Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'митрополије'.
Found 86 results
-
На Велику сриједу, 24. априла Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће са свештенством Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у манастиру Острогу са почетком у 8 часова и службу јелеосвећења, са почетком у 15 часова. Викарни Епископ диоклијски г. Методије служиће Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру, са почетком у 8 часова и службу јелеосвећења у 15 часова. На Велики четвртак, 25. априла Митрополит Амфилохије служиће Свету службу Божију у манастиру Острог, са почетком у 8 часова. Владика Методије служиће Литургију у Цетињском манастиру у 8 часова. На Велики петак, 26. априла Митрополит Амфилохије и Владика Методије служиће Вечерње са изношењем плаштанице у Цетињском манастиру у 16 часова. На Велику суботу, 27. априла Митрополит Амфилохије служиће Свету архијерејску литургију у саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, са почетком у 8 часова. Владика Методије служиће Литургију у манастиру Михољска Превлака, са почетком у 8 часова. На ВАСКРС, 28. априла Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће Свету архијерејску литургију у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, са почетком у 8 часова. Владика Методије служиће Васкршњу литургију у Цетињском манастиру након свечаног Васкршњег јутрења које почиње у 4 часа. У 12 часова Митрополит Амфилохије ће у манастиру Светог Димитрија на Боану Кадића освештати васкрња јаја, а Владика Методије у Вирпазару, такође у 12 часова. На Васкршњи понедјељак, 29. априла Митрополит Амфилохије служиће Свету службу Божију у цркви Свете Тројице у кутима – Зеленика, са почетком у 9 часова, а онда ће кроз Куте и Зеленику предводити традиционалну Литију. Владика Методије служиће Свету архијерејску литургију у манастиру Врањина на Скадарском језеру, са почетком у 9 часова. На Васкршњи уторак, 30. априла Митрополит Амфилохије служиће Свету службу Божију у Мурини, а Владика Методије у Подмаине, са почетком у 8,30 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- владике
- амфилохија
- (и још 9 )
-
Отац Гојко Перовић: Унијатски владика из Пречисте Крајинске није зетски, светосавски епископ Бијели двоглави орао спуштених крила, кога за свој симбол узима држава Ивана Црнојевића, је најсликовитији показатељ континуитета са државним и династичким током Немањића Од ИН4С - 13/04/2019 отац Гојко Перовић Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић казао је да је свакоме иоле писменом јасно да нема никакве аутокефалне цркве у Зети у вријеме Црнојевића и у доба оснивања Цетињског манастира. Оче Гојко, морали смо поново да вам се обратимо, иако сте сами рекли да је врло дискутабилна вриједност јавне полемике са свим и сваким ко била шта напише против Цркве у овдашњим медијима. Ових дана жестока је медијска кампања која доводи у питање православни карактер историје Превлачког манастира, а јавност је претрпана текстовима који оспоравају важност светосавске традиције на самој Превлаци и уопште на овим просторима. Затим, говори се о томе како је крајем 15. вијека на Цетињу успостављена ”аутокефална ЦПЦ”, те да се ”светосавски епископ” Зете баш у то доба – поунијатио. -Наша је дужност да разјаснимо ствари и демантујемо неистине, јер је наишло вријеме када недобронамјерни текстови лако налазе пут до бројних читалаца, поготово до оних који немају елементарно предзнање и лако падају под утицај идеолошких пропаганди. Мада, свакоме иоле писменом је јасно да нема никакве аутокефалне цркве у Зети у вријеме Црнојевића и у доба оснивања Цетињског манастира. Тај који тако нешто тврди – и сам зна да говори неистину, па, да би лакше пласирао своје кривотворење, засипа га новим неистинама, већим и ружнијим од претходних. Зетска епископија је основана у древном Превлачком манастиру настојањем Светог Саве, управо у вријеме добијања црквене самосталности за Жичку архиепископију, 1219, или коју годину послије тога. Тачније, епископија са сједиштем на Превлаци код Тивта, саставни је дио Жичке архиепископије. Та православна епархија на Превлаци – прва је јасно профилисана црквена организација Православне цркве, из времена послије раскола некад јединствене хришћанске Цркве. Она ће бити уздигнута на ранг митрополије (који има и до данас) 1346. г, оног момента (и баш поводом тога), када њена мајка црква, Пећка (раније – Жичка) архиепископија, буде уздигнута у ранг патријаршије. Дакле, то што већ 800 година у Црној Гори имамо организовану источно-православну цркву (а до тада је постојала јединствена православна и католичанска црквена структура), и што се њена средишња епархија титулише као митрополија (а отуда и звање цетињских митрополита – централни пршљен црногорске историјске кичме), заслуга је, и плод рада пећких архиепископа, односно патријараха! И у вријеме њеног оснивања, и у моменту уздизања у ранг митрополије – ова православна епархија столује у Манастиру Св. архангела Михаила на Превлаци код Тивта! То су они основни, школски подаци од којих се почиње. Ко њих не помене, а хоће да разглаба о Превлаци и да анализира њен историјат – тај и такав није добронамјеран. А баш су такви квази-историчари у овдашњим медијима, који се, из дана у дан врло некомпетентно баве Црквом и њеном историјом. Истовремено са скривањем ових уџбеничких података о Превлаци, иде ”у пакету” и једна ноторна неистина о ”самоукинућу” или ”гашењу” зетске епископске столице средином 15. вијека!? Та неистина каже, боље рећи – лаже, сљедеће: зетски епископ се усљед млетачког надирања и других политичких турбуленција иселио са Превлаке и кренуо на исток (што је неоспорно), а онда је примио латинску унију (признао папску власт) док је столовао у Пречистој Крајинској (е то је чиста лаж)!!! Таквим чином престао је да постоји као православни поглавар у Зети – што је нагнало Црнојевиће да на Цетињу формирају – ни мање ни више него –аутокефалну Цркву са митрополитима Висарионом и Вавилом на челу (а то је збиља обмана здравог разума и прекрајање неоспорних чињеница)!!! Истина је доста другачија: Тачно је да је у Крајини у то вријеме дјеловао унијатски архиепископ. Само, то није зетски епископ који се поунијатио, него од Млетака наметани и инструисани архијереј, који чак није ни био Словен, него највјероватније Грк ( О овоме пише Ристо Ковијанић у публикацији ”Помени црногорских племена у которском архиву”). Он је, очигледно против народне воље већ почео да поставља своје свештенике по парохијама и био је оличење млетачког покушаја да се крајеви Зете ставе под јурисдикцију римског папе. У овом раздобљу, након Ферарско – флорентинске уније 1439. г, многе грчке области су на неко вријеме биле под утицајем унијатске пропаганде. Није непознато да су исти ти Млечани у вријеме крсташких ратова у Цариграду поставили ”свога” унијатског патријарха. Имали су традицију таквог насилног дјеловања. Због такве појаве и таквог млетачког настојања, Збор Зећана на челу са Стефаном Црнојевићем 1455. г. у манастиру Врањина, пристаје на политичку сарадњу са Млецима, али наглашава да не жели управу ”латинског архиепископа из Крајине”, него да буду ”од наше вјере настојници наших цркава”. Па се даље тражи, још недвосмисленије, да се мора ”поставити митрополит словенске вјере” јер се овај из крајине ”назива митрополитом Зете”, – иако га, очевидно, народ тако не доживљава! Збиља је некоректно прећутати да се тај сабор одвија у вријеме опште нестабилности православља (2 године прије тога Цариград пада под Турке, а коју годину потом пашће и Смедерево, односно Србија заједно са својим црквеним сједиштем – а оно је уједно представљао и црквено поглаварство зетских митрополита), па се није чудити што је и сама позиција Зетског митрополита доведена у питање, односно – на њу се вршио притисак! Ово неће бити први пут да због удара на патријаршију у Пећи (тада у Смедереву) бива уздрмана и катедра епископа у Зети. Међутим, Стефан са Зећанима наставља политику дотадашњег господара Зете – Ђурађа Бранковића која је била изразито анти-унијатска. Поглавари Зете су се нашли у незавидној ситуацији, да од Млечана траже дозволу да поставе свог православног епископа, али ова тренутна ”изолованост” Цркве у Зети није посљедица никакве сецесије од патријаршије нити неког духовног заокрета у њеном живот, већ велике невоље која је задесила православни Блакан – о којој невољи сликовито говоре уводна слова штампаних дјела на Цетињу, крајем 15. вијека. Дакле, Србија Бранковића (гдје се налази сједиште српске аутокефалне цркве: Пећ, Жича, Смедерево) је против уније; Зета (поглавари и народ) су против уније – и сад неко тврди да се, у таквим околностима, зетски митрополит поунијатио и ”самоугасио”!!?? Па управо се поменути Зетски збор 1455. г. одржава у светосавском немањићком манастиру Врањина, подигнутом 1224. године, у ком су сахрањени земни остаци првог зетског епископа Илариона (постављеног на ту службу управо руком Светог Саве). Имам слободу да примјетим да је сабирање народних главара на том мјесту, и тражење Млечанима да им се постави ”митрополит словенске вјере” – доказ жеље Црнојевића да имају континуитет са том светосавском столицом. Цетињски манастир Коначно, титула владика који су са Иваном Црнојевићем основали Цетињски манастир и покренули са Ђурађем Црнојевићем рад црквене штампарије – иста је као и титула митрополита са Превлаке код Тивта, а она гласи: зетски митрополит! Писани траг који те прве цетињске владике остављају за собом говори о континуитету са традицијом Немањића и светосавском црквом. Зато је скроз нетачна тврдња да је 1485 године на Цетињу ”утемељена катедра нове аутокефалне цркве”. На крају крајева, неко је (а зна се ко је то радио вјековима) морао хиротонисати митрополите Висариона и Вавилу. Недостатак историјске грађе која би нам открила имена тих пећких патријараха или епископа под њиховом управом – који су рукоположили цетињске владике, свакако нам не даје за право да тврдимо да их је хиротонисао Иван Црнојевић – свјетовни владар! И на крају – ”бијели двоглави орао спуштених крила” кога за свој симбол узима држава Ивана Црнојевића, заиста је најсликовитији показатељ континуитета са државним и династичким током Немањића. Овим се наглашава да слободна Зета = Иван-беговина, наставља тековине средњовјековне Зете Немањића. Претпостављам, да су нашим модерним истраживачима, сопствене очи од неке користи, када пореде, анализирају и закључују… Упада у очи да се оспоравање везе Цркве у Зети са Пећком патријаршијом углавном везује за неке нередовне и катастрофалне околности – какве су ове о којима говоримо. Међутим, чим би се ствари довеле у ред, јасно је да се тада та веза не може оспорити. Каква ”аутокефална црква” у 15. вијеку на Цетињу, кад већ у 16. вијеку долази до обнављања Пећке патријаршије, под патријарсима Соколовићима из Пиве? Пећка патријаршија Млетачки чиновник и путописац М. Болица, записује 1614. г. да су ”цетињски митрополити под влашћу пећког патријарха”! Неколико деценија потом, Свети Василије Острошки, слава му и милост, биће хиротинисан за епископа херцеговачког у Пећкој Патријаршији! Митрополите Висариона Бајицу Бориловића, Саву Очинића и све Петровиће до Његоша, хиротонисаће или пећки патријарх, или епископи који ће то учинити у име тог патријарха“. Кажете – сви Петровићи до Његоша. Управо се у том оспоравању светосавског идентитета Превлаке потеже Његошево име, као некакав доказ дисконтинуитета са Светим Савом. Од наводне чињенице да Његош никад није поменуо Светог Саву, па до врло комплексне приче о томе како је извјесна бокешка удовица манастир Превлаку завјештала Његошу. -Сва је прилика да је та удовица – Екатерина Властелиновић, боље познавала црногорску историју и историју Цркве од ових наших, за црквена питања, приучених публициста. Она је знала или наслућивала све ово што смо горе изнијели. Била је свјесна да Превлака више припада Његошу – као насљеднику зетских митропилита, него задарском (далматинском) епсикопу Јеротеју Мутибарићу. Њен поступак завјештања Превлаке Његошу лично, сматрам Богом надахнутим. Божија промисао је ту ставила свој прст и распршила све дилеме око везе Манастира Превлаке (светосавске катедре) са Цетињском митрополијом. А што се тиче Његошевог односа према светосавском насљеђу, питао бих такве који то оспоравају, шта значе Његошеве ријечи упућене Матији Бану: ”Треба нам најприје да се српство ослободи и уједини”! Ево ја ћу им рећи да је то порука коју Његош преко Бана шаље србијанском кнезу Александру Карађорђевићу 