Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'молитве'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 42 results

  1. Поводом задушница, доносимо у целости текст катихете Бранислава Илића, о значају молитве за упокојене и химнографији у којој је садржан молитвени вапај за сву нашу уснулу браћу и сестре, са надом на Васкрсење и живот вечни. Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе, тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих; сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем. Цркава Христова као брижна мајка молитвено прати сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу. Света Црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот.По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божјег да бисмо чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога да примите Царство које вам је спремљено од постања света" (Мт. 25, 34).ˮ Поред богослужења Цркве у коме се молимо за све уснуле, особито на Светој Литургији како на проскомидији, тако и у ходатајственој молитви, Црква је установила особите дане у којима се молитвено сећамо упокојених. У седмичном богослужбеном кругу свака субота је посвећена спомену уснулих у Господу. Када је у питању годишњи богослужбени круг уснулих, усрдно се сећамо на задушнице. 1. Месопусна субота; 2. Субота пред Свету Педесетницу; 3. Михољске задушнице (субота пред празник Св. Киријака Отшелника); 4. Митровданске задушнице (субота пред празник Св. Великомученика Димитрија). Верни доносе у храм кувано жито – кољиво, које нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Поред тога, свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу. Из службе за упокојене: Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој, Господе, душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. (тропар) Са Светима упокој, Христе, душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни. (кондак) Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио верне Твоје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога. (трећа песма канона) Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, као што рече Свето Писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато, Христе Боже, упокој престављене слуге Твоје, као Човекољубац.(сједален) Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви! (шеста песма канона) Једини си Ти, Господе, бесмртан, који си створио и саздао човека; а ми смо земни и од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељ мој, заповедио и рекао ми: „Земља си и у земљу ћеш отићиˮ куда сви ми људи одлазимо. Али си Ти исти, Спасе наш, рекао, да ко у Тебе верује, ако и умре живеће, и васкрснућеш га у последњи дан. Стога са надом васкрсења уместо надгробног ридања, певамо ти победничку песму: Алилуја! (икос) Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови ангелски гледати; но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Син оваплоћени. Њега величајући, Тебе са небеским војскама прослављамо. (девета песма канона) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ:
  2. Задушнице су дани када се молитвено сећамо уснулих у Господу. У Цркви се увек молимо како за живе, тако и за оне који су уснули у Господу, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих; сви су у Њему живи и они који су у овом свету и они који су већ у наручју Божјем. Цркава Христова као брижна мајка молитвено прати сваку душу хришћанску од рођења до упокојења, али и након упокојења Црква у својим молитвама помиње све оне који су уснули са надом на Васкрсење и живот вечни. Црква је увек, још од старозаветних времена, а посебно у новозаветно – апостолско време, чинила и наставља да чини помен и да узноси молитве за своју упокојену истоверну браћу. Света Црква узносећи свакодневно молитве за своју упокојену децу, подстиче на то и све вернике како би једним устима и једним срцем узносили Господу усрдне молитве за упокојење својих преминулих сродника. На молитву за упокојене подстиче нас хришћанска љубав, која нас спаја у Христу, јер упокојена браћа по вери су наши ближњи, које нам Бог заповеда да волимо као саме себе. Јер, Бог није рекао: волите ближње док живе на земљи. Господ не ограничава љубав према ближњима границама земаљског живота, већ је простире и на вечни живот.По речима блаженопочившег Патријарха Павла: „Молећи се за упокојене и данас и свагда, да не заборавимо да тај час чека и нас и да се трудимо и сада, јер не знамо кад ће тај час доћи и да будемо достојни изаћи пред Сина Божјег да бисмо чули Његов глас: Ходите благословени Оца мога да примите Царство које вам је спремљено од постања света" (Мт. 25, 34).ˮ Поред богослужења Цркве у коме се молимо за све уснуле, особито на Светој Литургији како на проскомидији, тако и у ходатајственој молитви, Црква је установила особите дане у којима се молитвено сећамо упокојених. У седмичном богослужбеном кругу свака субота је посвећена спомену уснулих у Господу. Када је у питању годишњи богослужбени круг уснулих, усрдно се сећамо на задушнице. 1. Месопусна субота; 2. Субота пред Свету Педесетницу; 3. Михољске задушнице (субота пред празник Св. Киријака Отшелника); 4. Митровданске задушнице (субота пред празник Св. Великомученика Димитрија). Верни доносе у храм кувано жито – кољиво, које нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре доноси род, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се исцељују ране греха. Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Поред тога, свећа символише и нашу жртву и принос Богу за душе упокојених у Господу. Из службе за упокојене: Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини Створитељу, упокој, Господе, душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и Створитеља и Бога нашега. (тропар) Са Светима упокој, Христе, душе слугу Твојих, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, него где је Живот бесконачни. (кондак) Нема светога као што си Ти, Господе Боже мој, који си укрепио верне Твоје, Добри, и утврдио их на камену исповедања Твога. (трећа песма канона) Ваистину таштина је све и сва, а живот је сенка и сан; јер се узалуд отима сваки човек, као што рече Свето Писмо: Када цео свет стечемо, онда ћемо се у гроб настанити, где су заједно цареви и просјаци. Зато, Христе Боже, упокој престављене слуге Твоје, као Човекољубац.(сједален) Гледајући море живота, узбуркано буром искушења, ја сам прибегао Твоме тихом пристаништу, и вапијем Ти: изведи из пропасти живот мој, Многомилостиви! (шеста песма канона) Једини си Ти, Господе, бесмртан, који си створио и саздао човека; а ми смо земни и од земље саздани, и у исту земљу ћемо отићи, као што си Ти, Створитељ мој, заповедио и рекао ми: „Земља си и у земљу ћеш отићиˮ куда сви ми људи одлазимо. Али си Ти исти, Спасе наш, рекао, да ко у Тебе верује, ако и умре живеће, и васкрснућеш га у последњи дан. Стога са надом васкрсења уместо надгробног ридања, певамо ти победничку песму: Алилуја! (икос) Људима је немогуће Бога видети, на Њега не смеју ни чинови ангелски гледати; но кроз Тебе, Свечиста, јави се људима Син оваплоћени. Њега величајући, Тебе са небеским војскама прослављамо. (девета песма канона) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква ПРИЛОГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ХРАМ:
  3. Након пет уводних емисија у оквиру којих смо говорили уопште о Светој Евхаристији као централном догађају васцелог хришћанског живота, указавши на правилно поимање и правилан поглед на ову небо-земну тајну, четрдесет првом емисијом почињемо циклус емисија које посвећујемо тумачењу Свете Евхаристије. Пратећи освештани поредак нашег приступања Тајни над тајнама, своју пажњу смо усмерили на припрему са Свету Евхаристију, као и на она молитвена последовања која литург обавља пре сâмог приступања Светом Жртвенику, односно пре сâмог служења Свете Литургије, а која су у црвеној терминологији позната као "молитве узимања времена". Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседа, Епархије бачке, на чему благодаримо! ПОВЕЗАНА ВЕСТ: Нова емисија "Светотајинско богословље" на Радију Беседа (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - О Светим Тајнама Цркве (прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Светоотачке основе православног учења о Тајнама (друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија - извор и врхунац Светих Тајни (трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна Крштења (четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - први део (пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - други део (шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - трећи део (седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Припрема за Свету Тајну Крштења - четврти део (осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Последовања пре Свете Тајне крштења (девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења (десета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - други део (једанаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - трећи део (дванаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне крштења - четврти део (тринаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна брака (четрнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака (петнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - други део (шеснаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - трећи део (седамнаеста емисија) ВИДЕО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - четврти део (осамнаеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина Свете Тајне брака - пети део (деветнаеста емисија) АУДИО Из јутарњег програма радија Беседе: О првом циклусу емисијâ Светотајинско богословље (АУДИО) Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Тајна свештенства (двадесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Старозаветно и новозаветно свештенство – Христос једини истински Првосвештеник (двадесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Епископ - икона Христова у Евхаристији (двадесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - први део (двадесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење чина хиротоније у свештени епископски чин - други део (двадесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба презвитера (двадесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени презвитерски чин (двадесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Служба ђакона (двадесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротоније у свештени ђаконски чин (двадесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Црквенослужитељске службе – чтец и ипођакон (тридесета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Тумачење хиротесије у чин чтеца и ипођакона (тридесет прва емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Богослужбене одежде (тридесет друга емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Почасни јерархијски степени (тридесет трећа емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Царско свештенство – богослужбена улога верног народа Божјег (тридесет четврта емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Свештеничка породица као домаћа црква (тридесет пета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - први део (тридесет шеста емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - други део (тридесет седма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - трећи део (тридесет осма емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - четврти део (тридесет девета емисија) АУДИО Радио Беседа: Светотајинско богословље - Света Евхаристија као центар хришћанског живота - пети део (четрдесета емисија) АУДИО
  4. Од 18. до 25. јануара 2019. одржаће се Светска седмица молитве за хришћанско јединство. Током Седмице молитве хришћани из различитих конфесија окупљају се како би се заједно молили за јединство хришћанства. Међународна тема ове седмице преузета је из библијске књиге Поновљени закони („Правда, правда – за њом треба јурити“) и изабрана је или разрађена од стране једне екуменске групе у Индонезији. У Аустрији су планирани многобројни догађаји у свим бискупијама током осам дана од 18. до 25. јануара - па чак и после тога. Традиционална централна служба у организацији Екуменског савета Цркава у Аустрији одржаће се у петак, 25. јануара, у 18 часова у евангеличкој цркви Вајнберг. Проповед на екуменској служби, коју иначе Светски савет Цркава организује сваке године почев од 1959. године, одржаће ове године бискуп Линца Манфред Шојер. У главним градовима покрајина и у многим другим градовима, као и у манастирима, одржаће се заједничке службе у Светској недељи молитве. Пре Светске седмице молитве обележава се Дан Јеврејства 17. јануара. Светски савет Цркава установио је 2000. године да 17. јануар буде Дан Јеврејства као спомен-дан у литургијској години. Извор: Српска Православна Црква
  5. Кад је Никола Тесла био на врхунцу славе, почетком двадесетог вијека и када су америчке и свијетске новине писале да је он највећи свијетски научник, Теслин пријатељ, амерички пјесник Џонсон, замолио га је да сажето изложи своју философију. Тесла је прихватио понуду написао диван есеј о томе како је читавог живота од најранијег дјетињства трагао за питањем повећања људске енергије. Он наводи како је био дубоко зачуђен и одушевљен када је након много година и деценија трагања коначно нашао одговор, који се све вријеме налазио ту поред њега – у Хрисћанству и то баш у молитви „Оче наш“ као нјабољем генератору људске енергије. Звучни запис
  6. Кад је Никола Тесла био на врхунцу славе, почетком двадесетог вијека и када су америчке и свијетске новине писале да је он највећи свијетски научник, Теслин пријатељ, амерички пјесник Џонсон, замолио га је да сажето изложи своју философију. Тесла је прихватио понуду написао диван есеј о томе како је читавог живота од најранијег дјетињства трагао за питањем повећања људске енергије. Он наводи како је био дубоко зачуђен и одушевљен када је након много година и деценија трагања коначно нашао одговор, који се све вријеме налазио ту поред њега – у Хрисћанству и то баш у молитви „Оче наш“ као нјабољем генератору људске енергије. Звучни запис View full Странице
  7. НЕУСЛИШЕНЕ МОЛИТВЕ - УМЕМО ЛИ ДА СЕ МОЛИМО? (о разлозима зашто Бог не испуњава сваку молитву којом Му се ми обраћамо) - aрхиепископ саратовски и волгоградски Пимен Сваком вернику је познато оно стање напетости када нас лично или наше рођаке задеси нека невоља или болест. Одмах се молимо Господу да све те тегобе отклони и да би Господ што пре испунио нашу прозбу ми Му се заветујемо на велика лишавања и на жртве захвалности... Ако се та наша молитва убрзо испуни, ми смо веома радосни и благодарни Богу. У противном случају, када молитва није донела очекивани плод, када Господ није услишио нашу молитву? Многи су доживели оно тешко осећање напуштености и самоће, када се чинило да је Господ "морао" притећи у помоћ, а Он "није притекао", иако је молитва била искрена и топла... Онда се неки у својој савести буне и ропћу у себи, па кажу: Сам Господ је обећао да ће испунити мољења наша, рекавши: "Иштите, и добићете... куцајте и отвориће вам се" (Матеј 7, 7). Зар Господ може да не одржи своје обећање? Но, то никако! Тако не сме да мисли православни хришћанин. Бог, као наш Небески Отац, воли свакога од нас више него што земаљски отац воли свога сина. И управо у тој Његовој љубави налази се кључ за разумевање тајне зашто је једна молитва испуњена, а друга није. Често мала деца са сузама и виком траже неки поклон од својих родитеља. Али родитељи, управо зато што воле своју децу, нежно иХ убеђују у неостваривост или штетност онога што траже. Но деца, не схвативши разлоге старијих, упорно траже да им родитељи испуне жељу. И ми, одрасли, често личимо пред Богом на такву размажену децу... По свом незнању, као деца, тражимо од Бога оно што нам није неопходно и корисно. Није случајно св. Јаков написао: "Иштете и не добијете, јер зло иштете" (Јаков 4, 3). Услов да би Бог испунио нашу молитву је овај: човекова воља мора да се поклопи са вољом Божијом. А шта је воља Божија у односу на нас? Господ жели "да се сви људи спасу и достигну у познање истине" (1 Тим 2, 4). Али пут ка спасењу, по речима Доброг Пастира Христа, води управо кроз те болести и тегобе, које ми желимо да избегнемо. Међутим, све те недаће су потребне за преображај и каљење наших душа, јер у духовној борби страдања узводе душу на виши степен достојанства. Значи, главни разлог да наше молитве "није чуо Бог" јесте несклад између наше воље и воље Божије. Али постоји и други разлог: често нисмо морално достојни ни да се приближимо Богу са било каквом прозбом. Чак и ако је та прозба у складу са вољом Божијом! Св. Јован Златоусти објашњава да се морамо подићи на високи степен моралне чистоте да