Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'молитвено'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 27 results

  1. Старац Порфирије Кавссокаливит је рекао: "Мајке умеју да се плаше и брину, да саветују, да много говоре, али нису научиле да се моле. Много савета и упутстава наноси много зла. Не упућујте деци многе речи. Речи одзвањају у ушима, а молитва одлази у срце. Потребна је молитва са вером, без немира и нервозе, али уз добар пример." Дете жели да има у својој близини људе који се топло моле Богу. Не треба мајка да се задовољава само тиме што ће руком помиловати своје дете него треба да му истовремено пружи и миловање молитвом. Дете у дубини своје душе осећа духовно миловање којим зрачи личност његове мајке и зато га она привлачи. Дете осећа безбедност и сигурност када га мајка тајно, али стално грли преко истрајне и топле молитве и тако га ослобађа од свега што га притиска. Мајке умеју да се плаше и брину, да саветују, да много говоре, али нису научиле да се моле. Много савета и упутстава наноси много зла. Не упућујте деци многе речи. Речи одзвањају у ушима, а молитва одлази у срце. Потребна је молитва са вером, без немира и нервозе, али уз добар пример. Једног дана дође овамо, у манастир, извесна мајка, очајна због сина по имену Јоргос. Тај младић је био веома смушен. Лутао је по сву ноћ унаоколо са рђавим друштвом. Његово стање се погоршавало из дана у дан. Мајка је очајавала и плакала. Ја јој рекох: - Ништа не говори, ни речи! Само се моли Богу! Договорили смо се да се сваке вечери, од десет до десет и петнаест, заједно и истовремено молимо Богу. Рекао сам јој да сину ништа не говори него да га пушта да излази у које год време жели. Исто тако, да га не пита у колико сати се вратио и томе слично него само да му каже - и то са много љубави: Jеди, Јорго мој! У фрижидеру смо ти оставили јело." Ништа друго да му не говори. Уопште, саветовао сам јој да се према сину односи са љубављу, а да притом не оставља молитву. Мајка је почела да примењује то што сам јој рекао. Прошло је тако двадесетак дана, а син ће јој рећи: - Мајко, зашто не разговараш са мном? - Јорго мој, како не разговарам с тобом? - Мајко, ти имаш нешто против мене. Не разговараш са мном. - Врло чудне ствари ми говориш, Јорго! Како не разговарам с тобом? Зар сада не разговарамо? Шта желиш да ти кажем? Јоргос не одговори ништа. Кад је поново дошла у манастир, мајка ме упита: - Старче, шта је мој син хтео тиме да ми каже? - Наш метод је успео! - одговорих. - Какав метод? - Па то што сам вам рекао да му не говорите ни о чему него да се само кришом молите, те ће младић доћи к себи. - Мислиш да је то то? - То је то! - кажем јој ја. - Он хоће да му ти упутиш прекор, да га питаш где је био, шта је радио, а он да почне да виче, да пркоси и да долази још касније. - О, о! Какве се све тајне крију у човеку! - Јеси ли разумела? То произилази из овог стања. Он те је мучио јер је хтео да га грдиш, да би он изводио своје ћефове. Чим га не грдиш, њему је жао. Уместо да се жалостиш ти док он изводи своје вештине", сада, када си ти престала да се жалостиш и када показујеш равнодушност, сада се жалости он. Једног дана Јоргос саопшти свима у кући да одлази. Напушта посао и одлази у Канаду. И свом газди је већ био рекао: - Одлазим. Нађи неког другог да ме замени на послу. Ја сам у међувремену рекао родитељима: - Ми ћемо се молити Богу за њега. - Али он је спреман! Ја ћу да му дам батине! - рече отац. - Немој, не дирај га! - рекох ја. - Ма он одлази, старче! Ја рекох: - Нека одлази! Ви се препустите молитви, а и ја ћу заједно са вама. Кроз два-три дана осванула је недеља. Рано ујутру, Јоргос саопштава родитељима: - Ја одлазим! Идем на излет са пријатељима. - Добро, како хоћеш - одговорише они. Он оде. С њим су пошли његови пријатељи, две девојке и два младића. Изнајмили су неки аутомобил и кренули према Халкиди. Возикали су се тамо-овамо. После су отишли до Светог Јована Руса, оданде су се упутили у Мандули, Свету Ану и све тамо до Василика. Тамо су се купали у водама Егејског мора, јели, пили, веселили се. Онда су кренули натраг. Већ се смркавало. Возио је Јоргос. На путу, негде око Свете Ане, кола ударише у угао неке куће. Била су врло оштећена. Шта сада да раде? Покренуше их некако и с муком довезоше до Атине. Касно ноћу, боље рећи рано ујутро, стигао је кући. Родитељи му ништа не рекоше. Он је легао и заспао. Када се пробудио и устао, он ће рећи: - Оче, десило се то и то. Сада треба да поправимо кола, а то ће коштати грдан новац. Отац му одговори: - Дете моје, ти знаш. Ја имам и дугове, а морам и да бринем о твојим сестрама. Шта ће бити с нама? - Па шта да радим, оче? - Ради шта хоћеш! Одрастао си, мозак имаш, иди у Канаду, заради новац, па плати. - Не могу - каже. - Морам одмах да поправим кола. - Не знам - одговори отац. - Среди то некако. Дакле, видећи како отац реагује, он оде. Дође до свог газде. Каже: - Газда, настрадао сам ти тако и тако. Нећу отићи. Не узимај другога. Он му рече: - Добро, добро, дете моје. - Јесте, али треба ми новац! - Да, али ти хоћеш да одеш. Нека ми најпре твој отац потпише да ће вратити ако одеш. - Ја ћу потписати. Мој отац се у то не меша. Већ ми је то рекао. Ја ћу радити и све ћу ти вратити. Зар ово није чудо Божје? Кад је мајка поново дошла, ја јој рекох: - Начин којим смо се послужили успео је и Бог је услишио нашу молитву. И она саобраћајна несрећа је била од Бога. Сада ће ваш син остати код куће и опаметиће се. Тако је и било, захваљујући нашој молитви. Десило се чудо. Родитељи су постили, молили се, ћутали и успели. После извесног времена, син је дошао у манастир и потражио ме иако му нико од његових није ништа говорио о мени. Јоргос је потом постао врло добар младић и сада је у авијацији. Стекао је добру породицу. "Дете жели да има у својој близини људе који се топло моле Богу." Старац Порфирије Кавсокаливит Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  2. Драга браћо и сестре, Братству нашег манастира је потребна ваша помоћ. Док се не реши статус наше Крстионице и Цркве молимо вас да се по могућности свакодневно у што већем броју окупљамо у манастиру и молимо. Потребна нам је ваша помоћ и за активности које су сада знатно увећане услед новонастале ситуације јер малобројно братство не може све да постигне. Долазак је могућ у свако доба дана и ноћи. Молимо вас делите даље ову информацију. Свако добро вам од Господа желимо. +