1848, гдје га позива да њих двојица (кнез и Његош) ”заједно владају над народом слободним и уједињеним”. Том приликом Његош каже, да би што се владања њих двојице тиче најбоље било да кнез иде у Призрен, а да ће Његош – у Пећ! Кад се каже да Његош није помињао Светог Саву, ја питам све – је ли негдје Његош помињао Светог Ђорђа, своју крсну славу? Или Светог Николу, или неког другог великог светитеља? Колико ја знам није записано. Треба ли из тога извући закључак да Његош није славио своју крсну славу? Шта год се о томе мислило, и какви год закључци слиједили, Његошев рјечник више обилује терминилогијом философије и национал-романтизма него рецимо патристике или агиологије. Али, то, по мени, не умањује богословски карактер његовог дјела. Једноставно, Његош нема кад да помене Светог Саву – од Обилића и Лазара! Он више пјева о Косову, него о Светој Гори. Једноставно је то тако, и – паметноме доста! У посљедњем анти-црквеном памфлету који дискутује о историји Превлаке, тврди се да у току 170 година немањићке управе Зетом није изграђено више од три цркве? А то се онда узима као доказ тези да се ”православље Намањића” није ”примило” на овим просторима. Може ли то бити тачно? -Може бити да се православље није примило у њиховим главама, што је њихово легитимно право – али их то не ослобађа од одговорности да причају истину. Свети Сава Дакле, у вријеме Немањића, изграђено је пет великих и значајних црногорских манастира: садашња парохијска црква Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу (1190), манастир Ђурђеви Ступови (1213), манастир Врањина (1224), манастир Морача (1252) и манастир Дуљево (1348). То су цркве о којима имамо јасне и непобитне податке. Поред њих имамо 15 цркава на територији данашње Црне Горе које су посвећене Светом Сави! И колико само породица данас у Црној Гори славе Светог Саву као своју крсну славу. А да не говоримо о бројним манастирима и црквама о чијој изградњи немамо разговјетне историјске изворе, али имамо богато народно предање да су их или саградили или обновили Намањићи? Можемо ли, само зато што немамо писани извор и материјални доказ – одбацити тек тако народно предање? Озбиљан научник то никад не би урадио – али као што смо рекли у претходном разговору, овдје немамо посла са науком, него да недобронамјерним политиканством. -
У складу са древним предањем Цркве о управљању животом Цркве и црквеним добрима и сагласно поретку наше помјесне Православне Цркве Српске – Пећке Патријаршије, данас је одржана сједница Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, највишег самоуправног тијела наше Митрополије, у којем је заступљено како свештенство, тако и вјерни народ. Сабрање је молитвено започело Светом Литургијом у храму Рођења Пресвете Богородице Цетињског манастира, којом приликом је одржан помен и свим упокојеним члановима овог тијела Митрополије, а настављено је у Његошевој сали на економији Цетињског манастира. Епархијски савјет је саслушао и усвојио извјештај Преосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија о његовом раду као надлежног епархијског архијереја у претходној 2018. години, чувши о мноштву активности: освећењу нових и обновљених храмова, парохијских домова, манастирских конака, рукоположењу свештеника и ђакона и монашењу нових монаха и монахиња, као и велики број крштења и вјенчања. Нарочито је наглашено обиљежавање значајних јубилеја у нашој Митрополији у претходној години: 330 година страдања два свештеномученика и четрдесет мученика момишићких, 680 година манастира Стањевићи (обиљежено научним скупом ”Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи” и освећењем обновљеног манастира), вијек мученичког страдања цара Николаја II Романова, великог добротвора Црне Горе (обиљежено освећењем споменика царске породице код манастира Дајбабе), као и 300-годишњица оснивања Топаљске комунитади свечано обиљежена у храму Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, којом приликом је Општини Херцег Нови додјељен орден Светог Саве првог степена. Особита благодарност је изражена Његовом Блаженству Патријарху Антиохијском и цијелог Истока господину Јовану на историјској посјети у октобру прошле године којом приликом је посјетио Цетињски манастир, манастир Острог и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је извијестио Епархијски савјет о избору доскорашњег викара Митрополије црногорско-приморске Епископа диоклијског Кирила Бојовића за редовног епархијског архијереја Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке са сједиштем у Буенос Аиресу, главном граду Аргентине, чиме је престала обавеза Митрополита као дугогодишњег Епископа-администратора те Епархије, али не и помоћ наше Митрополије тој Епархији, чији вјерници су, великим дијелом, управо исељеници са подручја Црне Горе. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве је, на Митрополитов предлог, изабрао архимандрита Методија Остојића, игумана Цетињског манастира, за Епископа диоклијског, викара наше Митрополије, чија архијерејска хиротонија је обављена прошлог љета, а који ће помагати Митрополиту у обављању архипастирских дужности. Епархијски савјет је, у оквиру својих надлежности, усвојио Завршни рачун за 2018. и Предлог буџета за 2019. годину благајне Епархијског управног одбора и саслушао основне податке о приходима и расходима црквених општина и манастира наше Митрополије. Поднијет је и извјештај о раду Богословије Светог Петра Цетињског и Савјет је упознат са напорима на интегрисању Богословије у црногорски школски систем. Богословија ради на задовољавајућем нивоу, благодарећи многим добротворима и непрестано се ради на унапређењу њене мисије. Савјет је имао прилику и да се упозна са радом Катихетског одбора и стању вјеронауке у Митрополији. У Митрополији тренутно дјелује преко четрдесет школа вјеронауке са око хиљаду и по полазника. Вјеронауку предају и свештеници и лаици, при храмовима и манастирима, а нажалост, вјерска настава, мимо праксе већине европских земаља, још није дио државног школског система. Савјет и овом приликом апелује на надлежне у држави да ступи у дијалог са Црквама и вјерским заједницама ради што скоријег увођења конфесионалне вјерске наставе у јавне основне и средње школе у Црној Гори. У том смислу, Савјет поздравља расположење Владе Црне Горе за дијалог са Црквама и вјерским заједницама у погледу доношења новог, модерног закона о уређењу односа државе са свим традиционалним и новооснованим вјерама у Црној Гори. Савјет и овом приликом понавља принципијелни став Митрополије да је претходни нацрт тог закона из 2015. године такав да га није могуће поправити, јер је највећи број његових рјешења супротан добрим праксама сличног европског и демократског законодавства те проблематике, како је и оцјењен од експерата Венецијанске комисије, те грубо задире у једну од основних људских слобода, коју треба да јемчи свака демократска држава – слободу вјере. Поменути нацрт, за којега се надамо да више неће фигурирати као варијанта, грубо нарушава и право имовине, прописујући нову национализацију, и то драстичнију од оне коју је спроводила тоталитарна послијератна власт, будући да тадашња власт није предвиђала подржављење самих вјерских објеката, за разлику од нацрта из 2015. године. И поред обећања са високих државних адреса, у претходном периоду се наставила незаконита пракса да се, свештеницима, њиховим породицама и монасима и монахињама, који нису држављани Црне Горе, одбијају захтјеви за боравак у Црној Гори. Позивамо надлежне органе да прекину са оваквим поступањем, нарочито имајући у виду да њихова одбијајућа рјешења редовно бивају поништавана пред другостепеним и судским органима Црне Горе. Грађевинско-архитектонски и Економски савјет Митрополије су такође поднијели своје извјештаје о раду и дјеловању током 2018. године о градњи и обнови, односно заштити економских интереса Митрополије, а Савјет је саслушао и извјештај о активностима на пољу евиденције непокретности Митрополије, стварања јединственог информационог система катастра Митрополије и дјеловању у погледу заштите њене имовине. Директор Информативно-издавачке установе ”Светигора” је поднио свој извјештај о пројектима књишког и издаваштва часописа ”Светигоре” у претходној години, а директор Радија Светигоре, у оквиру којег ради и портал Митрополије, поднио је извјештај о раду тих медија за 2018. годину. Радио покрива преко 80 посто територије Црне Горе на дванаест фреквенција. Савјет је са пажњом саслушао извјештај Добротворног фонда Митрополије ”Човјекољубље” и подржао његове активности од којих се издвајају: 175 хиљада подјељених бесплатних оброка у три народне кухиње – у Подгорици, на Цетињу и Беранама (у јануару ове године је отворена и народна кухиња у Бијелом Пољу). Преко канцеларије ”Човјекољубља” у Подгорици новчана и помоћ у намирницима и гардероби је подјељена за око 500 породица и појединаца, а у овај број не улазе они којима се помогло из благајне Епархијског управног одбора на Цетињу, из манастира Острога и других црквених јединица (треба имати у виду да ове црквене јединице дају и немали број стипендија ђацима богословије, других средњих школа, као и студентима теологије и других факултета), гдје се такође јавља велики број потребитих. Човјекољубље је, у току претходне године, организовало и стамбена збрињавања једне осмочлане и једне десеточлане породице, које су добиле куће са припадајућим земљиштем. При ”Човјекољубљу” дјелује и програм ”Њега лица у потреби” у оквиру кога 18 волонтера свакодневно или више пута недељно помаже старијим и немоћним појединцима на Цетињу и у Подгорици. Друштво добровољних давалаца крви ”42 момишићка мученика” у Подгорици има око 250 чланова и имало је више акција током претходне године. Значајна помоћ је, након увођења такси на производе из Србије и БиХ на територији Косова и Метохије, упућена у Народне кухиње Рашко-призренске епархије ”Мајка девет Југовића”, и она износи око 125 тона хране и основних хигијенских производа, прослијеђених у седам шлепера, чиме су Митрополија и народ Црне Горе показали колико им је стало до нашег народа на Косову и Метохији. Епархијски савјет је саслушао и извјештај о пословању Централног магацина Митрополије, у којем су централизоване робне набавке свих црквених потрепштина за потребе храмова и манастира Митрополије, као и о активностима Поклоничко-туристичке агенције ”Одигитрија”, која је организовала велики број ходочасничких путовања до хришћанских светиња у окружењу, али и до Свете Горе Атонске, Јерусалима и Свете Земље. Епархијски савјет подсјећа јавност на велики јубилеј који наша помјесна Српска Патријаршија прославља ове године – 800 година независности Жичке Архиепископије, потоње Пећке Патријаршије, обновљене у лику Српске Православне Цркве након историјског ослобођења и уједињења нашег народа након Првог свјетског рата. Светосавска Епископија, односно Митрополија зетска (добила статус Митрополије, онда кад је Пећка Архиепископија уздигнута на степен Патријаршије) органски је дио Пећке Патријаршије од њеног оснивања и овом приликом Савјет изражава своју приврженост јединству наше помјесне Српске Патријаршије и свеукупног Православља, одбацујући све позиве за непотребно, неканонско и нецрквено преиспитивање статуса Православне Цркве на територији Црне Горе, ма од кога долазили. Савјет се посебно обраћа медијима, апелујући на њих да буду пажљивији и одговорнији према институцији која дијели добро и зло са Црном Гором већ осам вијекова, те да не подлежу притисцима, ширећи неистине и непровјерене чињенице о Православној Цркви. Критика сваке институције, па и Цркве, може бити корисна и благотворна, али пропаганда и кампања која од људи и институција прави мете, неодговорна је и није у складу са усвојеним медијским стандардима и елементарним етичким и људским нормама. Искривљивање чињеница и фактичког стања директно вријеђа православне вјернике у Црној Гори, који су већинско становништво Црне Горе. Епархијски савјет изражава своје искрено саучешће породицама несрећно пострадалих у несрећи у близини манастира Врањине, молећи се непрестано за њих – искрене и посвећене православне хришћанске вјернике. Молећи се Господу нашем Исусу Христу за све овдашње православне вјернике, за све грађане наше земље и добробит Црне Горе, Цркве васељенске и свих људи добре воље, желимо да нас Света Четрдесетница која је у току достојно припреми за прослављање Великог и Свијетлог празника Васкрсења Христовог. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- православља!
