Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'москву'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 12 results

  1. Како је известило Одељење спољних црквених веза Руске православне цркве, Патријарх српски Иринеј стигао је 28. јануара увече, са посланством Српске православне цркве, у Москву, где ће учествовати у прославама поводом десетогодишњице Помесног сабора Руске цркве и избора Патријарха Кирила за Предстојатеља Московске патријаршије. Како извјештава сајт Моспат.ру, на московском аеродрому „Шереметјево“ Свјатјејшег Патријарха Иринеја дочекали су Митрополит брјански и севскиј Александар, Епископ росошански Андреј, старешина Подворја СПЦ при Московској патријаршији Епископ моравички Антоније, као и заменик председника Одељења спољних црквених веза Московске патријаршије Николај Балашов, секретар протојереј Игор Јакимчук и сарадник А. Хошев. Са Патријархом Иринејем у свечаностима ће учествовати Епископ бачки г. Иринеј, викар владике бачког, Епископ мохачки Исихије, викар Патријарха српског, Епископ ремезијански Стефан, протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, и ипођакон Дејан Накић, лични секретар Патријарха српског. Заједно са делегацијом СПЦ, у Москву је стигао протојереј Виталиј Тарасјев настојатељ Подворја Руске цркве у Београду. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Протојереј Никола Данилевич, замијеник предсједника Одјељења за спољње црквене послове Украјинске православне цркве, казао је у ексклузивном интервјуу за Светигору да УПЦ има већу независност него „ПЦУ“ која је само формално названа „аутокефалном“. Отац Николај Данилевич рођен је 22.5.1977. године у Ровенској области у Украјини. Завршио је Почајевску духовну семинарију (1994–1998), а затим Московску духовну академију (1998–2005), гдје је добио звање кандидата богословља. Усавршавао се у Грчкој, Италији и Француској, а тренутно је и предавач Кијевске духовне академије. Оче Николајe, пажљиво пратимо црквену ситуацију у Украјини. Нема потребе да се нарочито бавимо питањем статуса УПЦ – вјерници у Црној Гори су јединствени да је УПЦ и даље једини канонски дио Христовог тијела у братској земљи Украјини. Насупрот канонске цркве, нову структуру коју су створиле расколничке групе уз учешће два канонска архијереја, признао је константинопољски Патријарх Вартоломеј. Да ли присуство канонских епископа може дати легитимитет одлукама тзв. „Сабора уједињења„? – Јерарх Руске православне цркве Митрополит Сергије (Страгородски), одговарајући на писмо једног обновљеничког архијереја који је тврдио да су обновљенци већ постали канонски јер их је признала Константинопољска патријаршија, 22. септембра 1925. г је написао сљедеће: «Објашњења да су неки патријарси, на примjер, константинопољски и, у последње време, јерусалимски, размјењивали поруке са Синодом, скоро да нас не могу убиједити. Знамо да су у јединству с Црквом искључиво они који су у заједништву са својим легитимним епископом и патријархом; да онај кога је изопштио његов патријарх, не може бити примљен у општење с другима… да и онај који општи са одлученим и сам подлијеже одлучењу (Апостолска правила, 10 и 12). Дакле, ако су Константинопољска и Јерусалимска патријаршија ушле у општење с обновљенцима, то је кудикамо горе за патријархе. Пред законом Божјим сви су једнаки: и патријарси и мирјани. Када је Константинопољска патријаршија у 15. вијеку отпала у унију са Римом, Руска црква није пошла за њом и католички свештеници који су живјели у Русији нису због тога постали православци. Тако и општење Константинопољске патријаршије са обновљенцима може само патријарха да учини обновљенцем, али не и обновљенце православцима“. Очекивало се да ће ауторитет Фанара бити довољан за многе грчкофоне цркве да слиједе за првопрестолном катедром. Ипак, видимо да се чак и цркве веома блиске Константинопољу не усуђују да признају нову црквену структуру. Постоје гласови да у Синоду Васељенске цркве има епископа који не подржавају ову одлуку. Познати теолог Васељенске цркве, Митрополит Калист Вар јавно је изразио неслагање са одлукама свога патријарха. Има ли наде да ће се Фанар промијенити своју одлуку? – Не треба бити толико наиван и вјеровати да ће Фанар промијенити или поништити своју одлуку, којој је стремио гордо и тврдоглаво. Константинопољска патријаршија је направила грешку, али ми до сада нисмо видјели