Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'модел'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 8 results

  1. Епископ баришевски Виктор (КоцабаИ, викар Његовог блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, који је јуче Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију уручио писмо подршке Предстојатеља Украјинске православне цркве, казао је Радио-Светигори да је Митрополит Онуфриоје, упутивши писмо Митрополиту Амфилохију, такође подржао вјернике у Црној Гори, као што је и Митрополит Амфилохије храбрим ријечима подржао милионе православних вјерника у Украјини. „Многи наши вјерници, хиљаде, милиони који су такође изложени гоњењу, саосјећају са својом браћом у Црној Гори. Надамо се да ћемо сви заједно братском подршком, а прије свега молитвом, савладати све тешкоће и искушења која су пала на наша плећа“, казао је Епископ баришевски. Казао је да украјинско питање данас, нажалост, није само украјинско већ читавог васељенског православља. „Ми веома тугујемо и жалимо због тога што се дешава. Прошли смо кроз један сложени временски период последњих година када су од наше канонске УПЦ отимали храмове, – и то се, нажалост, и данас наставља, – када су се чуле ријечи мржње, када су државни органи доносили законе да ограниче и дискриминишу УПЦ. И то што се дешава у Украјини, нажалост, не може бити локално, јер када страда један, страдају сви дјелови Цркве Христове“, каже он. Владика Виктор додаје да су све помјесне Цркве то осјетиле и осјећају. „Благодарни смо за молитву и подршку и надамо се да ће сва та искушења која су данас задесила свјетско православље проћи, да неће бити неких дубљих подјела, да ћемо опет молитвено подржати једни друге и да ће проћи оно што је било“, увјерен је Владика Виктор. Архијереј УПЦ вјерује да су ова искушења Цркву у Украјини већ ојачала. „Наравно, тужно је што су многи људи страдали штитећи своје храмове, као што је случај једне дјевојке у Западној Украјини. И многи други случајеви болно одјекују у нашим срцима. Али треба казати да је после таквих случајева Црква ојачала јер су људи почели једни друге да подржавају са свих страна свијета, да се моле једни за друге“, објасио је он. Додаје да постоје случајеви да су се људи, који живе у једном мјесту, а нису знали једни друге, не само почели молити једни за друге него су почели да помажу једни другима у конкретним случајевима у свакодневном животу. „То је лијепо видјети и схватити да су кроз такве тешкоће људи некако постали ближи. И својим јединством су потврдили то заједничко јединство“, наглашава Епископ баришевски. На подсјећање да су подгорички саборни храм Христовог Васкрсења, у чијим просторијама се налази и Радио-Светигора, заједнички освештали Патријарх цариградски Вартоломеј и Патријарх московски Кирило, Владика Виктор је рекао да се моли и да се нада да ће они опет заједно служити у Подгорици, Кијеву или Москви. „Дај Боже. Ми се сви за то молимо и вјерујемо да је само привремено ово што нема евхаристијског општења између васељенске и руске Цркве, да ће то ускоро бити прошлост“, поручио је он. Владика каже да вјерници у Украјини осјећају молитвену подршку вјерника из Црне Горе. „И то је драгоцјено. Молитва је наше оружје. Молитвена подршка једних другима је пројава оне вјере и љубави коју нам је заповиједио Господ – да волимо ближњега, јер у сваком човјеку треба видјети образ и подобије Божје. И ако ми волимо свога ближњега, кроз ту љубав ми, уствари, јачамо своју љубав према Богу“, поручује Владика Виктор. На питање може ли се тзв. украјински модел примијенити и у Црној Гори, што је мишљење многих из црногорског државног руководства, Владика каже да је тај модел само показао да је животно