- свеукупног
- (и још 11 )
-
У складу са древним предањем Цркве о управљању животом Цркве и црквеним добрима и сагласно поретку наше помјесне Православне Цркве Српске – Пећке Патријаршије, данас је одржана сједница Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, највишег самоуправног тијела наше Митрополије, у којем је заступљено како свештенство, тако и вјерни народ. Сабрање је молитвено започело Светом Литургијом у храму Рођења Пресвете Богородице Цетињског манастира, којом приликом је одржан помен и свим упокојеним члановима овог тијела Митрополије, а настављено је у Његошевој сали на економији Цетињског манастира. Епархијски савјет је саслушао и усвојио извјештај Преосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија о његовом раду као надлежног епархијског архијереја у претходној 2018. години, чувши о мноштву активности: освећењу нових и обновљених храмова, парохијских домова, манастирских конака, рукоположењу свештеника и ђакона и монашењу нових монаха и монахиња, као и велики број крштења и вјенчања. Нарочито је наглашено обиљежавање значајних јубилеја у нашој Митрополији у претходној години: 330 година страдања два свештеномученика и четрдесет мученика момишићких, 680 година манастира Стањевићи (обиљежено научним скупом ”Седам вијекова манастира Свете Тројице – Стањевићи” и освећењем обновљеног манастира), вијек мученичког страдања цара Николаја II Романова, великог добротвора Црне Горе (обиљежено освећењем споменика царске породице код манастира Дајбабе), као и 300-годишњица оснивања Топаљске комунитади свечано обиљежена у храму Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, којом приликом је Општини Херцег Нови додјељен орден Светог Саве првог степена. Особита благодарност је изражена Његовом Блаженству Патријарху Антиохијском и цијелог Истока господину Јовану на историјској посјети у октобру прошле године којом приликом је посјетио Цетињски манастир, манастир Острог и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је извијестио Епархијски савјет о избору доскорашњег викара Митрополије црногорско-приморске Епископа диоклијског Кирила Бојовића за редовног епархијског архијереја Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке са сједиштем у Буенос Аиресу, главном граду Аргентине, чиме је престала обавеза Митрополита као дугогодишњег Епископа-администратора те Епархије, али не и помоћ наше Митрополије тој Епархији, чији вјерници су, великим дијелом, управо исељеници са подручја Црне Горе. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве је, на Митрополитов предлог, изабрао архимандрита Методија Остојића, игумана Цетињског манастира, за Епископа диоклијског, викара наше Митрополије, чија архијерејска хиротонија је обављена прошлог љета, а који ће помагати Митрополиту у обављању архипастирских дужности. Епархијски савјет је, у оквиру својих надлежности, усвојио Завршни рачун за 2018. и Предлог буџета за 2019. годину благајне Епархијског управног одбора и саслушао основне податке о приходима и расходима црквених општина и манастира наше Митрополије. Поднијет је и извјештај о раду Богословије Светог Петра Цетињског и Савјет је упознат са напорима на интегрисању Богословије у црногорски школски систем. Богословија ради на задовољавајућем нивоу, благодарећи многим добротворима и непрестано се ради на унапређењу њене мисије. Савјет је имао прилику и да се упозна са радом Катихетског одбора и стању вјеронауке у Митрополији. У Митрополији тренутно дјелује преко четрдесет школа вјеронауке са око хиљаду и по полазника. Вјеронауку предају и свештеници и лаици, при храмовима и манастирима, а нажалост, вјерска настава, мимо праксе већине европских земаља, још није дио државног школског система. Савјет и овом приликом апелује на надлежне у држави да ступи у дијалог са Црквама и вјерским заједницама ради што скоријег увођења конфесионалне вјерске наставе у јавне основне и средње школе у Црној Гори. У том смислу, Савјет поздравља расположење Владе Црне Горе за дијалог са Црквама и вјерским заједницама у погледу доношења новог, модерног закона о уређењу односа државе са свим традиционалним и новооснованим вјерама у Црној Гори. Савјет и овом приликом понавља принципијелни став Митрополије да је претходни нацрт тог закона из 2015. године такав да га није могуће поправити, јер је највећи број његових рјешења супротан добрим праксама сличног европског и демократског законодавства те проблематике, како је и оцјењен од експерата Венецијанске комисије, те грубо задире у једну од основних људских слобода, коју треба да јемчи свака демократска држава – слободу вјере. Поменути нацрт, за којега се надамо да више неће фигурирати као варијанта, грубо нарушава и право имовине, прописујући нову национализацију, и то драстичнију од оне коју је спроводила тоталитарна послијератна власт, будући да тадашња власт није предвиђала подржављење самих вјерских објеката, за разлику од нацрта из 2015. године. И поред обећања са високих државних адреса, у претходном периоду се наставила незаконита пракса да се, свештеницима, њиховим породицама и монасима и монахињама, који нису држављани Црне Горе, одбијају захтјеви за боравак у Црној Гори. Позивамо надлежне органе да прекину са оваквим поступањем, нарочито имајући у виду да њихова одбијајућа рјешења редовно бивају поништавана пред другостепеним и судским органима Црне Горе. Грађевинско-архитектонски и Економски савјет Митрополије су такође поднијели своје извјештаје о раду и дјеловању током 2018. године о градњи и обнови, односно заштити економских интереса Митрополије, а Савјет је саслушао и извјештај о активностима на пољу евиденције непокретности Митрополије, стварања јединственог информационог система катастра Митрополије и дјеловању у погледу заштите њене имовине. Директор Информативно-издавачке установе ”Светигора” је поднио свој извјештај о пројектима књишког и издаваштва часописа ”Светигоре” у претходној години, а директор Радија Светигоре, у оквиру којег ради и портал Митрополије, поднио је извјештај о раду тих медија за 2018. годину. Радио покрива преко 80 посто територије Црне Горе на дванаест фреквенција. Савјет је са пажњом саслушао извјештај Добротворног фонда Митрополије ”Човјекољубље” и подржао његове активности од којих се издвајају: 175 хиљада подјељених бесплатних оброка у три народне кухиње – у Подгорици, на Цетињу и Беранама (у јануару ове године је отворена и народна кухиња у Бијелом Пољу). Преко канцеларије ”Човјекољубља” у Подгорици новчана и помоћ у намирницима и гардероби је подјељена за око 500 породица и појединаца, а у овај број не улазе они којима се помогло из благајне Епархијског управног одбора на Цетињу, из манастира Острога и других црквених јединица (треба имати у виду да ове црквене јединице дају и немали број стипендија ђацима богословије, других средњих школа, као и студентима теологије и других факултета), гдје се такође јавља велики број потребитих. Човјекољубље је, у току претходне године, организовало и стамбена збрињавања једне осмочлане и једне десеточлане породице, које су добиле куће са припадајућим земљиштем. При ”Човјекољубљу” дјелује и програм ”Њега лица у потреби” у оквиру кога 18 волонтера свакодневно или више пута недељно помаже старијим и немоћним појединцима на Цетињу и у Подгорици. Друштво добровољних давалаца крви ”42 момишићка мученика” у Подгорици има око 250 чланова и имало је више акција током претходне године. Значајна помоћ је, након увођења такси на производе из Србије и БиХ на територији Косова и Метохије, упућена у Народне кухиње Рашко-призренске епархије ”Мајка девет Југовића”, и она износи око 125 тона хране и основних хигијенских производа, прослијеђених у седам шлепера, чиме су Митрополија и народ Црне Горе показали колико им је стало до нашег народа на Косову и Метохији. Епархијски савјет је саслушао и извјештај о пословању Централног магацина Митрополије, у којем су централизоване робне набавке свих црквених потрепштина за потребе храмова и манастира Митрополије, као и о активностима Поклоничко-туристичке агенције ”Одигитрија”, која је организовала велики број ходочасничких путовања до хришћанских светиња у окружењу, али и до Свете Горе Атонске, Јерусалима и Свете Земље. Епархијски савјет подсјећа јавност на велики јубилеј који наша помјесна Српска Патријаршија прославља ове године – 800 година независности Жичке Архиепископије, потоње Пећке Патријаршије, обновљене у лику Српске Православне Цркве након историјског ослобођења и уједињења нашег народа након Првог свјетског рата. Светосавска Епископија, односно Митрополија зетска (добила статус Митрополије, онда кад је Пећка Архиепископија уздигнута на степен Патријаршије) органски је дио Пећке Патријаршије од њеног оснивања и овом приликом Савјет изражава своју приврженост јединству наше помјесне Српске Патријаршије и свеукупног Православља, одбацујући све позиве за непотребно, неканонско и нецрквено преиспитивање статуса Православне Цркве на територији Црне Горе, ма од кога долазили. Савјет се посебно обраћа медијима, апелујући на њих да буду пажљивији и одговорнији према институцији која дијели добро и зло са Црном Гором већ осам вијекова, те да не подлежу притисцима, ширећи неистине и непровјерене чињенице о Православној Цркви. Критика сваке институције, па и Цркве, може бити корисна и благотворна, али пропаганда и кампања која од људи и институција прави мете, неодговорна је и није у складу са усвојеним медијским стандардима и елементарним етичким и људским нормама. Искривљивање чињеница и фактичког стања директно вријеђа православне вјернике у Црној Гори, који су већинско становништво Црне Горе. Епархијски савјет изражава своје искрено саучешће породицама несрећно пострадалих у несрећи у близини манастира Врањине, молећи се непрестано за њих – искрене и посвећене православне хришћанске вјернике. Молећи се Господу нашем Исусу Христу за све овдашње православне вјернике, за све грађане наше земље и добробит Црне Горе, Цркве васељенске и свих људи добре воље, желимо да нас Света Четрдесетница која је у току достојно припреми за прослављање Великог и Свијетлог празника Васкрсења Христовог. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
-
Сабрање старешина манастира Митрополије дабробосанске
