Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'митрополит'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Дискусии на русском языке
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
    • Churchpic - Најлепше слике из Цркве на једном месту
    • Упозванање ради хришћанског брака
    • Пријавите се на наш Viber приватни chat
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Православна друштвена мрежа Црква.нет
    • Downloads
    • Блогови
    • Не псуј БОГА!!!
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Клуб члановâ са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.

Calendars

  • Community Calendar

Found 222 results

  1.   Крајем рата, 19. августа 1945. године, владика талински Павле рукополаже га у чин ђакона, а фебруара 1948. владика Исидор у чин јереја и поставља за старјешину храма Св. Марије Магдалине у Хаапсалу. По личној жељи, биће управо сахрањен између ове двојице архијереја, који су га и рукоположили. Лењинградску богословију завршава у одсуству 1951. године. То му је каснијекао архипастиру много помогло у историјском раду, на ширењу православног образовања и васпитања земље Естоније.   Тих година док је као клирик службовао (1951 – 1957) при Вологодској епархији, 27. фебруара 1957. године, КГБ вологодске области хапси га и одводи у притвор. На терет му из антицрквене објести стављају „антисовјетску агитацију, чување књига религиозне садржине и бесједовање са вјернима“. Маја исте године, вологодски регионални суд га осуђује, по кривичном закону, на десет година притвора. После депортовања казну служи у политичком логору у Мордовији (данас Дубравлаг).   Крст и страдање му олакшава једина нада у Господа, који га је обиловао храброшћу. Тих тешких година гоњења Цркве, поред јаке вјере и рјешености у служењу Богу и роду, било је потребно баш оно што је имао митрополит Корнилије, непоколебива храброст. Тек у септембру 1960. године одлуком Врховног суда казна му је смањена на пет година, а затим је пуштен и условно.   По ослобађању у новембру 1960. године враћа се у родну Естонију. Одмах је постављен за старјешину храма Св. Јована Крститеља у Талину гдје неуморно ради. Од тада креће његов нимало лак, али и плодоносан рад на Њиви Господњој. Августа 1961. на катедру естонских владика долази способни Алексиј, потоњи патријарх све Русије.  Најтешње сарађујући и сатрудећи се, обојица великана Православне Цркве у цјелини много доприносе оправослављивању Естоније и ширењу Ријечи Божије. Широм земље ничу новоосноване парохије, храмови, сале и сабиралишта будућих генерација на недељним школама вјеронауке. Велељепни сводови храмова у Талину и другим мјестима остављају запањујући духовни печат на сваког поклоника.   Године 1986. митрополит естонски Алексиј је изабран за митрополита лењинградског. Двије године после његовог одласка донета је одлука о рехабилитацији будућег митрополита естонског Корнилија. На првом засједању Светог Синода, 20. јула 1990. под руководством Патријарха Алексија II, изабран је за епископа талинског и викара Његове Светости Патријарха. У Псково– Печерском манастиру прима монашки постриг са именом Корнилије, а потом и чин архимандрита.   Архијерејска хиротонија и устоличење је обављено у саборном храму Св. Александра Невског 15. септембра 1990. године. Чин је извршио патријарх Алексиј II, његов брат и сатрудник који му повјерава православну паствуЕстоније, епархије од изузетног значаја на рубу некадашњег Совјетског Савеза. Естонској Православној Цркви је патријарашким томосом Патријарха Алексија од 26. априла 1993. дарована самосталност у црквено–административним пословима, а Уставом јој се признаје самоуправност. Чин архиепископа Корнилије добија 1995. године, а митрополита 6. новембра 2000. године.   Његова чежња ка Богу и чудесни божански магнетизам који га је цијелог живота кријепио, осјећа се и шире од граница Естоније или Русије. Молитве које је узносио над Часном трапезом више од 70 година „за све и свја“ доказ су да је Царство Божије свуда присутно, а да је митрополит био небески човјек и земаљски анђео. У 94. години живота, 19. априла 2018. године, уснуо је у Господу митрополит таљински и цијеле Естоније Копрнилије.     Божидар Васиљевић   Извор: Српска Православна Црква
  2. Корнилије (Вјачеслав Васиљевич Јакобс) се родио 19. јуна 1924. године у Талину (главном граду Естоније), у породици пуковника царске армије, који се после Револуције обрео у тој земљи. Од малена заволивши Господа и одлазећи у храм, већ по окончању гимназије постаје чатац у цркви Рођења Пресвете Богородице у Талину. Крајем рата, 19. августа 1945. године, владика талински Павле рукополаже га у чин ђакона, а фебруара 1948. владика Исидор у чин јереја и поставља за старјешину храма Св. Марије Магдалине у Хаапсалу. По личној жељи, биће управо сахрањен између ове двојице архијереја, који су га и рукоположили. Лењинградску богословију завршава у одсуству 1951. године. То му је каснијекао архипастиру много помогло у историјском раду, на ширењу православног образовања и васпитања земље Естоније. Тих година док је као клирик службовао (1951 – 1957) при Вологодској епархији, 27. фебруара 1957. године, КГБ вологодске области хапси га и одводи у притвор. На терет му из антицрквене објести стављају „антисовјетску агитацију, чување књига религиозне садржине и бесједовање са вјернима“. Маја исте године, вологодски регионални суд га осуђује, по кривичном закону, на десет година притвора. После депортовања казну служи у политичком логору у Мордовији (данас Дубравлаг). Крст и страдање му олакшава једина нада у Господа, који га је обиловао храброшћу. Тих тешких година гоњења Цркве, поред јаке вјере и рјешености у служењу Богу и роду, било је потребно баш оно што је имао митрополит Корнилије, непоколебива храброст. Тек у септембру 1960. године одлуком Врховног суда казна му је смањена на пет година, а затим је пуштен и условно. По ослобађању у новембру 1960. године враћа се у родну Естонију. Одмах је постављен за старјешину храма Св. Јована Крститеља у Талину гдје неуморно ради. Од тада креће његов нимало лак, али и плодоносан рад на Њиви Господњој. Августа 1961. на катедру естонских владика долази способни Алексиј, потоњи патријарх све Русије. Најтешње сарађујући и сатрудећи се, обојица великана Православне Цркве у цјелини много доприносе оправослављивању Естоније и ширењу Ријечи Божије. Широм земље ничу новоосноване парохије, храмови, сале и сабиралишта будућих генерација на недељним школама вјеронауке. Велељепни сводови храмова у Талину и другим мјестима остављају запањујући духовни печат на сваког поклоника. Године 1986. митрополит естонски Алексиј је изабран за митрополита лењинградског. Двије године после његовог одласка донета је одлука о рехабилитацији будућег митрополита естонског Корнилија. На првом засједању Светог Синода, 20. јула 1990. под руководством Патријарха Алексија II, изабран је за епископа талинског и викара Његове Светости Патријарха. У Псково– Печерском манастиру прима монашки постриг са именом Корнилије, а потом и чин архимандрита. Архијерејска хиротонија и устоличење је обављено у саборном храму Св. Александра Невског 15. септембра 1990. године. Чин је извршио патријарх Алексиј II, његов брат и сатрудник који му повјерава православну паствуЕстоније, епархије од изузетног значаја на рубу некадашњег Совјетског Савеза. Естонској Православној Цркви је патријарашким томосом Патријарха Алексија од 26. априла 1993. дарована самосталност у црквено–административним пословима, а Уставом јој се признаје самоуправност. Чин архиепископа Корнилије добија 1995. године, а митрополита 6. новембра 2000. године. Његова чежња ка Богу и чудесни божански магнетизам који га је цијелог живота кријепио, осјећа се и шире од граница Естоније или Русије. Молитве које је узносио над Часном трапезом више од 70 година „за све и свја“ доказ су да је Царство Божије свуда присутно, а да је митрополит био небески човјек и земаљски анђео. У 94. години живота, 19. априла 2018. године, уснуо је у Господу митрополит таљински и цијеле Естоније Копрнилије. Божидар Васиљевић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  3. „Ако је нешто могло да се схвати као напад, онда је то било када смо држали опело Влади, гдје је на челу био Ивица Дачић и Скупштини Србије. Дачић каже: Ја сам сад васкрсао. Дај Боже, он је рођен у Призрену, видим да ипак има здравије осјећање. Дај Боже да оно и преовлада. Чак је скоро рекао да ће тражити да се поништи Бриселски споразум. Ја се молим Господу, да Бог уразуми и Вучића и да пониште тај споразум„, рекао је митрополит Амфилохије.    