неспособан. „Овдје се можемо присјетити јеванђелске епизоде о кући која је подигнута на пијеску и кући која је подигнута на чврстом тлу. Она која је подигнута на пијеску, када наиђе киша – срушиће се. Слично се десило и у Украјини“, казао је Владика Виктор. Владика је објаснио да Црква не може да подржава само дио становништва. „Црква има свјетску мисију и то се веома јасно показало у Украјини када је у оружаном сукобу на истоку наше земље наша Црва заузимала, и данас заузима, позицију миротворца. Не треба узимати само страну, јер су и на другој страни житељи Украјине, чеда наше Украјинске цркве. Такву позицију ће УПЦ, на челу са нашим Предстојатељем Митрополитом Онуфријем и даље имати“, казао је Владика Виктор (Коцаба). Извор: Митрополија црногорско-приморска
  2. Проблем отуђења у свету електронских комуникација је нераскидиво повезан са начелним темама бића и личности. С тим у вези, за овај број Православног мисионара разговарамо са Епископом браничевским др Игнатијем (Мидићем), професором догматике на Православном богословском факултету у Београду и једним од савремених православних теолога који хришћанским кључем црквеног предања успева да откључа најсложеније проблеме који муче човека данашњице. Преосвећени владико, да ли можете да нам кажете шта подразумевамо под појмом „комуникација" из православне перспективе и како научна и технолошка открића утичу на савременог човека и његову комуникацију? - Појам „комуникација", протумачен из православне перспективе, означава заједништво или причешће, тј. однос једне личности са другом ради јединства, при чему ниједна не губи свој лични идентитет. У комуникацији две личности се крије жеђ сваког бића за превазилажењем смрти и вечним постојањем, јер, уопштено говорећи, смрт је просторно и временско разједињење, раздељење, престанак заједништва и престанак сваке комуникације између два бића. Имајући за циљ нераздељиво јединство два бића, комуникација укључује и физички однос са другим: видети га, додирнути га, разговарати и пребивати са њим, због чега и природа која нас окружује, и коју користимо у комуникацији, има наш лични печат и треба да буде дар другом бићу. Истовремено циљ комуникације је и несливеност, тј. да бића остану што јесу, да остану конкретна једно у односу на друго. По учењу православних отаца Цркве, овакву комуникацију можемо постићи личним заједништвом бића које подразумева љубав једног бића према другом. Љубав се преноси преко наше природе, односно преко тела и душе. Преноси се и преко природе која нас окружује, при чему, као плод личног стваралаштва, настаје култура која је опредељена као дар другом, јер има за циљ остварење заједнице с другим. Услов љубави је, пак, очување потпуне слободе другог, укључујући и очување границе између наших природа. Управо се овакво постојање збива у литургијском догађају Православне Цркве, где, користећи уметност и природу, остварујемо личну комуникацију с Богом и другим људима. Савремена технолошка средства комуникације поричу истинити однос бића. Будући да су виртуелне природе, човекову комуникацију своде на чување сопствене индивидуалности у односу на другог, поричући остварење стварног јединства. Савремени вид технолошке комуникације међу људима одаје утисак тежње човека за јединством са другим, док је, у својој суштини, учвршћивање бедема којим се чувамо од других, односно продубљивање јаза у односу на дугог, а не тежња да се сјединимо с другим, у смислу предавања вољи другог. Да ли можемо да говоримо о негативним и позитивним аспектима комуникације у оквиру cyber-света, и ако да, који су то аспекти? - Негативне стране савременог типа комуникације су у томе што она искључује природно, телесно и присно