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
На позив Високопреосвећеног Митрополита дабробосанског г. Хризостома 21. марта 2019. године у палати Митрополије у Сарајеву одржан је сусрет старешина манастира Митрополије дабробосанске. На састанку се разговарало о тренутном стању манастира и начинима како опште стање унапредити. Високопреосвећени Митрополит захвалио је свим старешинама манастира, братсвима и сестринствима манастира на свему ономе што лично и заједнички чине да манастири Митрополије буду духовна огњишта наше Цркве. Извор: Српска Православна Црква -
Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве најоштрије осуђује најновији варварски терористички акт који је изазвао смрт и страдање великог броја невиних људи. Упућујемо наше најдубље изразе саучешћа породицама свих жртава и свим грађанима Крајстчерча и Новог Зеланда. Овакви ужасни злочини, као што је убијање невиних људи, не могу се ничим правдати. Сви имају право да се моле несметано и без страха. Молимо се за све ожалошћене породице које су изгубиле своје најмилије, за брз и потпуни опоравак свих повређених у овом терористичком нападу. Нека нам Бог свима подари Његов мир, љубав и самилост без којих нема истинске човечности. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска-
- 1
-
-
- аустралијско-новозеландске
- митрополије
- (и још 1 )
-
Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер, нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву. Ону цркву, за коју Св. Петар Цетињски каже Црногорцима и Брђанима 1822. године: у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили, казао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, у разговору за ИН4С. Можда је скроз необично да два пута, у кратком времену, водимо разговор на готово исту тему, али сматрамо прилично интригантним то што поједини медији из дана у дан, без престанка, засипају јавност ”новим открићима” у погледу аутокефалности СПЦ. Недавно је објављен документ у коме се неколико водећих патријараха православља, у 16. вијеку, ограђују од аутокефалности датој СПЦ, и готово да је негирају. Какав однос да има вјерујући човјек према оваквим публицистичким појавама? – Прочитао сам тај чланак и бојим се да његов аутор нема добре намјере, и да није вођен истраживачким поривом него жељом да сервира полуистине. А сви добро знамо да су полуистине често горе од лажи. Дакле, Велики свеправославни сабор на Криту 2016, међу првим својим документима, побројао је све канонске православне аутокефалне Цркве. Међу њима је и Српска православна црква, па је свака дискусија о томе има ли СПЦ аутокефалност и да ли је она ваљана – лишена сваког смисла. Е сад, историја аутокефалне СПЦ је дуга осам вјекова и веома бурна. Ова је Црква проживјала многе успоне, родила бројне плодове, али и бивала на распећу разних искушења. Ово што се објављује у неким црногорским медијима управо има карактер полуистина. То су документа истргнута из историјског контекста, а публици се не нуди ваљано објашњење – када је, како је и зашто је, дошло до настанка таквих аката (нпр. критика коју је Св. Сави упутио Охридски архиепископ Димитрије; посланица источних патријараха из 1531. и … ко зна шта је сљедеће на програму ових ”истраживача” ). Мислим да смо читаоцима ИН4С-а у прошлом разговору прилично објаснили историјски и канонски контекст односа Светог Саве и Димитрија охридског архиепсикопа. Шта недостаје у појашњењу прилика које су довеле до поменуте посланице 1531. године? – Недостаје пуно тога. Не можеш данашњој читалачкој публици тек тако издекламовати садржај поменуте посланице а не објаснити им о чему се заправо ради. Ко је смедеревски Митрополит Павле? Зашто га осуђују источни патријарси? Какав је интерес турске империје у том моменту? И многа друга веома сложена питања остала су без одговора, у том чланку који је очигледно имао само једну намјеру – да омаловажи цјелокупну СПЦ и њену историју. Међутим, то је тако, кад се теме из науке и уско-стручних области, развлаче по новинама и то у политикантске сврхе. Бојим се да и ови наши разговори на поменуту тему, иако имају намјеру да појасне и да допуне, у суштини, само дају легитимитет таквом не-научном приступу овим питањима. Па, ипак, реците нам каква је то била ситуација у вези Митрополита Павла и турских власти? Шта је довело до тога, да рад овог српског архијереја буде осуђен од Цариградског и других источних патријараха? – Ријеч је о доста тешком периоду за Православну цркву уопште. Све се дешава непосредно (непун вијек) након пада Цариграда под Турке (1453) а и коначног пада српске деспотовине (1459) под исту ту отоманску власт. Добро се зна да је однос султана према Православној цркви био такав, да Турцима није одговарало постојање више црквених поглавара у царству. За султана је било идеално да то буде један поглавар, и да, по могућности, то буде онај кога ће султан најлакше моћи да контролише – а то је управо патријарх у Цариграду. Ово не значи да су сви цариградски патријарси били султанови послушници. Далеко од тога! Али генерално, кроз историју, ова црквена столица била је на том распећу, да трпи велики и директан притисак турских власти и њихових политичких интереса. Ово је сигурно било тако док су Истанбулом владали султани, тј. до Ататуркове револуције. Тако да, послије пада Смедерева, долази до запуштења Пећке патријаршије (која се, прије тога, по нужди селила и у Жичу, и у Смедерево), и једно вријеме није ни било патријарха, нити могућности (објективних, физичких) да се он изабере. Турци су ту прилику искористили да све православне на Балкану ставе под једну јединствену управу, односно, да се територија Пећке патријаршије, нађе под управом охридског архиепископа (а овај је свакако већ под управом цариградског). Искрено речено, то се не противи ни црквеним канонима (и они прописују да кад једна црквена област остане без поглавара, тада старање о њој преузима прва најближа Црква), али хоћу да нагласим овај политички моменат, како би се боље разумјело оно што слиједи. Е сад, почетком 16. вијека, на историјску сцену ступа један веома храбар и родољубиви архијереј, смедеревски Митрополит Павле. Он је настојао да поврати српску црквену самосталност, која је била неупитна у цијелом православљу, од 1219, па до турске окупације. И имао је за то подршку локалних турских управитеља, али је султан лично стао на страну охридског архиепископа! И сад, питам ја вас, – шта се могло очекивати од цариградског патријарха (а једнако и од осталих источних патријараха који су такође под султановом влашћу)? Да се успротиве султану, ради једног српског владике? Има научног основа да се сумња у самосталност одлука како Цариграда, тако и осталих патријараха – у овом поменутом случају из 1531! Другим ријечима, јасан је султанов ”рукопис” у тексту ове посланице. Султан не зна каноне, али он нареди, па се читају они канони који одговарају његовој одлуци. Како другачије схватити ноторну чињеницу да је само 20-так година касније, упркос садржају посланице из 1531. православна васељена подржала обнову Пећке патријаршије и њене самосталности, под Макаријем Соколовићем 1557. године! Појавио се Мехмед-паша Соколовић и – промијенио се однос према Пећкој патријаршији! И код султана и код патријарха у Цариграду! Само, то није био једнократни акт (као онај из 1531. г.) који важи док су живи његови потписници, него васпостављање Пећке патријаршије и њеног угледа у православљу, које ће потрајати наредних 200 година и више! До 1766. и насилног укинућа Пећке патријаршије! Па добро сад, како се разабрати у том историјском клупку? Изгледа да се од 1453, па до 20. вијека, све одлуке цариградског патријарха, мање-више тичу султановог утицаја. Некад је тај утицај био против српске црквене самосталности, а некад у њену корист. Гдје је ту Божији благослов? – Е ту треба бити опрезан. Врло опрезан. Султанов утицај не треба изједначити са одсуством благослова! То – никакао! Цариградски патријарх све вријеме има Божији благослов да руководи Црквом, да окупља друге патријархе да помаже друге Цркве. А са друге стране и султан је Божији створ. Може Бог и њега усмјерити, па и надахнути да учини нешто што ће помоћи патријарху. Као што је накада у Старом завјету, надахнуо Бог незнабожачког цара Кира, владара Персије, да изда указ о обнови Соломоновог храма (а таквих је примјера безброј), тако и исламски владар и окупатор, по промислу Божијем, може утицати и на неке позитивне одлуке, корисне за Цркву. А ако ме питате како ја разликујем – који је султанов утицај исправан, онај из 1531. или онај из 1557. рећи ћу вам, врло просто: ја сам из Црне Горе и за мене нема дилеме, да је обнова Пећке патријаршије позитиван чин, а њено укинуће да је негативан! Какве то има директне везе са тим што сте ви из Црне Горе? – Има велике везе. И управо су ту разлози мога чуђења, како неко из Црне Горе, ма којој опцији да припада, може да дисквалификује самобитност Пећке патријаршије? Ко је рукополагао зетске и црногорске владике? Пећки патријарх или охридски архиепископ? Како се неко бори за добробит православља у Црној Гори и за напредак Цркве у Црној Гори (ма како да је схватао и доживљавао а да се из петних жила труди да дискредитује ону патријаршију која је хиротонисала све нама познате цетињске митрополите? Управо су историја и живот Цетињске митрополије најбољи докази аутокефалности Пећке патријаршије. Јер нијесу наши кандидати за владике ишли у Цариград ни у Охрид на хиротонију – него у Пећку цркву. Ону цркву, за коју Св. Петар Цетињски каже Црногорцима и Брђанима 1822. године у коју су патријари наши стојали, и коју су цари наши оградили! И ето, да овај осврт завршим са нашом црногорском историјом. Не можемо имати двоструке аршине. Ако смо спремни да са правом величамо отпор Црногораца руском Црквеном синоду (из 1804.) кад су се Руси о Светом Петру Цетињском изјашњавали више политички него црквено (и у ком отпору се јасно може прочитати везаност Црногораца за Пећку патријаршију, чак и онда кад је нема, кад је укинута, онда морамо и у писму четири патријарха из 1531. препознати исти ”однос снага” међу ”великима” и ”малима”, а у дјелу Митрополита Павла из Смедерева, видјети исту ону искру коју су носили Црногорци вјековима, чувајући Цетиње као ”једину слободну светосавску столицу” (како рече предсједник краљевске Владе Црне Горе Лазар Томановић, у свом говору, приликом проглашења краљевине 1910. године). Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Руска Црква основала четири митрополије у југоистичној Азији
