаке Косовске вечере, Милоша Обилића, цара „Шћепана“, Светога Саву, „цара“ Немању и многе друге, има у себи много више од једне фактографске нагомиланости. Она је значила и лекцију етике за породичне заједнице и чланове братстава окупљених око огњишта, јер су то били они јунаци који су поштовали „часни крст“, били су то заветни синови народа који се бори за „слободу златну“, а таквих је било „помало“. Дакле, једна племенита мањина чији пример треба подражавати. Етичку снагу народне епске поезије препознали су, о њој говорили и писали, а неке од епских песама и преводили (од 18. до краја 19. века): Алберто Фортис, Адам Мицкиевич, Висарион Бјелински, Александар Пушкин, Никола Томазео, Јохан Волфганг Гете, Леополд Ранке, Валтер Скот, Џон Локхарт и многи други. У европској култури српска епска поезија је феномен који не заостаје за великим еповима и који има своју вредност. Цикличност и повезаност историјских догађаја, њихова слојевитост, није код Срба изнедрила комплетан еп, попут Илијаде или Одисеје, али значај националне епике, управо због једног моралног зрачења је немерљив. Један Бановић Страхиња и његов поступак праштања остављао је без текста представнике европског грађанског друштва почетком и средином 19. века. О њему се приповедало и писали су се књижевно-историјски трактати. Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић аутор је изванредне и надахнуте студије Јеванђељски мотиви у епским народним песмама коју је издала „Православна реч“. Аутор нам кроз редове пружа културно-историјско и ерминевтичко тумачење народних десетерачких песама из збирки Вука Стефановића Караџића, разоткривајући јеванђељске и хришћанске мотиве српске епске поезије. Ову студију је писао човек који се афирмисао у црквеном животу и по свом научном и публицистичком раду је одавно препознат као оригиналан стваралац. Такође, етичке поруке српске епске поезије разумева и преноси човек који је својом антејском припадношћу тик уз завичај највећег српског гусларског рапсода Филипа Вишњића, творца неких од најлепших и најјачих десетерачких стихова Вукових збирки. Студија проте Саве Б. Јовића о јеванђељским мотивима у српској епској поезији подељена је на дванаест поглавља у којој су обрађени мотиви о праштању, самарјанском милосрђу, крсној слави, покајању, вечној правди и чувању од греха, о храму као месту сабрања и молитве, затим мотиви Тајне Вечере и Евхаристије, као и човекољубивог односа према робовима и слугама, о задужбинарству, љубави према Богу и ближњем, светости и светитељима, вере у Христа и саборни значај Свете Литургије. Мањи део студије обухвата методички прилог који може да помогне наставницима у спровођењу наставних циљева и педагошкој употреби песама са хришћанским мотивима. Пишчево излагање није лишено културно-историјског контекста и једног временски хоризонталног приступа, али са друге стране, један богословски приступ омогућио му је да у епским песмама пронађе јасније видљиве или на први мах „сакривене“ јеванђељске и хришћанске мотиве око којих се свијало певање народних певача, много пута анонимних еода и рапсода, преносилаца народног генија. Јеванђељска, новозаветна потка мотива као што су крсна слава, задужбинарство, човекољубље према нижим друштвеним слојевима, не зависи строго од утицаја текста Новог Завета, колико од једног хришћанског и литургијског етоса кога је у српском народу кроз векове неговала Православна Црква. Ауторово упоређивање народне „славарице“ са богослужбеним текстом свештене Проскомидије показује колико је црквена култура обузимала стваралачки импулс не само гуслара, преноситеља народног памћења, него и обичне људе, баштинике и учеснике у тајни Косовског Завета и Свете Евхаристије, а који су живели стиховима: „Иако смо изгубили царство, душе наше губити немојмо!“ Ова књига ће остати сигуран приручник и путеводитељ свим љубитељима српске усмене историје, тј. епске поезије, која има педагошки, етички и философски значај, која у својим недрима крије мотиве карактеристичне за остварења светске књижевности. За проту Саву Б. Јовића српска епика јесте пре свега једна „Библија у стиховима“, препевано и препричано Свето Писмо, а које се у народну душу уврежило посредством плодотворног утицаја Православља. За богослове ће нарочито бити значајан онај део студије „Јеванђељски мотиви у епским народним песмама“ који приказује саборни значај Свете Литургије, показујући богословско разумевање и истанчани догматски православни дух народних певача. Студија протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића написана је не само рукама које су држале перо, него и рукама литурга који узноси Свете Дарове, али исто тако и рукама човека животног искуства који је више од нас разумео сужња Тодора оног епског јунака што је у ропству служио Крсну славу, а светитељ га избавио „од тамнице проклете“. мр Радован Пилиповић Извор: Српска Православна Црква
  7. Најновијом књигом прота Саво Б. Јовић указује да је епска поезија израз народног стваралаштва и традиције који је неодвојив од хришћанске културе и црквености, као и да је Православно хришћанство формативни оквир српске културе и потврда њеног вековног трајања. После христијанизације у 7. веку, затим и успешне мисије Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика петочисленика (у 9. и 10. веку), српски народ је ушао у период раних средњовековних држава. Међутим, све је то била припрема за ону епоху културног узлета светородне династије Немањића, коју су зацртали крајем 12. и почетком 13. века својим радом Стефан Немања (Свети Симеон Мироточиви) и његови синови Стефан Првовенчани (Св. Симон) и равноапостолни просветитељ нашег народа Св. Сава, први архиепископ српски. Поимање историје као сарадње са Божијом вољом, вишевековна култура задужбинарства и изградње велелепних споменика (цркава и