бисмо добили оно што тражимо у молитви. И заиста је наиван и недорастао сваки онај који, немајући моралну базу, захтева од Бога да му одмах испуни све жеље. Тачно је да је Господ увек спреман да испуни свачију молитву, али ми, на жалост, нисмо увек спремни ни достојни да Његов дар примимо. Зато је у Светом писму речено о грешницима: "Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице Своје од њих" (Михеј 3, 4). Зато, када се молимо Богу и било шта ла иштемо од Њега, треба смирено да додамо на крају молитве: "Ако је све ово, Господе, по Твојој светој вољи!" И одмах покајнички додајмо: "Опрости ми, Господе, сва сагрешења моја и помози ми да очистим душу моју помоћу Твоје благодати!" Зато је велики руски духовник, епископ Игњатије Брјанчанинов, говорио: "Истинска молитва је глас истинског покајања". А епископ Теофан Затворник је дао свима који се моле овакав савет: "Када у молитви иштемо од Господа било какво земаљско добро, треба одмах уз то да додамо: Ти видиш, Господе, ако је то корисно за моје спасење, онда ми то дај". Таква обазрива и мудра молитва не само да ће бити испуњена, него ће нам она бити од помоћи у моралном очишћењу и у постепеном остварењу хришћанског идеала — сједињена са Богом. извор https://www.molitvenik.in.rs/tekstovi/neuslisene_molitve.html
  8. Према Светом Јовану Кронштанском, молитва је „непрестано осећање сопствене немоћи душевне, освећење душе и тела, предукус будућег блаженства, блаженство ангелско, киша небеска која освежава, напаја и оплођује земљу душе, очишћење и освежење мисаоног ваздуха, озареност лица, радост духа, златна нит која твар повезује са Творцем, ведрина и срчаност у свим патњама и искушењима живота“. О значају и улози молитве у хришћанском животу, разговарали смо са гостом Јутарњег програма, презвитером Браниславом Ђурагићем, парохом ветерничким. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  9. Радио Светигора у три наставка доноси превод дјела Светог Максима исповједника „Кратко тумачење молитве Оче наш“. Ово је капитално дјело које по ријечима преводиоца, владике Атанасија Јевтића, представља најбоље тумачење ове молитве у читавој древној и савременој новозавјетној егзегези. Звучни запис емисије
  10. Радио Светигора у три наставка доноси превод дјела Светог Максима исповједника „Кратко тумачење молитве Оче наш“. Ово је капитално дјело које по ријечима преводиоца, владике Атанасија Јевтића, представља најбоље тумачење ове молитве у читавој древној и савременој новозавјетној егзегези. Звучни запис емисије View full Странице
  11. Радио Светигора у три наставка доноси превод дјела Светог Максима исповједника „Кратко тумачење молитве Оче наш“. Ово је капитално дјело које по ријечима преводиоца, владике Атанасија Јевтића, представља најбоље тумачење ове молитве у читавој древној и савременој новозавјетној егзегези. Звучни запис емисије
  12. Радио Светигора у три наставка доноси превод дјела Светог Максима исповједника „Кратко тумачење молитве Оче наш“. Ово је капитално дјело које по ријечима преводиоца, владике Атанасија Јевтића, представља најбоље тумачење ове молитве у читавој древној и савременој новозавјетној егзегези. Звучни запис емисије View full Странице
  13. Василики је лично познавала Светог старца и са нама је подијелила своја и искуства својих пријатеља, а посебан утисак на све оставила је прича о исцјељењу њене пријатељице, чије је исцјељење било повод да и њенг љекара у Енглеској прими православну вјеру. Наши гости увијек, а тако је било и данас у студију Радија “Светигора“ остављају празну столицу поред себе, намијењену Светом старцу Порфирију. Извор: Радио Светигора
  14. Гости радија Светигоре били су велики и гостољубиви пријатељи наше Цркве из Атине, брачни пар Василики и Јоргос Скуфица из Атине, који су први пут посјетили Митрополију црногорско-приморску и гости су мати Јелене и сестара манастира Ћелија пиперска. Звучни запис разговора Василики је лично познавала Светог старца и са нама је подијелила своја и искуства својих пријатеља, а посебан утисак на све оставила је прича о исцјељењу њене пријатељице, чије је исцјељење било повод да и њенг љекара у Енглеској прими православну вјеру. Наши гости увијек, а тако је било и данас у студију Радија “Светигора“ остављају празну столицу поред себе, намијењену Светом старцу Порфирију. Извор: Радио Светигора View full Странице
  15. Свет и целокупна творевина на челу са свештеником твари, човеком, створени су да постану Црква. Бог Отац нас може препзнати као своје и дати нам вечни живот једино ако смо део Тела Христовог, односно Цркве. У том контексту, 1. септембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светог мученика Андреја Стратилата, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је осветити и троносати средњевековну цркву Рођења Пресвете Богородице у Копривни, најстарију на просторима Епархије осечкопољске и барањске. По доласку Епископа уследио је трократни опход око цркве са моштима Светог кнеза Лазара, које су положене у Часну Трпезу, на којој ће се узносити служба Богу. У наставку је служена Божанствена Евхаристија, након које је освећен Часни крст у порти храма. На литургијске возгласе и прозбе одговарао је Камерни хор под диригентском палицом г. Слободана Јелића. Архијереју су саслуживали: протојереји – ставрофори Михајло Маријанац, парох у пензији и Добривоје Филиповић из Маркушице, протојереј Александар Ђурановић из Осијека, протосинђел Пајсије (Епархија сремска) и ђакони Бранимир Михајловић из Маркушице и Предраг Јелић из Даља. По литургијском отпусту Владика се обратио сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, часни оци, поштовани представници политичког и друштвеног живота, желим на првом месту да заблагодарим Господу, да узвикнем: Благословен јеси Боже, благословен јеси народе Божији! Велики је данас благослов бити у овоме најстаријем храму и цркви Божијој у нашој Епархији, која је проживела једну тешку историју, али ево, Богу хвала, она је данас овим освећењем доживела пуноћу, доживела је да буде обновљена и да се поново народ Божији сабира у њој на Светој Евхаристији. Управо благослов Пресветога Духа нас је сабрао данас овде и довео до овога Светога места, до ове Свете цркве, да принесемо бескрвну жртву од свих и за све. Велика је љубав Божија која се данас излила овде, јер овај храм је био срушен, разорен, али милошћу Божијом и добротом свих људи који су помогли да се обнови, он је данас заблистао светлошћу којом треба да зрачи и светли сваки Свети храм. Храм је дом Божији, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божијем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши Свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали Свете храмове, они су знали да се једино у храму Божијем може остварити најприснији однос човека са Богом. То је тај личносни однос, који ми треба да градимо са самим Богом, али и пре свега једни са другима. То је живи однос, однос који нас треба изграђивати у љубави, који нам треба подарити печат страдања и печат Васкрсења, јер једино страдањем ми знамо да смо на том уском путу Христовом, путу који води у Царство Божије. Управо се у храму Божијем остварује пуноћа Царства Божијега, овде на Светој Литургији. Она је заправо пуноћа нашег односа са Богом, нашег односа са ближњима. -Бог нам оставља две највеће Божије заповести, прво да љубимо Бога, а онда да љубимо једни друге. Ако будемо имали љубави међу собом, ако будемо носили бреме једни другима, онда ћемо знати да смо народ Божији, да смо народ који ходи путевима Светог Саве, Арсенија Чарнојевића и осталих наших дивних предака, који су нам сведочили живога Христа. На њих треба да се угледамо, да они буду огледала ка Царству Божијем. Њихов живот је увек био у складу са Јеванђељем, са свим добротама које Бог даје својим угодницима, и ми треба, драга браћо и сестре, да творимо и чинимо тако у овоме свету. Да носимо јарам једни другима, јер бреме је Христово лагано уколико једни другима помажемо. Управо је изградња и обнова храмова плод делатне љубави Божије, где се сви уграђујемо, свако даје свој прилог, свако је дао своју лепту и постао део Светога храма, да би данас могли бити овде сабрани, да би принели жртву Богу. Уколико смо сложни и имамо љубави једни према другима, познаће нас Бог у Царству своме. Никако се другачије не можемо спасити сем изграђивањем љубави према другима, јер је то предуслов и љубави према Богу. Једино