Један од најутицајнијих епископа у Српској православној цркви, напунио је у јануару 80 година, наводи Недељник. Митрополит је коментарисао и недавно најављене промјене у Уставу СПЦ, као и о промјени избора за патријарха. На питање да ли је „апостолски жријеб“ одужио своје, митрополит Амфилохије каже:   „То је била реакција на насиље Комунистичке партије и принуду коју су имали за вријеме избора патријарха Викентија и патријарха Германа. Друго је што, ипак, они нису, што се каже, играли уз њихове дипле. Али је то био повод да не може власт да утиче. Видјећемо. А можда не би било лоше ни да остане, пошто власт увијек хоће да се петља.   Ова два избора жријебом су одлична. Други пут сам и ја био кандидат и Богу сам благодаран што ме је прошао тај жријеб“, рекао је Митрополит.   На питање зашто не би желио да буде патријарх, рекао је:   „Зато што је ово моја мјера. С друге стране, искрено речено, због цркве у Црној Гори. Осећам да је то моје звање и прозвање, од 1953. године сам ту…“   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. Запањен сам. Жао ми је због њих, искрено речено. Прије свега, ја нисам ни Вучића ни њих ничиме повриједио. Изразио сам бригу, да се бринем, рецимо, због ове политике која се води од Бриселског споразума који су потписали 2013. године, да ће се одрећи Косова и Метохије. То није напад ни на кога, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије у интервјуу за Недељник, на питање како је доживио медијске нападе министара из власти (Србије) прије неколико мјесеци. „Ако је нешто могло да се схвати као напад, онда је то било када смо држали опело Влади, гдје је на челу био Ивица Дачић и Скупштини Србије. Дачић каже: Ја сам сад васкрсао. Дај Боже, он је рођен у Призрену, видим да ипак има здравије осјећање. Дај Боже да оно и преовлада. Чак је скоро рекао да ће тражити да се поништи Бриселски споразум. Ја се молим Господу, да Бог уразуми и Вучића и да пониште тај споразум„, рекао је митрополит Амфилохије. Један од најутицајнијих епископа у Српској православној цркви, напунио је у јануару 80 година, наводи Недељник. Митрополит је коментарисао и недавно најављене промјене у Уставу СПЦ, као и о промјени избора за патријарха. На питање да ли је „апостолски жријеб“ одужио своје, митрополит Амфилохије каже: „То је била реакција на насиље Комунистичке партије и принуду коју су имали за вријеме избора патријарха Викентија и патријарха Германа. Друго је што, ипак, они нису, што се каже, играли уз њихове дипле. Али је то био повод да не може власт да утиче. Видјећемо. А можда не би било лоше ни да остане, пошто власт увијек хоће да се петља. Ова два избора жријебом су одлична. Други пут сам и ја био кандидат и Богу сам благодаран што ме је прошао тај жријеб“, рекао је Митрополит. На питање зашто не би желио да буде патријарх, рекао је: „Зато што је ово моја мјера. С друге стране, искрено речено, због цркве у Црној Гори. Осећам да је то моје звање и прозвање, од 1953. године сам ту…“ Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. „Тим злочином, извршеним над Светим Петром Другим на Ловћену, врхунило је оно зло, богоубилачко и братоубилачко, послијератно, код нас. Морам да кажем да је обурдавањем цркве са Ловћена обурдана Црна Гора. И све дубље и дубље, ево до данашњега дана Црна Гора иде у провалију“, казао је Митрополит црногорско-приморски синоћ у Даниловграду говорећи на културно-духовној вечери посвећеној попу Луки Ђуровићу.   Он је подсјетио да је, ипак, из те обурдане ловћенске цркве већ никло шеснаест истих таквих храмова широм свијета.   „Ево једна се сад гради у Америци, једна у Словачкој. Тамо сам био недавно, а Георгије, епископ михаловско-кошицки ме је замолио да урадимо пројекат да се тамо сагради црква са Ловћена. Слетјела је, ено, и у Бар, код храма Светог Јована Владимира. А и у Крушевцу је подигнута једна таква црква“, казао је Владика Амфилохије и нагласио да је све то свједочанство да је оно што је Божје неуништиво и да не могу бити заборављени они који су дјелали Божје и народно дјело.   Митрополит Амфилохије је рекао да је свака власт од данас до сјутра.   „А народ остаје. И он зна да је ова Митрополија још од Светог Јована Владимира коријен и темељ свеукупног бића Црне Горе. И не само Црне Горе него и свеукупног нашег народа. Свети Јован није жртвовао друге себи и своме властољубљу него се на христолики начин жртвовао за друге, као и сви они послије њега који су жртвовали себе за ближње своје, за правду Божју, за истину Божју, за љубав Божју. И ова Црква, нема друге, она мора да настави тако“, нагласио је Владика.   Владика је подсјетио на народну мудрост да је свака сила до времена, а да је Божја сила свевремена.   „То треба да схвате и савремени моћници, па и ови наши домаћи. Свака њима част, али нека не мисле да су непролазни“, поручио је Митрополит Амфилохије.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије рекао је да је обурдавањем цркве Светог Петра Цетињског са Ловћена седамдесетих година прошлог вијека обурдана Црна Гора. „Тим злочином, извршеним над Светим Петром Другим на Ловћену, врхунило је оно зло, богоубилачко и братоубилачко, послијератно, код нас. Морам да кажем да је обурдавањем цркве са Ловћена обурдана Црна Гора. И све дубље и дубље, ево до данашњега дана Црна Гора иде у провалију“, казао је Митрополит црногорско-приморски синоћ у Даниловграду говорећи на културно-духовној вечери посвећеној попу Луки Ђуровићу. Он је подсјетио да је, ипак, из те обурдане ловћенске цркве већ никло шеснаест истих таквих храмова широм свијета. „Ево једна се сад гради у Америци, једна у Словачкој. Тамо сам био недавно, а Георгије, епископ михаловско-кошицки ме је замолио да урадимо пројекат да се тамо сагради црква са Ловћена. Слетјела је, ено, и у Бар, код храма Светог Јована Владимира. А и у Крушевцу је подигнута једна таква црква“, казао је Владика Амфилохије и нагласио да је све то свједочанство да је оно што је Божје неуништиво и да не могу бити заборављени они који су дјелали Божје и народно дјело. Митрополит Амфилохије је рекао да је свака власт од данас до сјутра. „А народ остаје. И он зна да је ова Митрополија још од Светог Јована Владимира коријен и темељ свеукупног бића Црне Горе. И не само Црне Горе него и свеукупног нашег народа. Свети Јован није жртвовао друге себи и своме властољубљу него се на христолики начин жртвовао за друге, као и сви они послије њега који су жртвовали себе за ближње своје, за правду Божју, за истину Божју, за љубав Божју. И ова Црква, нема друге, она мора да настави тако“, нагласио је Владика. Владика је подсјетио на народну мудрост да је свака сила до времена, а да је Божја сила свевремена. „То треба да схвате и савремени моћници, па и ови наши домаћи. Свака њима част, али нека не мисле да су непролазни“, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  7. И ове године о Васкрсу Његово Бклаженствио Митрополит варшавски и све Пољске г. Сава упутио је свештенству монашатву и свима чедима своје свете Цркве посланицу. Поред њега Посланицу су потписали: Авељ, архиепископ лублински и хелмски; Јаков, архиепископ бјалисточки и гдањски; Јеремија, архиепископ вроцлавски и шчећински, иначе архијереј у Пољској војци; Пајсије, архиепископ пржемски и горлички; Григорије, архиепископ бијалски; Атанасије, епископ лођски и познански; Павле, епископ хајновски; Андреј, епископ супрасалски; Варсонуфије, епископ сијемиацки. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  8. У току Литургије он је миропомазао новокрштеног слугу Божјег Огњена.   У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да сјеме апостолске науке посијано на овоме мјесту наставља да се сије у Подгорици и у наше вријеме.   „И кроз њега да васкрсава све што је свето и честито овдје било кроз вјекове, кроз хиљаду и седамстотина година. Да васкрсава и овај свети храм овом молитвом и овом заједницом, као и други храмовови овдје, чији остаци још постоје, да би кроз њих и преко њих и ми постали жива заједница и били са свима онима који су се сабирали у име Господње, у име Христово кроз вјекове“, казао је он.   