присуство другог с којим комуницирамо, као и слободу другог у односу на нас. Узрок лежи у жељи да будемо сами, тј. да будемо индивидуе. Искључујемо, тако, све што нам смета код другога, а користимо само оно што нам причињава задовољство, које може бити ометено присуством другог поред нас у свој његовој целовитости. Овај вид комуникације одаје утисак постојања другога у односу на нас, док, у суштини, постојимо само ми. На пример: ако волимо музику једног човека, или волимо да чујемо његово певање, довољно нам је да снимимо његов глас, што потом преслушавамо, немајући потребе за његовим живим присуством. Реч је о претварању другога од живе личности у чисту енергију, тј. искоришћавање другог, тачније, његове енергије, за наше задовољство, а искључење самог његовог бића. Овде је суштина наше савремене цивилизације, самим тим и наше савремене комуникације. У крајњој линији, оваква ситуација негира потребу за васкрсењем мртвих, што је у суштини саме хришћанске комуникације. Задовољни смо, данас, енергијом других, коју акумулирамо и трошимо за наше потребе. Немамо носталгију за присуством поред нас других као живих бића и слободних личности. Позитивна страна савременог вида комуникације је у томе што показује да је човек биће односа, или комуникације, с другим и да без тога не може постојати. Ништа више од тога... Како видите улогу Православне Цркве пред изазовима комуникације коју јој са једне стране налаже православно црквено предање, а са друге стране коју јој намеће савремена секуларизована култура и цивилизација? - Црква би требало да промовише личне односе међу људима, као и однос човека са природом, у циљу остварења најприснијег јединства. Говоримо о тежњи за јединством с другим, које подразумева буквално присуство другога поред нас и његово слободно постојање у односу на нас. На тај начин, изражавамо веру у васкрсење мртвих, као и онтолошку потребу да се то догоди. Признаћете да је ово суштина хришћанске вере. Остварење јединства с другим, како са нашим савременицима, тако и са онима из прошлости и будућности, ствара један специфичан вид комуникације бићā. Комуникација, на тај начин, преображава простор и време, стварајући од безличне природе личности. На сву срећу, овај вид још увек постоји у православној Цркви. Пројављује се у њеној уметности, у подвижништву, у књижевности, а пре свега у Литургији. Тако настаје култура која у свим њеним сегментима за основно обележје има лични однос са другим, утемељен на љубави према другом, очувању његове слободе и непоновљивости његове личности. Ближе објашњено, уколико је наша комуникација с другим утемељена на љубави и слободи, други постаје за нас непоновљива личност, постајући део саме наше личности. Користећи, пак, ради комуникације природу која нас окружује, и то у виду дарова који су упућени другом, стварамо уметничка дела са печатом наше личности, која су упућена у виду љубавног позива другом за остварење заједнице с њим, уз остављање простора да се изрази и његова непоновљива личност, тј. уз чување слободе другог. На овај начин човек се пројављује као икона Бога у свим сегментима свога постојања: као стваралац који дела са својим личним печатом упућује другом као дар (Бог ствара свет и дарује га човеку ради остварења заједнице љубави с њим), као онај који се брине за другог, али пре свега, као биће заједнице, односно комуникације са другим, тј. да је личност (као што је Бог биће заједнице Оца са Сином и Светим Духом). Наравно, не мора овакво гледиште одмах преобразити свет и савремену комуникацију у хришћански вид односа, и аутоматски начинити Цркву од света, али може послужити као залог и квасац који ће поступно да укисели тесто и поступно преобрази од безличног и виртуелног у лични и стварни свет. Довољно је да хришћани буду свесни предања које поседују чувајући га у односу с другим. Свет ће морати да се врати хришћанском моделу комуникације, ако жели да живи. Уколико не би имао где да се врати, ни парадигму коју ће следити, била би то катастрофа која се лако може збити ако заборавимо, или погрешно интерпретирамо православно Предање и православни вид комуникације међу људима. Разговор водила: теолог Милана Ивковић Извор: Српска Православна Црква / Ризница литургијског богословља и живота