на тај начин можемо имати благослов Божији и носити тај благи јарам који нам је свима дат у овоземаљскоме животу. Овај свет нас води једном другом философијом живота која нас удаљава од Бога, али Црква је увек ту да нас враћа, подсећа, исправља, и усмери на прави пут. -Данас се излила милост Божија на овом месту где смо принели жртву Богу и обновио се овај средњовековни Свети храм, који као најстарији у нашој Епархији сведочи Свету светлост Јеванђеља. Он је крајем 14. века овде сазидан муком и знојем наших предака, да би сведочио свету вечнога Христа који нас увек сабира, свакога часа, свакога дана, сваке недеље. Кад год смо овде Он нас позива да обновимо заједницу са Њим, са живим и делатним Христом. Тако треба да живимо, томе нас учи наша Света Црква. -Радујем се данас што сам овде, у овоме Светоме храму, у овој заједници, што се овај храм успео обновити благодаћу и залагањем Министарства културе Републике Хрватске, залагњем целокупне Општине Шодоловци на челу са начелником г. Милетом Злокапом, Управе за верске заједнице Републике Србије, који су помогли да се Свети храм заврши и заблиста у овоме сјају, а свакако и свима вама, народе Божији, децо Божија, јер сте долазили, помагали, одвајали од својих уста и давали колико је ко могао овоме Светоме храму. -Пресвета Богородица, која је увек чувала и штитила овај Свети храм, нека га чува и штити и од сада и кроз сву вечност. Амин! Целокупни догађај је изазвао и велико интересовање код представника политичког и друштвеног живота како из Републике Хрватске, тако и из Републике Србије. Тако да су свечаности, између осталих, присуствовали: г – ђа Драгана Јецков,народни посланик у Сабору Р. Хрватске, г. Мирољуб Радосављевић Ригец из Министарства правде Републике Србије – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, председник Заједничког Већа Општина г. Срђан Јеремић, конзул Републике Србије у Вуковару г – ђа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Ријеци, Владимир Марјановић, дожупани: вуковарско – сремски г. Ћурчић и осјечко - барањски г. Чварковић, начелници Општина Шодоловци, Трпиња и Ердут: г. Миле Злокапа, г. Мирослав Палић и г. Југослав Весић. По завршетку светог богослужења, Камерни хор је са неколико изабраних нумера одушевио сабрани народ Божији. Потом су, такође, неколико песама извели представници етно – ансамбла Ђурђевак из Боботе. Чин освећења и троносања цркве, Свету Литургију, као и сва дешавања после, забележили су камермани телевизије Храм из Београда и телевизијe Заједничог већа општина из Вуковара. Свечаност је настаљена за Трпезом љубави у Дому културе у Петровој Слатини, за време које је, у знак благодарности, Општина Шодоловци поклонила Епископу Херувиму владичанску панагију, да их се са радошћу молитвено сећа када год је буде носио. Извор: Епархија осечкопољска и барањска Видео: Телевизија Храм
  16. -Освећење и троносање обновљене средњевековне цркве у Копривни- Храм је дом Божији, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божијем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши Свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали Свете храмове, они су знали да се једино у храму Божијем на Светој Литургији може остварити најприснији однос човека са Богом, истакао је Владика Херувим. Свет и целокупна творевина на челу са свештеником твари, човеком, створени су да постану Црква. Бог Отац нас може препзнати као своје и дати нам вечни живот једино ако смо део Тела Христовог, односно Цркве. У том контексту, 1. септембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светог мученика Андреја Стратилата, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је осветити и троносати средњевековну цркву Рођења Пресвете Богородице у Копривни, најстарију на просторима Епархије осечкопољске и барањске. По доласку Епископа уследио је трократни опход око цркве са моштима Светог кнеза Лазара, које су положене у Часну Трпезу, на којој ће се узносити служба Богу. У наставку је служена Божанствена Евхаристија, након које је освећен Часни крст у порти храма. На литургијске возгласе и прозбе одговарао је Камерни хор под диригентском палицом г. Слободана Јелића. Архијереју су саслуживали: протојереји – ставрофори Михајло Маријанац, парох у пензији и Добривоје Филиповић из Маркушице, протојереј Александар Ђурановић из Осијека, протосинђел Пајсије (Епархија сремска) и ђакони Бранимир Михајловић из Маркушице и Предраг Јелић из Даља. По литургијском отпусту Владика се обратио сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, часни оци, поштовани представници политичког и друштвеног живота, желим на првом месту да заблагодарим Господу, да узвикнем: Благословен јеси Боже, благословен јеси народе Божији! Велики је данас благослов бити у овоме најстаријем храму и цркви Божијој у нашој Епархији, која је проживела једну тешку историју, али ево, Богу хвала, она је данас овим освећењем доживела пуноћу, доживела је да буде обновљена и да се поново народ Божији сабира у њој на Светој Евхаристији. Управо благослов Пресветога Духа нас је сабрао данас овде и довео до овога Светога места, до ове Свете цркве, да принесемо бескрвну жртву од свих и за све. Велика је љубав Божија која се данас излила овде, јер овај храм је био срушен, разорен, али милошћу Божијом и добротом свих људи који су помогли да се обнови, он је данас заблистао светлошћу којом треба да зрачи и светли сваки Свети храм. Храм је дом Божији, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божијем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши Свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали Свете храмове, они су знали да се једино у храму Божијем може остварити најприснији однос човека са Богом. То је тај личносни однос, који ми треба да градимо са самим Богом, али и пре свега једни са другима. То је живи однос, однос који нас треба изграђивати у љубави, који нам треба подарити печат страдања и печат Васкрсења, јер једино страдањем ми знамо да смо на том уском путу Христовом, путу који води у Царство Божије. Управо се у храму Божијем остварује пуноћа Царства Божијега, овде на Светој Литургији. Она је заправо пуноћа нашег односа са Богом, нашег односа са ближњима. -Бог нам оставља две највеће Божије заповести, прво да љубимо Бога, а онда да љубимо једни друге. Ако будемо имали љубави међу собом, ако будемо носили бреме једни другима, онда ћемо знати да смо народ Божији, да смо народ који ходи путевима Светог Саве, Арсенија Чарнојевића и осталих наших дивних предака, који су нам сведочили живога Христа. На њих треба да се угледамо, да они буду огледала ка Царству Божијем. Њихов живот је увек био у складу са Јеванђељем, са свим добротама које Бог даје својим угодницима, и ми треба, драга браћо и сестре, да творимо и чинимо тако у овоме свету. Да носимо јарам једни другима, јер бреме је Христово лагано уколико једни другима помажемо. Управо је изградња и обнова храмова плод делатне љубави Божије, где се сви уграђујемо, свако даје свој прилог, свако је дао своју лепту и постао део Светога храма, да би данас могли бити овде сабрани, да би принели жртву Богу. Уколико смо сложни и имамо љубави једни према другима, познаће нас Бог у Царству своме. Никако се другачије не можемо спасити сем изграђивањем љубави према другима, јер је то предуслов и љубави према Богу. Једино на тај начин можемо имати благослов Божији и носити тај благи јарам који нам је свима дат у овоземаљскоме животу. Овај свет нас води једном другом философијом живота која нас удаљава од Бога, али Црква је увек ту да нас враћа, подсећа, исправља, и усмери на прави пут. -Данас се излила милост Божија на овом месту где смо принели жртву Богу и обновио се овај средњовековни Свети храм, који као најстарији у нашој Епархији сведочи Свету светлост Јеванђеља. Он је крајем 14. века овде сазидан муком и знојем наших предака, да би сведочио свету вечнога Христа који нас увек сабира, свакога часа, свакога дана, сваке недеље. Кад год смо овде Он нас позива да обновимо заједницу са Њим, са живим и делатним Христом. Тако треба да живимо, томе нас учи наша Света Црква. -Радујем се данас што сам овде, у овоме Светоме храму, у овој заједници, што се овај храм успео обновити благодаћу и залагањем Министарства културе Републике Хрватске, залагњем целокупне Општине Шодоловци на челу са начелником г. Милетом Злокапом, Управе за верске заједнице Републике Србије, који су помогли