Митрополит црногорско-приморски се помолио да се сви Подгоричани врате Христу Господу.   „Да темеље свој живот на ономе што је вјечно и што је непролазно“, рекао је он.   Он се у том контексту осврнуо и на данашње предсједничке изборе и позвао вјерне да сви гласају за оно што је вјечно и што је непролазно.   „Па и они који данас гласају нека гласају за оно што је вјечно, што не пролази, што остаје и што опстаје. И за оне који су свједоци и носиоци тога вјечнога људскога достојанства, вјечне и неразориве заједнице, а не онога што данас јесте а сјутра није“, поручио је Митрополит Амфилохије.   Након Светог причешћа Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра II Тајновидца Ловћенског одликовао супружнике Рада и Весну Рајковиће, родитеље седморо дјеце „зато што су испунили Божју заповијест: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом“.   Уз одликовање Митрополит Амфилохије им је уручио и новчани дар Митрополије црногорско-приморске у износу од седам стотина евра, по стотину за свако дијете.   Он се помолио Богу да у Црној Гори буде више оваквих мајки.   Рекао да би боље било да црногорска власт не даје народне паре НАТО пакту, него мајкама.   „Видите шта НАТО ради. Ево сад бомбардује и сиријски народ. Боље би, дакле било да те паре што их је народ сабрао дају мајкама. То су они давали мајкама, па су им то сад одузели. Није то благословено ни за њих ни за Црну Гору“, поручио је Митрополит Амфилохије   Потом је благосиљан славски колач и приређена богата славска трпеза хришћанске љубави, а дјеца полазници подгоричких школа вјеронауке приредила су празнични програм.   По благослову Митрополита Амфилохија на овом мјесту ће се од наредне Томине недјеље сваке године одржавати дјечји сабор.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Томину недјељу са свештенством Свету службу Божију на остацима ранохришћанске светиње на древној Дукљи код Подгорице. Звучни запис предавања У току Литургије он је миропомазао новокрштеног слугу Божјег Огњена. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да сјеме апостолске науке посијано на овоме мјесту наставља да се сије у Подгорици и у наше вријеме. „И кроз њега да васкрсава све што је свето и честито овдје било кроз вјекове, кроз хиљаду и седамстотина година. Да васкрсава и овај свети храм овом молитвом и овом заједницом, као и други храмовови овдје, чији остаци још постоје, да би кроз њих и преко њих и ми постали жива заједница и били са свима онима који су се сабирали у име Господње, у име Христово кроз вјекове“, казао је он. Митрополит црногорско-приморски се помолио да се сви Подгоричани врате Христу Господу. „Да темеље свој живот на ономе што је вјечно и што је непролазно“, рекао је он. Он се у том контексту осврнуо и на данашње предсједничке изборе и позвао вјерне да сви гласају за оно што је вјечно и што је непролазно. „Па и они који данас гласају нека гласају за оно што је вјечно, што не пролази, што остаје и што опстаје. И за оне који су свједоци и носиоци тога вјечнога људскога достојанства, вјечне и неразориве заједнице, а не онога што данас јесте а сјутра није“, поручио је Митрополит Амфилохије. Након Светог причешћа Митрополит Амфилохије је Златним ликом Светог Петра II Тајновидца Ловћенског одликовао супружнике Рада и Весну Рајковиће, родитеље седморо дјеце „зато што су испунили Божју заповијест: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом“. Уз одликовање Митрополит Амфилохије им је уручио и новчани дар Митрополије црногорско-приморске у износу од седам стотина евра, по стотину за свако дијете. Он се помолио Богу да у Црној Гори буде више оваквих мајки. Рекао да би боље било да црногорска власт не даје народне паре НАТО пакту, него мајкама. „Видите шта НАТО ради. Ево сад бомбардује и сиријски народ. Боље би, дакле било да те паре што их је народ сабрао дају мајкама. То су они давали мајкама, па су им то сад одузели. Није то благословено ни за њих ни за Црну Гору“, поручио је Митрополит Амфилохије Потом је благосиљан славски колач и приређена богата славска трпеза хришћанске љубави, а дјеца полазници подгоричких школа вјеронауке приредила су празнични програм. По благослову Митрополита Амфилохија на овом мјесту ће се од наредне Томине недјеље сваке године одржавати дјечји сабор. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  10. Благодарећи ТВ студију манастира Острог доносимо видео запис Пасхалне беседе Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког Господина Амфилохија. Извор: ТВ студио манастира Острог View full Странице
  11. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је подсјетио да увијек кад некога пратимо из овог пролазног живота у непролазни ми пјевамо вјечнаја памјат.   „То радимо кад обављамо парастосе, приносе својих молитава и дарова Богу за покој његове душе. Ми обично записујемо овдје читуље и посмртнице. Али то наше, земаљско памћење, оно је као и ми – од данас до сјутра“, рекао је он.   Он је рекао да је вјечна памјат само Божја памјат.   „Једина књига која је вјечна књига у коју се записује човјек, и његова дјела јесте Божја књига, књига Јагњетова, како каже у Откривењу Јовановом, књига Јагњета закланог за живот свијета, Христова књига. То је Његово памћење, Њега који је гроб претворио у живоносни гроб“, рекао је Владика.   Митрополит црногорско-приморски је казао да су кроз Његово васкрсење сви гробови добили квасац вјечнога живота.   „И сви који овдје умиру, а посебно они који умиру у страху Божјем, у љубави према Богу, у вјери у вјечни живот свој, они остају записани у књизи вјечнога Божјега живота и у вјечном Божјем памћењу“, казао је он.   Додао је да се тим и таквим памћењем данас сјећамо Ђурађа Радовића.   „И не само њега, него свих наших предака упокојених од памтивијека. Овај храм је мјесто њиховог вјечног и непролазног памћења“, нагласио је Митрополит Амфилохије.   „Нека Господ тако запише у књигу Јагњета живота и свога вјечнога памћења и нашега Ђурађа коме данас служимо годишњи помен“, закључио је Митрополит Амфилохије.   Након причешћа вјерних служен је помен, прво у цркви, а потом на гробу Ђурађа Радовића, на сеоском гробљу Биљеге.   Извор: Радио Светигора
  12. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас са свештенством Свету архијерејску литургију са годишњим поменом Ђурађу Радовићу, црквеном добротвору и задужбинару у цркви Светог Пантелејмона и Светог Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи. Звучни запис беседе У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је подсјетио да увијек кад некога пратимо из овог пролазног живота у непролазни ми пјевамо вјечнаја памјат. „То радимо кад обављамо парастосе, приносе својих молитава и дарова Богу за покој његове душе. Ми обично записујемо овдје читуље и посмртнице. Али то наше, земаљско памћење, оно је као и ми – од данас до сјутра“, рекао је он. Он је рекао да је вјечна памјат само Божја памјат. „Једина књига која је вјечна књига у коју се записује човјек, и његова дјела јесте Божја књига, књига Јагњетова, како каже у Откривењу Јовановом, књига Јагњета закланог за живот свијета, Христова књига. То је Његово памћење, Њега који је гроб претворио у живоносни гроб“, рекао је Владика. Митрополит црногорско-приморски је казао да су кроз Његово васкрсење сви гробови добили квасац вјечнога живота. „И сви који овдје умиру, а посебно они који умиру у страху Божјем, у љубави према Богу, у вјери у вјечни живот свој, они остају записани у књизи вјечнога Божјега живота и у вјечном Божјем памћењу“, казао је он. Додао је да се тим и таквим памћењем данас сјећамо Ђурађа Радовића. „И не само њега, него свих наших предака упокојених од памтивијека. Овај храм је мјесто њиховог вјечног и непролазног памћења“, нагласио је Митрополит Амфилохије. „Нека Господ тако запише у књигу Јагњета живота и свога вјечнога памћења и нашега Ђурађа коме данас служимо годишњи помен“, закључио је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних служен је помен, прво у цркви, а потом на гробу Ђурађа Радовића, на сеоском гробљу Биљеге. Извор: Радио Светигора View full Странице