  3. У дубровачкој православној цркви Светог Благовештења 19. јануара 2019. године у 19 часова одржана је молитва за јединство Цркве, у склопу Молитвене осмине (осам дана од 18. до 25. јануара) која већ дужи низ деценија подстиче хришћане да се моле за нарушено јединство Цркве, а у Дубровнику се одржава од 2012. године. Обичај је у Дубровнику да се приликом молитве која се одржава у православној цркви верницима обрати дубровачки бискуп, а приликом молитве у католичкој катедрали то учини херцеговачки епископ. Тако је овог пута на молитви у православној цркви, која је била мала да прими све који су хтјели да јој присуствују, а на којој су се окупили верници, монаштво и свештенство обеју конфесија, беседио бискуп Мате Узинић на тему из старозаветне књиге Поновљених закона „Тежи за самом правдом“ (16, 19). На крају беседе дубровачки бискуп је честитао епископу Димитрију избор и рукоположење за епископа захумско-херцеговачког и приморског, а њему и свим православним верницима 800-годишњицу епархије која се обележава ове године. На крају молитве епископ Димитрије је захвалио свима присутнима, а посебно бискупу на лепим и за све утешним речима, посебно на томе што је нагласио да сви треба да тежимо и чезнемо за правдом јер је наша правда сам Господ Исус Христос. Извор: Епархија захумско-херцеговачка
  4. У Тителу – месту у којем је пре 77 година на најсвирепији начин живот изгубило шездесет особа – у петак, 4. јануара 2019. године, одржан је централни помен у знак сећања на невино страдале Србе, Јевреје и Роме у злогласној Рацији у јужној Бачкој. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј је служио парастос у храму Успенија Пресвете Богородице у Тителу, уз саслужење свештенства наше Епархије. Беседећи по завршетку парастоса, владика Иринеј је казао да данас узносимо молитве за покој душа свих невино пострадалих оне хладне зиме 1942. године. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Култура сећања није јача страна у нашој колективној народној свести. Страдале су хиљаде и хиљаде људи без икакве кривице осим те што су постојали, а што нису били оне народности или било какве друге припадности, коју су бездушни окупатори сматрали допустивом. Међу тим невиним жртвама није било никаквог избора ни по каквом кључу ни критеријуму ‒ од тек рођеног детета до човека у дубокој старости, сви су долазили на ред џелатима. Ми морамо схватити да они који су били жртве, али не на путу зла него на путу добра, а поготову они који су свесно себе жртвовали на путу правде, мира и истине, да они не само што заслужују наше сећање, него без њих ми, хтели то или не хтели, постепено постајемо духовни мртваци. После њиховог крста, после њиховог невиног погубљења, уследило је сасвим извесно пред Богом и са Богом, и њихово васкрснуће, прослављење, њихова победа над смрћу, казао је владика Иринеј. Епископ бачки је нагласио да и данас многи страдају широм света. Ово наше молитвено сећање није толико потреба наших покојника, та молитва је потребнија нама него њима, и ради сећања, и ради тога да урадимо све што до нас стоји да се такви злочини не понове. Колико год да је овај повод тужан, у нама је утеха коју нам нико не може одузети због предстојећег Рођења Христовог, због тога што је Он Крстом и Васкрсењем победио свако зло, Својим страдањем осмислио страдања људи и обезбедио свима вечно блаженство у вечном Царству љубави Своје, рекао је владика бачки Иринеј. После парастоса у храму у Тителу, на платоу испред Светоуспенског храма, присутнима су се обратили г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе и г. Драган Божић, председник Општине Тител. Венце су положили представници Скупштине Војводине, Покрајинске владе, Општине Тител и Меморијалног друштва Рација 1942. Молитвеном обележавању 77. годишњице рације у Бачкој присуствовали су и г. Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Мирослав Илић, председник Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације, и многи други званичници, као и верни народ Бачке. Венац са брода на Тиси спустили су госпођа Весна Кнежевић, председница Скупштине општине Тител и представници Речне флотиле. Следеће, 2020. године, централни помен у знак сећања на жртве Рације у Бачкој, биће одржан у Бечеју. У среду, 23. јануара 2019. године, на новосадском Кеју жртава рације, житељи Бачке ће обележити годишњицу догађаја у којем су припадници мађарске фашистичке окупационе војске побили и под лед Дунава бацили више хиљада Новосађана. На Божић, 1942. године, у јужној Бачкој, фашисти Миклоша Хортија извршили су погром над Србима, Јеврејима и Ромима. Рација је почела 4. јануара у Шајкашкој, настављена је у Новом Саду, а завршена је у Бечеју. За три дана у Новом Саду, у водама Дунава нестало је неколико хиљада Срба, Јевреја, Рома, као и не мали број припадника других етничких група. Извор: Епархија бачка
  5. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Г. Јустина, у уторак 18. децембра 2018. године, на празник Светог Саве Освећеног, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније служио је Свету архијерејску Литургију и парастос у храму Светог Великомученика Георгија у манастиру Рујан, поводом шесте године од упокојења блаженопочившег Епископа жичког Хризостома. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Преосвећеном владики Арсенију саслуживали су протојереј-ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, старешина храма Светог Ђорђа у Ужицу, протојереј Иван Радовановић, службеник Епархије жичке, протојереј Небојша Дабић, парох у Чачку, протојереј Радоја Сандо, старешина храма Светог Саве у Краљеву, јереј Богдан Митровић, парох у Јежевици, јереј Ђорђе Лазаревић, парох у Чачку, јереј Дејан Марковић, службеник Епархије жичке, јерођакон Нектарије (Ђурић) и ђакон Ђорђе Филиповић. Поред служашчих учешћа су узели и многи свештенослужитељи, монаси, теолози, пријатељи и поштоваоци лика и дела блаженопочившег Епископа жичког Хризостома. Након Свете Евхаристије и парастоса, служен је помен крај гроба блажене успомене владике, а по завршетку приређена је трпеза у манастирском конаку, око које се потрудио настојатељ манастира јеромонах Теодосије са својом обитељи. Извор: Епархија нишка