манастира), затим појава Косовског завета кроз судар са исламским завојевачем Балканског полуострва помогао је Србима да време туркократије преброде као самосвестан и поносан народ. Суноврат племства на Косову „грдном судилишту“ није уништио елиту код Срба. Парадигма предводника поробљене нације, како је то ипак уметнички осетио историчар Стојан Новаковић (1842–1915) у своме заборављеном историјском роману, остали су „калуђер и хајдук“. Свештеномонах је и даље чувао снагу средњовековне писмености, а хајдук је носио жељу за променом социјално наметнутог лошег положаја. Али, и једног и другог повезивао је епос. По том епосу, песмама из различитих историјских циклуса, српски народ је препознаван као нација и пре времена националног препорода у Европи који је дошао са временом рационализма („рационалне илуминације“). Историјска успомена на „честите краљеве и цареве“, „Србље витезове“, јунаке Косовске вечере, Милоша Обилића, цара „Шћепана“, Светога Саву, „цара“ Немању и многе друге, има у себи много више од једне фактографске нагомиланости. Она је значила и лекцију етике за породичне заједнице и чланове братстава окупљених око огњишта, јер су то били они јунаци који су поштовали „часни крст“, били су то заветни синови народа који се бори за „слободу златну“, а таквих је било „помало“. Дакле, једна племенита мањина чији пример треба подражавати. Етичку снагу народне епске поезије препознали су, о њој говорили и писали, а неке од епских песама и преводили (од 18. до краја 19. века): Алберто Фортис, Адам Мицкиевич, Висарион Бјелински, Александар Пушкин, Никола Томазео, Јохан Волфганг Гете, Леополд Ранке, Валтер Скот, Џон Локхарт и многи други. У европској култури српска епска поезија је феномен који не заостаје за великим еповима и који има своју вредност. Цикличност и повезаност историјских догађаја, њихова слојевитост, није код Срба изнедрила комплетан еп, попут Илијаде или Одисеје, али значај националне епике, управо због једног моралног зрачења је немерљив. Један Бановић Страхиња и његов поступак праштања остављао је без текста представнике европског грађанског друштва почетком и средином 19. века. О њему се приповедало и писали су се књижевно-историјски трактати. Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић аутор је изванредне и надахнуте студије Јеванђељски мотиви у епским народним песмама коју је издала „Православна реч“. Аутор нам кроз редове пружа културно-историјско и ерминевтичко тумачење народних десетерачких песама из збирки Вука Стефановића Караџића, разоткривајући јеванђељске и хришћанске мотиве српске епске поезије. Ову студију је писао човек који се афирмисао у црквеном животу и по свом научном и публицистичком раду је одавно препознат као оригиналан стваралац. Такође, етичке поруке српске епске поезије разумева и преноси човек који је својом антејском припадношћу тик уз завичај највећег српског гусларског рапсода Филипа Вишњића, творца неких од најлепших и најјачих десетерачких стихова Вукових збирки. Студија проте Саве Б. Јовића о јеванђељским мотивима у српској епској поезији подељена је на дванаест поглавља у којој су обрађени мотиви о праштању, самарјанском милосрђу, крсној слави, покајању, вечној правди и чувању од греха, о храму као месту сабрања и молитве, затим мотиви Тајне Вечере и Евхаристије, као и човекољубивог односа према робовима и слугама, о задужбинарству, љубави према Богу и ближњем, светости и светитељима, вере у Христа и саборни значај Свете Литургије. Мањи део студије обухвата методички прилог који може да помогне наставницима у спровођењу наставних циљева и педагошкој употреби песама са хришћанским мотивима. Пишчево излагање није лишено културно-историјског контекста и једног временски хоризонталног приступа, али са друге стране, један богословски приступ омогућио му је да у епским песмама пронађе јасније видљиве или на први мах „сакривене“ јеванђељске и хришћанске мотиве око којих се свијало певање народних певача, много пута анонимних еода и рапсода, преносилаца народног генија. Јеванђељска, новозаветна потка мотива као што су крсна слава, задужбинарство, човекољубље према нижим друштвеним слојевима, не зависи строго од утицаја текста Новог Завета, колико од једног хришћанског и литургијског етоса кога је у српском народу кроз векове неговала Православна Црква. Ауторово упоређивање народне „славарице“ са богослужбеним текстом свештене Проскомидије показује колико је црквена култура обузимала стваралачки импулс не само гуслара, преноситеља народног памћења, него и обичне људе, баштинике и учеснике у тајни Косовског Завета и Свете Евхаристије, а који су живели стиховима: „Иако смо изгубили царство, душе наше губити немојмо!“ Ова књига ће остати сигуран приручник и путеводитељ свим љубитељима српске усмене историје, тј. епске поезије, која има педагошки, етички и философски значај, која у својим недрима крије мотиве карактеристичне за остварења светске књижевности. За проту Саву Б. Јовића српска епика јесте пре свега једна „Библија у стиховима“, препевано и препричано Свето Писмо, а које се у народну душу уврежило посредством плодотворног утицаја Православља. За богослове ће нарочито бити значајан онај део студије „Јеванђељски мотиви у епским народним песмама“ који приказује саборни значај Свете Литургије, показујући богословско разумевање и истанчани догматски православни дух народних певача. Студија протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића написана је не само рукама које су држале перо, него и рукама литурга који узноси Свете Дарове, али исто тако и рукама човека животног искуства који је више од нас разумео сужња Тодора оног епског јунака што је у ропству служио Крсну славу, а светитељ га избавио „од тамнице проклете“. мр Радован Пилиповић Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...