спремност да призна ту грешку, а поготову да је исправи. Мислим да само заједнички став свих Помјесних православних цркава, изражен, поред осталог преко Свеправославног сабора, може дати позитиван импулс рјешавању овог проблема. Видимо да на свим фотографијама везаним за настанак нове „цркве“ на челном мјесту стоји предсједник Порошенко. Призор веома подсјећа на период Византијског царства, гдје цар сједи на челу сабора. – Од самог почетка свог постојања, Христова црква је бранила своју аутономију од државе. Господ Исус Христ је рекао: „Дај цару Цару царево, а Богу Божје“ (Мк 12,17). Прва три вијека своје историје у оквиру Римског царства, Црква је бранила принцип слободног вјероисповиједања. А тај принцип, у то вријеме је, био у супротности са религиозном политиком и идеологијом Римског царства, гдје је култ успостављала држава. Према томе, они који нису поштовали државну религију – паганизам, били су непријатељи државе. Хришћани су извршавали све државне дужности – служили су у војсци, плаћали порезе итд, међутим, одбијали су да одају божанско поштовање култу цара. Зато су хришћани били угњетавани и прогоњени све до почетка 4. вијека, све док држава није промијенила принципе свог односа према религији уопште и посебно према Цркви. Кроз цјелокупну црквену историју у разним земљама, ми видимо покушаје државе да се уплиће у послове Цркве или чак потчини Цркву себи. Нешто слично се дешава овдје у Украјини, гдје данас наша влада користи црквени фактор у предизборној кампањи. У том смислу, Његово блаженство, Митрополит Онуфрије, у многим својим интервјуима, наводио је мисао да поштујемо наше политичаре, али нећемо допустити да се користи наша Црква, а камоли да се њоме управља. Наша Украјинска православна црква у садашњем периоду свог постојања, у суштини, штити своју слободу, независност и аутономију од мијешања спољних сила. Поменули смо да два епископа нису поступила по благослову Синода УПЦ, а већина епископа је остала вјерна канонској Цркви. Да ли је исто са свештенством? Да ли свештеници потпадају подјели под притиском државе? – Заиста, на свештенике и вјернике је велики притисак, прије свега преко медија и преко званичника. Чињеница да се освајање наших храмова, понекад и преко 99% случајева дешава у селима, указује на то да је село то гдје људи нису толико добро информисани, и да је под огромним притиском информативне пропаганде. Наши свештеници су под притиском предсједника сеоских савјета. Има много таквих случајева, о чему можете прочитати на званичној интернет страници наше Цркве. Сваког дана обавјештавамо о насиљу које је настало као резултат недавних црквених догађаја. Многи храмова УПЦ пострадали су од националистичких организација и раскола. Како изгледа живот парохије када им расколници заузму храм? Да ли ће вјерници упркос насиљу остати вјерни својој Цркви? – Вјерници остају вјерни својој Цркви. Желео бих да наведем примјер инцидента који се догодио у Виницкој епархији у селу Комаров. 11. јануара. Црква Светог арханђела Михаила, која је у крилу наше Цркве, премјештена је у управу тзв. ПЦУ. То је било могуће због чињенице да су о судбини заједнице одлучивали људи који у принципу нису били њени чланови. Другим ријечима, становници села који не иду у храм гласали су за предају, а не прави парохијани којих је мало у том селу. Као што су прави вјерници ове заједнице рекли, они су напустили састанак с осјећајем необјашњиве радости, иако су им отели храм. Након тога, једна мјештанка села Комарова понудила је заједници празну кућу своје мајке као кућу за молитву. Према томе, можемо са пуним увјерењем рећи да се наши вјерници не боје да остану вјерни и да изађу да бране канонску Цркву Украјине, упркос провокацијама и притисцима. Ако, међутим, није могуће бранити храм, наши људи га напуштају и одлазе у страну, али не иду у раскол. На украјинским православним сајтовима често говоре да нова „аутокефална црква“ више зависи од Фанара, него УПЦ од Москве. Како је то могуће? – Ако упоредимо Грамату о независности Украјинске православне цркве, коју је 1990. године дао Патријарх Алексиј Други и Томос (који је у суштини исто Грамата), коју је дао Патријарх Вартоломеј тзв. „Православној цркви Украјине“, онда можете видјети која ограничења је добила „ПЦУ“, заједно са наводним добијањем аутокефалног статуса. На примјер, „ПЦУ“ није у могућности да