  6. Црква Ваведења Пресвете Богородице у Острогу, у којој су мошти Светог Василија Острошког Чудотоврца, данас, 4. децембра, саборно и молитвено је прославила своју славу. Свету литургију служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење свештенства, монаштва и великог броја вјерних. У току Литургије Митрополит црногорско-приморски је у чин јерођакона рукоположио сабрата острошке обитељи монаха Никиту. Повезана вест: https://pouke.org/forum/index.php?/index/-/1346435955/митрополит-амфилохије-у-острошкој-светињи-богородица-је-у-себе-примила-бога-и-постала-храм-бога-живога-r11714/
  7. Девету годишњицу од престављења Патријарха српског Павла и спомен Светих мученика Акиндина, Пигасија и других, Епископија славонска молитвено је прославила 15. новембра 2018. године у Кућанцима. Са верним народом и гостима, уз саслужење свештеног клира епархија Славонске, Будимске, Темишварске и Осечкопољске и Барањске, свету архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла служили су Преосвештена господа Епископи будимски Лукијан, пакрачко-славонски Јован и осечкопољски и барањски Херувим. Честитајући празник и тумачећи речи прочитаног Јеванђеља, са благодарношћу за учешће у молитвеној радости и посети Кућанцима, родном месту великог српског јерарха, и Епископији пакрачко-славонској, браћу архијереје, свештенство, монаштво и окупљени народ архипастирском беседом поздравио је владика Јован. У молитвеном слављу учествовали су и поклоници из Београда и Чачка. После причешћа светим Даровима у коме су учешће узели готово сви окупљени, по свршетку свете Литургије, верницима се пригодном беседом обратио владика Лукијан говорећи о успомени на патријарха Павла, данима свог владичанства у Славонији и крсно-васкрсној историји храма у Кућанцима. Са свештенством и верним народом, славско жито и колач у славу Божју а у част и спомен Патријарха српског Павла, освештали су епископи Лукијан и Херувим. Честитајући празник, речима благодарности браћи архијерејима за посету и учешће у молитвеној радости, као и свештеном клиру, верницима и гостима који су узели удела у празнику, пастирском беседом још једном се обратио Преосвештени Владика славоснки г. Јован. После евхаристијског славља, у организацији парохије кућаначке за све окупљене уприличена је трпеза љубави са културно-уметничким програмом. Извор: Српска Православна Црква
  8. Шта су Задушнице и да ли су нашим ближњима који су се упокојили у Господу неопходне наше молитве? Архимандрит Методије, настојатељ Хиландара, изјавио је да је дошло до духовне обнове монаштва на Хиландару – да ли је то јасан показатељ обнове у нашој Цркви? На питања слушалаца у емисији „Оче, да те питам“ одговарао је протопрезвитер Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  9. Архиепископ Антоније је посетио Подворје Руске Цркве, манастир Свете Софије у префектури Чиба, где се упознао са музејском изложбом посвећеном оснивачу манастира архиепископу Николају (Сајами). На токијском гробљу Јанака, где је почивало нетљено тело св. Николаја Касатника, Архиепископ је одслужио молебан и произнео заупокојену молитву за овде погребене архипастире – митрополите токијске Сергија (Тихомирова) и Теодосија (Нагасаму), као и за првог епископа Јапанца (Николаја Оно). Архиепископ је посетио Саборну цркву Вазнесења Христовог у Токију, где га је топло поздравио митрополит токијски и свег Јапана Данило. Архиепископ се поклонио светињама, међу којима и честици моштију равноапостолног Николаја Јапанског. Архиепископ Антоније је срдачно поздравио поглавара Аутономне Јапанске Православне Цркве, честитао ну 80-годишњицу и подарио му икону Пресвете Богородице. У наставку је митрополит Данило дао пријем у част руске делегације. Архиепископ Антоније је 8. септембра 2018. одслужио свеноћно бденије у храму благоверног кнеза Александра Невског у Подворју Руске Цркве у Токију. Овом приликом је верницима пренео благослов патријарха Кирила, који је на десет година обавио велико освећење овога храма. У недељу 9. септембра 2018. митрополит Данило је савршио Божанску Литургију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Токију. Саслуживали су архиепископ сендајски Серафим, архиепископ бечки и будимпештански Антоније и свештенство у овоме храму, и други. Архиепископ Антоније је прочитао поздравну посланицу патријарха Кирила предстојатељу Аутономне Јапанске Православне Цркве и уручио му орден Светог Инокентија, митрополита московског и коломенског. Извор: Српска Православна Црква
  10. Митрополит токијски и свег Јапана Данило напунио је 5. септембра 2018. године 80 година живота. Делегацију Московске Патријаршије предводио је архиепископ бечки и будимпештански Антоније у пратњи сарадника Одељења за спољне црквене односе Д. Петровског. Архиепископ Антоније је посетио Подворје Руске Цркве, манастир Свете Софије у префектури Чиба, где се упознао са музејском изложбом посвећеном оснивачу манастира архиепископу Николају (Сајами). На токијском гробљу Јанака, где је почивало нетљено тело св. Николаја Касатника, Архиепископ је одслужио молебан и произнео заупокојену молитву за овде погребене архипастире – митрополите токијске Сергија (Тихомирова) и Теодосија (Нагасаму), као и за првог епископа Јапанца (Николаја Оно). Архиепископ је посетио Саборну цркву Вазнесења Христовог у Токију, где га је топло поздравио митрополит токијски и свег Јапана Данило. Архиепископ се поклонио светињама, међу којима и честици моштију равноапостолног Николаја Јапанског. Архиепископ Антоније је срдачно поздравио поглавара Аутономне Јапанске Православне Цркве, честитао ну 80-годишњицу и подарио му икону Пресвете Богородице. У наставку је митрополит Данило дао пријем у част руске делегације. Архиепископ Антоније је 8. септембра 2018. одслужио свеноћно бденије у храму благоверног кнеза Александра Невског у Подворју Руске Цркве у Токију. Овом приликом је верницима пренео благослов патријарха Кирила, који је на десет година обавио велико освећење овога храма. У недељу 9. септембра 2018. митрополит Данило је савршио Божанску Литургију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Токију. Саслуживали су архиепископ сендајски Серафим, архиепископ бечки и будимпештански Антоније и свештенство у овоме храму, и други. Архиепископ Антоније је прочитао поздравну посланицу патријарха Кирила предстојатељу Аутономне Јапанске Православне Цркве и уручио му орден Светог Инокентија, митрополита московског и коломенског. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије економ у острошкој обитељи, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Митар Тешић из Бијељине, јеромонах Владимир, јереј Никола Скопљак из Бијелог Поља и јерођакон Зосима. На свештеничке литургијске молитве одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали и који су се измирили са ближњима, присајединили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христас примивши Свето Причешће. Заједничарење острошког монаштваса свештенством и вјерним народом настављено је у манастирској гостопримници. Света Литургија раније јутрос одслужена је и у Горњем Острогу, на платоу испред манастира у присуству великог броја вјерника који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог
  12. У 14. недјељу по Педесетници, 2. септембра 2018. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог пророка Самуила и Светог свештеномученика Филипа Ираклијског, саборно и молитвено било је у острошкој светињи. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протосинђел Сергије економ у острошкој обитељи, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Митар Тешић из Бијељине, јеромонах Владимир, јереј Никола Скопљак из Бијелог Поља и јерођакон Зосима. На свештеничке литургијске молитве одговарала је острошка братија, а евхаристијском сабрању присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали и који су се измирили са ближњима, присајединили су се Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христас примивши Свето Причешће. Заједничарење острошког монаштваса свештенством и вјерним народом настављено је у манастирској гостопримници. Света Литургија раније јутрос одслужена је и у Горњем Острогу, на платоу испред манастира у присуству великог броја вјерника који су из разних крајева васељене дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог View full Странице
  13. Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников. У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов). Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник. На предлог блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране блажене успомене Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја. Владика Антоније на данашњи дан обележава и свој 48. рођендан. Поводом годишњице хиритиније, Преосвећени владика Антоније је примио велики број честитики, између осталог од: Архиепископа гомељског и жлобинског Стефана, Епископа Сајанског и нижнеудинског Алексија, Архиепископа пјатигорског и черкеског Феофилакта, Епископа воскресенског Савве – викара Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије (Митрополита тверског и кашинског) и др. Извор: Званична интернет страница Епископа Антонија
  14. У понедељак 23. јула 2018. године, на празник Преподобног Антонија Печерског и Кијевског, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније, викар Патријарха српског г. Иринеја и настојатељ Подворја Српске православне цркве у Москви при Патријарху московском и целе Русије, началствовао је светом Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла у Москви, чиме је обележио 12-годишњицу свог архијерејског служења. Преосвећеном владици су саслуживали: архимандрит Серафим (Шкред), настојатељ Сампсонијевског собора у Санкт Петербургу, архимандрит Александар (Котов), протојереј Максим Беликов и протојереј Димитрије Калашников. У име свештенства и парохијана храма Светих апостола Петра и Павла (Подворје СПЦ у Москви), честитке поводом данашњег радосног догађаја, Његовом Преосвештенству Епископу Антонију је пренео архимандрит Александар (Котов). Захваливши се на топлим речима, владика Антоније је поздравио свештенство и сабране вернике, честитајући им данашњи празник. На предлог блаженопочившег патријарха српског Павла (Стојчевића), Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању маја месеца 2006. године, изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Хиротонија је обављена у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду, 23. јула 2006. године, од стране блажене успомене Патријарха српског Павла (Стојчевића), и уз саслужење 18 архијереја. Владика Антоније на данашњи дан обележава и свој 48. рођендан. Поводом годишњице хиритиније, Преосвећени владика Антоније је примио велики број честитики, између осталог од: Архиепископа гомељског и жлобинског Стефана, Епископа Сајанског и нижнеудинског Алексија, Архиепископа пјатигорског и черкеског Феофилакта, Епископа воскресенског Савве – викара Свјатјејшег Патријарха московског и целе Русије (Митрополита тверског и кашинског) и др. Извор: Званична интернет страница Епископа Антонија View full Странице
  15. Обраћајући се јавности старешина подворја Руске цркве у Београду протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев захвалио се Патријарху српском Иринеју на благослову да један догађај, који има огроман значај за духовни препород руског народа, достојно прославимо у Београду. „На дан када се навршава стогодишњица мученичке смрти Цара Николаја II, његове породице и његове пратње, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служиће Свету архијерејску Литургију у Руској Цркви на Ташмајдану у Светотројичком Храму, са почетком у 9:00 часова. Изузетна ми је част да најавим и Литију која ће ићи од Руске Цркве до споменика Цару Николају II у улици Краља Милана. Литија ће кренути непосредно по завршетку Свете архијерејске Литургије и овим путем позивам све вернике и људе добре воље да приме учешће, да будемо заједно тога дана и заједно да учествујемо на Литији и да се помолимо испред споменика Светом Цару Николају“ поручио је протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев. Након Литије и молебна који ће се служити испред споменика Цару Николају, градоначелник Београда др Зоран Радојичић уприличиће свечани пријем у згради Скупштине града Београда. Наредног дана, 18. Јула у 12:00 часова у ректорату Београдског универзитета предвање о личности Цара Николаја и о његовим духовним и свим осталим везама са Србијом и српским народом, одржаће архимандрит Михајло Биковић, настојатељ Манастира Јовања , проф. др Зоран Мирковић са Правног факултета и др Борис Милосављевић, политиколог и историчар. Предавање је отворено за јавност и организатори позивају све заинтересоване грађане да се у среду, 18. Јула у 12:00 часова у што већем броју окупе у ректорату Београдског универзитета. Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије и главни и одговорни уредник Телевизије „Храм“ истакао је да Српска православна црква има много разлога да се увек сећа Царске породице Романов и да се сећа тог Светог лика Цара Николаја. „Када су савезници мало затајили у допремању онога што је било најелементарније за опстанак српског народа који је прошао албанску голготу, Цар Николај их је подсетио на обевезе које имају као савезници према српској држави и српском народу“ рекао је прота Стојадин Павловић подсетивши на чувене речи Светог Цара Николаја из тог времена: „Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа…“ Прота Стојадин Павловић подсетио је и на речи Светог Владике Николаја из његове чувене беседе на празник Светог Јована Владимира 1932. године, када нас је поучио да српски народ има обавезу да плаче када плаче руски народ и да се радује када се радује руски народ. „Свети Владика Николај је као савременик Светог Цара Николаја и сведок тих несрећних догађаја добро знао ко је био вера а ко невера у Великом рату и добро је знао колику је борбу православни свет водио са противницима који су се нашли на другој страни. Знао је добро да су руски народ и руска држава због Србије ушли у Велики рат и знао је добро да ми Срби не можемо опстати ако тако велики и моћни народ као што је руски народ, не буде узео учешћа у том рату. Народ може да буде дужан народу али оно чиме је руски народ задужио српски народ више је од формалних дуговања. То је љубав која никад не нестаје и која се никада не може надоместити ничим другим већ само љубављу.Зато је Српска православна црква увек уз оне људе који желе да заблагодаре за све те пријатељске односе које су имали руски и српски народ, руска и српска држава и наравно руска и српска православна црква. Учешћем у овом значајном јубилеју, у његовој молитвеној прослави шаљемо и јасну поруку свима онима који се у ово време налазе у некој недоумици, где Србија не сме да губи време, односно на коју страну треба да се окрене и где једино можемо потражити спас у овим тешким временима за српски народ. Сигурно је да Свети Цар Николај и данас има своје следбенике, да има своје истомишљенике у самом врху руске државе, у врху руске војске и у врху руске православне цркве и да нас и овог пута велика и моћна љубав руског народа неће издати и да нас неће изневерити“ поручио је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Извор: Телевизија Храм
  16. На конференцији за медије која је данас одржана у просторијама Телевизије „Храм“ у Београду, представници Српске православне цркве и подворја Руске православене цркве у Београду најавили су догађаје, којима ће се са благословом Патријарха српског г-дина Иринеја, у уторак и среду, 17. и 18. Јула, обележити стогодишњица мученичке смрти руске царске породице Романов. Обраћајући се јавности старешина подворја Руске цркве у Београду протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев захвалио се Патријарху српском Иринеју на благослову да један догађај, који има огроман значај за духовни препород руског народа, достојно прославимо у Београду. „На дан када се навршава стогодишњица мученичке смрти Цара Николаја II, његове породице и његове пратње, Његова Светост Патријарх српски Иринеј служиће Свету архијерејску Литургију у Руској Цркви на Ташмајдану у Светотројичком Храму, са почетком у 9:00 часова. Изузетна ми је част да најавим и Литију која ће ићи од Руске Цркве до споменика Цару Николају II у улици Краља Милана. Литија ће кренути непосредно по завршетку Свете архијерејске Литургије и овим путем позивам све вернике и људе добре воље да приме учешће, да будемо заједно тога дана и заједно да учествујемо на Литији и да се помолимо испред споменика Светом Цару Николају“ поручио је протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев. Након Литије и молебна који ће се служити испред споменика Цару Николају, градоначелник Београда др Зоран Радојичић уприличиће свечани пријем у згради Скупштине града Београда. Наредног дана, 18. Јула у 12:00 часова у ректорату Београдског универзитета предвање о личности Цара Николаја и о његовим духовним и свим осталим везама са Србијом и српским народом, одржаће архимандрит Михајло Биковић, настојатељ Манастира Јовања , проф. др Зоран Мирковић са Правног факултета и др Борис Милосављевић, политиколог и историчар. Предавање је отворено за јавност и организатори позивају све заинтересоване грађане да се у среду, 18. Јула у 12:00 часова у што већем броју окупе у ректорату Београдског универзитета. Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије и главни и одговорни уредник Телевизије „Храм“ истакао је да Српска православна црква има много разлога да се увек сећа Царске породице Романов и да се сећа тог Светог лика Цара Николаја. „Када су савезници мало затајили у допремању онога што је било најелементарније за опстанак српског народа који је прошао албанску голготу, Цар Николај их је подсетио на обевезе које имају као савезници према српској држави и српском народу“ рекао је прота Стојадин Павловић подсетивши на чувене речи Светог Цара Николаја из тог времена: „Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа…“ Прота Стојадин Павловић подсетио је и на речи Светог Владике Николаја из његове чувене беседе на празник Светог Јована Владимира 1932. године, када нас је поучио да српски народ има обавезу да плаче када плаче руски народ и да се радује када се радује руски народ. „Свети Владика Николај је као савременик Светог Цара Николаја и сведок тих несрећних догађаја добро знао ко је био вера а ко невера у Великом рату и добро је знао колику је борбу православни свет водио са противницима који су се нашли на другој страни. Знао је добро да су руски народ и руска држава због Србије ушли у Велики рат и знао је добро да ми Срби не можемо опстати ако тако велики и моћни народ као што је руски народ, не буде узео учешћа у том рату. Народ може да буде дужан народу али оно чиме је руски народ задужио српски народ више је од формалних дуговања. То је љубав која никад не нестаје и која се никада не може надоместити ничим другим већ само љубављу.