  3. Високопреподобни архимандрит Сава (Јањић), игуман свештене обитељи манастира Дечани, дао је интервју за недељник "Време". "УКОЛИКО ЈЕ РЕЧ О ПЛАНУ ИСТОРИЈСКОГ "РАЗГРАНИЧЕЊА СРБА И АЛБАНАЦА" КОЈИ НАМ ЈЕ САОПШТЕН ГОТОВО УСПУТНО, ПРИЛИКОМ ОТВАРАЊА ЈЕДНЕ ФАБРИКЕ МЕСА, ШТО НЕМИНОВНО ВОДИ КА РАЗГРАНИЧЕЊУ СРБИЈЕ И БУДУЋЕ ‘ВЕЛИКЕ ЕТНИЧКЕ АЛБАНИЈЕ’, МОГУ САМО ДА КАЖЕМ ДА ЋЕ ТО БИТИ ОГРОМАН ФАКТОР НЕСТАБИЛНОСТИ ЗА ЦЕО РЕГИОН И ЕВРОПУ И ВЕЛИКА ТРАГЕДИЈА ЗА НАШ НАРОД КОЈИ У ВЕЋИНИ ЖИВИ УПРАВО ЈУЖНО ОД ИБРА. ЛИЧНО МИСЛИМ ДА НАРОД СРБИЈЕ ТО НЕЋЕ НИКАДА ПРИХВАТИТИ БЕЗ ОБЗИРА КАКО СЕ МАНИПУЛИСАЛО ЕВЕНТУАЛНИМ РЕФЕРЕНДУМОМ. ИСТОВРЕМЕНО, ТО НИКАКО НЕ ЗНАЧИ ПОДРШКУ ИДЕЈИ ЕТНИЧКОГ АЛБАНСКОГ КОСОВА ЧИЈЕ ‘БЛАГОДАТИ’ ОСЕЋАМО НА СВОЈОЈ КОЖИ ВЕЋ ГОДИНАМА КРОЗ РАЗНЕ ОБЛИКЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, НЕПОШТОВАЊА СУДСКИХ ОДЛУКА, КРОЗ РАЗНА КРШЕЊА ЗАКОНА ИЛИ НАПАДЕ НА НАШЕ ВЕРНИКЕ" - подсетио је отац Сава. НАВЕДЕНИ ИНТЕРВЈУ У ЦЕЛОСТИ У ПДФ ФОРМАТУ МОЖЕТЕ ДА ПРОЧИТАТЕ ОВДЕ View full Странице
  4. Парох храма св. пророка Илије у Миријеву, свештеник Борислав Петрић, одговарао је данас на интересантна питања наших слушалаца. Било је речи о животу парохије, односу са свештеницима, осуђивању, смирењу, гневу. "У сваком од нас је утиснут печат Божији" подсећа о. Борислав и додаје да је "осуђивање једно од најјачих оружја које демон данас има". Чућете низ корисних савета како се са тим борити, шта је гнев и како га савладати, у било којој свакодневној, животној ситуацији. "Постоји само један модел понашања и живота, а то је Христос", закључује о. Бора. Звучни запис емисије View full Странице
  5. Da bismo shvatili zbog čega postoje razlike u ponašanju ljudi i zbog čega dolazi do promena u ponašanju pojedinca, moramo najpre razumeti na koji način mi doživljavamo realnost. I tek onda kada shvatimo na koji način komuniciramo sa sobom i sa drugima, bićemo spremni da efikasno pomognemo drugim osobama da promene svoje ponašanje. Čovekov doživljaj realnosti bi se u najkraćem mogao opisati na sledeći način: kada se dogodi neki spoljašnji događaj, mi najpre kreiramo internu (odnosno vlastitu ili ličnu) predstavu tog događaja (ili skraćeno: I/P). Taj I/P se potom kombinuje sa našom fiziologijom i to konačno kreira nešto što u NLP-u zovemo stanje. Kada kažemo „stanje” mislimo na emotivno stanje pojedinca. I zato, kada uzmete u obzir da je život čoveka ništa drugo do jedno veliko šarenilo različitih stanja u koja ulazi, onda vrednost shvatanja komponenti koje utiču na kreiranje tih stanja postaje više nego očigledna. Stanje u kom se trenutno nalazite je kombinacija vaših internih slika, zvukova, osećaja i unutrašnjih dijaloga. Isto tako bilo koje drugo stanje u kom se možete naći takođe je rezultat ovih činilaca. Da pojasnimo ovo malo detaljnije. Spoljni događaj dolazi do našeg mozga prolazeći kroz naše čulne kanale, a to su: -Vizuelni – odnosno stvari koje vidimo u svom umu (to jest, zamišljamo ih) ili u stvarnosti (odnosno realnosti). -Auditorni – zvuci ili reči koje čujemo. Takođe ih čujemo eksterno (čulom sluha) ili ih zamišljamo u svom umu. -Kinestetički – osećaji koji dolaze