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
Свети Синод Руске Православне Цркве одлучио је у уторак, 26. фебруара 2019. да оснује четири митрополије на територији Патријаршијског егзархата у југоисточној Азији. Према речима Владимира Легоиде, председавајућег Синодског одељења за црквене односе с медијима, те четири митрополије су за: Сингапур, Кореју, Тајланд и Филипине-Вијетнам. Он је додао да се током засдедања Свештеног Синода разговарало и о организацији Азијског егзархата и Егзархата за Западну Европу. Извор: Српска Православна Црква -
Подгорица: Прослављен Свети Симеон Мироточиви патрон Митрополије црногорско-приморске
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Поводом свечаности уприличених у славу и част Светог Стефана Немање – преподобног Симеона Мироточивог патрона Митрополије црногорско-приморске, данас, 23. фебруара, Свету архијерејску литурију у Саборном храму Христовог Васкрсења служили су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије уз саслужење преосвећене господе епископа: умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, милешевског Атанасија, полошко-кумановског Јоакима, захумско-херцеговачког Димитрија и диоклијског Методија, бројног свештенства и молитвено учешће вјерног народа. Прилог Радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Повезане вести: Владика Атанасије (Јевтић): Свети Симеон Мироточиви нам поручује - заволимо Бога као што је он заволио нас! Отац Сава (Јанић): КиМ је ризница нашег идентитета – наш ДНК У бесједи, којом се обратио сабраним вјерницима, након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Преосвећени умировљени Епископ Атанасије (Јевтић) је, честитајући празник, говорио о Преподобном Симеону Мироточивом који је рођен у Подгорици гдје се сада налази и његов манастир, подсјетивши на завјештање које је он оставио роду своме ,,Заволите Бога као што је он заволио нас“. „Посвјетио се Богу заволио Христа, знајући да је Христос заволио нас и зато су и његова дјеца, његов род – светородна лоза Немањића, тако били славни и Богу предани. Његов најмлађи син Растко први је пропутио тим путем – заволио Христа и као владарски син отишао је у Свету Гору и тамо трасирао границе свога народа.“ Говорећи о Светом Симеону, владика Атанасије је подсјетио да је Немања подигао Студеницу – мајку свих наших цркава, а онда са Светим Савом, уз помоћ свога сина Стефана Првовјенчаног, Хиландар. „То су наши преци, наши оци, наши путовође, и зато благо народу који га следује“, бесједио је Епископ Атанасије. Примјетио је да, нажалост, и на источној страни српске земље има отпадника који се подругују својим прецима и њиховим завјетима и додао да ћемо ми ићи путем Светог Немање и Светога Саве. Преосвећени се захвалио вјерницима посебно онима који доводе дјецу у Свети храм Божији и уче их да иду путем Светих Симеона и Саве, јер смо сви од Зете до Рашке, од приморја до Призрена, дјеца Светог Стефана Немање и Светога Саве који је привео оца свога и учинио га сином својим – син је оца усинио Христу и он је постао духовно чедо свога сина. „Нека је благословен Господ што је благословио и помогао Митрополиту и вама да подигнете овако диван храм у Немањиној престоници и нови Манастир Светога Симеона расадник немањићства – српства које обухвата и Зету, и Рашку, и Призрен, и све крајеве гдје је проповједао Јеванђеље.“ Епископ Атанасије (Јевтић) је Митрополиту пожелио да све што ради буде благословено, истичући да су његове и народне задужбине саборни храмови у Подгорици и Бару, као и сви остали храмови, манастири, монаштво, Богословија на Цетињу расадници Духа истине и љубави према Богу: „Заволимо Бога као што је он заволио нас“. На крају Свете архијерејске литургије у подгоричком Саборном храму Митрополит Амфилохије је благословио сабрани вјерни народ и позвао све на Светосимеоновску литију да се освешта овај град и врати својим древним предањима. ,,Кажу да је вјетар напољу. Хвала Богу то је вјетар развигорац и будилник, па ћемо брже стићи до Немањине обале са страхом Божијим, вјером и љубављу“, поручио је Митрополит Амфилохије Након Свете службе Божије улицама Подгорице прошла је свечана Светосимеоновска литија са моштима Светог великомученика Харалампија. Крајње одредиште Литије било је ушће Рибнице у Морачу, у Старој вароши у Немањином граду, Светосимеоновску бесједу, на мјесту гдје је рођен родоначелник светородне лозе Немањића, изговорио је архимандрит Сава Јанић, игуман манастира Високи Дечани који је донио благослов свете земље Косово и Метохије, Епископа Теодосија, свештенства, монаштва, вјерног народа, као и радост КиМ, поред свих страдања кроз која пролазе. Честитајући празник отац Сава је казао да све што подносимо у љубави Божијој је благословено, укључујући и данашњи олујни вјетар, који је дувао Подгорицом и који није спријечио учеснике литије међу којима је био и велики број дјеце да са радошћу учествују у њој: „Црква Христова пролази кроз вјетрове и олује, и стално остаје и опстаје. Дува сада свуда, и у Украјини, и на Косову и Метохији, и у Сирији, али Црква Божија опстаје. Чини ми се да никада није била јача, иако удара са свих страна а то нам је Господ обећао.“ Подсјетио је да је на Рибници, прије 900 година, свјетлост дана угледао Свети Симеон Немања, отац Светога Саве који је утемељио наш идентитет и показао шта смо, и шта треба да останемо и на чијем темељу је изграђено све што је наш народ градио и што ће градити: „Док је тога и биће и нас као народа Божијега. Излила се та ријека одавде, са ових простора и Рашке, излила се и на Косово и Метохију и ето сада сијају Патријаршија, Дечани, Грачаница, Љевишка, Зочиште, Девич, наши манастири одакле вам преносим благослове. Кажу нема Срба у Ђаковици а она никад живља, и никад омолитвенија. И зато вам не доносим никакво жаљење, кукњаву, јер ми хришћани све што је теже благодаримо Господу.“ Казао је да нам је Господ толико пута на Косову и Метохији, када је све било изгубљено, показао силу васкрсења и радости, као и овдје у Црној Гори гдје је прије 30-40 година било тешко, а данас је Бог дао да све васкрсне. Захваљујући се на солидарности, помоћи која на КиМ долази из Црне Горе и Херцеговине, као и свих крајева гдје наш народ живи, архимандрит Сава, игуман дечански, је нагласио да Косово и Метохија није територија и да се не може изгубити, да могу само да га изгубе они који га никада нијесу разумјели и добили: „Косово и Метохија је свештени олтар, гдје приносима хљеб са косовских поља а вино са метохијских винограда. То је Света литургија и ту не може и неће никада бити краја. Господ ће нас сачувати. Нека вас Господ све благослови и сачува молитвама Светога краља Стефана Дечанског Светих архиепископ пећких, Јоаникија Девичког, Светих мученика знаних и незнаних. Да се и догодине састанемо у радости и прославимо Светога Немању и све свете. Срећна слава и празник!“ У име ове новоосноване светиње – лавре Светог Симеона Мироточивога на Рибници, и у име игумана, оца Игњатија, Митрополит је поклонио владици Атанасију и Димитрију икону Светог Симеона за манастир Тврдош. Након што је владика Димитрије благословио и пререзао славски колач заједничарење је настављено уз трпезу љубави. Светосимеоновске свечаности у Подгорици почеле су синоћ Свечаном вечерњом службом и Косовско-метохијском вечери. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- подгорица:
- прослављен
- (и још 6 )
-
Дана 21. фебруара 2019. године одржан годишњи братски састанак свештенства Митрополије дабробосанске. Састанак је одржан у Парохијском центру при храму Светог великомученика Георгија у Источном Новом Сарајеву - Миљевићима. Високопреосвећени Митрополит дабробосаснки г. Хризостом информисао је свештенство о стању у Митрополији и позвао свештенство да са стрпљењем и посвећеношћу служи Господу, Цркви и народу Божјем. У извјештајима архијерејских намесника и свештенства констатовано је да се све већи број Срба исељава што ће имати непосредно велике последице по саму Митрополију. Истовремено, констатована је све већа градња нових и обнављање старих храмова и парохијских домова. Ово се тумачи тиме да српски народ кроз градњу нових и обнављање старих храмова жели да очува и појача повезаност са својим огњиштима, местима свог порекла и са својом Митрополијом. Митрополит Хризостом говорећи о узроцима и последицама расељавања сугерисао је свештенству да енергичније преузме и социјалну димензију деловања у својим локалним заједницима на начин да буде позитиван партнер у решавању проблема са којима се суочавају њихови парохијани, а у циљу уклањања узрока исељавања. У наставку заседања Високопреосвећени Митрополит упознао је свештенство о плановима и програмима обележавања 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве и Дабробосанске митрополије као и 500-годишњице Горажданске штампарије. Протојереиј-ставрофори проф. др Владислав Топаловић, архијерејски заменик, и проф. др Дарко Ђого известили су епархијско свештенство о наведеним годишњицама. Утврђени су садржаји и термини обележавања јубилеја о чему ће свештенство бити детаљно обавештено. Митрополит је посебно говорио о изради јубиларног Шематизма Митрополије дабробосанске и позвао свештенство да се активно укључи у израду истог. Посебна тачка дневног реда била је посвећена свештеномученицима и новомученицима Митрополије дабробосанске. У скопу те тачке дневног реда разговарало се о локалном култу свештеномученика, њиховим житијама и иконама, о ексхумацији њихових часних моштију и постављања у храмове ради поклоњења и слављења. Митрополит је позвао свештенство и верни народ да направе планове и програме одласка на поклоњење месту страдања Свештеномученика митрополита дабробосанског Петра на Велебиту. Конкретно је договорено да се у току 2019. године изврше ексумације светих моштију свештеномученика Велимира Мијатовића, Марка Поповића и других чија су гробна места позната. Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- сабрање
- свештенства
- (и још 2 )
-
Прва сједница Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске у 2019.