Зато је Српска православна црква увек уз оне људе који желе да заблагодаре за све те пријатељске односе које су имали руски и српски народ, руска и српска држава и наравно руска и српска православна црква. Учешћем у овом значајном јубилеју, у његовој молитвеној прослави шаљемо и јасну поруку свима онима који се у ово време налазе у некој недоумици, где Србија не сме да губи време, односно на коју страну треба да се окрене и где једино можемо потражити спас у овим тешким временима за српски народ. Сигурно је да Свети Цар Николај и данас има своје следбенике, да има своје истомишљенике у самом врху руске државе, у врху руске војске и у врху руске православне цркве и да нас и овог пута велика и моћна љубав руског народа неће издати и да нас неће изневерити“ поручио је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић. Извор: Телевизија Храм View full Странице
  17. Поводом храмовне славе цркве посвећене Светим Српским мученицима, Светом Литургијом је началствовао подгорички парох протојереј-ставрофор Драган Станишић, а саслуживали су му протојереј Василије Брборић никшићки парох, јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох, јерођакон Атанасије сабрат острошке обитељи и свештенођакон Константин Дојић из Никшића, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Одговарала је острошка братија, а сабрани који посте Петровдански пост, а који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Василије са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе, а потом је служио помен свим српским мученицима и ратницима који су живот дали за Крст часни и слободу златну од Косовског боја до данас. Посебну радост видовданском литургијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, која су током Литургије пјевала у славу и част Светог Кнеза Лазара и Српских мученика. Сабрани вјерници са свештенством потом су обишли манастирско гробље гдје су цјеливали гроб дугогодишњег игумана острошке светиње о. Лазара и гробове упокојене братије из острошке обитељи чији су земни остаци сахрањени у скиту. Прослава празника настављена је уз послужење у манастирској гостопримници, а потом уз славску трпезу љубави коју су припремила братија из острошког скита. Света Литургија на Видовдан служена је и у Доњем Острогу, у цркви Свете Тројице. Началствовао је протојереј-ставрофор Милан Пајкановић из Бањалуке, а саслуживали су му сабрат острошке обитељи јеромонах Јеротеј, протојереј Данило Зиројевић никшићки парох и јерођакони Владимир и Зосима, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народ. Извор: Манастир Острог
  18. Празник Светог Великомученика Кнеза Лазара и Српских мученика – Видовдан, саборно и молитвено је прослављен у острошком скиту Јован Долу код Никшића, у четвртак 28. јуна 2018. љета Господњег. -ФОТОГАЛЕРИЈА (ЈОВАН ДОЛ)- -ФОТОГАЛЕРИЈА (ДОЊИ ОСТРОШКИ МАНАСТИР)- Поводом храмовне славе цркве посвећене Светим Српским мученицима, Светом Литургијом је началствовао подгорички парох протојереј-ставрофор Драган Станишић, а саслуживали су му протојереј Василије Брборић никшићки парох, јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох, јерођакон Атанасије сабрат острошке обитељи и свештенођакон Константин Дојић из Никшића, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа. Одговарала је острошка братија, а сабрани који посте Петровдански пост, а који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће. На крају богослужења о. Василије са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе, а потом је служио помен свим српским мученицима и ратницима који су живот дали за Крст часни и слободу златну од Косовског боја до данас. Посебну радост видовданском литургијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце, која су током Литургије пјевала у славу и част Светог Кнеза Лазара и Српских мученика. Сабрани вјерници са свештенством потом су обишли манастирско гробље гдје су цјеливали гроб дугогодишњег игумана острошке светиње о. Лазара и гробове упокојене братије из острошке обитељи чији су земни остаци сахрањени у скиту. Прослава празника настављена је уз послужење у манастирској гостопримници, а потом уз славску трпезу љубави коју су припремила братија из острошког скита. Света Литургија на Видовдан служена је и у Доњем Острогу, у цркви Свете Тројице. Началствовао је протојереј-ставрофор Милан Пајкановић из Бањалуке, а саслуживали су му сабрат острошке обитељи јеромонах Јеротеј, протојереј Данило Зиројевић никшићки парох и јерођакони Владимир и Зосима, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народ. Извор: Манастир Острог View full Странице
  19. Тим поводом, свештено братство Светосавског храма на Бистрици је након вечерњег богослужења служило помен Гаврилу Принципу а потом је одржан и пригодан културно-уметнички програм у порти храма, под називом „Спомен Гаврилу Принципу“. Програм је отпочео теметском књижевном вечери на којој је говорио истакнути књижевник Мирослав Тохољ, који је у току свог плодотворног рада писао о Гаврилу Принципу и организацији „Млада Босна“. Потом су поштоваоци ликовне уметности могли да уживају у изложби слика Удружења ликовних уметника „Ликум“ док је хор „Просветари“ под вођством Мише Близанца обогатио вечерашње догађање одабраним музичким делима. На крају богатог програма, у биоскопу на отвореном приказан је филм „Бранио сам Младу Босну“ редитеља Срђана Кољевића из 2014. године, у којем се обрађује тема Сарајевског атентата и суђење члановима организације „Млада Босна“ којој је припадао и сам Гаврило Принцип. Извор: Радио Беседа