preko kože, kao što su dodir, toplina ili tekstura predmeta, ali isto tako i bilo koja emocija. -Olfaktorni – mirisi koje osetimo ili zamislimo. -Gustatorski – ukusi koje osetimo ili zamislimo. Kako spoljašnji događaj, prolazeći kroz te kanale dolazi do našeg mozga, on se tamo najpre filtrira i mi potom obrađujemo, odnosno procesiramo informacije o tom događaju, pre nego što ga uopšte postanemo svesni. Procesiramo ga tako što brišemo, izvrćemo i generalizujemo ono što dolazi (kroz naša čula) do mozga. Upravo ovi procesi objasniće nam zbog čega dve osobe reaguju potpuno različito na jedan isti događaj. Brisanje U svakom trenutku oko nas se dešava na hiljade događaja. Međutim, kapacitet svesnog uma je izuzetno mali i on ne može da obradi sve te informacije, pa zbog toga mora doći do „brisanja” nepotrebnih informacija. Mi to činimo tako što selektivno obraćamo pažnju na samo neke aspekte svog iskustva, dok sve ostale ignorišemo. Drugim rečima, ono na šta smo trenutno fokusirani (najčešće čulom vida, ali i nekim drugim čulom) su jedine informacije koje će (delimično) dopreti do naše svesti, dok ćemo sve ostale ignorisati. Na taj način mi ćemo zapravo prevideti ili izostaviti druge informacije. Sve informacije koje naša čula prikupe iz okruženja, šalju se u mozak putem električnih impulsa. Procena je da u jednoj sekundi naši nervi prenesu oko četiri milijarde impulsa do mozga, od kojih naša svest obradi svega oko dve hiljade. I zato, kada ne bi dolazilo do brisanja, svest bi tada morala da se izbori sa previše informacija, za šta ona nema kapacitet. Smatra se, pa i kaže, da bismo verovatno poludeli kad ne bismo brisali stvari na koje nije potrebno da se fokusiramo. Izvrtanje (distorzija) Do izvrtanja dolazi kada (potpuno nesvesno) promenimo doživljaj (odnosno iskustvo) onoga što nam naša čula šalju, što dovodi do toga da pogrešno interpretiramo realnost. Postoji više razloga zbog kojeg dolazi do izvrtanja: da bismo se zaštitili, da bismo se motivisali ili jednostavno samo zato što naša prethodna iskustva (to jest memorija) ne mogu na drugi način da interpretiraju taj događaj. Nekada ćemo, opet, odlučiti da sebi nešto prezentujemo na takav način koji bi nas naterao na nekakvu aktivnost: na primer, zamišljanje kako dobijamo otkaz zato što smo zakasnili na posao, dovelo bi do toga da iskačemo iz kreveta čim budilnik zazvoni. Naravno, pod uslovom da nam je taj posao važan i da želimo da ga zadržimo. Na ovaj način izvrtanje nam praktično pomaže da se motivišemo. Psihologija je definisala nekoliko takozvanih „kognitivnih pristrasnosti” koje su karakteristične za većinu ljudi, a zbog kojih mi često iskrivljujemo svoj pogled na svet. Proučite ih i razumećete kako izvrtanje deluje na poimanje realnosti: –„Pristrasnost zbog potvrde.” Ljudi mnogo više i mnogo češće obraćaju pažnju na dokaze koji potvrđuju njihova trenutna uverenja, dok umanjuju ili čak ignorišu dokaze koji ta uverenja negiraju. Ljudi će neretko čak i odbijati da čuju informacije koje su u suprotnosti sa njihovim uverenjima. –„Efekat voza.” Ova kognitivna pristrasnost kaže da je verovatnije da ćemo uraditi (ili verovati u) ono što vidimo da i drugi ljudi rade (ili veruju). Svima je poznato da se ljudi najlakše odlučuju da krenu „za masom”. Ovo je zbog toga što za najveći broj tema ili dilema koje se pojave u našim životima nismo prethodno imali priliku da razmišljamo ili formiramo stav, drugim rečima nemamo prethodna iskustva i tada nam je lakše da poverujemo da je istina ono u šta većina ljudi u našem okruženju veruje, nego da razbijamo glavu o tome i sami donosimo zaključke. –„Iluzija kontrole.” Ljudi često veruju da mogu da kontrolišu ili bar utiču