да се Свети храм заврши и заблиста у овоме сјају, а свакако и свима вама, народе Божији, децо Божија, јер сте долазили, помагали, одвајали од својих уста и давали колико је ко могао овоме Светоме храму. -Пресвета Богородица, која је увек чувала и штитила овај Свети храм, нека га чува и штити и од сада и кроз сву вечност. Амин! Целокупни догађај је изазвао и велико интересовање код представника политичког и друштвеног живота како из Републике Хрватске, тако и из Републике Србије. Тако да су свечаности, између осталих, присуствовали: г – ђа Драгана Јецков,народни посланик у Сабору Р. Хрватске, г. Мирољуб Радосављевић Ригец из Министарства правде Републике Србије – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, председник Заједничког Већа Општина г. Срђан Јеремић, конзул Републике Србије у Вуковару г – ђа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Ријеци, Владимир Марјановић, дожупани: вуковарско – сремски г. Ћурчић и осјечко - барањски г. Чварковић, начелници Општина Шодоловци, Трпиња и Ердут: г. Миле Злокапа, г. Мирослав Палић и г. Југослав Весић. По завршетку светог богослужења, Камерни хор је са неколико изабраних нумера одушевио сабрани народ Божији. Потом су, такође, неколико песама извели представници етно – ансамбла Ђурђевак из Боботе. Чин освећења и троносања цркве, Свету Литургију, као и сва дешавања после, забележили су камермани телевизије Храм из Београда и телевизијe Заједничог већа општина из Вуковара. Свечаност је настаљена за Трпезом љубави у Дому културе у Петровој Слатини, за време које је, у знак благодарности, Општина Шодоловци поклонила Епископу Херувиму владичанску панагију, да их се са радошћу молитвено сећа када год је буде носио. Извор: Епархија осечкопољска и барањска Видео: Телевизија Храм View full Странице
  17. У Вашингтону je од 25. до 28. јула 2018. године одржан низ манифестација поводом обележавања 100 година савезништва између Србије и Сједињених Америчких Држава, односно одлуке америчког председника Вудроа Вилсона да се 28. јула 1918. године у знак захвалности српском народу и војсци за допринос у Првом светском рату завијори застава Србије на Белој кући у Вашингтону, прогласи "Дан молитве за Србију" и да се звона свих цркава у САД огласе у част Срба погинулих у Првом светском рату. ТВ ХРАМ View full Странице
  18. Само два пута у историји Америке у мирнодопским условима страна застава се вијорила на резиденцији америчког председника - први пут српска застава 1918. године и други пут француска застава 1920. године. Гест председника Вилсона био је само кулминација великог поштовања за Србију и жртве нашег народа током Првог светског рата. Био је то израз великог пријатељства и савезништва двеју земаља и народа. Нажалост, догађаји и политичка ситуација настала распадом Југославије, умногоме су нарушили то пријатељство. Ипак, политичка клима у Вашингтону се значајно мења. Све већим присуством и дијалогом са америчким званичницима Српска Православна Црква настоји да васпостави традиционално пријатељство и разложним аргументима заштити своје интересе, наш народ и светиње свугде где Срби живе. У оквиру ових напора била је организована и прослава - без преседана у историји српске заједнице у САД - стогодишњице прокламације председника Вилсона о Србији издате 28. јула 1918. године. Под духовним покровитељством Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, основан је Одбор епархија Српске Православне Цркве у САД за организацију прославе. Одбор је почео са припремама према плановима које је изложио владика Иринеј. Прослава је била конципирана као свеобухватни омаж српском народу и његовима традицијама и вредностима, будући да је укључивао богослужбени део (Свеправославну Литургију на дан јубилеја 28. јула и наредног дана архијерејску Литургију у српском храму Светог апостола и јеванђелисте Луке у Вашингтону), академски део (симпосион о Србији и Америци у Великом рату и издање антологије значајних научних радова о српском учешћу у Првом светском рату уредника проф. др Кринке Видаковић Петров) и културни део (концерт гудачког квартета ученика Школе за музичке таленте из Ћуприје, Српског певачког друштва „Лира“ из Вашингтона и аудио-визуелну изложбу аутентичних материјала из Великог рата, аутора Маринка Лугоње и Марка Кентере, у организацији Art Exchange из Вашингтона). За гостопримство побринуло се Коло српских сестара цркве Светог Луке из Вашингтона, уз несебичну подршку и рад мноштва парохијана. Свеукупно, прослава јубилеја укључивала је дванаест различитих догађаја. Званични део прославе отворен је молитвом Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја у Представничком дому Конгреса САД тачно у подне у среду, 25. јула 2018. године. Тога дана после подне у организацији Српског кокуса Конгреса САД, Амбасаде Србије у Вашингтону и Српске Православне Цркве, уприличен је пријем у згради Капитола САД коме су присуствовали гђа Ана Брнабић, премијерка Владе Србије, г. Ивица Дачић, министар спољних послова, гђа Жељка Цвијановић, премијерка Владе Републике Српске, затим г. Тед По и г. Емануел Кливер II, копредседавајући Српског кокуса у Конгресу САД, г. Рон Џонсон, сенатор из Висконсина из сенатског Одбора за Европу и регионалну сарадњу у области безбедности, затим подсекретар Лаура Купер из Министарства за одбрану САД, подсекретар Мери Ројс из Стејт Департмента, и многи други годти из света политике, културе и бизниса. Наредног дана, 26. јула 2018. године, у Националном прес-клубу одржан је научни скуп на тему Србија и Америка у Великом рату 1914-1918. Скуп је отворио Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј. Учеснике и госте је у име америчке Владе и Стејт Департмента поздравио г. Вес Мичел, помоћник државног секретара задужен за Европу и Евроазију. У име владе Републике Српске скупу се обратила и премијерка гђа Жељка Цвијановић. У име спонзора симпосиона госте је поздравио г. Небојша Живковић, председник Српске народне одбране. Главни говорник скупа била је проф. др Кринка Видаковић Петров, која је надахнуто говорила о историји Срба у Америци. Током паузе, гђа Светлана Рогић је представила аудио-визуелну изложбу Тамо Далеко 1918-2018. Потом су уследиле панел презентације на којима су учешће узели др Гордон Бардош, председник компаније Seercon, др Џулијан Шустер, провост Вебстер Универзитета, др Бранко Терзић, изасланик председника Џорџа Буша за енергетска питања и виши сарадник у Беркли групи у Вашингтону и протонамесник др Василије Вранић, професор на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу и Сент Ксавијер Универзитету. По завршетку скупа Епископ источноамерички г. Иринеј, у име Епископског савета Српске Православне Цркве у САД, уручио је орден Светог Севастијана I реда г. Ненаду Ђорђевићу за делатну љубав према Мајци Цркви и српском народу. Потом је уследио пријем. У петак, 27. јула 2018. године, у ротoнди Карнеги Институту у Вашингтону, Канцеларија Републике Српске приредила је свечани пријем у част премијерке гђе Жељке Цвијановић. Госте су поздравили Његово Преосвештество Епископ источноамерички г. Иринеј, конгресмен г. Боб Мекјуан и премијерка Цвијановић. Потом је у свечаној сали Карнеги Института уследио концерт гудачког квартета Школе за музичке таленте у Ћуприји и Српског певачког друштва „Лира“, хора храма Светог апостола и јеванђелиста Луке у Вашингтону. У име спозора концерта, Српског народног савеза, госте је поздравио г. Џон Буфалини. Програм је водио г. Страхиња Матејић. На крају концерта уручен је орден Светог Севастијана I реда г. Тајлеру Спарску за заслуге у унапређењу пријатељских односа између српског и америчког народа. Захвaлност за изузетно успешан концерт дугујемо пожртвованости младих музичара из Ћуприје који су свој таленат представили спретно одабраним композицијама како западне традиције, тако и српске музичке заоставштине. Посебну захвалност, пак, дугујемо Српском певачком друштву „Лира“, које је основано пре само три месеца и које је, инспирисано у једнакој мери величином догађаја који се прославља и вођством владике Иринеја, неуморно радило, под диригентском управом попадије Јелене Вранић, како би на високом нивоу припремили концертни програм, као и нове компзиције за архијерејске Литургије које су током прославе служене. Потребно је посебно поменути да је познати српски музичар и композитор Војислав Бубиша Симић за ову прилику аранжирао за мешовити хор песму Даворина Јенка „Хајд’ јунаци“, коју је СПД „Лира“ премијерно извела на концерту. Пријатно изненађење свима присутнима уприличио је глумац Радош Бајић, који се после свог наступа обратио дирљивим словом, нагласивши значај српске жртве у Великом рату и сећања на њу. Наредног дана, у суботу 28. јула 2018. године, добротом митрополита Тихона и надлежних свештеника Америчке Православне Цркве у Вашингтону, служена је Свеправославна света Литургија у Саборном храму Светог Николаја. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим уз саслужење домаћина Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја и мноштва свештенослужитеља. На Литургији је одговарало СПД „Лира“, под вођством попадије Јелене Вранић, која је за ту прилику са хором припремила избор литургијских композиција различитих православних традиција. По завршетку Литургије сви присутни су позвани у салу храма на окрепљење које је припремило Коло српских сестара при цркви Светог Луке, на челу са председницом Добрилом Нином Лојаницом. Домаћинској атмосфери допринели су младићи и девојке који су, обучени у српске народне ношње, послуживали госте. Исте вечери уприличен је свечани банкет у Националном прес-клубу. Присутне је поздравио домаћин, Епископ Иринеј, који је свој инспиративан и умногоме упечатљив говор завршио мишљу да „ми који прослављамо овај историјски догађај, и сами улазимо у историју и постајемо део историје“, нагласивши тиме надвременски карактер јубилеја. Гостима су се такође обратили г. Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ, гђа Жељка Цвијановић, премијерка Републике Српске, г. Ђерђ Матковић, амбасадор Републике Србије и др Бранко Терзић, председавајући Одбора за организацију Прославе. Почасни говор одржао је конгресмен г. Боб Мекјуан, извршни директор Савета за националну политику у САД. За уметнички део програма банкета побринули су се гудачки квартет Школе за музичке таленте из Ћуприје, пијанисткиња Ања Радиновић, Српско певачко друштво „Лира“ и глумац Радош Бајић. На концу, гђа Светлана Рогић је још једном присутнима представила аудио визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Програм су водили гђица Татјана Рајић и г. Зоран Буцало. Посебну захвалност дугујемо гђи Дрини Властелић Рајић за беспрекорну организацију банкета. Последњег дана прославе, у недељу 29. јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ г. Иринеј служио је свету Литургију у српском храму Светог Луке у Вашингтону, уз саслуживање четири свештеника и два ђакона. На Литургији је одговарао хор домаћин - СПД „Лира“. За послужење по завршетку свете Литургије још једном се побринуло Коло српских сестара. По завршетку ручка, протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани, који је такође присуствовао прослави, упознао је све присутне са многим тешкоћама са којима се наш народ на Косову и Метохији свакодневно бори. Прослава је и званично завршена поздравним говорима. Прослава стогодишњице краја Првог светског рата и пријатељства које је тада постојало између српског и америчког народа оставила је изузетно повољан утисак не само на учеснике и госте, већ и уопште на политички и дипломатски свет у Вашингтону. Код многих наших људи ово је улило нови елан за истрајност у борби за очување интереса наше Цркве и нашег верског и културног наслеђа у свим српским земљама. Прст Божји је овде евидентан, који нам показује да наступа време да се кроз присуство у дијалозима са људима на власти у Вашингтону на достојанствен и ефикасан начин бране интереси Цркве и народа. Прослава је значајна и по томе што су се, после дужег времена, велике српске организације у САД као спонзори окупиле око истог догађаја (Српски народни савез, Српска народна одбрана, Српски певачки савез...). Пре сто година, хиљаде америчких Срба, инспирисани ватерним говорима и надахнутим проповедима Светог владике Николаја, одазвали су се позиву да се врате у отаџбину и помогну Србији у Великом рату. Један мудри човек их је назвао „Николајева Трећа Армија“. Током протекле прославе многи су у мудром руковођењу црквом у Епархији источноамеричкој осетили ехо ових речи, те изнова, све одважније, у Америци поново почиње да корача „Николајева Трећа Армија“. протонамесник др Василије Вранић Извор: Српска Православна Црква
  19. Америчка престоница била је домаћин прославе стогодишњице Дана када се указом председника Вудро Вилсона цела Америка молила за Србију а српска краљевска застава вијорила изнад Беле Куће. Само два пута у историји Америке у мирнодопским условима страна застава се вијорила на резиденцији америчког председника - први пут српска застава 1918. године и други пут француска застава 1920. године. Гест председника Вилсона био је само кулминација великог поштовања за Србију и жртве нашег народа током Првог светског рата. Био је то израз великог пријатељства и савезништва двеју земаља и народа. Нажалост, догађаји и политичка ситуација настала распадом Југославије, умногоме су нарушили то пријатељство. Ипак, политичка клима у Вашингтону се значајно мења. Све већим присуством и дијалогом са америчким званичницима Српска Православна Црква настоји да васпостави традиционално пријатељство и разложним аргументима заштити своје интересе, наш народ и светиње свугде где Срби живе. У оквиру ових напора била је организована и прослава - без преседана у историји српске заједнице у САД - стогодишњице прокламације председника Вилсона о Србији издате 28. јула 1918. године. Под духовним покровитељством Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, основан је Одбор епархија Српске Православне Цркве у САД за организацију прославе. Одбор је почео са припремама према плановима које је изложио владика Иринеј. Прослава је била конципирана као свеобухватни омаж српском народу и његовима традицијама и вредностима, будући да је укључивао богослужбени део (Свеправославну Литургију на дан јубилеја 28. јула и наредног дана архијерејску Литургију у српском храму Светог апостола и јеванђелисте Луке у Вашингтону), академски део (симпосион о Србији и Америци у Великом рату и издање антологије значајних научних радова о српском учешћу у Првом светском рату уредника проф. др Кринке Видаковић Петров) и културни део (концерт гудачког квартета ученика Школе за музичке таленте из Ћуприје, Српског певачког друштва „Лира“ из Вашингтона и аудио-визуелну изложбу аутентичних материјала из Великог рата, аутора Маринка Лугоње и Марка Кентере, у организацији Art Exchange из Вашингтона). За гостопримство побринуло се Коло српских сестара цркве Светог Луке из Вашингтона, уз несебичну подршку и рад мноштва парохијана. Свеукупно, прослава јубилеја укључивала је дванаест различитих догађаја. Званични део прославе отворен је молитвом Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја у Представничком дому Конгреса САД тачно у подне у среду, 25. јула 2018. године. Тога дана после подне у организацији Српског кокуса Конгреса САД, Амбасаде Србије у Вашингтону и Српске Православне Цркве, уприличен је пријем у згради Капитола САД коме су присуствовали гђа Ана Брнабић, премијерка Владе Србије, г. Ивица Дачић, министар спољних послова, гђа Жељка Цвијановић, премијерка Владе Републике Српске, затим г. Тед По и г. Емануел Кливер II, копредседавајући Српског кокуса у Конгресу САД, г. Рон Џонсон, сенатор из Висконсина из сенатског Одбора за Европу и регионалну сарадњу у области безбедности, затим подсекретар Лаура Купер из Министарства за одбрану САД, подсекретар Мери Ројс из Стејт Департмента, и многи други годти из света политике, културе и бизниса. Наредног дана, 26. јула 2018. године, у Националном прес-клубу одржан је научни скуп на тему Србија и Америка у Великом рату 1914-1918. Скуп је отворио Његово Преосвештенство Епископ источноамерички г. Иринеј. Учеснике и госте је у име америчке Владе и Стејт Департмента поздравио г. Вес Мичел, помоћник државног секретара задужен за Европу и Евроазију. У име владе Републике Српске скупу се обратила и премијерка гђа Жељка Цвијановић. У име спонзора симпосиона госте је поздравио г. Небојша Живковић, председник Српске народне одбране. Главни говорник скупа била је проф. др Кринка Видаковић Петров, која је надахнуто говорила о историји Срба у Америци. Током паузе, гђа Светлана Рогић је представила аудио-визуелну изложбу Тамо Далеко 1918-2018. Потом су уследиле панел презентације на којима су учешће узели др Гордон Бардош, председник компаније Seercon, др