Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'митрополита'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 162 results

  1. Приликом поклоничког путовања у Свету Земљу Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине примљен је код Његовог Блаженства патријарха јерусалимског Теофила 17. маја 2019. У пратњи украјинског првојерарха налазили су се епископ шепетовски и славутски Јевсевије, свештеници, монаси и мирјани Украјине. „Православна Црква се увек налази у стању искушења и подноси гоњења од овога света, истакао је јерусалимски Патријарх. Исто тако, и Украјинска Православна Црква пролази кроз нарочити период у својој историји.“ У Јерусалимској Патријаршији увек се молимо у православним светињама Свете земље да Господ очува ову Цркву и верне у Украјини.“ Предстојатељ УПЦ заблагодарио је патријарху Теофилу на молитвама, као и свима свештенослужитељима и вернима Јерусалимске Православне Цркве. Јерусалимски Патријарх Теофило III је додао да ове године велики број поклоника из целога света, а међу њима и из Украјине, радо посећује храм Васкрсења Христовог у Јерусалиму, где је живоносни Гроб Господњи, и друге светиње које подсећају на библијска времена и стоје у вези са животом Спаситељевим. Разговори су одржани у срдачној, братској атмосфери, после чега су предстојатељи Цркава разменили поклоне. Извор: Патриархиа.ру (са руског Инфо служба СПЦ)
  2. Данас, 17.5.2019, Блажењејши патријарх јерусалимски Теофил Трећи примо је митрополита кијевског Онуфрија, који је на челу украјинских ходочасника дошао у Свету Земљу. Јерусалимски патријарх је нагласио: "Православна црква се стално налази у стању искушења и трпи гоњење у овом свету. Тако и Украјинска Православна Црква сада пролази тежак период у својој историји. Ми се у Јерусалимској Православној цркви непрестано молимо пред светињама Свете Земље, да Господ чува вашу Цркву и њене вернике у Украјини." Митрополит Онуфрије заблагодарио је јерусалимском патријарху, његовом клиру и верницима, на молитвама за канонску Украјинску цркву.
  3. С обзиром да се горуће канонско и еклисиолошко питање Украјине налази на критичној тачки и да са собом носи ужасне канонске последице по христоимениту пуноту Цркве у целој Васељени – због чега и превазилази надлежност једне локалне Црквене заједнице – покушаћу у најкраћем да изнесем своје најскромније сведочанство и апел, пребивајући истински у љубави (Еф. 14,5) и не гледајући ко је ко него као пред лицем Божјим стојећи. Сви ми смо обухваћени Првосвештеничком молитвом Господа нашег Исуса Христа, коју је овај Велики Првосвештеник упутио пре Свог крсног страдања Богу и Оцу, док се у агонији молио: Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми (Јн. 17, 11). Началник наше вере и спасења посаветовао је двојицу браће, својих ученика, који су тражили прва места: Који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга (Мт. 20, 26–27). Божански Учитељ у свом смирењу узе убрус и опаса се њиме... и поче прати ноге ученицима, говорећи: Кад вам, дакле, опрах ноге ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима ноге прати (Јн. 13, 4–5; 14). И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега (Лк 23, 33), унизио је Себе и прихватио крајње смирење остављајући нам пример да идемо његовим стопама (уп. 1. Петр. 2,21). Молимо се да ова највиша и ненадмашна жртвена божанска љубав и крајње смирење Владике свих Исуса Христа испуне, прожму и протресу наша архијерејска (првосвештеничка) срца да бисмо у мудрости, разуму и изобилној благодати доживели ову натприродну Првосвештеничку молитву и агонију: Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду(Јн. 17, 21), у овом критичном времену искушења по јединство свеукупног светог и свештеног Тела наше најсветије Православне Цркве. Са смирењем и болом у души сматрам да огроман канонски проблем који се појавио – давање легитимитета и признавање као „аутокефалне Украјинске цркве“ двема постојећим расколничким фракцијама које чине занемарљиву мањину христоимените пуноте (свештеника и верног народа) Украјине и претходно неканонско одузимање (повлачење) легитимности Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију, канонски признатом од стране свих православних Цркава – превазилази све претходне проблеме у историји Цркве, јер је проблем дубљи и сложенији и од Мелетијевог раскола, који је, пак, решен захваљујући крајњој икономији Првог васељенског сабора, и представља лавиринт широких размера. Колективна рехабилитација као канонских епископа и свештеника претходно рашчињених, анатемисаних и расколника, као и оних (рашчињених, анатемисаних и расколника) које су они рукоположили, јасно и несумљиво лишених божанске благодати и права свештеног служења и чинодејства, јесте нешто несхватљиво и сасвим неусагласиво са божанским и свештеним канонима и канонским правом наше Свете Православне Цркве. Од скора проглашен као „предстојатељ самосталне Цркве Украјине“ г. Епифаније је „хиротонисан“ у сва три чина свештенства (ђакона, презвитера и епископа) од стране бившег (митрополита – прим.