na rezultate, čak i onda kada je očigledno da ne mogu. I zato će mnogi uporno i tvrdoglavo ponavljati neku radnju koja im do tada nije donosila željeni rezultat, uvereni da mogu to da promene. –„Halo efekat.” Ova pristrasnost opisuje čestu ljudsku osobinu zbog koje ukoliko volimo jedan kvalitet (ili osobinu) neke osobe (ili stvari), bićemo skloni da gledamo pozitivnije i na druge kvalitete te osobe. Zbog toga smo često previše subjektivni i ne primećujemo loše osobine kod osoba koje su nam bliske, a često ćemo i u takvim (lošim) osobinama tražiti pozitivne elemente kojima bismo opravdali njihove postupke. Generalizacija Generalizacija je proces zbog kojeg donosimo zaključke već na osnovu nekoliko iskustava ili nekoliko informacija. Ovo je direktna posledica malog kapaciteta svesnog dela uma. Svest istovremeno može da obrađuje samo 5-9 informacija i sve preko toga je zbunjuje i iziskuje od nje veliki napor. Kako bi se oslobodila komplikovanih i nepotrebnih operacija, svest je razvila sposobnost da donosi zaključke već na osnovu nekoliko informacija. I zato će nam ponekad osoba koju prvi put vidimo ličiti na nekog koga poznajemo (iako zaista i ne postoji sličnost), samo zato što smo već na osnovu nekoliko crta lica doneli (generalizovali) zaključak. Isto tako, ukoliko nam neko izgovori nekoliko istinitih tvrdnji, mi ćemo (pogrešno) zaključiti da će i sve drugo što on izgovori biti istinito. Iako je generalizacija jedan od procesa zbog kojih imamo pogrešnu sliku o realnosti, ona ponekad ume da bude i korisna. Recimo, generalizacija je jedan od načina da učimo. Učenje je zapravo stvaranje asocijacija između nečeg što nam je nepoznato i onoga što nam je poznato, tako da generalizacijom jedinstvenih događaja mi zapravo razvijamo sposobnost da saznajemo nešto novo, odnosno da učimo. Generalizacija je takođe i jedan od načina za stvaranje alternative i tako dalje. A sada, možemo zaključiti da smo naučili jednu istinu. Ako smo se ikada pitali zbog čega dve osobe ne reaguju na isti način na potpuno isti stimulans (odnosno događaj u okruženju), odgovor glasi: zato što mi brišemo, izvrćemo i generalizujemo spoljašnje informacije. Ova tri procesa su bazirana na pet filtara. To su: metaprogrami, verovanja, vrednosti, odluke i memorija. Metaprogrami Metaprogrami su tipični obrasci ponašanja koje svi posedujemo. Ovi obrasci nastaju kao posledica prethodnih životnih iskustava i oni određuju način na koji ćemo se kretati kroz život. Ovi programi su podložni promenama i u zavisnosti od trenutnih okolnosti i okruženja, ljudi će menjati svoje metaprograme. Metaprograme možemo posmatrati i kao „dva kraja štapa” ili „dva suprotna ugla”: za neke ljude čaša je dopola prazna, dok je ista za druge dopola puna. Jedan od primera metaprograma bio bi „filtar smera kretanja„, koji se ispoljava u jednom od dva elementa: „ka„ ili „od„. Neki ljudi čine neke stvari u životu zato što misle da ih one vode „ka” uspehu ili „ka” zadovoljstvu, dok drugi rade potpuno iste stvari, ali zato što smatraju da ih one vodi dalje „od” bola i problema. Uop[teno gledajući, nijedan od ova dva elementa nije bolji, dok su istovremeno oba korisna. Oba donose potpuno isti rezultat, samo iz dva različita razloga: jedan vodi ka onom što želimo, dok nas drugi sklanja od onog što ne želimo. Isto tako, neki ljudi životne odluke donose na osnovu intuicije i oni će se u velikoj meri oslanjati na svoje instinkte. S druge strane, drugi ljudi će se oslanjati isključivo na svoja čula, odnosno na ono što vide, čuju i osete. Vrednosti U osnovi, vrednosti su filtar za određivanje značaja, to jest filtar za ocenjivanje. Na osnovu njih mi određujemo da li su naše aktivnosti