Џулијан Шустер, провост Вебстер Универзитета, др Бранко Терзић, изасланик председника Џорџа Буша за енергетска питања и виши сарадник у Беркли групи у Вашингтону и протонамесник др Василије Вранић, професор на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу и Сент Ксавијер Универзитету. По завршетку скупа Епископ источноамерички г. Иринеј, у име Епископског савета Српске Православне Цркве у САД, уручио је орден Светог Севастијана I реда г. Ненаду Ђорђевићу за делатну љубав према Мајци Цркви и српском народу. Потом је уследио пријем. У петак, 27. јула 2018. године, у ротoнди Карнеги Институту у Вашингтону, Канцеларија Републике Српске приредила је свечани пријем у част премијерке гђе Жељке Цвијановић. Госте су поздравили Његово Преосвештество Епископ источноамерички г. Иринеј, конгресмен г. Боб Мекјуан и премијерка Цвијановић. Потом је у свечаној сали Карнеги Института уследио концерт гудачког квартета Школе за музичке таленте у Ћуприји и Српског певачког друштва „Лира“, хора храма Светог апостола и јеванђелиста Луке у Вашингтону. У име спозора концерта, Српског народног савеза, госте је поздравио г. Џон Буфалини. Програм је водио г. Страхиња Матејић. На крају концерта уручен је орден Светог Севастијана I реда г. Тајлеру Спарску за заслуге у унапређењу пријатељских односа између српског и америчког народа. Захвaлност за изузетно успешан концерт дугујемо пожртвованости младих музичара из Ћуприје који су свој таленат представили спретно одабраним композицијама како западне традиције, тако и српске музичке заоставштине. Посебну захвалност, пак, дугујемо Српском певачком друштву „Лира“, које је основано пре само три месеца и које је, инспирисано у једнакој мери величином догађаја који се прославља и вођством владике Иринеја, неуморно радило, под диригентском управом попадије Јелене Вранић, како би на високом нивоу припремили концертни програм, као и нове компзиције за архијерејске Литургије које су током прославе служене. Потребно је посебно поменути да је познати српски музичар и композитор Војислав Бубиша Симић за ову прилику аранжирао за мешовити хор песму Даворина Јенка „Хајд’ јунаци“, коју је СПД „Лира“ премијерно извела на концерту. Пријатно изненађење свима присутнима уприличио је глумац Радош Бајић, који се после свог наступа обратио дирљивим словом, нагласивши значај српске жртве у Великом рату и сећања на њу. Наредног дана, у суботу 28. јула 2018. године, добротом митрополита Тихона и надлежних свештеника Америчке Православне Цркве у Вашингтону, служена је Свеправославна света Литургија у Саборном храму Светог Николаја. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ западноамерички г. Максим уз саслужење домаћина Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја и мноштва свештенослужитеља. На Литургији је одговарало СПД „Лира“, под вођством попадије Јелене Вранић, која је за ту прилику са хором припремила избор литургијских композиција различитих православних традиција. По завршетку Литургије сви присутни су позвани у салу храма на окрепљење које је припремило Коло српских сестара при цркви Светог Луке, на челу са председницом Добрилом Нином Лојаницом. Домаћинској атмосфери допринели су младићи и девојке који су, обучени у српске народне ношње, послуживали госте. Исте вечери уприличен је свечани банкет у Националном прес-клубу. Присутне је поздравио домаћин, Епископ Иринеј, који је свој инспиративан и умногоме упечатљив говор завршио мишљу да „ми који прослављамо овај историјски догађај, и сами улазимо у историју и постајемо део историје“, нагласивши тиме надвременски карактер јубилеја. Гостима су се такође обратили г. Игор Црнадак, министар спољних послова БиХ, гђа Жељка Цвијановић, премијерка Републике Српске, г. Ђерђ Матковић, амбасадор Републике Србије и др Бранко Терзић, председавајући Одбора за организацију Прославе. Почасни говор одржао је конгресмен г. Боб Мекјуан, извршни директор Савета за националну политику у САД. За уметнички део програма банкета побринули су се гудачки квартет Школе за музичке таленте из Ћуприје, пијанисткиња Ања Радиновић, Српско певачко друштво „Лира“ и глумац Радош Бајић. На концу, гђа Светлана Рогић је још једном присутнима представила аудио визуелну изложбу „Тамо далеко 1918-2018“. Програм су водили гђица Татјана Рајић и г. Зоран Буцало. Посебну захвалност дугујемо гђи Дрини Властелић Рајић за беспрекорну организацију банкета. Последњег дана прославе, у недељу 29. јула 2018. године, Његово Преосвештенство Епископ г. Иринеј служио је свету Литургију у српском храму Светог Луке у Вашингтону, уз саслуживање четири свештеника и два ђакона. На Литургији је одговарао хор домаћин - СПД „Лира“. За послужење по завршетку свете Литургије још једном се побринуло Коло српских сестара. По завршетку ручка, протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани, који је такође присуствовао прослави, упознао је све присутне са многим тешкоћама са којима се наш народ на Косову и Метохији свакодневно бори. Прослава је и званично завршена поздравним говорима. Прослава стогодишњице краја Првог светског рата и пријатељства које је тада постојало између српског и америчког народа оставила је изузетно повољан утисак не само на учеснике и госте, већ и уопште на политички и дипломатски свет у Вашингтону. Код многих наших људи ово је улило нови елан за истрајност у борби за очување интереса наше Цркве и нашег верског и културног наслеђа у свим српским земљама. Прст Божји је овде евидентан, који нам показује да наступа време да се кроз присуство у дијалозима са људима на власти у Вашингтону на достојанствен и ефикасан начин бране интереси Цркве и народа. Прослава је значајна и по томе што су се, после дужег времена, велике српске организације у САД као спонзори окупиле око истог догађаја (Српски народни савез, Српска народна одбрана, Српски певачки савез...). Пре сто година, хиљаде америчких Срба, инспирисани ватерним говорима и надахнутим проповедима Светог владике Николаја, одазвали су се позиву да се врате у отаџбину и помогну Србији у Великом рату. Један мудри човек их је назвао „Николајева Трећа Армија“. Током протекле прославе многи су у мудром руковођењу црквом у Епархији источноамеричкој осетили ехо ових речи, те изнова, све одважније, у Америци поново почиње да корача „Николајева Трећа Армија“. протонамесник др Василије Вранић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  20. Надахнутом архипастирском поуком обратио се Преосвештени Епископ Јоаникије, заблагодаривши Господу што их је Бог удостојио да се сабирају на овом светом мјесту гдје су се у давним покољењима сабирали православни хришћани међу којима и наши давни преци. „Овдје, на овом мјесту које удивљује и Бога и људе, које задивљује сваког ко га посјети, на којем је Бог био издашан својим стваралаштвом, био је издашан и изливањем светиње, па имамо до сада откривене двије прекрасне светиње. Ми смо их, не знајући коме су првобитно биле посвећене, посветили једну, између ове двије стијене, Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону, а другу, на уласку у манастир посветили смо Светом Јовану Крститељу, сабирамо се на Усјековање главе Светог Јована Крститеља“, рекао је Владика. Славимо овај прекрасни дан, у коме обиљежавамо спомен Светог великомученика Пантелејмона, молећи се, по ријечима Његовог Преосвештенства, за здравље душе и тијела. „Ми се у Цркви молимо, прије свега, за душевно здравље, јер је оно претежније од тјелесног здравља. Док је човјек здрав Бог му даје прилику да се труди да чини нешто добро за себе, породицу, за ближње и Цркву, а када онемоћа, ако је душевно здрав он онда дјела веће дјело. Здрава душа непрестано узноси молитве Господу од чистог срца, а ми да се научимо да благодаримо Богу и кад нам је лијепо и кад трпимо тешкоће и искушења. Ако знамо да се молимо Богу како ваља онда ће нам се сви дани овоземаљског живота претворити у љепоту, јер нема ништа узвишеније од молитве и благодарења Богу“, бесједио је Владика Јоаникије. Он је истакао да нам најбољи примјер дају Свети мученици, као што је Свети Пантелејмон, који су последње тренутке земаљског живота жељели да посвете Богу, да се Њему помоле. „Тако је и Свети Пантелејмон умолио своје мучитеље да му дају неколико тренутака да се помоли Богу за Цркву, за ближње, за сва хришћанска покољења па га је Бог тога удостојио не само у том моменту него је услишио његову молитву за сва времена, па га је Бог зато прославио те стоји пред престолом Божјим и појавио се као небески покровитељ свих православних хришћана, свих оних који му се обраћају за помоћ. Исцјелитељ душе и тијела Свети Пантелејмон, а исто тако и Свети Отац наш Климент охридски, кога данас, такође, славимо“. „Он је непосредан ученик Свете браће Кирила и Методија, са својим сатрудником Наумом охридским и осталим ученицима Светих Кирила и Методија. Када прослављамо Светог Климента охридског треба да се сјетимо онога што је изузетно важно да смо ми православни Словени, не само од Македоније до ових гора и Сент Андреје, једно, него да су сви православни словенски народи једно по вјери, по поријеклу, по култури и по осјећању, иако је међу нама било неких размирица. Али, то доносе историјске неприлике и оне не би требало да замраче оно што је много важније и што је темељ наше духовности, наше културе“, казао је Епископ будимљанско-никшићки. Слава манастира Самограда прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача. Домаћин славља био је Црквени одбор са о. Савом, а обавезу за наредну годину преузео је Драган Недовић са породицом. У славу Божију, а у част Светог великомученика Пантелејмона, одржан је црквено-народни сабор са пригодним програмом. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  21. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, у четвртак 9. августа 2018, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Самограду код Бијелог Поља, чији је храм посвећен овом великом угоднику Божјем. Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархија западноевропске и будимљанско-никшићке, а у евхаристијском сабрању је учествовао вјерни народ овог краја. Звучни запис беседе Надахнутом архипастирском поуком обратио се Преосвештени Епископ Јоаникије, заблагодаривши Господу што их је Бог удостојио да се сабирају на овом светом мјесту гдје су се у давним покољењима сабирали православни хришћани међу којима и наши давни преци. „Овдје, на овом мјесту које удивљује и Бога и људе, које задивљује сваког ко га посјети, на којем је Бог био издашан својим стваралаштвом, био је издашан и изливањем светиње, па имамо до сада откривене двије прекрасне светиње. Ми смо их, не знајући коме су првобитно биле посвећене, посветили једну, између ове двије стијене, Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону, а другу, на уласку у манастир посветили смо Светом Јовану Крститељу, сабирамо се на Усјековање главе Светог Јована Крститеља“, рекао је Владика. Славимо овај прекрасни дан, у коме обиљежавамо спомен Светог великомученика Пантелејмона, молећи се, по ријечима Његовог Преосвештенства, за здравље душе и тијела. „Ми се у Цркви молимо, прије свега, за душевно здравље, јер је оно претежније од тјелесног здравља. Док је човјек здрав Бог му даје прилику да се труди да чини нешто добро за себе, породицу, за ближње и Цркву, а када онемоћа, ако је душевно здрав он онда дјела веће дјело. Здрава душа непрестано узноси молитве Господу од чистог срца, а ми да се научимо да благодаримо Богу и кад нам је лијепо и кад трпимо тешкоће и искушења. Ако знамо да се молимо Богу како ваља онда ће нам се сви дани овоземаљског живота претворити у љепоту, јер нема ништа узвишеније од молитве и благодарења Богу“, бесједио је Владика Јоаникије. Он је истакао да нам најбољи примјер дају Свети мученици, као што је Свети Пантелејмон, који су последње тренутке земаљског живота жељели да посвете Богу, да се Њему помоле. „Тако је и Свети Пантелејмон умолио своје мучитеље да му дају неколико тренутака да се помоли Богу за Цркву, за ближње, за сва хришћанска покољења па га је Бог тога удостојио не само у том моменту него је услишио његову молитву за сва времена, па га је Бог зато прославио те стоји пред престолом Божјим и појавио се као небески покровитељ свих православних хришћана, свих оних који му се обраћају за помоћ. Исцјелитељ душе и тијела Свети Пантелејмон, а исто тако и Свети Отац наш Климент охридски, кога данас, такође, славимо“. „Он је непосредан ученик Свете браће Кирила и Методија, са својим сатрудником Наумом охридским и осталим ученицима Светих Кирила и Методија. Када прослављамо Светог Климента охридског треба да се сјетимо онога што је изузетно важно да смо ми православни Словени, не само од Македоније до ових гора и Сент Андреје, једно, него да су сви православни словенски народи једно по вјери, по поријеклу, по култури и по осјећању, иако је међу нама било неких размирица. Али, то доносе историјске неприлике и оне не би требало да замраче оно што је много важније и што је темељ наше духовности, наше културе“, казао је Епископ будимљанско-никшићки. Слава манастира Самограда прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача. Домаћин славља био је Црквени одбор са о. Савом, а обавезу за наредну годину преузео је Драган Недовић са породицом. У славу Божију, а у част Светог великомученика Пантелејмона, одржан је црквено-народни сабор са пригодним програмом. Извор: Епархија будимљанско-никшићка View full Странице
  22. Поводом сто година прокламације председника Вудроа Вилсона, Представништво Републике Српске у Америци заједно са Комитетом за обележавање стогодишњице приредило је у Карнегијевом Институту за науку у Вашингтону пријем пријатељства у част овог јубилеја и председнице Владе Републике Српске гђе Жељке Цвијановић. Пријему су присуствовали Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј и западноамерички Максим, свештеници и монаси са читаве Источне обале, гости из Републике Српске, Србије и других делова САД, као и некадашњи и садашњи амерички званичници. Повезане вести: Први пут у историји САД: Молитва српског владике на отварању Представничког дома америчког Конгреса Стогодишњица „Дана молитве за Србију“ у Вашингтону Промотивни спотoви под називом Ви сте свет Први светски рат и подршка Америке Србији не значи да се та подршка није односила на сав српски народ, укључујући и онај са друге стране Дрине, истакле су званице из Српске али и Америке. Председница Владе Српске гђа Жељка Цвијановић захвалила је посебно Српској Православној Цркви што је учествовала у очувању идентитета Срба у дијаспори, али и помагала Српску у тешким тренуцима. Америка је превелика да би за њу Република Српска могла да буде у великој мери видљива, али у Вашингтону, тврди шеф Представништва Републике Српске у Америци г. Обрад Кесић, за Српску се итекако зна. Бивши конгресмен Боб Мекјуван подсетио је у свом обраћању на речи америчког председника Вудроа Вилсона, након завршетка Првог светског рата, истичући да је, како каже, сећање за један народ најважније. Како ће изгледати однос Америке и српског народа не зависи само великих подвига из прошлости, истакнуто је на скупу, него и од комуникације и стварања нових односа у будућности. После свечаног пријема, уприличен је и концерт на ком су, после поздрава које је у име СНФ пренео г. Џон Буфалини, спектакуларан музички таленат показале чланице гудачког квартета Школе за музичке таленте из Ћуприје, али и чланови Српског певачког друштва Лира. Чланови Друштва су се овом приликом из сабрали из читаве Америке, како би под диригентском палицом протинице Јелене Вранић, отпевали чувене родољубиве песме Хајд’ јунаци, Креће се лађа француска, Тамо далеко и Ово је Србија. Познати телевизијски глумац и редитељ Радош Бајић произнео је стихове о Србији песника Танасија Младеновића, а затим се обратио присутнима емотивним говором величајући славу српског рода и способност Србина да тријумфује упркос свим тешкоћама. Опште одушевљење, признање и аплауз побрао је г. Тајлер Спаркс из Вашингтона, дугогодишњи официр за везу испред Министарства спољних послова САД, коме је за све заслуге и велику љубав према Србима уручен орден Светог Севастијана првог степена који додељује Епископски савет Српске Православне Цркве у Америци. Орден је у име Савета уручио Епископ источноамерички г. Иринеј захваљујући г. Спарксу за свако добро према српском народу. У завршној беседи, епископ Иринеј је захвалио свима, организаторима, гостима, уметницима, свештенству, волонтерима, призивајући на све благослов и евоцирајући сећања на славне претке, на њихове патње и Голготу, али и песму, игру, васкрсење. -Дух нашег рода је снажан и то је препознао читав свет пре сто година, и у славу и помоћ Божју, препознаће то опет, поручио је владика Иринеј. Извор: Епархија источноамеричка Епархијске вести
×
×
  • Create New...