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
На празник Светог мученика Трифуна, 14. фебруара, у згради Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, одржана је прва сједница Катихетског одбора Митрополије црногорско – приморске за 2019. годину. Сједницoм је предсједавао координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин. На сједници је члановима Одбора поднесен извјештај о активностима и раду које је Катихетски одбор остварио у току протекле године а о којима је, у наставку сједнице, отворена дискусија гдје су сви чланови Одбора узели ријеч. У даљем току сједнице, разговарало се о организацији редовног годишњег обиласка школа вјеронауке у Митрополији црногорско – приморској, од стране Катихетског одбора, гдје се врши увид о активностима и другим потребама у функционисању и раду самих школа и њихових вјероучитеља. Катихетски одбор је разматрао и друга актуелна питања везана за одвијање православне вјерске наставе у Црној Гори, као и активности које предстоје у наредној години. Секретар Катихетског одбора протојереј Драгослав Ракић Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Пред читаоцима је нови двоброј (31-32) СОКОЛА, часописа за духовну и културну просвјету истоименог соколског друштва из Добруна код Вишеграда. Што због техничких разлога, а потом и због пожара у конаку манастира у Добрунској Ријеци гдје је, уз ДАБРОВУ, смјештена и редакција СОКОЛА, часопис оправдано касни, али су текстови у њему актуелни и непролазни. Гост Сокола је велики хуманитарац из Србије, Војкан Крстић, који је успјешно организовао хуманитарну акцију прикупљања средстава за санацију манастирских конака, у којима је смјештена и Издавачка кућа ДАБАР, Митрополије дабробосанске. У двоброју су и мудре поруке Митрополита дабробосанског Хризостома, а поднасловом „Велике су грешке чињене због слоге и јединства“ СОКО нуди занимљив разговор са Василијем Крестићем, у коме овај академик објашњава поруке свог капиталног дјела „Знаменити Срби о Хрватима“. Издвајамо и текст о дуго скриваној истини о трагичном страдању Драгића Јоксимовића, адвоката Драже Михајловића, те записе о Дражи Михаиловићу и ДеГолу у којима се објашњава зашто је замјериоТиту што није уважио његову молбу да помилује Дражу. Двоброј СОКОЛА најављује скору изградњу маузолеја Старобродским мученицима и наставља са објављивањем свједочења преживјелих из ратног Старобродског пакла с прољећа 1942. године. Ту су и и бесједе на овогодишњем помену у Старом Броду, које су казивали Митрополит Хризостом и Академик Матија Бећковић. Поред осталог СОКО објављује и интервју са једним од најистакнутијих фудбалских стратега, актуелним тренером ФК Црвена звезда из Београда, Владаном Милојевићем. Издвајамо и бројне текстове којима се овјековјечују значајне културне манифестације и догађаји по којима је препознатљив Вишеград и сусједни градови. Поред историјата о Соколском покрету у Палама, у посебној рубрици су разноврсни текстови посвећени Соколовим активнлостима у разним областима. У СОКОЛУ су и првонаграђене кратке приче које су током 2017. и 2018. године приспјеле на Соколов конкурс, на тему „Крсна слава у мом завичају“. Часопис „Соко“ посљедњих година прераста у годишњак у коме су сабрани и објављени занимљиви текстови који по својој документарности описују вријеме, људе и догађаје око нас. Извор: Часопис Соко -
Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка је грубо обмануо јавност неистинитом изјавом на ТВ ”Вијести” и то на Бадњи дан (6. јануара) ове године када су се православни хришћани у Црној Гори припремали за прославу Божића. Наиме, министар Зенка је изјавио да СПЦ ”није спремна да сарађује” са Министрством за људска и мањинска права у припреми Нацрта закона о слободи вјероисповијести. Мјесец дана прије тога, у интервјуу агенцији ”Анадолија”, министар Зенка је изјавио да ”једноставно, СПЦ у Црној Гори дјелује како хоће, без икакве контроле” и ”често пута антидржавно” (1. децембар 2018. године). Сличну неистину је поновио и у интервјуу дневном листу ”Дан” 15. јануара 2019. године. Министар Мехмед Зенка је свјесно и дрско више пута обмануо јавност, јер Министарство за људска и мањинска права, на чијем се челу налази од краја 2016. године, никада и, понављамо, никада није упутило позив Митрополији Црногорско-Приморској, као ни другим епархијама наше Цркве у Црној Гори, да учествују у припреми Нацрта закона о слободи вјероисповијести. Да не би било сумње, јавно позивамо министра Мехмеда Зенку да јавности пружи на увид доказ да је такав позив упутио Митрополији и да је позив са наше стране одбијен. Напротив, Митрополија и остале епархије Српске Православне Цркве у Црној Гори су годинама јавно, као и непосредно приликом сусрета са Зенкиним претходником министром Суадом Нумановићем, тражиле да делегирају своје представнике у Радну групу на исти начин и у истом обиму права као и сви други заинтересовани субјекти. С друге стране, Митрополија ни послије три године од завршетка јавне расправе о Нацрту закона о слободи вјероисповијести није добила одговоре на Примједбе и предлоге, који су благовремено достављени Министарству. Умјесто да престане да поступа дискриминаторно према Православној Цркви у Црној Гори и коначно почне да поступа цивилизовано и непристрасно, поштујући људска права свих, па и свештенства, монаштва и вјерника канонске Цркве у Црној Гори, Зенка јавно износи бруталне неистине. Једина истина је да он као министар никада није тражио пријем и састанак са Митрополитом Црногорско-Приморским и представницима Митрополије било којим поводом, па ни поводом израде новог закона. Ипак, јавност треба да зна да је овакво криминално изношење неистина својствено министру Мехмеду Зенки, јер се ради о лицу које је у блиској прошлости правоснажно осуђено за тешко кривично дјело рањавања из ватреног оружја у Улцињу и да је помилован од ранијег предсједника Црне Горе Филипа Вујановића. Уз разумијевање савремених политичких односа у Црној Гори, ипак са жаљењем морамо да констатујемо да се Мехмед Зенка боље сналазио као директор Јавног предузећа ”Комуналне дјелатности” и Јавног предузећа ”За узгој и заштиту дивљачи” у Улцињу него што се сналази на функцији министра за људска и мањинска права. То се види и из његовог навода да су у припрему Нацрта закона ”укључени сви, разни људи, Министарство и комплетна Влада”. Тај навод јасно указује да Зенка као министар не влада материјом која уређује законодавни поступак у Црној Гори. Уосталом, како је министар Зенка током 2018. године припремао Закон, који није планиран у Плану и програму Владе Црне Горе за ту годину? Митрополија Црногорско-Приморска и овом приликом понавља свој раније саопштен став да се не противи, чак шта више годинама тражи, да се, у складу са важећим конвенцијама и Уставом Црне Горе, на законит начин, уз учешће Министарства, представника Владе, правних експерата и представника Цркве и вјерских заједница, припреми и донесе нови Закон којим ће се уредити начин остваривања слободе вјероисповијести, као и да се закључи Темељни уговор са нашом Црквом у истом обиму права и обавеза као што је учињено и са другима у Црној Гори. Цетиње, 17. јануар 2019. Митрополија црногорско-приморска Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Божићна порука Његовог Преосвештенства Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске Силуана
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Свему свештенству, свештеномонаштву и благоверном народу Богомспасаване Митрополије аустралијско-новозеландске Драга нам духовна децо у Богомладенцу Христу, Неизмерно се радујемо за ову прилику, да вам се обратимо овом Архипастирском посланицом, поводом сверадосног Празника Рођења Богомладенца Христа, Празника Божијег старања, милосрђа и љубави према човеку и свету. Празник Божића је празник који нас сабира у заједницу, у бесмртни загрљај са Богом и једне с другима, са својим ближњима. Као Празник Божије љубави и промисла за човека и свет, Божић је атмосфера у којој је човек као икона Божија призван да битише, да осмишљава и остварује свој живот. Бог се рађа у пећини, у месту мрачном и хладном, месту налик на гробницу. Рекло би се у месту које најсликовитије описује стање људског срца и духа, атмосферу у којој се човек нашао након његовог отуђења од Бога, изласка из Његовог сигурног загрљаја. Богомладенац Христос се рађа у маленом граду Витлејему, географски за свет непознатом месту, али Његовим рођењем, како пророк предсказа, Витлејем постаје место великог значаја - центар света, који посећују три Краља звездара, три тајанствена представника човечанства, клањајући се Сунцу Правде и Звезди која рађа нову консталацију мудрости и знања од које човек задобија своју пуну висину и меру Богомданог му потенцијала и раста. Својим рођењем Богомладенац Христос уноси светлост и топлоту у мрак и хладноћу људског срца, преображавајући га, уводећи нас, који смо седели у тами незнања да угледамо светлост велику (Мт. 4,16). Искуство наше свакидашњице сведочи да је наш људски пут често испуњен незадовољством, празнином, стресом и разочарањем. Савремени човек у потрази за смислом и садржајем у своме животу, осмишљавањем свога дана, недеље, месеца и године, обраћа се многим лажним боговима, древним и савременим, технолошки напредним и спиритуално обећавајућим. Међутим, сведоци смо да савремени човек остаје уморан и обремењен. У шаренилу потрошачког и секуларизованог, односно реформисаног Божића са којим се сусрећемо у западном друштву, који поклонима, рекламама, сезонским попустима и деда мразовима готово засењује Витлејемску пећину, Богомладенац Христос, устима Православља се обраћа човечанству и ове Бадње вечери речима: – Ја сам Пут, Истина и Живот (Јн 14,6), „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете покој душама својим“(Мт. 11,28-30). У дубини свога бића, човек се не може задовољити ограниченим, пролазним и земаљским. Човек је биће створено за вечност и непролазност, да богује у благодатној заједници са Богом (Пс. 81,6). И овога Божића се изнова присећамо светиње породице као мале цркве и ћелије здравог друштва. Данас се породица налази под великим притиском неприродног убрзаног стила живота. У наметнутој убрзаности, породица тешко налази време за себе, за заједничарење и правилно васпитавање своје деце. Због тога позивамо родитеље, да мудро располажу са временом, да усађују у срце своје деце семе вечних вредности и смисао живота који нам се открива у Богомладенцу Христу. Сетимо се увек актуелне Јеванђелске опомене Христове упућене нама одраслима: „пустите децу да дођу мени“ (Мт. 19,14). Не треба нашом немарношћу да будемо препрека својој сопственој деци на путу њиховог познанства са Христом. Упознавање са Њим бива у Светој Цркви, чије је Он Глава, у светотајинском и световрлинском животу, а наши домови треба да су наставак овог односа са Богом, да буду Његов продужени храм. Од судбоносног је значаја да се наша деца упознају са Христом, да осете Његову лепоту и љубав, Његов мир, Његов смисао и вредности које свет не може да понуди. Не лишавајмо децу духовног путоказа кроз живот. Сетимо се, колико пута се дешава у животу да зажалимо што раније нисмо децу упознали са Христом, када западну у искушења, али тада бива много теже. Сећамо се и овога Божића нашег народа Српског на распетом Косову и Метохији коме непрекидно прети прогон и истребљење. Наш највећи дар и допринос распетом Косову је у одржавању пламена Лазаревог Завета у нашим срцима и срцима наше деце на Петом континенту. Косово је већ духовно изгубљено оног момента када Српски народ преда забораву Његове Светиње и Његов Завет. У светлости мира и јединства који доноси празник Божића, позивамо сав наш Светосавски народ широм Аустралије и Новог Зеланда на међусобну слогу и љубав. Свака подела Српског народа јесте пораз нашем народном бићу, а исто тако и слабљење његове снаге за његов опстанак на овим просторима. Не дозволимо да наши лични интереси буду изнад интереса мисије наше Светосавске Цркве и њеног народа на Петом континенту. Будимо светлост свету, ширимо радост Христовог Рођења између себе и међу светом који нас окружује. У очинској љубави, све вас поздрављам, сверадосним поздравом: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ +СИЛУАН Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска -
Епископ сремски Василије: -Ово дело је најлепши и најбољи начин да се ода почаст свим монасима и монахињама који су дали своје животе за Цркву. У суботу 1. децембра 2018. године, настављајући обележавање јубилеја 40 година архијерејске службе Његовог Преосвештенства Епсикопа сремског г. Василија, а припремајући се за велики јубилеј осам векова Српске Цркве, одржана је, са почетком у 19 часова, промоција новообјављене монографије - лексикографског приручника „Монаштво Карловачке Митрополије“ у издању Епархије сремске, фрушкогорског манастира Гргетега. Великом броју окупљених верника, богословаца и љубитеља Фрушке горе и манастира на њој, обратили су се г. Бранко Бешлин, потпредседник Матице Српске, архимандрит Доситеј из манастира Гргетега, аутор г. Стеван Бугарски и Преосвећени г. Василије, Епископ сремски. Модератор вечери, протојереј Јован Милановић, подсетио је сабране да је монографија посвећена првом међу монасима Српске Цркве - Светом Сави, а да се промоција одржава уочи празника Светих Варлаама и Јоасафа, светитеља из Индије, који су Светом Сави били узор у монашком и духовном животу уопште: -Уочи тог празника, Свети Сава је служио бденије како у Студеници и Жичи тако и у Хиландару, монашким колевкама наше Цркве. Говорити о монаштву значи говорити о пророчком дару, говорити о жељи да се усрдно служи Богу и своме роду. Иако постоје они који оспоравају аутентичност духовног живота у Карловачкој Митрополији, ипак се наставак традиције Косовског завета овде преточио у „Карловачки завет“, како га је назвао председник Матице српске у једном од својих излагања, чији је циљ са постојаношћу, усрђем, преданошћу и жртвом чувати своје и сведочити га како Богу, тако и пред људима. После уводног излагања, скупу се обратио г. Бешлин који је истакао значај данас блаженопочившег Епископа шумадијског Саве, који је са особитом пажњом и посвећеношћу почео скупљање материјала, што је са сваком умешношћу и наставио и завршио г. Стеван Бугарски. Уследио је говор архимандрита Доситеја, који је истакао да је посебно важно да је књига приказала све оне који су се истински борили за духовност и опстанак српског народа. Он је истакао и чињеницу да је монаштво у Карловачкој Митрополији било чувар Духа и истине: -Му монаси у Карловачкој Митрополији са особитом пажњом спремани су за све службе у Цркви, укључујући и епископску. Скупу се затим обратио и г. Бугарски који је на себи својствен, топао и једноставан начин дочарао присутнима са каквим проблемима се суочавао и како се изборио са свим личностима и регистрима у монографији. На самом сабрања обратио се и Епископ сремски Василије: -Ово дело је најлепши и најбољи начин да се ода почаст свим монасима и монахињама који су дали своје животе за Цркву. Са благословом Његовог Преосвештенства, г. Стевану Бугарском је уручен орден Светог владике Максима за немерљив допринос у изради како ове и многих других књига. Сабрани су на крају отпевали „Вјечнаја памјат“ свима у књизи споменутима и погледали изложбену поставку о знаменитим фрушкогорским манастирима. Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- митрополије
- карловачке
- (и још 3 )
-
Четвртог дана Научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, данас, 13. децембра, предавање је одржао и професор Богословије "Свети Арсеније Сремац" у Сремским Карловцима мр отац Јован Милановић, забележио је репортер Радија Слово љубве Николај Сапсај. Тема је била "Канонско право у Карловачкој богословији - покушај разумевања статуса Карловачке митрополије". Звучни запис излагања У нучном раду је представљено како се кроз Канонско право у Карловачкој богословији разумевала Карловачка митрополија. Канонско право за Карловачку богословију је био важан предмет јер се његовим изучавањем стварала јасна свест не само о канонском предању православне цркве као таквом, него и јасно дефинисали оквир како разумевати Карловачку митрополију и какво је њено мето унутар државе и православља уопште. Извор: Радио Слово љубве -
Слава Издавачке куће Митрополије дабробосанске „Дабар“
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ обележила је крсну славу - Светог апостола и јеванђелисту Матеја. После свете Литургије у манатиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда, свечани чин ломљења славског колача обавио је протојереј-ставрофор Момир Васиљевић, уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске. У краткој беседи, прота Васиљевић је подсетио на живот, подвиге и страдања апостола Матеја, а у наставку на изузетне резултате манастирског братства из Добрунске Ријеке и њихових бројних сарадника на пољу издаваштва. -Часопис „Дабар“ је један од најпризнатијих духовних часописа Српске Православне Цркве па би било добро да чешће икзлази, јер га са нестрпљењем ишчекују православни вјерници и његови читаоци, нагласио је прота Васиљевић и додао да је Издавачка кућа „Дабар“ до сада објавила бројне духовне и родољубивед књиге, од којих знатан број капиталних. Захваљујући се присутним свештеницима и монасима, бројним сарадницима и гостима, који су својим присуством увеличали крсну славу, архимандрит Јован Гардовић, директор и главни и одговорни уредник у Издавачкој кући „Дабар“, најавио је нове наслове књига и часописа који се припремају у обновљеним просторијама редакције после недавног пожара у манастирском конаку. У склопу Издавачке куће „Дабар“ успешно делује и издавачка секција Српског соколског друштва „Соко“, чији нови двоброј часописа за духовну и културну просвету „Соко“ ускоро излази из штампе. Извор: Српска Православна Црква -
У манастиру Стањевићи у суботу, 1. децембра биће одржан сабор вјероучитеља Митрополије црногорско-приморске. Сабор ће почети Светом архијерејском литургијом коју ће сјутра, са почетком у 9 часова, служити Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством. Овај догађај за Радио Светигору најавио је координатор Катихетског одбора наше Митрополије протојереј Мирчета Шљиванчанин парох подгорички, који је говорио и о раду катихетског одбора и самом значају вјеронауке. Звучни запис разговора -
-
Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је јуче у дневном листу ДАН коментарисао претходно објављени дио из Нацрта мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори и неколико пута је поновио да се ради о Нацрту мишљења, који је, по налогу Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, припремило пет међународних експерата. С обзиром да је документ био јаван и да је објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије, оцијенио је као скандалозну чињеницу да је Министарство за људска и мањинска права три године прикривало од јавности њима познати Нацрт мишљења венецијанских експетара. С тим у вези, Влада Црне Горе је, на неуобичајено нервозан начин, свакако неприличан највишем органу извршне власти у једној држави, реаговала на његов коментар. Чињенице су, ипак, следеће: Министарство за људска и мањинска права у Влади Црне Горе је 2015. године доставило Венецијанској комисији Нацрт закона о слободи вјероисповијести како би се то тијело изјаснило о њему. Нацрт закона је претходно, не само од Митрополије, него и од стручне јавности и представника највећих вјерских заједница, оцијењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о вјерским слободама. Даље, Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР су задужили петорицу својих експерата да сачине мишљење о Нацрту закона. Венецијански експерти су свој посао урадили уз вишекратне консултације са Владом Црне Горе, која је неколико пута достављала неопходна објашњења, али и са другим субјектима, а међу њима и са представницима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Познато је да је, након сазнања о изузетно негативном мишљењу венецијанских експерата и то послије консултација са Венецијанском комисијом, Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе повукло Нацрт закона о слободи вјероисповијести из даље процедуре пред Венецијанском комисијом, а то потврђује и Венецијанска комисија у свом саопштењу од 14. септембра. Министарство је Нацрт закона повукло из процедуре пред Венецијанском комисијом очигледно због тога што је било свјесно да ће на пленарној сједници Венецијанске комисије бити усвојено изузетно неповољно мишљење о том Нацрту. Дакле, не да Нацрт мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, које је са правног становништа коментарисао координатор Правног савјета Митрополије, није фалсификат, нити је ”исфабрикован”, као што се нетачно тврди у саопштењу Владе Црне Горе, него је ријеч о документу који је објављен на званичном сајту Венецијанске комисије у одјељку посвећеном Црној Гори (такође потврђено од стране ВК). Наведени документ, који Митрополија данас објављује на енгеском тексту у оригиналу и у преводу на српски језик, несумњиво је утицао да Министарство повуче свој првобитни неупотребљиви и дискриминаторни Нацрт закона о слободи вјероисповијести уз обећање да ће припремити нови и послати га Венецијанској комисији (такође потврђено у саопштењу ВК). Дакле, једини разлог што Нацрт мишљења петорице експерата ВК није усвојен на пленарној сједници ВК је то што је Влада Црне Горе повукла Нацрт закона, који је разорен и, како је оцијенио представник Митрополије, ”сахрањен у правном смислу” од експерата Венецијанске комисије. Из грубе и тенденциозне реакције Владе Црне Горе се лако закључује да је прва и основна намјера припреме и утврђивања рестриктивног и дискриминаторног прописа, који би угрозио највећи број вјерских и других права и слобода, била некакво ”дисциплиновање” Православне Цркве, што од почетка говоримо. Ријеч је о принципијелном ставу, јер стално подсјећамо јавност да би будући Закон о слободи вјероисповијести морао важити једнако за све, а не само за Православну Цркву, те да ће све слабости и сва рестриктивност тог закона имати посљедице и по све грађане који су вјерници и по све цркве и вјерске заједница. Без обзира на вишегодишњу непримјерену кампању из Владе Црне Горе и Министарства за људска и мањинска права, усмјерену против Православне Цркве, уистину се надамо да ће Влада Црне Горе ”истрајати на заштити државних интереса, уз пуно поштовање слободе вјероисповијести и једнакости свих вјерских заједница у грађанској Црној Гори”, не заборављајући притом да се ”једнакост” може постићи само једнакоправношћу, а то у случају Црне Горе значи – поштовањем канонског поретка Православне Цркве и несумњиве чињенице да Митрополији црногорско-приморској и другим епархијама Српске Патријаршије по слободној вољи припада највећи број вјерника у Црној Гори. Једино се као ”дрска и несумњиво злонамјерна” и као једна у ”серији непочинстава”, усмјерених против Православне Цркве, може оцијенити нервозна, исхитрена и неаргументована реакција Владе Црне Горе поводом објављивања превода Нацрта мишљења Венецијанске комисије о Нацрту закона о слободи вјероисповијести. У прилогу достављамо изворни документ међународних експерата Венецијаске комисије и ОЕБРС/ОДХИР-а који је заведен као мишљење Бр. 820/2015 и ЦДЛ(2015)051 од 27. новембра 2015. године и односи се на Нацрт Закона о слободи вјероисповијести. Документ је изворно објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије. У прилогу је Нацрт мишљења на енглеском и српском језику. Нацрт мишљења Венецијанске комисије – српски Нацрт мишљења Венецијанске комисије – енглески Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске
тема је објавио/ла Логос у Духовни живот наше Свете Цркве