прев.) Филарета кијевског – у суштини рашчињеног и анатемисаног расколника, због чега нема никакав свештенички чин, у складу са свештеним канонима и вишевековним предањем Цркве, јер је непричастан благодати Пресветог Духа преко рашчињеног и непричасног Архијереја, који није у могућности да исправи тај свршени чин „a posteriori“. О томе јасно сведочи Свети Василије Велики говорећи: „Отпадници од Цркве нису више имали благодат Светог Духа у себи, јер прекид у континуитету (општења) је имао за последицу прекид (енергије Светог Духа). Они који су били одесечени од благодати, постајући лаицима, нису имали силу нити да крштавају нити да рукополажу, нити су могли другима пренети благодат Светог Духа од које и сами беху отпали“ (188. писмо Светог Василија Великог – упућено Светом Амфилохију Иконијском). Свети Јован Златоусти говорећи о несрећи раскола наводи: „Цепање Цркве није ништа мање зло од падања у јерес; ни крв мучеништва не може опрати раскол“ (Ефесцима, Беседа 14,4. PG 62, 87). Теорије формулисане у Патријарховом окружењу о првопрестолном предстојатељу и васељенском патријарху као оном који је „primus sine paribus“ (први без себи равних), као и промашено тумачење натприродне и првоначалне Тајне Свете Тројице и унутартројичног општења – која је „недогледна и ангелским очима“ (1. икос Благовештењског акатиста) – јесу покушај да се првенство заснује не на части, него на власти унутар наше најсветије Православне Цркве, што јасно наликује само „строгом и искључиво монархијском систему” владара који управља Ватиканом (проф. Амилкас Аливизатос (†), Свештени канони, треће издање, Апостолики дјаконија, 1997, стр.19), због чега су далеко од истине и дезоријентишу оне који их прихватају. Свети Никодим Агиорит, тумач и коментатор Свештених канона у свом Пидалиону, у коментару на 9. правило Четвртог васељенског сабора наводи да: „Патријарх константинопољски нема власт да делује у јурисдикцијама и парохијама других патријараха, нити је њему овим каноном дато право примања апелација из целокупне Цркве“. Он се позива и на чувеног каноничара Јоаниса Зонараса који одређује права и надлежности Васељенског и других патријараха приликом примања апелација: „Патријарх Константинопољски прима апелације само оних који потпадају под Константинопољску патријаршију, као што Римски прима апелације оних који потпадају под Рим“ и додаје: „Патријарх константинопољски није судија свих митрополита, него само оних који потпадају под његову јурисдикцију“ (Пидалион, 9. правило Четвртог васељенског сабора, Атина, 1841, стр. 108) Ваша Светости, Ваша Блаженства, Преосвећени свети оци и браћо, Божански Устројитељ наше Свете Православне Цркве, свети Апостоли који су објавили Христа и свети и богоносни Оци и Учитељи васељене предали су кроз Свето Писмо и свете васељенске и помесне саборе нашој најсветијој Цркви свештени Пидалион, као и драгоцено Православно Предање и наслеђе. Саборна установа управљања функционише беспрекорно обасјана божанском светлошћу и просветљена божанским и свештеним канонима, богоугодно устројавајући сва административна и духовна црквена питања која се појаве. Божански устав свештених канона регулише и предвиђа границе надлежности сваке од помесних Светих Божјих Цркава. Експанзионизам који пробија свештене каноне и задире у туђе вековне црквене јурисдикције као и саборски осуђен етнофилетизам сматрају се неприхватљивим и морају се избегавати. „Народ свети“ и „народ изабрани“ јесте целокупни православни христоименити народ Божји, чиме се осуђује јерес етнофилетизма. Међутим, и страшна свејерес екуменизма представља савремену пошаст. Дозволите ми да уместо васкршње честитке придружим свој глас свим светим помесним аутокефалним Црквама, које будући благоразумне, не прихватају у литургијску праксу аутокефалност додељену расколничким фракцијама у Украјини, јер је у питању сасвим специфичан случај, и траже сазивање свеправославног сабора ради решавања овог горућег проблема поделе украјинског народа и све интензивнијих прогона канонске Православне Украјинске Цркве у 21. веку, где се прогонитељи ослањају на силу украјинске државе и подршку Велике Христове Цркве (Константинопољске). Уколико је из разних разлога немогуће сазивање свеправославног сабора, нека се у Духу Светом саборски састане свака помесна аутокефална Црква регуларним и неусиљеним гласањем и нека сваки чесни Предстојатељ приложи резултат гласања и одлуку Васељенској патријаршији. Само у Духу Светом, а не интервенцијама и притисцима, може да се реши богоугодно и богодолично овај горући проблем. Завршавајући ову васкршњу молбу, од свег срца желим свима нама да се научимо и надахнемо Господњим убрусом, крајњим смирењем и самоунижењем Богочовека Господа нашег, и Његовом натприродном Првосвештеничком молитвом, и да проведемо свети и свету спасоносни празник свете Васкрсења у божанској и незалазној светлости Васкрсења, васкршњој радости и љубави, да благодат васкрслог Господа и Бога нашег испуни наша првосвештеничка срца. Молећи се да савременом свету дамо живо православно сведочанство у светом јединству и љубави нашег васкрслог божанског Ослободитеља, Бога љубави, милости и човекољубља. Још тражећи ваше разумевање и молитве Богу за наше стадо и нашу незнатност, остајем са најдубљим поштовањем и љубављу у Христу, † Серафим Митрополит китирски Напомена: Горе наведени текст објављује се данас, 2. маја 2019, на празник Светог Атанасија Великог, Патријарха александријског и стуба Православља, христоименитој православној пуноти верног народа ради одбране православне еклисиологије, божанских и свештених канона, саборског устројења и канонског поретка у нашој најсветијој православној Цркви и, једном речју, православног црквеног Предања и наслеђа. Једна Света Саборна и Апостолска Црква ствара свештене каноне и догматске термине, уколико се укаже потреба, али никада не укида и не мења одлуке, догматске термине и свештене каноне васељенских и од њих признатих помесних сабора. Разлог томе је што би у супротном, ако би сваки пут уводила нове „догматске термине“ и нове „свештене каноне“, занемарујући и укидајући дух и слово аутентичних светих васељенских сабора, отворила врата за екуменизам и разноврсне јереси. http://www.spc.rs/sr/molba_mitropolita_kitire_antikitire_serafima
  4. Дан успомене на великог Христовог војника и сведока великомученика Георгија Победоносца свечано је прослављен 6. маја 2019. године у Сарајеву. Свети Георгије је и крсна слава Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома, који је служио свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Сарајеву. Саслуживали су протојереји-ставрофори Илија Чупић, Владимир Ступар и Чедомир Ђелмо, протојереј Марко Главаш, протонамесник Младен Дробњак, јереји Видак Вујадинивић, Дарко Даниловић и НемањеаЂуреиновић, као и ђакон Будимир Гардовић. После свете Литургије митрополит Хризостом је освештао новоподигнуту чесму испред Саборног храма, која је поклон и благослов Високопреосвећеног Митрополита и његових пријатеља: проф. др Ненада Бабића, мр Игора Бабића, проф. др. Душка Вулића, проф. др Зорана Вујковића, проф. др Влада Ђајића, др Ненада Мацановића и проф. др Сање Сибинчић. Извор: Српска Православна Црква
  5. Велики си Господе и чудесна су дјела Твоја, и нема ријечи да опише чудеса Твоја. Заиста, велик је Господ што је свијет из љубави створио. Велики је и чудесан у свом првом стварању, стварању свијета и човјека. Велики је Господ и чудесан посебно у свом другом стварању, духовном стварању, јер Бог не само што је створио свијет, и што је присутан у свијету својим стваралачким силама, него и чином свога Оваплоћења. Свето дјело примања Богом Логосом људске природе усавршава свијет, обнавља га и даје му нову силу, нову вјечну снагу безмјерног усавршавања. Човјек је биће створено на размеђу свјетова: огледало је и обличје свеукупне твари, али је и нешто много више: лик је и подобије самога Бога. „Ја се надам нешто Твоје, да у души мојој сјаје”, каже Ловћенски Тајновидац и та „клица васкрсења”, зрно, сјеме посијано божанском Силом у дубине бића „којом је од искони обдарено васионо свејаје“, тј. природа свих створених свјетова – свесветије, залога је и вјера да Бог није створио свијет за смрт и пролазност, него за вјечност, вјечни живот, „вјечно добробитије“. Несебичном љубављу је Бог у Христу на Голготи открио себе и своју вјечну истину и свој вјечни Лик људима. Несебичном христоликом љубављу човјек постаје прави човјек, откривајући правог бесмртног себе. Та љубав саможртвена, постала и дарована од Христа, једини је истински смисао човјековог постојања. Христос нам поручује својом науком, смрћу и васкрсењем: Нову заповијест вам дајем, да љубите једни друге. Погледамо ли данас на свијет кроз Христа који је Љубав и Добробитије видјећемо нови свијет и новог човјека. Погледамо ли на јутарњу звијезду на небу или цвијет у пољу, видјећемо да нас то Христос преко њих милује својом љубављу и обасјава својом свјетлошћу. Сретнемо ли сиромаха на путу видјећемо да нам то Христос долази у походе да провјери нашу вјеру и братољубље. Видимо ли сузу у братском оку, сретнемо ли се са страдањем и патњом људи, бића и твари, знаћемо да то Христов Крст продире и просијава кроз бића, простор и вријеме. Радимо ли у њиви или фабрици или у болници, не заборавимо ни за трен да су сви они са којима се свакодневно срећемо наша христолика браћа и вјечна сабраћа. Христос их је уткао у наш живот да провјери мјеру љубави и трпљења нашег. Увриједи ли нас ко или нам учини неправду, сјетимо се да је и за њега Христос пролио своју крв и не враћајмо му истом мјером. Јер тиме се зло умножава а добро умањује, мржња тријумфује а љубав ишчезава и хлади се. А гдје се мржња умножи, ту више брат не познаје брата, ту човјек постаје слијеп за Бога и за другог човјека. И намјесто мира, настаје немир, намјесто свјетлости мрак и дубока тама. Намјесто живота почиње да господари смрт. Распеће и смрт Христова свједочанство су неизмјерне љубави Божје и човјекољубља према нама. Та љубав иде и даље од распећа и смрти, силази у невиђбожни ад, иде до граница богоотуђеног ништавила – Он који је постао човјек, као један од нас, истовремено и вјечни Бог, својом је човјечанском природом сишао у смрт, али је својим Божанством побиједио смрт, подаривши човјеку и свијету могућност вјечног живота. Тако је Његова смрт постала – лијек од смрти, а Његов гроб – живоносни гроб. А и једно и друго – откривење и даривање вјечне несебичне саможртвене Љубави, живоносне и побједоносне, као једине основе и бесмртне потке живота. Само је Христос обасјао свијет таквом љубављу и зато је могао назвати себе „свјетлост свијета”. Као такав Он мири и обасјава срца живих, обједињујући и васкрсавајући мртве и живе и испуњавајући их неуништивом надом на живот вјечни, и стварношћу тог живота. Таква је и Христова љубав, а кроз Њега и вјеру у Њега, и кроз живот по Њему и Његовим заповијестима, таква постаје и љубав свих оних људи на земљи који ходе Његовим путем, који носе Његов живоносни Крст и који воле Његовом љубављу. На такву љубав смо призвани првенствено ми који носимо Његово име. Његова љубав нема граница ни ограничења. Она је свеобухватна и свемилујућа љубав. За њу нема Грка ни Јеврејина, црнца ни бијелца, Србина ни Црногорца, Руса ни Јапанца, Африканца ни Американца. Она све и сва подједнако грли и свима се подједнако дарује и свима и свему се подједнако радује својом несмртном радошћу. По својој природи вјечна и боговјечна а по својствима свеобухватна и безгранична, она подједнако воли живе и мртве, праведне и грешне, људе и твари. Само она љубав која је јача од смрти, права је и истинска љубав. А управо таква је Христова љубав. Јача је од смрти, шира и бескрајнија од васионе и свих знаних и незнаних свјетова. То је љубав која никога и никад не заборавља. Како је радосно и дивно бити човјек послије Христовог Васкрсења! Васкрс прославља остварење вјечног смисла. И како би био бесмислен људски живот без њега! Побједа над смрћу представља једину истинску побједу човјекову. Све друге побједе и човјекови успјеси на земљи, ако се не рађају у тој побједи – ништа су. Само побједа над смрћу даје смисао свеукупном људском животу и дјелању, човјековом рађању и постојању. Све што је постојало од искони до данашњег дана и све што ће постојати до краја свијета и вијека, љубављу постоји и њоме се грије, њоме се испуњује и одржава на равни живота. Најопаснија болест нашег времена је болест губљења смисла живота.То је болест која рађа безброј других болести. А губљење смисла живота управо се рађа из прихватања смрти као једине коначне реалности човјека и свијета. Љубав која није спремна да сиђе у најмрачнија подземља људске огријеховљености и невиђбожне богоотуђености, никада се не може претворити у живот и свјетлост људима. Љубав која не може да побиједи демонско зло, гријех и смрт и сама се претвара у обману и привид. Презре ли било кога или било шта од творевине Божје, љубав престаје бити љубав. Љубав која воли садашњост, а прошлост људи и бића предаје ништавилу, и обрнуто – лажна је и демонска љубав. Таква љубав вара човјека, одричући га од живота и Бога који је све. Зато, онај који је Христов на земљи и који жели да буде Његов у вјечности нека се испуњава Његовом васкрсном, вјечном и од смрти јачом љубављу према свима људима и свима бићима. Шта су ситне и биједне људске страсти и увреде у односу на ову велику и неизмјерну тајну вјечности живота и љубави подареним нам и откривеним у Христовој смрти и васкрсењу? Зато, бесмртна дјецо Божја, и вјечна браћо и сабраћо, све опростимо једни другима Христовим Васкрсењем, јер само на праштању и помирењу може се градити истинска будућност свих људи заједно. Поздравимо једни друге и све људе и сва бића живоносним поздравом: Христос васкрсе! Загрлимо једни друге и сву творевину светим Христовим загрљајем и запјевајмо сверадосну пјесму живота, неуништиве наде и свеобухватне љубави, јаче од смрти: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! С љубављу у васкрслом Христу, ваш молитвеник, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски +АМФИЛОХИЈЕ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  6. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Желимо свима Срећан и благословен Васкрс - празник над празницима, славље над слављима, вјечно радовање неба и земље. Нека се слави и велича васкрсли Христос Господ у нашим срцима, у нашим душама, у нашим црквама, у нашим породицама, међу нама и нашим пријатељима, на улицама и друмовима наших градова, села и насеља! На сваком педљу ове планете нека се ори пјесма - ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Можда ће неко уптати: a зашто? Зато што Христос васкрсе из мртвих, јави се Цркви својој и рече: не бојте се! Ја сам с' вама у све дане до свршетка свијета. Васкрсење из мртвих Господа Исуса Христа највећи је и начудеснији догађај у свеукупној историји рода људског и читаве васељене. То је чудесније и од самог стварања свијета и човјека. Васкрсењем Христовим потпуно се измјени оно тешко и туробно стање човјека и свијета настало као последица прародитељског гријеха. Умјесто изгона из раја, гле сад имамо благодатно јединство човјека са Богом. Адам је поново у наручју Оца свог небеског. Закони и власти ђавола, гријеха и смрти више не владају над човјеком и свијетом. Окови гријеха и његове моћи покидани су и сатрвени. Човјек и свијет су ослобођени. Ако смо са Христом Господом као свети апостоли, жене мироносице и првобитни хришћани онда смо слободни, онда смо у безсмртности вјечног живота. Нека пред истином васкрсења Христова застане сваки човјек и размисли о томе: шта се то десило у Јерусалиму прије 2000 година? Управо тако је учинио честити Теофило римљанин. На његово благословено интересовање свети апостол Лука написао је јеванђеље и дјела апостолска и до у детаље обавјестио га о личноси Господа Исуса Христа и о свим догађајима који су се збили у Јерусалиму са васкрсењем као епицентром свих тих догађаја. Захваљујући онима који су се интересовали, с једне стране, и апостолима који су их о томе обавјештавали, с друге стране, као и јудејским и римским хроничарима, ми данас имамо знање о свему ономе што се у Јерусалиму десило за вријеме Цара Тиберија Августа. Ми ХРИШЋАНИ не само да вјерујемо, већ искуствено знамо и исповједамо да је Исус Христос Син Божији и Син човјечији васкрсао из мртвих побједивши: гријех, смрт и ђавола! То је суштина тајне Васкрсења коју славимо поздрављајући се са ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Вјером се стиче знање, а знање потврђује вјеровање наше. Васкрсење је врхунац и пунота божанских ТАЈНИ које су људском роду биле сакривене од постања свијета! Суштина тих божијих тајни јесте БОГОЧОВЈЕК Исус Христос - његово рођење, његово страдање и његово васкрсење. Наднесен над ТАЈНОМ васкрсења, коју данас славимо, св. ап. Павле узвикује: СМРТИ, ГДЈЕ ТИ ЈЕ ЖАЛАЦ!? АДЕ, ГДЈЕ ТИ ЈЕ ПОБЈЕДА?! Да, управо тако и ми хришћани треба да узвикујемо, јер знамо и исповједамо да је жалац смрти изгубио снагу, а самим тим и ад побједу. Истина је, да ми и даље умиремо, али умиремо не на смрт, већ прелазимо из ововременог живота у живот вјечни. Дакле, смрт је попут пролаза кроз Црвено море. Мисирци (данашњи египћани), не могући стићи одбјегле синови Израиљеви (Јевреји) и нанијети им било какво зло, јер анђео Господњи подиже стуб од облака између једних и других и држаше мисирце у мраку незнања, а синовима Израиљевим освјетљаваше пут, помислише како су се сви Јевреји погушили у Црвеном мору. Нису знали ТАЈНУ њиховог избављења, односно да ће их њихов Избавитељ - Онај Који Јесте (Адонај - Елохим) провести кроз Црвено море неповрјеђене на начин да је размакнуо воду и отворио им пут пролаза. То је та Пасха, то је тај Песах (Пролаз) који се чудесно поновио и у Христовој Пасхи. Неправда људског рода и зло које се пројавило на Велики Петак, када је човјечанство судило Бога и осудило Га, када Га је до крајњих граница понизило, поврједило и на крст између двојице разбојника разапело, изгубило је снагу у Недјељу - први дан седмице; поражено је једнако као што су мисирци поражени у Црвеном мору. Добро је побједило зло! Љубав је побједила мржњу! Живот је побједио смрт! Свјетлост васкрсења побједила је мрак великог петка! Гле, све старо прође, Ново настаде! Зато славимо васкрслога Христа и Њиме се радујемо! Живимо живот Новог Живота и пјевајмо: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ, СМРЋУ СМРТ УНИШТИ И ОНИМА У ГРОБОВИМА ЖИВОТ ДАРОВА. Браћо и сестре, Данас све нас хришћане - крштене у име Оца и Сина и Светога Духа, Васкрсли Богочовјек Исус Христос позива за његову трпезу Љубави, трпезу вјечно-васкрслог Живота. Он је Себе-самога припремио и поставио на ову трпезу и даје нам се као Божанска храна и Божанско пиће да Га узмемо и окусимо и да спознамо колико је он Благ Бог и Господ! Зато и пјевамо: Окусите и видите колико је добар Господ! Приђимо и примимо Господа! Постанимо једно са Њим у тајни Васкрсења. Исто тако Васкрсли Господ позива и све друге људе и народе, свих вијекова и свих времена да Га познају и приме као свога Спаситеља и Ослободитеља. Позива их да окусе Његову благост и слободу којом Он ослобађа човјека од идолских и свих других превара. Један је Бог и Господ и другога Бога осим Њега нема. Умјесто плода Едемског дрвета познања добра и зла и Адамове непослушности у Рају, данас се Он - Васкрсли Господ принесе Оцу небеском као плод Спасења у новом едему послушности. Зато, приступите сви данас к Њему с вјером и љубављу и окусите Га!!! Оставите данас све ваше бриге Њему и будимо са Њим, али и са свима својима - ближњима и даљњима, са онима који нас воле и са онима који нас мрзе! Свима данас све опростимо и једни другима кажимо: браћо, Христос васкрсе! Славећи васкрслога Христа Господа не заборављамо наше ближње и даљне, - оне због којих је и ради којих је Христос и страдао и васкрсао. Све их поздрављамо и свима желимо срећан и благословен Васкрс. Позивамо сву браћу и сестре да отворе срца своја за све оне који страдају, који болују, који тугују због људских неправди, за гладне и жедне, за остављене и заборављене. Господ је рекао: ''ако учините једноме од ових малих мени сте учинили''. У Старом завјету Господ је преко св. цара Давида рекао: нека људи виде ваша добра дјела и славе оца вашег Који је на небесима! Васкрс није само празник радовања и весеља, већ и наше одговорности. Господ нас је поставио на високо мјесто одговорности како у Цркви тако и у Друштву, мјеста са којег морамо и требамо рећи коју ријеч и упутити васкршњу поруку. Нашу васкршњу радост и пуноту празника, а вјерујем и свих вас, мути и квари тешка сутуација како наших вјерника, тако исто и осталог народа, који са нама живи и преживљава, на моменте, и тешке тренутке наше реалности. Сви смо забринути и разочарани пројављивањем небриге и неодговорности оних којима смо поклонили повјерење да владају и управљају овом Државом. Апелујемо и молимо да се већ једном почне размишљати о нама - обичним грађанима и људима, да се почну рјешавати горућа питања овог друштва. Посебно смо разочарани све више затвореним и угашеним домовима, пустим селима и све рјеђим градовима. Отсуство одговорности за друге, за запослене, за социјално угрожене доведени смо као некада у вријем Аустроугарске да се селимо са наших огњишта и одлазимо широм свијета. И као да поново чујемо дичног пјесника који из гроба поручује: Остајте овђе!... Сунце туђег неба Неће вас гријат ко што ово грије; Горки су тамо залогаји хљеба Ђе свога нема и ђе брата није. Придружујући се апелу нашег омиљеног пјесника и ми поручујемо: Остајте овђе! Ово ОВЂЕ нека буде не само мјесто и амбијент нашег живљења, већ објект наше љубави. Отаџбина се воли не само у ратовима и пјесмама! Не! Она