  20. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина Иринеја, у суботу, 28. априла текуће године у храму Преноса моштију светог Саве на Бистрици одржано је молитвено сећање на Гаврила Принципа поводом стогодишњице од његовог упокојења. Иницијатива за обележавање овог датума потекла је од стране управе МЗ „Гаврило Принцип“ на Новом Насељу која жели да сачува успомену на личност човека који се вођен својим идејама одрекао живота, а све зарад слободе потлаченог народа у Босни и Херцеговини. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Тим поводом, свештено братство Светосавског храма на Бистрици је након вечерњег богослужења служило помен Гаврилу Принципу а потом је одржан и пригодан културно-уметнички програм у порти храма, под називом „Спомен Гаврилу Принципу“. Програм је отпочео теметском књижевном вечери на којој је говорио истакнути књижевник Мирослав Тохољ, који је у току свог плодотворног рада писао о Гаврилу Принципу и организацији „Млада Босна“. Потом су поштоваоци ликовне уметности могли да уживају у изложби слика Удружења ликовних уметника „Ликум“ док је хор „Просветари“ под вођством Мише Близанца обогатио вечерашње догађање одабраним музичким делима. На крају богатог програма, у биоскопу на отвореном приказан је филм „Бранио сам Младу Босну“ редитеља Срђана Кољевића из 2014. године, у којем се обрађује тема Сарајевског атентата и суђење члановима организације „Млада Босна“ којој је припадао и сам Гаврило Принцип. Извор: Радио Беседа View full Странице
  21. У оквиру годишњих свечаности у славу владике Саве Косановића, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 4. марта 2018. године, на другу недељу Часног поста посвећену Светом Григорију Палами, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке са којима и гостујући свештенослужитељ архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавица у Епархији бихаћко-петровачкој. Литургијском проповеди обратио се архимандрит Варнава, говорећи о људској природи и томе да човек својим гресима престаје бити човек и изобрази се, али покајањем он поново дође себи, поново постане човек, сети се дома Очевог. -Знајући то, велики и милостиви Бог установио је у Цркви својој, Духом Светим руковођеној, и све остале, али, посебно, овај Велики и Часни пост, јединствен, необичан, пребогат, прелијеп, пресадржајан молитвама, богослужењима, начином пролажења кроз њега самог. Током цијелог поста православни хришћани, од краја до краја васељене, свјесни себе и свог стања, говоре какав дух да Бог одузме од њих, а какав да им да. И стављају тачку на ту молитву, говорећи: Господе, дај ми да видим сагрешења моја још једном. Тиме не завршавају него опомињу колика је цијена човјека и каже се: Да не осуђујем брата свога, казао је отац Варнава, који је додао је да је Часни пост и долажење себи плаћано крвљу у историји Цркве. -Зато се Црква данас сјећа великог мислиоца, великог богослова, човјека који је видио Бога, а истински богослови су они који виде Бога, Григорија, Архиепископа солунског, који је у једном моменту, увидјевши опасност заблуде несагледавања самог себе у Богу, у законима Његовим, у јеванђељским заповјестима, подигао свој глас и борио се за то што је осјетио Блудни син кад је дошао себи, кад се преобразио и сјетио оног достојанства које је Бог, као Отац уготовио њему као сину. Црква га се нарочито сјећа данас, у другу недјељу Часног поста, да нас напомене шта је задатак ових дана у којима стојимо - сагледати себе, браћо и сестре, поручио је архимандрит Варнава. По обављеном причешћу бројних верника архипастирским словом обратио се Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, напомињући да се свештенство никшићке Саборне цркве, по иницијативи Удружења Бањана и Рудињана, у овај дан молитвено сећа великог ктитора овог светог храма, блаженопочившег митрополита Саве Косановића. -Он је оставио завјештање да са сахрани поред мале никшићке цркве, мада је било ријечи о томе да он буде никшићки Епископ када је обновљена Епархија захумско-рашка. Велика личност, треба да се подсјетимо, јер су његова ријеч и његов примјер данас толико актуелни, не мање него у вријеме када је он свједочио Јеванђеље Христово, бранио свету православну вјеру и српско име, у временима аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, казао је Владика. -Босна и Херцеговина је на Берлинском конгресу, подсетио је Владика, додијељена на управу аустроугарској монархији. План аустроугарске монархије или, боље речено, Њемачке био је, а то је, по ријечима епископа Јоаникија, актуелно и данас: што већа Албанија и што мања Србија, никад Србија и Црна Гора заједно. То је био стари аустроугарски план; и никад Срби преко Дрине. Тај план су врло грубо, насилно почели спроводити у Босни и Херцеговини, тамо гдје је митрополит Сава био Владика. Почели су да подижу католичке манастире, доводе монаштво из разних крајева, врше мисију, пропаганду да би том народу промијенили идентитет, рекао је Његово Преосвештенство додајући да је митрополит Сава био непожељан, јер се томе успротивио. -Аустроугарске власти, нарочито злогласни управник Босне министар Калај, направили су за њега неиздрживу ситуацију и митрополит Сава је поднио оставку. Принуђавали су га на унију, а његов одговорио је био: Никад за никад. То је имало своје последице. Велики страдалник, велики мученик, исповједник. Нијесу му дали ни два метра земље на имању, које је откупио да би се сахранио поред своје задужбине Сарајевске богословије. Многи су прећутали ту велику неправду. Дакле, пророчка личност, велика. Био је човјек обдарен, не много школован, али је добро схватио о чему се ради и борио се јуначки. Имао је подршку од благочестивог народа, уживао велики углед у народу, али је, као и сам народ, био обесправљен. -Блаженопочивши Митрополит упокојио се мирно, као светитељ Божји, никога не осуђујући, за све благодарећи Богу, јер је служио Христу и све за Христа поднио добровољно, за своју свету православну вјеру. Није он само омиљен у Бањанима његовим, него у цијелом српском народу. Још ће се говорити о његовој жртви, његовом подвигу, мучеништву, страдању, задужбинарству, његовој мисли и ријечи, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. По одслуженој Литургији, Владика је са свештенством и у присуству верног народа посетио гробно место митрополита Саве Косановића у старом градском гробљу. Годишњи помен владици Хаџи Сави Косановићу одслужили су архимандрит Варнава и ђакон др Никола Маројевић. Земни остаци блаженопочившег Митрополита дабробосанског Саве Косановића од 2003. почивају поред цркве Светих Петра и Павла у непосредној близини Саборне цркве Светог Василија Острошког, чији је био велики приложник. епархија будимљанско-никшићка