ili događaji iz okruženja dobri ili loši, odnosno ispravni ili neispravni. Vrednosti takođe određuju i kako ćemo se osećati zbog sopstvenih poteza. Za razliku od metaprograma, vrednosti su poređane po hijerarhiji, gde je ona na samom vrhu ujedno i najvažnija. Neretko će nam životni izazovi stvarati konflikte između vrednosti. Na primer, kada odre- đujemo gde ćemo ići na letovanje, može doći do konflikta između vrednosti kada ocenjujemo „kakav je tamo provod” i „koliko je tamo mirno”. Odluku ćemo doneti na osnovu one vrednosti koja nam je (hijerarhijski) važnija. Verovanje Ono u šta verujemo nije ništa drugo do naša generalizacija toga šta je svet. To su naše pretpostavke o tome šta je svet i one najčešće kreiraju ili nipodaštavaju našu sopstvenu snagu. Uverenja su, dakle, neka vrsta prekidača kojim uključujemo ili isključujemo sopstvenu sposobnost da nešto uradimo. Veoma je važno da razumemo ono u šta verujemo zato što će nam to objasniti zbog čega odlučujemo da li da nešto uradimo ili ne! Memorija Memorija je naš sopstveni prikaz samih sebe o tome kako smo reagovali u prošlosti. Memorija nas direktno vodi ka tome u šta ćemo da verujemo i ona istovremeno održava (tj. opravdava) naše vrednosti. Neki psiholozi veruju da su naše reakcije u današnjosti zapravo samo reakcija na skup memorije (koja je na određeni način organizovana) i da sadašnjost, to jest sadašnji događaji imaju veoma malu ulogu u našem ponašanju. Odluke Odluke se oslanjaju na našu memoriju i one mogu da kreiraju ono u šta verujemo. Tokom vremena, one mogu da utiču i na našu percepciju. Iako ih ponekad donosimo na svesnom nivou, najčešće to radimo na podsvesnom i zato ne moramo uvek biti svesni razloga (ili uzroka) zbog kojeg smo doneli neku odluku. Neke implikacije Sada kada smo razumeli na koji način svako od nas doživljava realnost, jasno nam je da je naša „mapa sveta” samo naša i da ono što mi smatramo za logično ili za istinu ne mora istovremeno i drugima da znači to isto. U svakom slučaju, možemo izvesti nekoliko veoma važnih zaključaka koje treba dobro upamtiti jer oni će nam pomoći ne samo da bolje razumemo sebe i druge, već i da unapredimo svoju komunikaciju, izbegnemo neprijatna iznenađenja i na kraju, lakše pomognemo sebi i drugima. Naravno da nikada nećemo potpuno shvatiti i razumeti druge ljude. Često će nam njihovi postupci izgledati nerazumno i pogrešno kada sudimo iz ugla naše mape. Ali ne zaboravite da oni imaju sasvim drugi smisao i značaj kada su posmatrani iz njihovog ugla. Zbog toga morate isključiti osuđivanje i ocenjivanje kada koučujete druge ljude ili kada komunicirate sa njima. Neuro-logički nivoi Učenje, odnosno spoznaja i sticanje iskustava događaju se na različitim neuro-logičkim nivoima. Ovo je model koji je originalno razvio Robert Dilts, kao pomoć u terapeutskoj praksi, odnosno neku vrsta vodiča kroz proces intervencije. Umesto da se fokusiramo na fiziologiju, ponašanje i emotivna stanja, Dilts je smatrao da pažnju treba držati na ličnim strategijama, uverenjima i submodalitetima (koje ćemo objasniti kasnije u ovoj knjizi), a to je i postalo moguće (ili bar mnogo lakše) sa razvojem ovih neuro-logičkih nivoa spoznaje. Da ih objasnimo: 1. Okruženje. Prvi nivo predstavlja kontekst ponašanja i pritom mislimo na sve ono što nas okružuje i ljude na koje se oslanjamo. Ovo je nivo koji nam daje odgovor na pitanja: gde, kada i sa kim. Nijedno ponašanje ne može da se razume izvan konteksta, a jedan od načina da prepoznate odgovarajući kontekst jeste sledeći: treba najpre da shvatite da se to ponašanje (koje analizirate) ne događa uvek i stalno i ne svim ljudima. Prema tome, treba da utvrdite šta je to karakteristično za vreme i mesto i ljude koji su umešani, u trenucima kada se ponašanje ispoljava. 