  13.   У литургијској проповиједи Митрополит црногорско-приморски је рекао да се радује због обнове светиње манастира Мајсторовина.   „Радујем се што се ова древна светиња обнавља обнављајући и нас својом обновом“, рекао је он.   Он је вјерном народу испричао како је почела обнова овога манастира с голе ледине.   „Прихвати се тога посла блаженопочивши отац Јоаникије (Зиндовић) и обнови се ова светиња, полако васкрсава. Гдје год нешто крене с Божјим благословом, то и напредује, нема никакве сумње. Обновљене су тако и многе друге светиње широм Црне Горе, које су биле пустолине по двјеста, триста година“, казао је Владика.     Владика Амфилохије је нагласио да је та обнова била могућа благодарећи чињеници да се није била угасила вјера у нашем народу.   „Вјера се била притајила, као ријека понорница. Црна Гора, споља гледано, јесте била обезбожила. Одагнат је народ од цркава Божјих, од светиња, али није се угасила та Божја свијећа у народној души. И благодарећи управо томе, било је могуће и да дође до обнове ове епархије, будимљанско-никшићке, древне светосавске епархије и онове толиких светиња по Црној Гори у ово вријеме новог страдања Цркве Божије“, објаснио је Владика Амфилохије.   Подсјетио да држава Црна Гора захтијева од СПЦ да се региструје.   „А ја њима кажем: ко би требао кога да региструје, Црква вас или ви Цркву? Јер, ова Црква је саградила Црну Гору, посебно благодарећи великим цетињским митрополитима. И Црква Божија је уграђена у биће Црне Горе. То што су ови наши неокомунисти то заборавили, није ни чудо. А они су од комунизма прихватили оно што је дошло главе комунизму, а то је безбожништво и отимање од других“, казао је господин Митрополит.   Митрополит Амфилохије је рекао да је човјек призван да буде бесмртно биће и да је у томе његово достојанство.     „Данас је Источни петак и сјећамо се и Мајке Божије која је родила Господа, подарила га тиме нама људима, Њега од Дјеве рођенога, преображенога на Гори таворској, васкрслога из мртвих и који ће опет доћи да суди живима и мртвима и Његовом царстви неће бити краја. И из свега чега се Он дотакне, чега се дотакао, и људске душе и тијела, и људи и народа, родио се нови живот“, поручио је Митрополит Амфилохије.   Након причешћа вјерних, на крају богослужења Владика Јоаникије је рекао да је Господ својом смрћу и својим васкрсењем обновио људску природу.   „Обновио је нашу савјест, наше заједништво вратио нас самима себи, вратио нас у наручје Оца нашега небескога, вратио нас једне другима. Заправо нас је уздигао и у тој радости ми се сабирамо на овај свети дан, славимо ову свијетлу седмицу сваки дан као васкрсење Христово, славимо као један дан. А у овај петак посебно помињемо чудо извора живоносног источника у Цариграду, гдје је подигнут велики храм још у петом вијеку. Ту је чудотворна вода, исцјелитељна. Заправо, наша света вјера даје исцјељење и душе и тијела од разних наших болести, немоћи, траума, мука. А оно што је најважније, наша света вјера нас обједињује у љубави“, рекао је он.   Владика Јоаникије је казао да је Митрополит Амфилохије својим дјелом означио вријеме у коме живимо, цијелу једну епоху.     „Зато што је Богу служио и само Богу славу узносио. Од људи је понекад био и оспораван, али ипак и помаган и подржаван. И зато што је имао такав став и опредјељење, Бог му је дао и да обиљежи ову епоху, и у Црној Гори а и шире. Зато се данас веома радујемо, драга браћо и сестре, што смо се овдје сабрали, у овој обновљеној светињи. Знамо да је први камен обнове у овој светињи положио високопреосвећени Митрополит, заједно са блаженопочившим претходним игуманом Јоаникијем“, казао је Владика.   Објаснио је да је повод данашњег сабрања је жеља Бјелопољаца да се посебно захвале Митрополиту Амфилохију.   „На подручју Бијелог Поља у последње вријеме су обновили четрнаест кућа. Црквена општина је покренула једну велику акцију… Помагали су Бјелопољци, али је увијек помогао и наш бисокопреосвећени Митрополит састрадавајући са сиротињом и са онима којима је милост Божија и помоћ потребна“, казо је он.   Додао је да није било могуће помоћи свима.   „Јер има много оних којима је потребна и наша љубав и пажња и помоћ. Али, дали смо свој допринос, а посебно желимо да се захвалимо високопреосвећеном Митрополиту који је од почетка до краја и у обнови ове светиње и осталих светиња, и нарочито за обнову кућа наше браће и сестара. Нека га Бог благослови и нека му Бог да снаге да носи своје бреме. Он носи Црну Гору на својим плећима. Није му то бреме лако, али Бог му даје снаге па издржава“, закључио је Владика Јоаникије.   Митрополит Амфилохије и Владика Јоаникије посјетили су данас и манастир Вољавац код Бијелог Поља, као и цркву Светог Јована Крститеља у бјелопољском селу Сутиван.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. -Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије служили Литургију у манастиру Мајсторовина- Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служили су данас са свештенством двије епархије Свету архијерејску литургију у манастиру Мајсторовина код Бијелог Поља. Митрополит Амфилохије је началствовао данашњим литургијским сабрањем на позив вјерног народа бјелопољског краја који је желио да му изрази захвалност за сва доброчинства која им је учинио. Звучни запис беседе У литургијској проповиједи Митрополит црногорско-приморски је рекао да се радује због обнове светиње манастира Мајсторовина. „Радујем се што се ова древна светиња обнавља обнављајући и нас својом обновом“, рекао је он. Он је вјерном народу испричао како је почела обнова овога манастира с голе ледине. „Прихвати се тога посла блаженопочивши отац Јоаникије (Зиндовић) и обнови се ова светиња, полако васкрсава. Гдје год нешто крене с Божјим благословом, то и напредује, нема никакве сумње. Обновљене су тако и многе друге светиње широм Црне Горе, које су биле пустолине по двјеста, триста година“, казао је Владика. Владика Амфилохије је нагласио да је та обнова била могућа благодарећи чињеници да се није била угасила вјера у нашем народу. „Вјера се била притајила, као ријека понорница. Црна Гора, споља гледано, јесте била обезбожила. Одагнат је народ од цркава Божјих, од светиња, али није се угасила та Божја свијећа у народној души. И благодарећи управо томе, било је могуће и да дође до обнове ове епархије, будимљанско-никшићке, древне светосавске епархије и онове толиких светиња по Црној Гори у ово вријеме новог страдања Цркве Божије“, објаснио је Владика Амфилохије. Подсјетио да држава Црна Гора захтијева од СПЦ да се региструје. „А ја њима кажем: ко би требао кога да региструје, Црква вас или ви Цркву? Јер, ова Црква је саградила Црну Гору, посебно благодарећи великим цетињским митрополитима. И Црква Божија је уграђена у биће Црне Горе. То што су ови наши неокомунисти то заборавили, није ни чудо. А они су од комунизма прихватили оно што је дошло главе комунизму, а то је безбожништво и отимање од других“, казао је господин Митрополит. Митрополит Амфилохије је рекао да је човјек призван да буде бесмртно биће и да је у томе његово достојанство. „Данас је Источни петак и сјећамо се и Мајке Божије која је родила Господа, подарила га тиме нама људима, Њега од Дјеве рођенога, преображенога на Гори таворској, васкрслога из мртвих и који ће опет доћи да суди живима и мртвима и Његовом царстви неће бити краја. И из свега чега се Он дотакне, чега се дотакао, и људске душе и тијела, и људи и народа, родио се нови живот“, поручио је Митрополит Амфилохије. Након причешћа вјерних, на крају богослужења Владика Јоаникије је рекао да је Господ својом смрћу и својим васкрсењем обновио људску природу. „Обновио је нашу савјест, наше заједништво вратио нас самима себи, вратио нас у наручје Оца нашега небескога, вратио нас једне другима. Заправо нас је уздигао и у тој радости ми се сабирамо на овај свети дан, славимо ову свијетлу седмицу сваки дан као васкрсење Христово, славимо као један дан. А у овај петак посебно помињемо чудо извора живоносног источника у Цариграду, гдје је подигнут велики храм још у петом вијеку. Ту је чудотворна вода, исцјелитељна. Заправо, наша света вјера даје исцјељење и душе и тијела од разних наших болести, немоћи, траума, мука. А оно што је најважније, наша света вјера нас обједињује у љубави“, рекао је он. Владика Јоаникије је казао да је Митрополит Амфилохије својим дјелом означио вријеме у коме живимо, цијелу једну епоху. „Зато што је Богу служио и само Богу славу узносио. Од људи је понекад био и оспораван, али ипак и помаган и подржаван. И зато што је имао такав став и опредјељење, Бог му је дао и да обиљежи ову епоху, и у