  22. У оквиру годишњих свечаности у славу владике Саве Косановића, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 4. марта 2018. године, на другу недељу Часног поста посвећену Светом Григорију Палами, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке са којима и гостујући свештенослужитељ архимандрит Варнава, игуман манастира Трескавица у Епархији бихаћко-петровачкој. Литургијском проповеди обратио се архимандрит Варнава, говорећи о људској природи и томе да човек својим гресима престаје бити човек и изобрази се, али покајањем он поново дође себи, поново постане човек, сети се дома Очевог. -Знајући то, велики и милостиви Бог установио је у Цркви својој, Духом Светим руковођеној, и све остале, али, посебно, овај Велики и Часни пост, јединствен, необичан, пребогат, прелијеп, пресадржајан молитвама, богослужењима, начином пролажења кроз њега самог. Током цијелог поста православни хришћани, од краја до краја васељене, свјесни себе и свог стања, говоре какав дух да Бог одузме од њих, а какав да им да. И стављају тачку на ту молитву, говорећи: Господе, дај ми да видим сагрешења моја још једном. Тиме не завршавају него опомињу колика је цијена човјека и каже се: Да не осуђујем брата свога, казао је отац Варнава, који је додао је да је Часни пост и долажење себи плаћано крвљу у историји Цркве. -Зато се Црква данас сјећа великог мислиоца, великог богослова, човјека који је видио Бога, а истински богослови су они који виде Бога, Григорија, Архиепископа солунског, који је у једном моменту, увидјевши опасност заблуде несагледавања самог себе у Богу, у законима Његовим, у јеванђељским заповјестима, подигао свој глас и борио се за то што је осјетио Блудни син кад је дошао себи, кад се преобразио и сјетио оног достојанства које је Бог, као Отац уготовио њему као сину. Црква га се нарочито сјећа данас, у другу недјељу Часног поста, да нас напомене шта је задатак ових дана у којима стојимо - сагледати себе, браћо и сестре, поручио је архимандрит Варнава. По обављеном причешћу бројних верника архипастирским словом обратио се Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, напомињући да се свештенство никшићке Саборне цркве, по иницијативи Удружења Бањана и Рудињана, у овај дан молитвено сећа великог ктитора овог светог храма, блаженопочившег митрополита Саве Косановића. -Он је оставио завјештање да са сахрани поред мале никшићке цркве, мада је било ријечи о томе да он буде никшићки Епископ када је обновљена Епархија захумско-рашка. Велика личност, треба да се подсјетимо, јер су његова ријеч и његов примјер данас толико актуелни, не мање него у вријеме када је он свједочио Јеванђеље Христово, бранио свету православну вјеру и српско име, у временима аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, казао је Владика. -Босна и Херцеговина је на Берлинском конгресу, подсетио је Владика, додијељена на управу аустроугарској монархији. План аустроугарске монархије или, боље речено, Њемачке био је, а то је, по ријечима епископа Јоаникија, актуелно и данас: што већа Албанија и што мања Србија, никад Србија и Црна Гора заједно. То је био стари аустроугарски план; и никад Срби преко Дрине. Тај план су врло грубо, насилно почели спроводити у Босни и Херцеговини, тамо гдје је митрополит Сава био Владика. Почели су да подижу католичке манастире, доводе монаштво из разних крајева, врше мисију, пропаганду да би том народу промијенили идентитет, рекао је Његово Преосвештенство додајући да је митрополит Сава био непожељан, јер се томе успротивио. -Аустроугарске власти, нарочито злогласни управник Босне министар Калај, направили су за њега неиздрживу ситуацију и митрополит Сава је поднио оставку. Принуђавали су га на унију, а његов одговорио је био: Никад за никад. То је имало своје последице. Велики страдалник, велики мученик, исповједник. Нијесу му дали ни два метра земље на имању, које је откупио да би се сахранио поред своје задужбине Сарајевске богословије. Многи су прећутали ту велику неправду. Дакле, пророчка личност, велика. Био је човјек обдарен, не много школован, али је добро схватио о чему се ради и борио се јуначки. Имао је подршку од благочестивог народа, уживао велики углед у народу, али је, као и сам народ, био обесправљен. -Блаженопочивши Митрополит упокојио се мирно, као светитељ Божји, никога не осуђујући, за све благодарећи Богу, јер је служио Христу и све за Христа поднио добровољно, за своју свету православну вјеру. Није он само омиљен у Бањанима његовим, него у цијелом српском народу. Још ће се говорити о његовој жртви, његовом подвигу, мучеништву, страдању, задужбинарству, његовој мисли и ријечи, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. По одслуженој Литургији, Владика је са свештенством и у присуству верног народа посетио гробно место митрополита Саве Косановића у старом градском гробљу. Годишњи помен владици Хаџи Сави Косановићу одслужили су архимандрит Варнава и ђакон др Никола Маројевић. Земни остаци блаженопочившег Митрополита дабробосанског Саве Косановића од 2003. почивају поред цркве Светих Петра и Павла у непосредној близини Саборне цркве Светог Василија Острошког, чији је био велики приложник. епархија будимљанско-никшићка View full Странице
  23. Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох. Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће. На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка. Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом. – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије. Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка. – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао. Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом. – Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије. Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави. По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце. Извор: Манастир Острог
×
×
  • Create New...