2. Ponašanje. Drugi nivo predstavljaju specifični potezi koje vučemo, odnosno ono kako reagujemo. Ovaj nivo nam omogućava da konkretno definišemo ili identifikujemo ponašanje, a ujedno nam pomaže da izbegnemo upadanje u stanje apstraktnih objašnjenja i konfuzije. 3. Sposobnosti i veštine. To je sve ono što možemo i znamo da uradimo. Na ovom nivou posmatramo kako se analizirano ponašanje izražava kroz lične sposobnosti. Na primer, ukoliko osoba ima napade straha, žele- ćemo da saznamo na koji način ona konstruktivno kanališe svoju energiju kako ne bi počela da paniči i vrišti ili pak na koji način se njena energija koristi pri ispoljavanju haosa i panike. Sve sposobnosti koje neka osoba poseduje mogu se iskoristiti kao resursi prilikom prevazilaženja problema. 4. Verovanje i vrednosti. To je sve ono što verujemo i što nam je bitno (odnosno, što nam znači). To su naše svesne vrednosti koje upravljaju našom „borbom” sa problemima ili promenama koje želimo da dostignemo. Kao vodič za određivanje vrednosti (i uverenja), jednostavno pitajte osobu zbog čega radi to što radi. Šta čini da bi se nosila sa problemom, da izbegne neželjene situacije, kao i zbog čega to radi. Tražite joj da objasni, sebi i drugima, svoje ponašanje. Posle toga možete je pitati da vam objasni šta želi da postigne ili šta misli da su njene obaveze i odgovornosti u datoj situaciji. To će vam ne samo dodatno produbiti saznanje o uverenjima te osobe, već će vam i pokazati da li je ono što želi iskreno i njeno ili je nastalo pod uticajem roditelja, prijatelja, ili okruženja. 5. Identitet. Identitet je naša osnovna spoznaja sebe, naše osnovne vrednosti i životna misija. Na koji način sebe doživljavamo (ili na koji način naš klijent sebe doživljava)? Kako naš identitet utiče na ponašanje koje analiziramo? Jedan od načina za utvrđivanje identiteta jeste da pitamo osobu kako vidi sebe u tim trenucima, odnosno na koga (koju osobu) je to njeno ponašanje podseća? I u kakvoj ulozi vidi sebe u tim trenucima, na primer: kao roditelja, poslodavca, siromaha i tome slično. 6. Duhovnost. Ovo je šesti i finalni nivo, koji se nalazi na vrhu zamišljene piramide, na kojoj okruženje predstavlja osnovu, odnosno najniži stepenik. Ovaj nivo predstavlja duhovnost i svrhu, svesnu povezanost sa višim nivoima realnosti. Većina ljudi ima nešto što se nalazi „negde izvan” i u odnosu na šta se porede ili što ih vodi. Ovo bi se moglo nazvati i proširenom verzijom vrednosti i identiteta. Čak i osobe koje nisu religiozne često imaju neke vrednosti za koje osećaju da se nalaze izvan njih i kojima definišu svoje mesto u svetu. Te vrednosti će često uticati na njihovo ponašanje, baš kao što religija utiče na ponašanje svojih vernika. Posmatranjem problema, odnosno ponašanja koje želimo da promenimo kroz prizmu neuro-logičkih nivoa, pomoći će nam da lakše identifikujemo sve faktore koji utiču na ispoljavanje problema i pre svega neophodne resurse koji nam mogu poslužiti da unapredimo ponašanje. Postavljanjem pravih i konkretnih pitanja, sa ciljem da definišemo elemente svakog nivoa, unapredićemo svoje razumevanje neželjenog ponašanja, a to će nam onda pomoći da na njega odgovorimo na adekvatan način. I još da napomenem da ovo ne znači da treba provesti sate u postavljanju gomile pitanja za svaki od nivoa. Sticanjem iskustva postajaćete sve bolji i sve veštiji u postavljanju pravih i preciznih pitanja, a vaš pristup problematici postajaće efikasniji i precizniji. https://govorvasegtela.wordpress.com/2017/02/09/model-komunikacije-i-licnosti/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...