Црној Гори а и шире. Зато се данас веома радујемо, драга браћо и сестре, што смо се овдје сабрали, у овој обновљеној светињи. Знамо да је први камен обнове у овој светињи положио високопреосвећени Митрополит, заједно са блаженопочившим претходним игуманом Јоаникијем“, казао је Владика. Објаснио је да је повод данашњег сабрања је жеља Бјелопољаца да се посебно захвале Митрополиту Амфилохију. „На подручју Бијелог Поља у последње вријеме су обновили четрнаест кућа. Црквена општина је покренула једну велику акцију… Помагали су Бјелопољци, али је увијек помогао и наш бисокопреосвећени Митрополит састрадавајући са сиротињом и са онима којима је милост Божија и помоћ потребна“, казо је он. Додао је да није било могуће помоћи свима. „Јер има много оних којима је потребна и наша љубав и пажња и помоћ. Али, дали смо свој допринос, а посебно желимо да се захвалимо високопреосвећеном Митрополиту који је од почетка до краја и у обнови ове светиње и осталих светиња, и нарочито за обнову кућа наше браће и сестара. Нека га Бог благослови и нека му Бог да снаге да носи своје бреме. Он носи Црну Гору на својим плећима. Није му то бреме лако, али Бог му даје снаге па издржава“, закључио је Владика Јоаникије. Митрополит Амфилохије и Владика Јоаникије посјетили су данас и манастир Вољавац код Бијелог Поља, као и цркву Светог Јована Крститеља у бјелопољском селу Сутиван. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  15.   У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да се Влашка црква налази на темељима најстарије цркве која је подигнута на Цетињу и да је назив Влашка добила по томе што су се овдје становници, чобани из Старога Влаха (околине данашње свете Студенице) доселили прије Црнојевића и саградили прву цркву.   Архиепископ цетињски се присјетио дјетињства када је и сам чувао овце по планини Бјеласици и сазнања да су се овце увијек сабирале око мјеста гдје су други чобани сипали со.   -Као што ова бесловесна животиња трчи и тражи со тако и хришћани православни такође трче на она мјеста гдје је била со духовна. Ево и ми смо дошли овдје гдје је први пут осољена долина Цетиња да примимо ту Небеску со коју нам је Бог подарио. А гдје би другдје ако не овдје у овој древној цркви и краљевском граду која сабира све светиње око себе, и почива на Честици часног Крста на којем је расапет Господ а преко кога се сусрећемо са самим Господом. Ту је и рука Св. Јована Крститеља која је крстила Господа у Јордану. Мошти Светог Петра Цетињскога који се такође осолио Небеском сољу и наставио предање оних древних епископа, апостолско-светосавског трона зетско- црногорскога, трона Митрополије и предао га нама да га чувамо и идемо стопама његовим и наших отаца, Св. Јована Владимира, Св. Климента и Наума, Кирила и Методија преко нашега оца Светога Саве, архиепископа и просветитеља. Идући за њима, ми уствари идемо за  онима који су њима предали ту Божанску со и истинску, праву вјеру све до светих апостола, казао је владика.   Подсјетивши да је  Господ Небеска со и Хљеб живота који силази са Неба и да свако ко од Њега једе не умире већ вјечно живи и  да смо и ми со земљи, он је истакао да хљеб и храна којом нас је Бог обдарио се претвара у хљеб живота самим тим што је Бог са нама и међу нама.   -Зато је оставио благослов да се и ми данас сабирамо око хљеба као и први Његови ученици и сви хришћани кроз вјекове. На почетку је то обични хљеб и вино које се призивом, силаском Духа светога, који је сишао на Божју цркву и апостоле, којим је рођен и Син Божији на земљи, претвара у тијело Христово. Преко хљеба ми познајемо Бога да је Он са нама и хранимо се тјелесним хљебом а у исто вријеме задобијамо хљеб вјечнога живота. Силу Божију добијамо и њоме се причешћујемо, Тијелом и Крвљу Господа нашега и тако црква остаје жива и живоносна кроз вјекове. Ево и ми се данас сабрали овдје, гдје је Божја со прије толико вјекова пала први пут, да се причестимо заједно са онима који су се овдје кроз вјекове сабирали и који ће се сабирати и у будућим временима, казао је у својој пастирској бесједи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије сабранима у Влашкој цркви на Цетињу.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  16. Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас на Васкршњи уторак са свештенством Свету службу у Влашкој цркви на Цетињу. Звучни запис беседе У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да се Влашка црква налази на темељима најстарије цркве која је подигнута на Цетињу и да је назив Влашка добила по томе што су се овдје становници, чобани из Старога Влаха (околине данашње свете Студенице) доселили прије Црнојевића и саградили прву цркву. Архиепископ цетињски се присјетио дјетињства када је и сам чувао овце по планини Бјеласици и сазнања да су се овце увијек сабирале око мјеста гдје су други чобани сипали со. -Као што ова бесловесна животиња трчи и тражи со тако и хришћани православни такође трче на она мјеста гдје је била со духовна. Ево и ми смо дошли овдје гдје је први пут осољена долина Цетиња да примимо ту Небеску со коју нам је Бог подарио. А гдје би другдје ако не овдје у овој древној цркви и краљевском граду која сабира све светиње око себе, и почива на Честици часног Крста на којем је расапет Господ а преко кога се сусрећемо са самим Господом. Ту је и рука Св. Јована Крститеља која је крстила Господа у Јордану. Мошти Светог Петра Цетињскога који се такође осолио Небеском сољу и наставио предање оних древних епископа, апостолско-светосавског трона зетско- црногорскога, трона Митрополије и предао га нама да га чувамо и идемо стопама његовим и наших отаца, Св. Јована Владимира, Св. Климента и Наума, Кирила и Методија преко нашега оца Светога Саве, архиепископа и просветитеља. Идући за њима, ми уствари идемо за онима који су њима предали ту Божанску со и истинску, праву вјеру све до светих апостола, казао је владика. Подсјетивши да је Господ Небеска со и Хљеб живота који силази са Неба и да свако ко од Њега једе не умире већ вјечно живи и да смо и ми со земљи, он је истакао да хљеб и храна којом нас је Бог обдарио се претвара у хљеб живота самим тим што је Бог са нама и међу нама. -Зато је оставио благослов да се и ми данас сабирамо око хљеба као и први Његови ученици и сви хришћани кроз вјекове. На почетку је то обични хљеб и вино које се призивом, силаском Духа светога, који је сишао на Божју цркву и апостоле, којим је рођен и Син Божији на земљи, претвара у тијело Христово. Преко хљеба ми познајемо Бога да је Он са нама и хранимо се тјелесним хљебом а у исто вријеме задобијамо хљеб вјечнога живота. Силу Божију добијамо и њоме се причешћујемо, Тијелом и Крвљу Господа нашега и тако црква остаје жива и живоносна кроз вјекове. Ево и ми се данас сабрали овдје, гдје је Божја со прије толико вјекова пала први пут, да се причестимо заједно са онима који су се овдје кроз вјекове сабирали и који ће се сабирати и у будућим временима, казао је у својој пастирској бесједи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије сабранима у Влашкој цркви на Цетињу. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  17. У недељу навече на Васкрс, у Саборном храму у Загребу, Његово Вископреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије служио је Пасхално вечерње љубави. Свештеници и верници прочитали су одељак из Светог Јеванђеља по Јовану на девет језика: на грчком, латинском, црквенословенском, српском, руском, енглеском, француском, немачком, и јапанском, сведочећи о универзалности јеванђелске благе вести упућене сваком човеку под капом небеском. Док су се појале пасхалне стихире народ је целивао Часни Крст, свето Јеванђеље и икону васкрсења Христовог, поздрављајући се сверадосним Васкршњим поздравом: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! View full Странице