поставља своје епископе ван Украјине и отвара парохије за православне Украјинце у дијаспори. Без одобрења Синода Константинопољске цркве, она нема право да канонизује своје свеце, док наша УПЦ самостално канонизује своје без усаглашавања с Москвом. Сачувана су права Константинопоља на егзархат у Украјини, као и на појединачне ставропигије и манастире, који, како се наводи у Томосу, не могу бити смањени. На посебно важна питања црквеног живот „ПЦУ“ треба да се посавјетује са Фанаром. То је ограничена аутокефалност. Могуће је даље наставити упоређивање, али говорећи уопште, у смислу количине својих права, „ПЦУ“ је готово иста као и наша УПЦ, а у неким случајевима је чак и инфериорнија и само је формално названа аутокефалном. Разговор водио Павле Божовић Превела Марија Живковић Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Поред 250.000 верника, 13 високих делегација од укупно 15 православних помесних Цркава приспеле су у Москву на прославу 1030 година од Крштење Руса у древном граду Кијеву, јавља Интерфакс-Религион. Делегације су упутиле ове свете Цркве: Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Српска, Грузијска, Бугарска, Кипарска, Албанска и Пољска, као и Православна Црква Чешких земаља и Словачке. Међу уваженим гостима је Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке Теодор. Српску Правослацвну Цркву представљају Епископ бачки Иринеј (Буловић) и Епископ ремезијански Стефан (Шарић). -Веома је важно то што су наша браћа из целог православног света сада у Москви и Кијеву, да сведочимо заједно наше јединство на тако значајан датум за Руску Православну Цркву, рекао је секретар за Патријарха московског о. Александар Волков. -Молимо се заједно, поделимо своје радости и бриге и размислимо како да ојачамо јединство наше васељенске православне породице, казао је о. Николај Балашов из Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије. У том смислу, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил је окупљеним представницима изјавио да је њихова подршка канонској Украјинској Православној Цркви под Његовим Блаженством Митрополита кијевским и све Украјине у овом тренутку непроцењива за јединство Руске Православне Цркве. Такође је упозорио: -Покушаји да се Украјинска Православна Црква насилно отцепи од Московске Патријаршије могли би довести до катастрофе на свеправославном нивоу, наводи РИА-Новости. Његова Светост је такође подсетио да за Руску Цркву „Кијев није обичан град“, већ „мати руских градова; то је место крштења кијевских Руса и рођења руског православља“. -За нашу Цркву Кијев је исто толико свето место као Константинопољ или Јерусалим за све православне хришћане, или Косово и Метохија за Српску Православну Цркву, додао је предстојатељ Руске Цркве. Извор: Српска Православна Црква
  4. Патријарх Кирил: -За нашу Цркву Кијев је исто толико свето место као Константинопољ или Јерусалим за све православне хришћане, или Косово и Метохија за Српску Православну Цркву. Поред 250.000 верника, 13 високих делегација од укупно 15 православних помесних Цркава приспеле су у Москву на прославу 1030 година од Крштење Руса у древном граду Кијеву, јавља Интерфакс-Религион. Делегације су упутиле ове свете Цркве: Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Српска, Грузијска, Бугарска, Кипарска, Албанска и Пољска, као и Православна Црква Чешких земаља и Словачке. Међу уваженим гостима је Његово Блаженство Патријарх александријски и све Африке Теодор. Српску Правослацвну Цркву представљају Епископ бачки Иринеј (Буловић) и Епископ ремезијански Стефан (Шарић). -Веома је важно то што су наша браћа из целог православног света сада у Москви и Кијеву, да сведочимо заједно наше јединство на тако значајан датум за Руску Православну Цркву, рекао је секретар за Патријарха московског о. Александар Волков. -Молимо се заједно, поделимо своје радости и бриге и размислимо како да ојачамо јединство наше васељенске православне породице, казао је о. Николај Балашов из Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије. У том смислу, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил је окупљеним представницима изјавио да је њихова подршка канонској Украјинској Православној Цркви под Његовим Блаженством Митрополита кијевским и све Украјине у овом тренутку непроцењива за јединство Руске Православне Цркве. Такође је упозорио: -Покушаји да се Украјинска Православна Црква насилно отцепи од Московске Патријаршије могли би довести до катастрофе на свеправославном нивоу, наводи РИА-Новости. Његова Светост је такође подсетио да за Руску Цркву „Кијев није обичан град“, већ „мати руских градова; то је место крштења кијевских Руса и рођења руског православља“. -За нашу Цркву Кијев је исто толико свето место као Константинопољ или Јерусалим за све православне хришћане, или Косово и Метохија за Српску Православну Цркву, додао је предстојатељ Руске Цркве. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  5. Високу делегацију наше Свете Цркве чине Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског. У пратњи архијереја налазе се ђакони Мирослав Николић и Иван Васиљевић. Високо посланство Српске Православне Цркве на московском аеродрому 26. јула 2018. године дочекали су Високопреосвећени Архиепископ јегоревски г. Матеј, викар Патријарха московског, протојереј Игор Јакимчук и Андреј Хошев из Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. Сутрадан, 27. јула 2018. године, у Светоданиловском манастиру у Москви, резиденцији Патријарха московског, посланства помесних Православних Цркава које учествују у свечаном обележавању 1030-годишњице Крштења Руси примио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил. После пријема, чланови делегације Српске Православне Цркве са пратњом посетили су Покровски женски ставропигијални манастир у Москви где су се поклонили моштима Преподобне Матроне Московске. Високе госте из Србије свечано је дочекала игуманија Теофанија са сестринством. Извор: Српска Православна Црква
  6. На позив Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а по благослову Светог Архијерејског Синода, представници Српске Православне Цркве узеће учешће у свечаном обележавању 1030-годишњице Крштења Руси за време владавине Светог равноапостолног кнеза Владимира (958-1015), које ће се одржати од 26. до 29. јула 2018. године у Москви. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Високу делегацију наше Свете Цркве чине Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског. У пратњи архијереја налазе се ђакони Мирослав Николић и Иван Васиљевић. Високо посланство Српске Православне Цркве на московском аеродрому 26. јула 2018. године дочекали су Високопреосвећени Архиепископ јегоревски г. Матеј, викар Патријарха московског, протојереј Игор Јакимчук и Андреј Хошев из Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. Сутрадан, 27. јула 2018. године, у Светоданиловском манастиру у Москви, резиденцији Патријарха московског, посланства помесних Православних Цркава које учествују у свечаном обележавању 1030-годишњице Крштења Руси примио је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил. После пријема, чланови делегације Српске Православне Цркве са пратњом посетили су Покровски женски ставропигијални манастир у Москви где су се поклонили моштима Преподобне Матроне Московске. Високе госте из Србије свечано је дочекала игуманија Теофанија са сестринством. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  7. На аеродрому „Шереметјево“ Патријарха српског г. Иринеја и госте дочекали су председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије Митрополит волоколамски г. Иларион, Епископ домодједовски г. Јован, заменик председника Одељења спољних црквених веза протојереј Николај Балашов, свештенство руске престонице, председник Међународног друштвеног фонда јединства православних народа В. А. Алексејев и сарадник Одељења спољних црквених веза А. Хошев. У пратњи Његове Светости г. Иринеја налазе се ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског, и ипођакон Дејан Накић, лични секретар Његове Светости. У свечаном дочеку узели су учешће Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Патријаршије српске у Москви, и постдипломац Миљан Никитовић. Извор: Српска Православна Црква