Митрополија црногорско-приморска: Влада је нервозна због објављивања Нацрта мишљења ВК о Нацрту закона о слободи вјероисповијести Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор др Велибор Џомић је јуче у дневном листу ДАН коментарисао претходно објављени дио из Нацрта мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори и неколико пута је поновио да се ради о Нацрту мишљења, који је, по налогу Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, припремило пет међународних експерата. С обзиром да је документ био јаван и да је објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије, оцијенио је као скандалозну чињеницу да је Министарство за људска и мањинска права три године прикривало од јавности њима познати Нацрт мишљења венецијанских експетара. С тим у вези, Влада Црне Горе је, на неуобичајено нервозан начин, свакако неприличан највишем органу извршне власти у једној држави, реаговала на његов коментар. Чињенице су, ипак, следеће: Министарство за људска и мањинска права у Влади Црне Горе је 2015. године доставило Венецијанској комисији Нацрт закона о слободи вјероисповијести како би се то тијело изјаснило о њему. Нацрт закона је претходно, не само од Митрополије, него и од стручне јавности и представника највећих вјерских заједница, оцијењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о вјерским слободама. Даље, Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР су задужили петорицу својих експерата да сачине мишљење о Нацрту закона. Венецијански експерти су свој посао урадили уз вишекратне консултације са Владом Црне Горе, која је неколико пута достављала неопходна објашњења, али и са другим субјектима, а међу њима и са представницима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. Познато је да је, након сазнања о изузетно негативном мишљењу венецијанских експерата и то послије консултација са Венецијанском комисијом, Министарство за људска и мањинска права Владе Црне Горе повукло Нацрт закона о слободи вјероисповијести из даље процедуре пред Венецијанском комисијом, а то потврђује и Венецијанска комисија у свом саопштењу од 14. септембра. Министарство је Нацрт закона повукло из процедуре пред Венецијанском комисијом очигледно због тога што је било свјесно да ће на пленарној сједници Венецијанске комисије бити усвојено изузетно неповољно мишљење о том Нацрту. Дакле, не да Нацрт мишљења Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР-а, које је са правног становништа коментарисао координатор Правног савјета Митрополије, није фалсификат, нити је ”исфабрикован”, као што се нетачно тврди у саопштењу Владе Црне Горе, него је ријеч о документу који је објављен на званичном сајту Венецијанске комисије у одјељку посвећеном Црној Гори (такође потврђено од стране ВК). Наведени документ, који Митрополија данас објављује на енгеском тексту у оригиналу и у преводу на српски језик, несумњиво је утицао да Министарство повуче свој првобитни неупотребљиви и дискриминаторни Нацрт закона о слободи вјероисповијести уз обећање да ће припремити нови и послати га Венецијанској комисији (такође потврђено у саопштењу ВК). Дакле, једини разлог што Нацрт мишљења петорице експерата ВК није усвојен на пленарној сједници ВК је то што је Влада Црне Горе повукла Нацрт закона, који је разорен и, како је оцијенио представник Митрополије, ”сахрањен у правном смислу” од експерата Венецијанске комисије. Из грубе и тенденциозне реакције Владе Црне Горе се лако закључује да је прва и основна намјера припреме и утврђивања рестриктивног и дискриминаторног прописа, који би угрозио највећи број вјерских и других права и слобода, била некакво ”дисциплиновање” Православне Цркве, што од почетка говоримо. Ријеч је о принципијелном ставу, јер стално подсјећамо јавност да би будући Закон о слободи вјероисповијести морао важити једнако за све, а не само за Православну Цркву, те да ће све слабости и сва рестриктивност тог закона имати посљедице и по све грађане који су вјерници и по све цркве и вјерске заједница. Без обзира на вишегодишњу непримјерену кампању из Владе Црне Горе и Министарства за људска и мањинска права, усмјерену против Православне Цркве, уистину се надамо да ће Влада Црне Горе ”истрајати на заштити државних интереса, уз пуно поштовање слободе вјероисповијести и једнакости свих вјерских заједница у грађанској Црној Гори”, не заборављајући притом да се ”једнакост” може постићи само једнакоправношћу, а то у случају Црне Горе значи – поштовањем канонског поретка Православне Цркве и несумњиве чињенице да Митрополији црногорско-приморској и другим епархијама Српске Патријаршије по слободној вољи припада највећи број вјерника у Црној Гори. Једино се као ”дрска и несумњиво злонамјерна” и као једна у ”серији непочинстава”, усмјерених против Православне Цркве, може оцијенити нервозна, исхитрена и неаргументована реакција Владе Црне Горе поводом објављивања превода Нацрта мишљења Венецијанске комисије о Нацрту закона о слободи вјероисповијести. У прилогу достављамо изворни документ међународних експерата Венецијаске комисије и ОЕБРС/ОДХИР-а који је заведен као мишљење Бр. 820/2015 и ЦДЛ(2015)051 од 27. новембра 2015. године и односи се на Нацрт Закона о слободи вјероисповијести. Документ је изворно објављен на званичној интернет страници Венецијанске комисије. У прилогу је Нацрт мишљења на енглеском и српском језику. Нацрт мишљења Венецијанске комисије – српски Нацрт мишљења Венецијанске комисије – енглески Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице -
После дуготрајног судског спора вођеног од 2011. године, који је завршен пресудом Апелационог суда Новог Јужног Велса 2017. године, регулисани су и односи између Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве (која је преузела управљање манастиром Светог Саве – Новим Каленићем, код Канбере) и имовинског повереништва „Слободне АНЗ Епархије“, па и по питању посећивања и боравка у манастиру. Обавеза, која је проистекла из поменуте пресуде, испоштована је и у суботу, 8. септембра 2018. године, за када су чланови „епархијског управног одбора слободне цркве“ најавили долазак и двочасовни боравак у манастиру, и то: посету гробљу и храму манастира Новог Каленића. Поштујући благослов Епископа аустралијско-новозеландског г. Силуана и одлуке Епархијског управног одбора Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, игуман манастира архимандрит Петар и протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић, члан ЕУО и старатељ Манастира, организовали су и омогућили да се посета заврши у потпуности и у најбољем реду. Обавештавајући о овом догађају верни народ Митрополије аустралијско-новозеландске, као делу испуњавања обавеза проистеклих из судске пресуде, још једном подсећамо све Србе Аустралије и Новог Зеланда да смо као деца Светог Саве призвани да идемо путем његовим, позивајући све да у љубави поправљамо оно што је поцепано и да састављамо оно што је, несрећним околностима, растављено, као и да корачамо у сретнију будућност као браћа једне крви и једне вере. На то нас подсећа, између осталог, и мученичка крв Светих српских мученика, Јасеновца, Јадовна, Пребиловаца и свих осталих, знаних и незнаних, јама и стратишта. Свако дељење и цепање ризе Светог Саве, јединства Светосавске нам Цркве, жалости све наше свете претке пред које морамо једног дана изаћи. Нека би страдали и Васкрсли Господ услишио наше молитве. Канцеларија Митрополије аутралијско-новозеландске Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- саопштење
- митрополије
- (и још 1 )
-
Саопштење Митрополије аустралијско-новозеландске
тема је објавио/ла Логос у Духовни живот наше Свете Цркве
Владика Силуан подсетио све Србе Аустралије и Новог Зеланда да су као деца Светог Саве призвани да иду путем његовим и позивао их да у љубави поправљају оно што је поцепано и састављају оно што је, несрећним околностима, растављено, корачајући у сретнију будућност као браћа једне крви и једне вере. После дуготрајног судског спора вођеног од 2011. године, који је завршен пресудом Апелационог суда Новог Јужног Велса 2017. године, регулисани су и односи између Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве (која је преузела управљање манастиром Светог Саве – Новим Каленићем, код Канбере) и имовинског повереништва „Слободне АНЗ Епархије“, па и по питању посећивања и боравка у манастиру. Обавеза, која је проистекла из поменуте пресуде, испоштована је и у суботу, 8. септембра 2018. године, за када су чланови „епархијског управног одбора слободне цркве“ најавили долазак и двочасовни боравак у манастиру, и то: посету гробљу и храму манастира Новог Каленића. Поштујући благослов Епископа аустралијско-новозеландског г. Силуана и одлуке Епархијског управног одбора Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве, игуман манастира архимандрит Петар и протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић, члан ЕУО и старатељ Манастира, организовали су и омогућили да се посета заврши у потпуности и у најбољем реду. Обавештавајући о овом догађају верни народ Митрополије аустралијско-новозеландске, као делу испуњавања обавеза проистеклих из судске пресуде, још једном подсећамо све Србе Аустралије и Новог Зеланда да смо као деца Светог Саве призвани да идемо путем његовим, позивајући све да у љубави поправљамо оно што је поцепано и да састављамо оно што је, несрећним околностима, растављено, као и да корачамо у сретнију будућност као браћа једне крви и једне вере. На то нас подсећа, између осталог, и мученичка крв Светих српских мученика, Јасеновца, Јадовна, Пребиловаца и свих осталих, знаних и незнаних, јама и стратишта. Свако дељење и цепање ризе Светог Саве, јединства Светосавске нам Цркве, жалости све наше свете претке пред које морамо једног дана изаћи. Нека би страдали и Васкрсли Господ услишио наше молитве. Канцеларија Митрополије аутралијско-новозеландске Извор: Српска Православна Црква View full Странице-
- 1
-
-
- аустралијско-новозеландске
- митрополије
- (и још 1 )
-
Новинар Вук Лајовић поново је, у веома кратком временском периоду, демонстрирао новинарску непрофесионалност а према Српској Православној Цркви отворену нетрпељивост и злонамјерност. Она се потврдила у данашњем тексту на порталу Вијести „Свештеник флашом раскрварио Будванина“, који су пренијели и други електронски медији. Иако елементарна новинарска етика и правило налажу да се, када су овакве и сличне ствари у питању, обавезно контактира и друга страна, нарочито када се она јавно оптужује и етикетира као група из које долазе насилници, то је и у овом случају изостало. Да је поменутом новинару било до истине и тачног извјештавања, могао је лако да дође до тачних и правовремених чињеница. Особа коју у свом тексту помиње новинар Лајовић, нити је свештеник, нити припада Српској Православној Цркви. Такође, аутор текста је свјесно прећутао чињеницу да је идентитет особе полиција сазнала управо од свештеника Митрополије, који желе да се поменута особа пронађе и случај испита до краја. Не очекујемо да ће се новинар Лајовић и његови уредници покајати и извинити за јавно изречену неистину, која је изазвала нови талас мржње и нетрпељивости међу и овако подијељеним и полуинформисаним читаоцима. Овакве претенциозне и полуистините текстове против Православне Цркве у Црној Гори пишу већ годинама на своју срамоту, а на уштрб истине, правећи од новина и портала жуту штампу. Надамо се да ће уредништво Вијести, као и осталих медија, који су „потрчали“ да ову нетачну информацију објаве, исти простор дати и сјутрашњем догађају „Православни дјечији сабор Црне Горе“ који ће се деветнаести пут одржати на Цетињу и који ће и ове године сабрати око 1700 дјеце – полазника вјеронауке при храмовима и манастирима у Црној Гори. Из Секретаријата Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Деманти текста објављеног у Вијестима под насловом „Свештеник флашом раскрварио Будванина“ Новинар Вук Лајовић поново је, у веома кратком временском периоду, демонстрирао новинарску непрофесионалност а према Српској Православној Цркви отворену нетрпељивост и злонамјерност. Она се потврдила у данашњем тексту на порталу Вијести „Свештеник флашом раскрварио Будванина“, који су пренијели и други електронски медији. Иако елементарна новинарска етика и правило налажу да се, када су овакве и сличне ствари у питању, обавезно контактира и друга страна, нарочито када се она јавно оптужује и етикетира као група из које долазе насилници, то је и у овом случају изостало. Да је поменутом новинару било до истине и тачног извјештавања, могао је лако да дође до тачних и правовремених чињеница. Особа коју у свом тексту помиње новинар Лајовић, нити је свештеник, нити припада Српској Православној Цркви. Такође, аутор текста је свјесно прећутао чињеницу да је идентитет особе полиција сазнала управо од свештеника Митрополије, који желе да се поменута особа пронађе и случај испита до краја. Не очекујемо да ће се новинар Лајовић и његови уредници покајати и извинити за јавно изречену неистину, која је изазвала нови талас мржње и нетрпељивости међу и овако подијељеним и полуинформисаним читаоцима. Овакве претенциозне и полуистините текстове против Православне Цркве у Црној Гори пишу већ годинама на своју срамоту, а на уштрб истине, правећи од новина и портала жуту штампу. Надамо се да ће уредништво Вијести, као и осталих медија, који су „потрчали“ да ову нетачну информацију објаве, исти простор дати и сјутрашњем догађају „Православни дјечији сабор Црне Горе“ који ће се деветнаести пут одржати на Цетињу и који ће и ове године сабрати око 1700 дјеце – полазника вјеронауке при храмовима и манастирима у Црној Гори. Из Секретаријата Митрополије црногорско-приморске Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице