Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'митрополиту'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 22 results

  1. 27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета Човјек-црква, небески човјек, наш апостол – такве ријечи се често могу чути о Митрополиту Амфилохију, и нема претјеривања у томе. Од 1991. године је он је Митрополит цетињски, црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски, и чувар Трона пећког, наводи се у најави руске телевизије Россия која ће 25. априла бити приказана у оквиру циклуса „Проповједници“. „Педесет година комунизма оставило је свој траг, претварајући историјски православну земљу у духовну пустињу. Цркве и манастири у пустоши, практично без свештенства, читаве генерације затроване пропагандом су изгубиле свој религијски и национални идентитет. Било је потребно почети изнова – оживљавати цркве и манастире, подучавати свештенство, враћати људе Богу.И дословно, 27 година његове проповиједи претворило је Црну Гору у крај у који долази хиљаде хришћана из цијелог свијета, наводи се у уводу емисије. У емисији говоре свештеници СПЦ, блиски рођаци владике, пријатељи из дјетињства, људи којима је помагао у најтежим животним ситуацијама, новинари и, наравно, главни протагониста – Митрополит Амфилохије, стручњак за руску културу и велики пријатељ Русије, каже се у најави емисије. У филму учествују: митрополитов рођак Јован Радовић, јереј Анђелко Боричић, новинар Светлана Луганска, јеромонах Сергеј – економ манастира Острог, старији брат митрополита Вучина Радовић, протојереј Момчило Кривокапић, јеромонах Јустин (Мреновић), протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, рођака митрополита Анастасија Радовић, новинар Марија Живковић, потомак краљевске лозе Ђорђе Петровић Његош, бивши градоначелник Цетиња Јован Маркуш, и предсједник Црквене општине Цетиње Рајко Радусиновић. ТВ Россия К 25. април 2019. у 22:10 часова Проповједници: Митрополит Амфилохије (Радовић). https://tvkultura.ru/anons/show/episode_id/2160890/brand_id/62714/
  2. У оквиру годишњих свечаности и помена Владици Сави Косановићу, које у Никшићу, традиционално, организује Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“, у суботу 2. марта 2019. у Црквено-народном дому, одржана је промоција новог броја Љетописа Бањана и Рудина. У представљању четвртог броја овог годишњака, који издаје Удружење Бањана и Рудињана, учествовао је др Васиљ Јововић. Он је запазио да је Љетопис Бањана и Рудина, по свом садржају својеврсни зборник радова различите тематике. Локално одређење, које је ограничавајуће на Бањане и Рудине оставља простора унутрашњој тематској разнородности, која може да ослика живот у свим сферама и периодима. Часопис доноси садржаје из етнологије, сакралног и споменичног насљеђа, језика, историје, народног стваралаштва, савремене књижевности, рекао је Јововић, наводећи детаљно садржаје свих 11 поглавља, од којих је прво посвећено Владици Сави Косановићу, по коме Удружење Бањана и Рудина носи име. „Осим текста владике Саве Косановића „Из Мемоара Протопопа Недељка“, ту је текст из босанско-херцеговачке периодике који осликава свечаност при рукоположењу митрополита Саве Косановића, текст Војислава Максимовића „Путописни и мемоарски текстови владике Саве Косановића“ и епска пјесма (поема) Мића Гласинца „Митрополит Сава Косановић“. Обратио се и Милутин Мићовић, главни уредник Љетописа. Мићовић је рекао да су овај часопис градили од готовог материјала, тако да они нијесу заслужни за овако „наслаган“ часопис, већ су заслужни најприје они за које не знамо, а чије смо ријечи и приче наслиједили, и они који су се бавили темама народним, етнолошким и историјским. „Међу нама је доста тих људи, ево, овдје, громаде од човјека др Војислава Миљанића, ту су Живко Ђурковић, Вукашин Мирковић који сваког дана дописује ријечи из свог памћења, да кажем бањског, људског памћења, архаичне ријечи које се заборављају и које бораве само у ономе ко их носи, кроз кога оживљава то сјећање, ко има љубав према ријечима и ко зна моћ ријечи. Ријеч умије да покрене наш крвоток, да нас подмлади, направи бољим људима. Поменуо сам само неке од њих, а таквих је доста“, казао је, између осталог, Мићовић. Овом приликом, говорили су др Војислав Миљанић и проф. Веселин Матовић. Промоцији четвртог броја Љетописа, у Никшићу, присуствовао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, а уприличен је и пригодан културно-умјетнички програм. Сјутрадан, у недјељу 3. марта, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, након Свете Архијерејске Литургије у никшићком Саборном храму Светог Василија Острошког, служио је, годишњи помен Митрополиту хаџи Сави Косановићу, чији земни остаци почивају поред цркве Светих апостола Петра и Павла у старом градском гробљу у Никшићу. Ријечима архипастирске бесједе сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. „Сабрали смо се и ове године око гроба Митрополита Саве, који је оставио дубок траг у историји Српске Цркве и српског народа и као архијереј, док је био на трону дабробосанских митрополита, а и касније, када је прогнан са владичанског трона. Није престајао да пише, да се бори за свој народ, да се бави историјом и културом свог рода. Велике су његове заслуге на црквеном, духовном и културном плану“. „Увијек када се сабирамо у славу Божју, Који га је укријепио и око имена и гроба Митрополита Саве будите сигурни да је то за нас велики благослов и велико надахнуће. То се види по раду и резултатима које је постигло Удружење Бањана и Рудињана „Митрополит Сава Косановић“ и дубоко вјерујем да он штити оне који му се обраћају, јер је својом жртвом, својом вјером, својом истрајношћу и љубављу заслужио и задобио слободу пред Престолом Божјим. Нека му буде вјечни покој и Царство му Небеско“, казао је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић“ одржало је, потом, редовну годишњу скупштину Удружења. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  3. Главни одбор Удружења за верске слободе донео одлуку да овогодишњи лауреат буде Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије. У свечаној сали Ректората Свеучилишта у Загребу, поводом Дана верских слобода, 12. јануара 2019. године одржана је свечана јубиларна седница Удружења за верске слободе у Републици Хрватској. Удружења за верске слободе у Републици Хрватској. Свечаној седници присуствовали су градоначелник Загреба г. Милан Бандић, бивши председник Републике Хрватске др Иво Јосиповић, главни секретар Међународног удружења за верске слободе (IRLA) др Диоп Ганун, народни правобранитељ гђа Лора Видовић, директор Владине Комисије за односе са верским заједницама др Шиме Јерчић, представници Цркава и верских заједница у Републици Хрватској, као и многе личности из политичког и културног живота. Главни одбор Удружења за верске слободе донео је одлуку да овогодишњи лауреати буду: Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије и свештеник Твртко Барун, директор ЈРС - исусовачке службе за избеглице. Обраћајући се овогодишњем лауреату, гђа Јадранка Брнчић прочитала је образложење за доделу признања Удружења у којем се истиче миротворни допринос митрополита Порфирија у промовисању културе дијалога и верских слобода. Она је истакла следеће: -Бити представник Српске Православне Цркве у Хрватској чак и послије толико година након ратних сукоба – чије повијесно памћење још није прочишћено ни у српском нити у хрватском народу па њихови припадници често још приступају једни другима с предрасудама – зацијело није лак задатак. Притисци и очекивања су велики са обе стране. -С једне стране, по њеном мишљењу, припадници српскога народа у Хрватској оптерећени су наслагама немира и страха те се и најмањи неспоразуми који још увијек постоје између Србије и Хрватске - јер на исте догађаје, из ближе и даље прошлости, гледају различито - снажно одражавају на њих. С друге, пак, стране, отвореност за дијалог и екуменизам поједини припадници Српске Православне Цркве у Србији не прихваћају увијек благонаклоно. Када је ријечи о најосјетљивијим питањима како за Србе тако и за Хрвате, митрополит Порфирије у свакој прилици, ма коме се обраћао, налази јасне, истодобно реалистичне и помирљиве ријечи. У наставку, гђа Брнчић је нагласила: -Митрополит Порфирије није склон давати ad hoc тумачења, него говори бираним ријечима, трудећи се да никога не повриједи и да не зађе на склизак терен политике. Није то израз пуке политичке коректности, него свијести да свака ријеч може бити потицај за продубљивање неспоразума и изазов за могуће нове сукобе. Врло је јасан када је ријечи о спрези вјерске и националне припадности. Ако је јача љубав према Богу, онда он постаје покретач и садржај и крајњи домет нашег живота. Ако превладава љубав према самоме себи, онда Бога претварамо у идеју, у идеологију, он постаје инструментом, чиме промовишемо своју себичност, егоизам и самољубље. Када вјера постаје идеологија, када Црква постаје институција која хоће моћ, значи да су они који вјерују у Христа, Њега ставили у други план. Распети се и узети свој крст, то нас води потпуној слободи од свих идола, од идола државе, нације и Цркве, и од Бога као идола. Закључујући своје образложење гђа Јадранка Брнчић је истакла: -Митрополит Порфирије, дакле, лично настоји живјети и дјеловати у складу с Јеванђељем те пружа ријечи наде. У свим приликама, јавним наступима и проповиједима, разговорима с људима из политичких и црквених кругова, с новинарима или на трибинама, вјерно и устрајно шаље поруку мира и братољубља. Доиста, једини начини да сви заједно идемо напријед и припремимо будућност за нашу дјецу јесу: дијалог, праштање и помирење. Митрополит Порфирије се после примања признања обратио Главном одбору Удружења за верске слободе у РХ и свима присутнима захваливши најсрдачније на додељеном признању и обећао да ће и убудуће чинити све што је у његовим моћима како би свако могао слободно да исповеда своју веру. Митрополит је нагласио: -Човек је највећа вредност у читавој творевини из просте чињенице да је он једино биће које је названо иконом Божјом, а икона Божја је пре свега због тога што је слободно биће. А Бог је једино апсолутно слободан. Човек своју слободу добија од Бога, добија је пре свега, како Оци Цркве говоре, везану за слободну вољу. Створен је као биће које има слободну вољу. Али то још увек не значи да је самом том чињеницом, будући да је дар, слободан и оставрен као слободно биће. Да би заиста и постао човек слободно биће он ту своју вољу, коју може да злоупотребљава дарове и потенцијале које је добио, а може и да их афирмативно употребљава, том слободном вољом постаје заиста слободан онда када чини добро. Управо како смо чули позив апостола Павла: „Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима“( Гал 5, 13). Слобода према томе која не подразумева заједницу са другима, то значи која не подразумева спремност да се другоме дâ места поред себе или боље рећи у себи, у своме срцу, заправо је contradictio in adjecto, није слобода. Закључујући своје излагање Митрополит је нагласио: -Човек је изнад свега, јер је човек важнији од свих правила и свих закона и спремност по примеру Христа на одрицање, на Крст и на распеће. Нека би дао Бог да заиста будемо слободни и како каже Џорџ Орвел: `Ако слобода значи нешто уопште, она значи право да кажемо људима оно што не желе да чују`, или како каже Гете: `Не можемо имати слободу ако нам савест није чиста`. То ништа друго није него управо фундамент које нам износи Јеванђеље и свака друга религијска књига или сваки човек који верује у Бога. По завршетку свечане седнице и фотографисања са лауреатима дружење је настављено уз послужење за све присутне. Извор: Српска Православна Црква
  4. Надбискуп загребачки, узорити господин Јосип кардинал Бозанић, честитао је Празник рођења Христовог Митрополиту загребачко-љубљанском г. Порфирију, његовим свештеницима, монасима и свим православним верницима. У својој честитци кардинал Бозанић пише: "Vaše Visokopreosvećenstvo! Zahvaljujem na ljubaznim čestitkama koje ste mi uputili prigodom Božića i nove 2015. godine. Vama, Vašem svećenstvu, monaštvu i vjernicima, upućujem iskrene čestitke prigodom svetkovine Rođenja našega Gospodina te želim Božjim blagoslovom i mirom ispunjenu 2015. godinu. Božja dobrota koja se očitovala rođenjem Gospodina našega Isusa Krista, neka Vam pomogne i blagoslovi Vašu pastirsku službu na duhovnu dobrobit vjernika. Povezan s Vama zajedništvom iste vjere, iskreno Vas u Kristu pozdravljam s izrazima osobitog poštovanja." Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  5. Дана 22.10. 2018. године у Сокобањи, свечано је отворена изложба поводом 120 година упокојења Митрополита Михаила Јовановића. Изложба је организована у сарадњи Народне библиотеке „Стеван Сремац“ Сокобања, Општине Сокобања и Срспке Православне Цркве. Изложбу су свечано отворили и присутнима се обратили, монах Игнатије Марковић, сабрат манастира Рача, који је и аутор ове прелепе поставке, као и председник општине Сокобања господин Исидор Крстић. Свечаном отварању изложбе је присуствовало мноштво знатижељних сокобањчана који су изнова и из новог угла могли да се упознају са животом и делом овог знаменитог им суграђанина. Посебно радује да су за ову изложбу били у великом броју заинтересовани ђаци школе која носи име Митрополита Михаила, који је ову школу и изградио. Деца су дошла у великом броју, са својим вероучитељима, учитељима и наставницима, како би се упознали са животом и радом, како је то истакао господин Исидор Крстић, најзнаменитијег сокобањца Митрополита Михаила. Извор: Епархија тимочка
  6. Дана 22.10. 2018. године у Сокобањи, свечано је отворена изложба поводом 120 година упокојења Митрополита Михаила Јовановића. Изложба је организована у сарадњи Народне библиотеке „Стеван Сремац“ Сокобања, Општине Сокобања и Срспке Православне Цркве. Изложбу су свечано отворили и присутнима се обратили, монах Игнатије Марковић, сабрат манастира Рача, који је и аутор ове прелепе поставке, као и председник општине Сокобања господин Исидор Крстић. Свечаном отварању изложбе је присуствовало мноштво знатижељних сокобањчана који су изнова и из новог угла могли да се упознају са животом и делом овог знаменитог им суграђанина. Посебно радује да су за ову изложбу били у великом броју заинтересовани ђаци школе која носи име Митрополита Михаила, који је ову школу и изградио. Деца су дошла у великом броју, са својим вероучитељима, учитељима и наставницима, како би се упознали са животом и радом, како је то истакао господин Исидор Крстић, најзнаменитијег сокобањца Митрополита Михаила. Извор: Епархија тимочка View full Странице
  7. Овај став је изнео архиепископ верунски Јоаким на свом фејсбук налогу где пише „Боже, укрепи у свим искушењима многострадалног и возљубљеног архијереја, пастира и нашег пријатеља Његово Блаженства Онуфрија и сво његово стадо!“ Он даље пише да је Онуфрије овенчан врлином смирености, љубави, праштања и мудрости. „Увек у молитви, он је потпуно предан Богу и служењу народу. Он доноси утеху, наду и радост свуда. Свима искушењима увек је одолевао као стена. За мене је велики духовни дар што га познајем.“ Својевремено је, у мају 2018, Његово Блаженство митрополит Растислав подржао канонску Украјинску Цркву апелујући на политичаре да престану мешати се у питања канонске Цркве и истичући да се „раскол настао људским еготизмом може зацелити само покајањем и повратком Цркви“. Извор: Српска Православна Црква
  8. Православна Црква Чешких земаља и Словачке изразила је пуну подршку Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију. Овај став је изнео архиепископ верунски Јоаким на свом фејсбук налогу где пише „Боже, укрепи у свим искушењима многострадалног и возљубљеног архијереја, пастира и нашег пријатеља Његово Блаженства Онуфрија и сво његово стадо!“ Он даље пише да је Онуфрије овенчан врлином смирености, љубави, праштања и мудрости. „Увек у молитви, он је потпуно предан Богу и служењу народу. Он доноси утеху, наду и радост свуда. Свима искушењима увек је одолевао као стена. За мене је велики духовни дар што га познајем.“ Својевремено је, у мају 2018, Његово Блаженство митрополит Растислав подржао канонску Украјинску Цркву апелујући на политичаре да престану мешати се у питања канонске Цркве и истичући да се „раскол настао људским еготизмом може зацелити само покајањем и повратком Цркви“. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Блаженопочивши Митрополит либертивилско-чикашки Христофор родио се у Галвестону, у Тексасу, као девето од дванаесторо деце у породици српских емиграната. На крштењу добија име Велимир. После завршене средње школе, завршио je Српску Православну Богословију Светог Саве у Либеритвилу, у Илиноису, САД. После венчања рукоположен је за ђакона, а затим и за свештеника. Наставио је школовање и дипломирао на одсецима философије и историје Универзитета у Питсбургу. Магистрирао је богословље у Грчкој Правословној Богословији Часног Крста у Бруклину, Масачусетс, САД. Завршио докторске студије на Богословској семинарији у Чикагу. Отац Велимир је био парох у Пенсилванији и у Чикагу. у свом пастирском раду истицао се жељом да уведе двојезично богослужење и да се у оквиру његових парохија установи ваљан образовни програм. У исто време је био активан у одбрани јединства и канонског поретка у Цркви током периода раскола. Био је духовни отац, саветник, омладински радник, управник, наставник, и, изнад свега, свештенослужитељ у Светом Олтару. Постао је удовац 1970. године. Отац је четворо деце, и деда деветоро унука. За епископа је изабран 1978. године на заседању Светог Архијерејског Сабора у Београду. Добивши монашко име Христофор, он је постао први епископ рођен у Америци који служи у Епархији своје Цркве на овом континенту. Као Епископ Источне Америке и Канаде, он је брзо развио програм црквеног образовања широм Епархије. Учествовао је у раду заједничке комисије Православних и Римокатоличких епископа, као и у Православно-лутеранском дијалогу, а такође је представљао Српску Цркву и у Светском Савету Цркава. За Митрополита је изабран 1991. године. Уснуо је у Господу у освит великог Христовог празника - Преображења Господњег, 2010. године. Извор: Радио Слово љубве
  10. У освит великог Христовог празника, Преображења Господњег, 2010. године, уснуо је у Господу велики човек и уважени архијереј Српске Православне Цркве, Митрополит либертивилско-чикашки (Христофор Ковачевић). Последње дане живота провео је у манастиру Светог Саве у Либертивилу. У суботу, 18. августа 2018. године, у Саборној цркви у Београду биће служена света заупокојена Литургија и помен блаженоуснулом митроплиту Христофору (Ковачевићу) са почетком у 7,30 часова. Блаженопочивши Митрополит либертивилско-чикашки Христофор родио се у Галвестону, у Тексасу, као девето од дванаесторо деце у породици српских емиграната. На крштењу добија име Велимир. После завршене средње школе, завршио je Српску Православну Богословију Светог Саве у Либеритвилу, у Илиноису, САД. После венчања рукоположен је за ђакона, а затим и за свештеника. Наставио је школовање и дипломирао на одсецима философије и историје Универзитета у Питсбургу. Магистрирао је богословље у Грчкој Правословној Богословији Часног Крста у Бруклину, Масачусетс, САД. Завршио докторске студије на Богословској семинарији у Чикагу. Отац Велимир је био парох у Пенсилванији и у Чикагу. у свом пастирском раду истицао се жељом да уведе двојезично богослужење и да се у оквиру његових парохија установи ваљан образовни програм. У исто време је био активан у одбрани јединства и канонског поретка у Цркви током периода раскола. Био је духовни отац, саветник, омладински радник, управник, наставник, и, изнад свега, свештенослужитељ у Светом Олтару. Постао је удовац 1970. године. Отац је четворо деце, и деда деветоро унука. За епископа је изабран 1978. године на заседању Светог Архијерејског Сабора у Београду. Добивши монашко име Христофор, он је постао први епископ рођен у Америци који служи у Епархији своје Цркве на овом континенту. Као Епископ Источне Америке и Канаде, он је брзо развио програм црквеног образовања широм Епархије. Учествовао је у раду заједничке комисије Православних и Римокатоличких епископа, као и у Православно-лутеранском дијалогу, а такође је представљао Српску Цркву и у Светском Савету Цркава. За Митрополита је изабран 1991. године. Уснуо је у Господу у освит великог Христовог празника - Преображења Господњег, 2010. године. Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  11. Владика Кирило је позвао све вјернике да се помоле милосрдном Господу да пожари престану. „Да душе преминулих почивају у миру а да милостиви Господ својом посјетом укријепи рањене и повријеђене“, казао је владика Кирило и овим путем пренио Митрополиту Тарасију патње нашег вјерног народа за својом браћом. „Ми састрадавамо у вашој патњи, као што један орган трпи због другог у истом тијелу које је Црква Христова“, наводи се у поруци владике Кирила. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и централно-јужноамерички господин Кирило упутио је изразе саучешћа Његовом високопреосвештенству Митрополиту буеносаиреском господину Тарасију, егзарху Цариградске патријаршије за Јужну Америку, поводом страдања грчких грађана у недавним пожарима у близини Атине. Владика Кирило је позвао све вјернике да се помоле милосрдном Господу да пожари престану. „Да душе преминулих почивају у миру а да милостиви Господ својом посјетом укријепи рањене и повријеђене“, казао је владика Кирило и овим путем пренио Митрополиту Тарасију патње нашег вјерног народа за својом браћом. „Ми састрадавамо у вашој патњи, као што један орган трпи због другог у истом тијелу које је Црква Христова“, наводи се у поруци владике Кирила. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  13. “На Митрополиту Амфилохију су се испуниле оне пророчке ријечи Светог Симеона Богопримца, када се први пут срео са Христом: “Он ће бити знак препоречни“. Митрополит Амфилохије је препознат у читавом свијету. Бог му је дао много а он ни један свој талант није пропустио. Свима је био све, само да би кога придобио за Јеванђеље“ – рекао је између осталог отац Момчило Кривокапић у интервјуу који је дао за Радио Светигору поводом пола вијека свештеничке службе Митрополита Амфилохија. Звучни запис разговора View full Странице
  14. Поводом 50. година свештенослужитељске службе Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског, зетског, брдског и скендеријског, и егзарха свештеног трона пећког Господина АМФИЛОХИЈА (Радовића), доносимо филм ДОСТОЈАН. View full Странице
  15. Савез писаца Русије одликовао је Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија својим највиши признањем – златном медаљом Пушкина. Признање владици Амфилохију додијељено је за књигу „Љетопис новог косовског распећа“. Медаљу која носи име славног руског пјесника Митрополиту црногорско-приморском уручила је 12. новембра 2017. године на свечаности у крипти Саборног храма Васксења Христовог у Подгорици чланица Московске управе Савеза писаца Русије пјесникиња Татјана Коти. Извор: Митрополија црногорско-приморска Епархијске вести Култура |
  16. Савез писаца Русије одликовао је Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија својим највиши признањем – златном медаљом Пушкина. Признање владици Амфилохију додијељено је за књигу „Љетопис новог косовског распећа“. Медаљу која носи име славног руског пјесника Митрополиту црногорско-приморском уручила је 12. новембра 2017. године на свечаности у крипти Саборног храма Васксења Христовог у Подгорици чланица Московске управе Савеза писаца Русије пјесникиња Татјана Коти. Извор: Митрополија црногорско-приморска Епархијске вести Култура | View full Странице
  17. ДОСТОЈАН - Филм о Митрополиту црногорско - приморском Амфилохију Продукција: Студио Острог View full Странице
  18. Ускоро ће се пред црногорским тужилаштвом, а потом и пред неким од надлежних судова, наћи митрополит Црногорско-приморске митрополије Амфилохије Радовић. Против њега је кривичну пријаву поднео Црногорски покрет (ЦП) због поруке коју је митрополит упутио Црногорцима за време службе у Цетињском манастиру, за коју ЦП верује да „изазива националну, расну и верску мржњу”. Он је тада казао: „Има доста Црногораца који мисле да су Црногорци само зато што су рођени у Црној Гори. Какви су то Црногорци? А славни преци сви до једнога били су крштени и миропомазани. Сви су долазили овде да целивају кивот Светог Петра Цетињског, да од њега узму благослов. А ови мисле да су Црногорци само зато што су се, као и волови, родили у Црној Гори.” Подносилац пријаве, Црногорски покрет, у пријави наводи да је владика, „повезујући Црногорце са домаћим животињама (воловима) које су синоним за малоумност и менталну заосталост, намерно нарушио углед националног имена Црногорац”. ЦП оптужује митрополита Амфилохија и за његово противљење уклањању крста са подгоричке Сат-куле. „Својом изјавом у вези са враћањем крста на подгоричку Сат-кулу увредио је муслимане и турску државу, с намером да посеје семе раздора између подгоричких муслимана и православаца и тако починио још једно кривично дело изазивања националне, расне и верске мржње”, написали су из Црногорског покрета. Питали смо Митрополију црногорско-приморску какав је њен став према спорној изјави и рекли су нам да је „реч искључиво о верској поуци, која нема намеру да доводи у питање ничије национално опредељење, нити да га због тога вређа, већ да слушаоца суочи са тиме да су његови преци били хришћански народ и да су заправо тек након прихватања вере у Христа почели да се формирају као зрели народи”. Н. Ђурић, ПОЛИТИКА
  19. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić) odlikovan je u Švedskoj Ordenom Svetog Ignatija za doprinos pomirenju naroda na Balkanu i predani rad na unapređenju jedinstva hrišćana. Ovo internacionalno priznanje je velika satisfakcija mitropolitu Porfiriju koga je ekstremna desnica u Hrvatskoj nedavno optužila da je "četnički vikar", a proustaški novinari Zagrepčane upozoravali da se paze kad prolaze pored pravoslavne crkve jer iz nje vreba "četnik spreman za klanje". Fonet U pravi čas: Porfirije Perić Visoko odličje Periću je uručeno u utorak u Stokholmu u prisustvu predstavnika hrišćanskih crkava koje deluju u Švedskoj, te predstavnika univerzitetskog i kulturnog života. Mihael Halm, dekan Teološke akademije Svetog Ignatija, istakao je da je mirotvorni doprinos mitropolita Porfirija zapažen i visoko vrednovan na međunarodnom planu. - Svoju duhovnu otvorenost mitropolit Porfirije nastavio je da razvija i kao mitropolit u Hrvatskoj i Sloveniji gde ističe da Crkva treba da bude otvorena za društvo i kontekst u kojem deluje, da bude u trajnom dijalogu i potrazi za pomirenjem. Zbog ovakve duhovne otvorenosti mitropolit Porfirije je, takođe, omogućio oživljavanje težnje hrišćanskih zajednica za jedinstvom - istakao je Holm. Zahvaljujući na ukazanoj časti mitropolit je naglasio da su ovo priznanje i ličnosti koje su ga ranije dobile, za njega obaveza da u budućem radu pokaže da je dostojan tog ordena. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/553028/Porfiriju-orden-Hrvatima-samar
×
×
  • Create New...