  8. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј допутовао је 22. маја 2018. године у Москву заједно са Његовим Преосвештенством Епископом бачким г. Иринејом и високодостојним архимандритом Исихијем, изабраним Епископом мохачким. На аеродрому „Шереметјево“ Патријарха српског г. Иринеја и госте дочекали су председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије Митрополит волоколамски г. Иларион, Епископ домодједовски г. Јован, заменик председника Одељења спољних црквених веза протојереј Николај Балашов, свештенство руске престонице, председник Међународног друштвеног фонда јединства православних народа В. А. Алексејев и сарадник Одељења спољних црквених веза А. Хошев. У пратњи Његове Светости г. Иринеја налазе се ђакон др Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха српског, и ипођакон Дејан Накић, лични секретар Његове Светости. У свечаном дочеку узели су учешће Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Патријаршије српске у Москви, и постдипломац Миљан Никитовић. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Тим поводом, а на позив Светејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, чије писмо је лично Патријарху српском уручио председник овог Фонда проф. Валериј Алексејев, Његова Светост ће боравити у Москви од 22. до 25. маја ове 2018. године, у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, високодостојног архимандрита Исихија, изабраног Епископа мохачког и викара Епископа бачког, као и ђакона др Александра Прашчевића, шефа Кабинета Патријарха српског, и ипођакона Дејана Накића, личног секретара Патријарха српског. Званичној церемонији присустоваће Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, и високопречасни протојереј Виталије Тарасјев, старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду. Извор: Српска Православна Црква
  10. -Његова Светост примиће престижну међународну награду- Међународни фонд јединства православних народа, по благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, председника Повереничког савета овог Фонда, донео је одлуку да се Његовој Светости патријарху српском г. Иринеју додели престижна награда „за посебан допринос јачању јединства православних народа“. Тим поводом, а на позив Светејшег Патријарха московског и све Русије г. Кирила, чије писмо је лично Патријарху српском уручио председник овог Фонда проф. Валериј Алексејев, Његова Светост ће боравити у Москви од 22. до 25. маја ове 2018. године, у пратњи Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, високодостојног архимандрита Исихија, изабраног Епископа мохачког и викара Епископа бачког, као и ђакона др Александра Прашчевића, шефа Кабинета Патријарха српског, и ипођакона Дејана Накића, личног секретара Патријарха српског. Званичној церемонији присустоваће Његово Преосвештенство викарни Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Патријаршије у Москви, и високопречасни протојереј Виталије Тарасјев, старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Патријарх српски г. Иринеј предводи делегацију Српске Православне Цркве, коју чине Епископ бачки г. Иринеј и старешина храма Светог Саве на Врачару архимандрит Стефан (Шарић). У пратњи делегације су викарни Епископ моравички и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви г. Антоније, игуман манастира Ковиљ архимандрит Исихије (Рогић) и лични Патријархов секретар ипођакон Дејан Накић. На аеродрому „Шереметјево“ Патријарха српског дочекали су Митрополит брјански и севски г. Александар, Епископ росошански и острогошки г. Андреј, секретар Одељења за спољене црквене везе Московске Патријаршије за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук и сарадник овог Одељења А. Ј. Хошев. Извор: Српска Православна Црква
  12. На позив Патријарха московског и све Русије г. Кирила за учешће у обележавању стогодишњице почетка Сверуског Помесног Сабора (1917-1918.) и васпостављења Патријаршије у Руској Православној Цркви, делегација Српске Православне Цркве коју предводи Патријарх српски г. Иринеј стигла је 1. децембра 2017. године у Москву. Патријарх српски г. Иринеј предводи делегацију Српске Православне Цркве, коју чине Епископ бачки г. Иринеј и старешина храма Светог Саве на Врачару архимандрит Стефан (Шарић). У пратњи делегације су викарни Епископ моравички и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви г. Антоније, игуман манастира Ковиљ архимандрит Исихије (Рогић) и лични Патријархов секретар ипођакон Дејан Накић. На аеродрому „Шереметјево“ Патријарха српског дочекали су Митрополит брјански и севски г. Александар, Епископ росошански и острогошки г. Андреј, секретар Одељења за спољене црквене везе Московске Патријаршије за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук и сарадник овог Одељења А. Ј. Хошев. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Create New...