  18. https://youtu.be/QLCpvDCY0wE   Одговарали су чланови подгоричког Црквеног хора „Свети апостол и јеванђелист Марко“ под управом Јелене Радовић, а молитвено је учествовало више хиљада православних вјерника из Подгорице.   Прочитана је Васкршња посланица вјерном народу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја са архијерејима Српске православне цркве у отаџбини и расијању.   Након Светог причешћа, Митрополит Амфилохије је освештао васкршња јаја.   Он је рекао да је подгорички саборни храм Христовог Васкрсења путоказ престоном граду Црне Горе куда и како треба да иде, ако хоће да буде прави, истински град.     „Да се угради у небески Јерусалим преко живоносног гроба Христовог. А ми смо тај живоносни гроб овдје и осликали и тиме спојили Јерусалим са Подгорицом. И ово је нови Јерусалим, нови град. И само ако тим путем, у духу Васкрсења Христовог, васкрсавања свега што је часно и честито, што је праведно и људско, истински људско, што је Божије – ако у том духу буде ишао овај град и сви који живе у њему, и не само он него и сви земаљски градови, онда ће то бити прави градови и онда ће то бити прави и истински људи“, казао је Митрополит црногорско-приморски.   Владика је рекао да се данас посебно помолио за мајке које рађају доста дјеце, као што је Господ благословио.     „А онда се молимо Богу да и ова наша власт испоштује мајке са више дјеце. Видите како оне, сироте, протествују по Подгорици тражећи оно што им је држава била дала за њихову дјецу. Па би било добро да, намјесто што ова власт садашња даје новац НАТО пакту, ономе НАТО пакту који је убијао овај град, ову земљу и овај народ, убијао дјецу и овдје код нас и широм наше земље, ондашње и садашње, да тај новац даје мајкама које рађају дјецу. А дјеца су нешто најсветије што се на овој земљи рађа“, нагласио је Владика Амфилохије.   Он је додао да Црна Гора, која је кроз вјекове рађала дивну и чудесну дјецу, велике витезове и свеце, не може имати будућности ако обоготворава чедоморство.     „Каква је то земља Светог Петра Цетињског и Петра Ловћенског Тајновидца и земља Марка Миљанова, и Светог Јована Владимира која убија дјецу и која се сједињује са организацијама које су срамота не само нас који смо бомбардовани, него срамота часних европских народа и Америке… Са таквом организацијом се сједињавати, таквој организацији давати паре, а одузимати новац од својих матера, од својих сестара, од дјеце која се рађају није достојно истинских и правих народа. То није достојно честите и часне Црне Горе“, поручио је он.   Митрополит је на крају пожелио да празник Васкрсења Христовог просвијетли све нас.   „Радујмо се и веселимо се овоме дану, да нас све просвијетли свјетлост Христовог Васкрсења, што значи свјетлост вјечног људског достојанства, која побјеђује смрт“, поручио је Митрополит Амфилохије.       Извор: Митрополија црногорско-приморска
  19. Централну васкршњу Литургију у Митрополији црногорско-приморској служио је јутрос са свештенством Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. -ФОТОГАЛЕРИЈА- https://youtu.be/QLCpvDCY0wE Одговарали су чланови подгоричког Црквеног хора „Свети апостол и јеванђелист Марко“ под управом Јелене Радовић, а молитвено је учествовало више хиљада православних вјерника из Подгорице. Прочитана је Васкршња посланица вјерном народу Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја са архијерејима Српске православне цркве у отаџбини и расијању. Након Светог причешћа, Митрополит Амфилохије је освештао васкршња јаја. Он је рекао да је подгорички саборни храм Христовог Васкрсења путоказ престоном граду Црне Горе куда и како треба да иде, ако хоће да буде прави, истински град. „Да се угради у небески Јерусалим преко живоносног гроба Христовог. А ми смо тај живоносни гроб овдје и осликали и тиме спојили Јерусалим са Подгорицом. И ово је нови Јерусалим, нови град. И само ако тим путем, у духу Васкрсења Христовог, васкрсавања свега што је часно и честито, што је праведно и људско, истински људско, што је Божије – ако у том духу буде ишао овај град и сви који живе у њему, и не само он него и сви земаљски градови, онда ће то бити прави градови и онда ће то бити прави и истински људи“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Владика је рекао да се данас посебно помолио за мајке које рађају доста дјеце, као што је Господ благословио. „А онда се молимо Богу да и ова наша власт испоштује мајке са више дјеце. Видите како оне, сироте, протествују по Подгорици тражећи оно што им је држава била дала за њихову дјецу. Па би било добро да, намјесто што ова власт садашња даје новац НАТО пакту, ономе НАТО пакту који је убијао овај град, ову земљу и овај народ, убијао дјецу и овдје код нас и широм наше земље, ондашње и садашње, да тај новац даје мајкама које рађају дјецу. А дјеца су нешто најсветије што се на овој земљи рађа“, нагласио је Владика Амфилохије. Он је додао да Црна Гора, која је кроз вјекове рађала дивну и чудесну дјецу, велике витезове и свеце, не може имати будућности ако обоготворава чедоморство. „Каква је то земља Светог Петра Цетињског и Петра Ловћенског Тајновидца и земља Марка Миљанова, и Светог Јована Владимира која убија дјецу и која се сједињује са организацијама које су срамота не само нас који смо бомбардовани, него срамота часних европских народа и Америке… Са таквом организацијом се сједињавати, таквој организацији давати паре, а одузимати новац од својих матера, од својих сестара, од дјеце која се рађају није достојно истинских и правих народа. То није достојно честите и часне Црне Горе“, поручио је он. Митрополит је на крају пожелио да празник Васкрсења Христовог просвијетли све нас. „Радујмо се и веселимо се овоме дану, да нас све просвијетли свјетлост Христовог Васкрсења, што значи свјетлост вјечног људског достојанства, која побјеђује смрт“, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  20. Лазар је послије свога Васкрсења отишао на Кипар и тамо је био епископ. Данас постоји велики храм на мјесту гдје је он сахрањен. Варнахил, велики храм, стар хиљаду и више година, у коме сам био у своје вријеме, као изасланик Његове Светости, када је била прослава хиљадугодишњице тога храма. У Горњем храму се данас служи, а Доњи храм је дубоко, памти вјекове, памти вријеме тог великог Светог мученика Христовог.   Тамо сам чуо, у Варнахилу на Кипру, и једно предање о Св. Лазару. Сачувано је предање у његовом житију, да се он послије свога Васкрсења никада више није насмијао. Природно је. Како би се могао насмијати, када је реално сагледао сав ужас људског распадања и људске смрти. Ми то гледамо споља, а он је сам доживио смрт. Четири дана је провео у гробу и то га је тако дубоко потресло, да се он никада више није насмијао, само једанпут. Био је са својим учеником, ђаконом, видио је једног човјека како краде ћупове и насмијао се. Пита њега ученик: "Свети, што се смијеш? Нијесам навикао да се смијеш". Он му је одговорио: "Како се не бих смијао, кад видим како прах, прашина краде прашину ?" Ћупови прашине, а онај који краде, такође прах који се у земљу враћа.   Сагледао је сав ужас смрти, која чека свакога од нас. Са друге стране удостојио се да буде првина умрлих из смрти, да буде онај кога ће Господ ходећи на своје страдање, васкрснути и тиме предуказати на своје Васкрсење и на себе као живога и вјечнога Бога, Јединородног Сина Божијег и предуказати на опште васрксење мртвих.   Лазар је свједок, живи опипљиви свједок, да је Васкрсење последње слово људске историје, што значи да је живот и то вјечни живот последње слово људске историје, а не смрт. Нажалост и савремени људи се поново враћају оним древним заблудама, паганским, незнабожачким, па намјесто да се клањају вјечноме животу Христу Богу нашему, носиоцу и дародавцу живота, они се поново враћају увјерењу да је човјек ништа друго него врећа иловаче која се овдје рађа на земљи и тако процвјета и прецвјета и не зна се више ни мјеста гдје је био. То је увјерење да је смрт последње слово људске судбине и људске историје. Нема глупље вјере на земљи од те вјере, па нека је заступају сви универзитети овога свијета, све учене главе овога свијета, сви доктори овога свијета. Мада, такво учење и не застпуа много умних, учених људи. Људи од науке знају и осјећају да је човјек по природи створен за бесмртност и за вјечност.   Увијек изнова се рађају нове идеологије да отрују људску памет и људи, слабашни, повјерују да је срмт последње слово људске азбуке. Св. Лазар је живи свједок да је живот последње слово људске азбуке. Зато се кроз вјекове на разним меридијанима прославља Господ, али се прославља и приповиједа се и о Лазару, васкрсломе послије четири дана у гробу.   Један од свјеодка, од свједочанстава, је и овај Свети храм, посвећен четвородневном Лазару. Наш свјетјеши патријарх данас слави. То је слава његова-четвородневни Лазар, и да му пожелимо благословену славу, да му Бог подари, мало је 100 година, јер он већ има 91, да му Бог подари по својој вољи што више, јер треба међу нама да борави тај Свети сасуд Божије благодати, тај дивни старац који је украс трона Св. Саве архиепископа српскога и који је дивни свједок Јевађеља вјере Христове, једног од најљепших украса, ако не и најљепших, данас у хришћанској васељени. Све сам их видио, и патријархе, и са папама се срио, и морам да вам кажем наш Павле, мали Павле, од свих је љепши, од свих је чистији, од свих је мудрији, од свих је цјеломудренији, дивни сасуд Божије благодати, нека му буде срећна слава, овај дивни свети празник, као и вама заједно са њима, свечарима овога храма. Благослов свима који су се потрудили да се очува и обнови овај Свети храм. Много је важно да се управо храм Св. Лазара чува, јер он нас подсјећа на нашу судбину, на наше вјечно призвање на оно, ради чега нас је Бог створио овдје на земљи. Подсјећа нас да смо бића створена за вјечност. Велики је то дар Божији. Наш нови презвитер цркве Христове, Никола Урдешић, изданак овога мјеста, из једне часне и древне породице луштичке, овдје је данас примио Свети дар служења Богу и дар презвитерства, да буде свједок Христов, да народ Божији кроз купељ новога крштења препорађа, да свједочи Јеванђеље Христово, да свијетли пред људима и пред народима, и да и он буде свједок васкрслога Лазара, и Христа, онога који је њега васрксао. Ишли смо данас до цркве Св. Петке. Тамо су сви његови преци сахрањени, уграђени у ону цркву, дивну цркву Св. Петке, стару, прастару са дивним фрескама каквих има мало у Црној Гори, и шире од Црне Горе. У исто вријеме овдје је наш отац намјесник Момо, нашао једну грамату, коју је написао и потписао Св. Петар Цетињски, како каже, каваљер ордена Александра Невскога. То је грамата која је издата новорукоположеном свештенику Николи Калуђеровићу, из Клинаца, оближњега села кроз које смо прошли, и оно што је карактеристично, на шта ми је Момо скренуо пажњу а дивно је, да се овдје каже да је он "члан и презвитер свете апостолске, јерусалимске цркве. Свете апостолске и јерусалимске цркве. "   И на другом, исто тако древном документу који је из манастира Тврдоша из 1821 г., каже се да је Божо Паликућа, како се он зове, "православни христијанин, син Свете матере Цркве јерусалимске". Дивно. Јерусалимом смо рођени, то је колијевка читавога рода људскога и ово је дивно што су наши стари то знали, и то памтили. Нарочито су то подвлачили у једном великом кризном времену. То је вријеме послије укидања Пећке Патријаршије. Били су велики ломови у нашем народу, као што су и данас, па су хтјели наши и епископи да се вежу за оно што је сигурно, непогрешиво, а то је Света Црква, мајка Црква свих цркава, јерусалимска црква. Тамо су се догодила сва збивања, од Христовог рођења. Тамо су пророци, тамо је гроб цара Давида писца Псалама, и пророка, тамо је и Аврам, отац вјерних, сахрањен, тамо су други пророци сахрањени, тамо је и сам Господ, тамо је голгота Његова, тамо је и мјесто његовог Васрксења, тамо је и дом четвородневног Лазара, који нас је овдје сабрао. Овај храм није ништа друго него је продужетак онога дома Лазаревог из Јерусалима, а ми синови и кћери Свете мајке јерусалимске цркве, били и остали, и остаћемо ако Бог да докле буде Сунца и Мјесеца, и до Страшнога суда Христовога. Господу нашем дивном у Светој мајци Цркви јерусалимској, дивној, у овом великом догађају Васкрсења четвородневног Лазара, дивном и предивном у свему оном што се догађа у вријеме Страсне седмице, седмице страдања Христових, у Великом петку, Великој суботи, и Његовом Васкрсењу, Њему нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.   Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. Драга браћо и сестре, данас они који иду да се поклоне Светим мјестима, у близини Светога града Јерусалима, наћи ће село Витанију. На мјесту гдје је била кућа четвородневнога Лазара, пријатеља Христовога, и његове двије сестре Марте и Марије, данас је женски манастир у коме кроз вјекове бораве православне монахиње, чувајући то Свето мјесто и живи спомен на оно што се догодило у Лазаревом дому, чувајући чак и онај камен на коме је Господ сједио када је био ту. У близини Витаније налази се и гроб четвородневног Лазара, кога данас држе муслимани, али се кроз вјекове памти да је у том гробу, укопаном дубоко у земљу, био сахрањен Лазар - пријатељ Христов, чије је васкрсење потресно описано у Св. Јеванђељу. Тада је Господ једини пут, малтене, заридао када је чуо шта се догодило са његовим пријатељем, и када су Марта и Марија дошле да му испричају своју велику и страшну тугу, да су изгубиле брата јединца. Велики догађај. Лазар је послије свога Васкрсења отишао на Кипар и тамо је био епископ. Данас постоји велики храм на мјесту гдје је он сахрањен. Варнахил, велики храм, стар хиљаду и више година, у коме сам био у своје вријеме, као изасланик Његове Светости, када је била прослава хиљадугодишњице тога храма. У Горњем храму се данас служи, а Доњи храм је дубоко, памти вјекове, памти вријеме тог великог Светог мученика Христовог. Тамо сам чуо, у Варнахилу на Кипру, и једно предање о Св. Лазару. Сачувано је предање у његовом житију, да се он послије свога Васкрсења никада више није насмијао. Природно је. Како би се могао насмијати, када је реално сагледао сав ужас људског распадања и људске смрти. Ми то гледамо споља, а он је сам доживио смрт. Четири дана је провео у гробу и то га је тако дубоко потресло, да се он никада више није насмијао, само једанпут. Био је са својим учеником, ђаконом, видио је једног човјека како краде ћупове и насмијао се. Пита њега ученик: "Свети, што се смијеш? Нијесам навикао да се смијеш". Он му је одговорио: "Како се не бих смијао, кад видим како прах, прашина краде прашину ?" Ћупови прашине, а онај који краде, такође прах који се у земљу враћа. Сагледао је сав ужас смрти, која чека свакога од нас. Са друге стране удостојио се да буде првина умрлих из смрти, да буде онај кога ће Господ ходећи на своје страдање, васкрснути и тиме предуказати на своје Васкрсење и на себе као живога и вјечнога Бога, Јединородног Сина Божијег и предуказати на опште васрксење мртвих. Лазар је свједок, живи опипљиви свједок, да је Васкрсење последње слово људске историје, што значи да је живот и то вјечни живот последње слово људске историје, а не смрт. Нажалост и савремени људи се поново враћају оним древним заблудама, паганским, незнабожачким, па намјесто да се клањају вјечноме животу Христу Богу нашему, носиоцу и дародавцу живота, они се поново враћају увјерењу да је човјек ништа друго него врећа иловаче која се овдје рађа на земљи и тако процвјета и прецвјета и не зна се више ни мјеста гдје је био. То је увјерење да је смрт последње слово људске судбине и људске историје. Нема глупље вјере на земљи од те вјере, па нека је заступају сви универзитети овога свијета, све учене главе овога свијета, сви доктори овога свијета. Мада, такво учење и не застпуа много умних, учених људи. Људи од науке знају и осјећају да је човјек по природи створен за бесмртност и за вјечност. Увијек изнова се рађају нове идеологије да отрују људску памет и људи, слабашни, повјерују да је срмт последње слово људске азбуке. Св. Лазар је живи свједок да је живот последње слово људске азбуке. Зато се кроз вјекове на разним меридијанима прославља Господ, али се прославља и приповиједа се и о Лазару, васкрсломе послије четири дана у гробу. Један од свјеодка, од свједочанстава, је и овај Свети храм, посвећен четвородневном Лазару. Наш свјетјеши патријарх данас слави. То је слава његова-четвородневни Лазар, и да му пожелимо благословену славу, да му Бог подари, мало је 100 година, јер он већ има 91, да му Бог подари по својој вољи што више, јер треба међу нама да борави тај Свети сасуд Божије благодати, тај дивни старац који је украс трона Св. Саве архиепископа српскога и који је дивни свједок Јевађеља вјере Христове, једног од најљепших украса, ако не и најљепших, данас у хришћанској васељени. Све сам их видио, и патријархе, и са папама се срио, и морам да вам кажем наш Павле, мали Павле, од свих је љепши, од свих је чистији, од свих је мудрији, од свих је цјеломудренији, дивни сасуд Божије благодати, нека му буде срећна слава, овај дивни свети празник, као и вама заједно са њима, свечарима овога храма. Благослов свима који су се потрудили да се очува и обнови овај Свети храм. Много је важно да се управо храм Св. Лазара чува, јер он нас подсјећа на нашу судбину, на наше вјечно призвање на оно, ради чега нас је Бог створио овдје на земљи. Подсјећа нас да смо бића створена за вјечност. Велики је то дар Божији. Наш нови презвитер цркве Христове, Никола Урдешић, изданак овога мјеста, из једне часне и древне породице луштичке, овдје је данас примио Свети дар служења Богу и дар презвитерства, да буде свједок Христов, да народ Божији кроз купељ новога крштења препорађа, да свједочи Јеванђеље Христово, да свијетли пред људима и пред народима, и да и он буде свједок васкрслога Лазара, и Христа, онога који је њега васрксао. Ишли смо данас до цркве Св. Петке. Тамо су сви његови преци сахрањени, уграђени у ону цркву, дивну цркву Св. Петке, стару, прастару са дивним фрескама каквих има мало у Црној Гори, и шире од Црне Горе. У исто вријеме овдје је наш отац намјесник Момо, нашао једну грамату, коју је написао и потписао Св. Петар Цетињски, како каже, каваљер ордена Александра Невскога. То је грамата која је издата новорукоположеном свештенику Николи Калуђеровићу, из Клинаца, оближњега села кроз које смо прошли, и оно што је карактеристично, на шта ми је Момо скренуо пажњу а дивно је, да се овдје каже да је он "члан и презвитер свете апостолске, јерусалимске цркве. Свете апостолске и јерусалимске цркве. " И на другом, исто тако древном документу који је из манастира Тврдоша из 1821 г., каже се да је Божо Паликућа, како се он зове, "православни христијанин, син Свете матере Цркве јерусалимске". Дивно. Јерусалимом смо рођени, то је колијевка читавога рода људскога и ово је дивно што су наши стари то знали, и то памтили. Нарочито су то подвлачили у једном великом кризном времену. То је вријеме послије укидања Пећке Патријаршије. Били су велики ломови у нашем народу, као што су и данас, па су хтјели наши и епископи да се вежу за оно што је сигурно, непогрешиво, а то је Света Црква, мајка Црква свих цркава, јерусалимска црква. Тамо су се догодила сва збивања, од Христовог рођења. Тамо су пророци, тамо је гроб цара Давида писца Псалама, и пророка, тамо је и Аврам, отац вјерних, сахрањен, тамо су други пророци сахрањени, тамо је и сам Господ, тамо је голгота Његова, тамо је и мјесто његовог Васрксења, тамо је и дом четвородневног Лазара, који нас је овдје сабрао. Овај храм није ништа друго него је продужетак онога дома Лазаревог из Јерусалима, а ми синови и кћери Свете мајке јерусалимске цркве, били и остали, и остаћемо ако Бог да докле буде Сунца и Мјесеца, и до Страшнога суда Христовога. Господу нашем дивном у Светој мајци Цркви јерусалимској, дивној, у овом великом догађају Васкрсења четвородневног Лазара, дивном и предивном у свему оном што се догађа у вријеме Страсне седмице, седмице страдања Христових, у Великом петку, Великој суботи, и Његовом Васкрсењу, Њему нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  22. Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије каже да је у овој великопосној молитви “Господе и владико живота мога“ садржана сва хришћанска нарав, оно што називамо етиком, садржан је човјек онакав какав јесте, огреховљен, исповиједа се и признаје стање које угрожава његово људско биће, његов људски лик, а, у исто вријеме, даје му се и открива пут којим треба да ходи да би могао да постане истински човјек.   Преносимо тумачење молитве “Господе и владико живота мога“ које је високопреосвећени владика изговорио у бесједи на Вечерњој служби у Цетињском манастиру на Недјељу прашатања а која је објављена у новом, 269 броју образника за вјеру, културу и васпитање „Светигора“.   Господе и Владико живота мога – исповједамо Њега као Господа свога и Владику живота нашега, духа чамотиње, лењости, властољубља и празнословља немој ми дати. Чамотиња и лењост су оно што највише трује човјека и његов живот, и по савременим психијатрима то је основна болест савременог човјека. Рецимо Франкл, чувени психијатар из Беча, схватио је и увидио колико је та тзв. тугомора, сад се то назива депресијом, затровала људе. Та тугомора се јавља управо из разлога што човјек негдје у дубинама свога бића нема истинске и праве радости, а те радости нема све дотле докле човјек не повјерује у Живога Бога, и докле ту вјеру не обогати својим дјелима и својим трудом и духом свога покајања. Докле не побиједи чамотињу, докле не побиједи маловјерје, сујевјерје и сваку лажну идеологију која га трује, и докле не побиједи похот очију, похот тијела и гордост живота, који су коријен човјековога богоотуђења. Ослобођење од њих, управо путем покајања, јесте повратак ономе што називају Свети оци радостворна туга. Туга је у природи људској. Али, постоји туга која убија, која рађа смрт-тугомора којом је затрован савремени обезбожени свијет, а постоји и радостворна туга – туга по Богу, туга по Христу, туга по спасењу, туга за живим ликом Живога Бога. Молимо се потом да нам не да опаког духа властољубља, духа гордости, а онда ни духа празнословља – испразног људског живота. Јер, није случајно речено да ћемо дати одговор на Страшном суду за сваку празну ријеч, за сваку празну мисао. И мисао и ријеч и све што је у човјеку створено је не да остане празно, него да се испуни. Све зависи од тога чиме ћемо испунити и своје срце и свој ум и своју душу; од тога зависи човјеков живот.   Стога после ове прве и основне молбе, изговарамо и онај други дио ове молитве: Духа цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави подари ми. Цјеломудреност је здравоумље. То је цјеловитост човјекова, јединство његове душе и тијела, обједињеност, онако како их је Бог створио јединствено. Тако човјек ни срце, ни ум, ни душу, ни тијело не смије да препушта испразноме, празноме, греховноме, богоотуђујућем, него треба да здравоумно сабере себе и да крене путем не гордости, не надмености, него путем цјеломудрености,  смиренумља и трпљења. Из истинског смиреноумља се рађа истинско трпљење. У Јеванђељу се не каже: „ко претрпи“, него: „ко претпи до краја“. То је трпљење истинско, па га и називамо дуготрпљењем. То је Христово трпљење: „Слава долготерпљењију Твојему, Господи“. Он је претрпио шибање, страдање и мучење, и распеће и смрт је претрпио, оставши вјеран Оцу своме и послушан до смрти на Крсту. Е то трпљење је оно за које се ми молимо. Само из тог и таквог трпљења, таквог смиреноумља и здравоумља и такве цјеломудрености рађа се права и истинска, несебична љубав. Љубав која не тражи своје, која се не горди, љубав која је христолика, која је боголика, љубав онаква какву је Бог показао преко Христа, Јединородног Сина свог према овоме свијету и призвао је и нас на ту и такву љубав, да се њоме испунимо.   Оно што је веома битно и што је суштинско у Светом јеванђељу, па онда и у овој молитви исказаној у потпуности у духу Јеванђеља, јесте молба: Да, Господе Царе, даруј ми да будем свјестан гријехова својих и да не осуђујем ближњега свога. Ту смо најслабији – сви колико нас има непрекидно осуђујемо, судимо другима. Што је човјек мање свјестан самога себе и својих слабости и својих немоћи, своје несавршености, своје огреховљености, своје духовне помрачености, то је спремнији да види ту помраченост и гријехе код других људи. Што је човјек свјеснији себе самог, то је све удаљенији од осуде других. „Не судите да вам се не суди“, „Којом мјером мјерите, том ће вам се и мјерити“ – све је то оно на шта нас позива Црква Божија у цијелом нашем хришћанском животу, а посебно нас на то подстиче управо у овом великом и светом посту, на те и такве врлине, на тај и такав труд који је закрштен управо духом покајања, духом непрекидног труда на промјени, и непрекидног служења, свим умом, срцем и душом својом, живоме Господу.   Као што кажемо у оној јектенији на Литургији: „Сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“.  То је смисао овога Великога поста, и нека нас Господ удостоји да постимо и тјелесно, а да постимо и духовно, уздржањем, да би нас заиста лице Божије обасјало; да бисмо заиста постали од дјеце мрака дјеца свјетлости. На то смо призвани ми хришћани, да би се свјетлила свјетлост лица нашега пред људима, да би људи, гледајући наша добра дјела и свјетлост која сија из нас, прослављали Оца нашега који је на небесима, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин.   Извор: Српска Православна Црква
×
Search results - Живе Речи Утехе