се увијек воли. Не дозволимо да нам било ко, или било шта, огади нашу отаџбину! Некада је сасвим погешно рекао један краљ: држава - то сам ја. Имамо утисак да неки и данас тако мисле. Међутим, сваки властодржац треба да зна да је он слуга своје државе и свога народа, а Народ је држава! Са тим увјерењем остајемо у нади да ће се чим прије почети стварати бољи и хуманији међуљудски и мађунационални односи, економски стабилнији и охрабрујући амбијент, који ће бити привлачан за повратак свих одсељених, прогнаних и расељених. Срећан Васкрс са поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ желимо свим нашим епархиотима - митрополије Дабро-босанске, како онима код својих домова тако исто и свим прогнаним и расељеним широм свијета. Нека вас све свјетлост Христова васкрсења просвјетли да можете у њој препознати пут свој, пут Богочовјека Христа. Са Христос васкрсе! поздрављамо све у тамницама заточене, и оне по којекаквим судовима и ислеђењима овога свијета. Молимо се Богу да их Он сам укрјепи у вјери, у нади, у љубави и у крајњу побједу добра. Посебно срећан Васкрс желимо дјеци - радости и украсу овога свијета! Пустимо их Христу и не бранимо им да они својим чистим срцима и чистим душама осјете Христа Господа попут оне Јерусалимске дјеце и да Му кличу: Благословен Онај који Васкрсе из гроба!!! Поздрављамо браћу римокатолике и честитамо им Ускрс, који они већ увелико славе. Нека их васкрсли Христос Господ испуни његовом божанском радошћу и љубављу, како би увијек били свједоци Његови у овоме свијету! Радујући се са свима вама, још једанпут, све вас поздрављамо са: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! Митрополит дабробосански + Хризостом У Сарајеву, О Васкрсу 2019. Извор: Митрополија даборобосанска
  7. На Велику сриједу, 24. априла Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће са свештенством Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у манастиру Острогу са почетком у 8 часова и службу јелеосвећења, са почетком у 15 часова. Викарни Епископ диоклијски г. Методије служиће Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру, са почетком у 8 часова и службу јелеосвећења у 15 часова. На Велики четвртак, 25. априла Митрополит Амфилохије служиће Свету службу Божију у манастиру Острог, са почетком у 8 часова. Владика Методије служиће Литургију у Цетињском манастиру у 8 часова. На Велики петак, 26. априла Митрополит Амфилохије и Владика Методије служиће Вечерње са изношењем плаштанице у Цетињском манастиру у 16 часова. На Велику суботу, 27. априла Митрополит Амфилохије служиће Свету архијерејску литургију у саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, са почетком у 8 часова. Владика Методије служиће Литургију у манастиру Михољска Превлака, са почетком у 8 часова. На ВАСКРС, 28. априла Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће Свету архијерејску литургију у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, са почетком у 8 часова. Владика Методије служиће Васкршњу литургију у Цетињском манастиру након свечаног Васкршњег јутрења које почиње у 4 часа. У 12 часова Митрополит Амфилохије ће у манастиру Светог Димитрија на Боану Кадића освештати васкрња јаја, а Владика Методије у Вирпазару, такође у 12 часова. На Васкршњи понедјељак, 29. априла Митрополит Амфилохије служиће Свету службу Божију у цркви Свете Тројице у кутима – Зеленика, са почетком у 9 часова, а онда ће кроз Куте и Зеленику предводити традиционалну Литију. Владика Методије служиће Свету архијерејску литургију у манастиру Врањина на Скадарском језеру, са почетком у 9 часова. На Васкршњи уторак, 30. априла Митрополит Амфилохије служиће Свету службу Божију у Мурини, а Владика Методије у Подмаине, са почетком у 8,30 часова. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. Митрoполит кијевски и све Украјине г. Онуфрије: Неизмерно смо захвални Српској Православној Цркви на ставу о црквеној кризи у Украјини Боравећи у Кијеву у својству представника Православног богословског факултета Универзитета у Београду на конференцији на Кијевскoj духовној академији, 26. марта 2019. године потписник ових редова имао је несвакидашњу прилику да разговара са Његовим Блаженством Митрoполитом кијевским и све Украјине г. Онуфријем, предстојатељем Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије. Ваше Блаженство, молимо Вас да благословите све оне који буду читали овај интервју. Желим свим читаоцима Божји благослов, здравља и нека милост Божја увек буде уз сваког од нас. Ваше Блаженство, до каквих је промена дошло у Украјинској Православној Цркви Московске Патријаршије за време Вашег предстојатељског служења? За време вршења црквеног послушања као предстојатеља Украјинске Православне Цркве није било неких значајних промена и измена. Црква традиционално живи својим молитвеним животом, има активну службу у друштву и бави се милосрђем. Ипак, сматрам да је у овом периоду ојачала молитва због оних силних страдања које нам је Господ допустио да преживимо, као што су рат и политичке промене. Такве ситуације нас приморавају да више пажње усмеримо ка молитви. У данашње време свет је веома усложен и неопходна му је молитва. Данас је постало уобичајено да се људи међусобно осуђују и свађају, али веома мало је људи који се моле, који својом љубављу обједињују све око себе и међу собом. То је неопходно данашњем друштву зато што нас грех раздваја, а недостатак молитве чини да грех побеђује. Због тога је наша Црква усугубила своје молитве. Свако од нас је укрепио молитве у том периоду да би њом и покајањем уништили и искоренили зло које се налази у нашим срцима и међу нама и које нас удаљава и од Бога и од других. Стога се увек враћамоо молитви, нарочито у данашње време. Такође, увек помажено онима који пате, нарочито онима који су пострадали у току ратних дешавања. Покушавамо да помогнемо и материјално, али више пружамо психолошку подршку и духовну помоћ, јер је то служење наше Цркве и оно чему нас је призвао Господ. Које бисте од догађаја издвојили као најзначајније у току Вашег служења као предстојатеља Украјинске Православне Цркве? Могао бих да кажем да је један од таквих догађаја литија коју смо организовали у тешко време међусобног конфликта између Истока и Запада у Украјини[1]. Литија је имала почетак са Истока из Светогорске лавре у Доњецкој области, а са Запада од Почајевске лавре у Трнопољској епархији. Ове две литије су прошле преко целе територије Украјине и удружиле се у Кијеву[2]. То је било веома дирљиво зато што су људи ишли током лета, по врућини, многи су се придруживали литији, ишли са децом, чак су и инвалиди сходно својим могућностима учестовали у литији, тј. сви су дали своју лепту (Лк. 21,2-3) у том заједничком молитвеном догађају који је ујединио народ у нашој држави. И када су се учесници литије сусрели у Кијеву на Владимирском брегу тада се није могло без суза гледати на то како су људи телесно уморни од пута, али духовно испуњени и срећни, грлили једни друге и радовали се што могу да се виде и да буду заједно. Да ли сте имали прилику да посетите Србију за време Вашег предстојатељског служења? Желео бих и имам намеру да посетим братску српску земљу и православни братски народ српски. Они су нам увек били блиски и увек драги нашем срцу, као православни, као Словени и као људи који су такође у тешким условима и временима преживели многа искушења. Недавно је Српска Православна Црква објавила свој званични став оцрквеној кризи у Украјини. Kако је Синод Украјинске Православне Цркве оценио тај потез? Ми смо примили писмо са тим саопштењем од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и неизмерно смо захвални на том ставу који је Српска Православна Црква заузела. Знате да постоје духовне и телесне болести. У овом случају бавимо се духовним болестима које постоје у нашем народу. Свака болест треба да има прави лек. Не може се болест излечити лажним лековима. Данас постоје покушаји излечења раскола тако што се они озакоњују и придаје им се канонски статус. Расколнике су прихватили без покајања, без духовног исцељења. То није прави начин помоћу којег се лечи раскол. Сви расколи су настали због гордости и амбиција људи који желе власт. Знате да је у нашој Православној Цркви један Предстојатељ – Христос. Ми сви Њему служимо: и патријарси, и митрополити, и епископи, и свештеници – сви смо ми слуге Христове. У нашој Цркви нема тог људског властољубља. Ми, као чланови Цркве, увек гледамо на Христа и на то шта нам Он говори и шта жели да урадимо. То је исправан приступ у Православној Цркви. Политичари нас виде као неку политичку организацију, партију. Код политичара су најважнији овоземљаски принципи. Али у нашој Цркви главну улогу имају Божје заповести, а не људски закони. Наиме, људски закони се мењају, а Божје заповести су вечне зато што је и Бог вечан. Оно што је Бог створио и шта Нам је дао такође је вечно. Зато се трудимо да будемо у заједници за свим православним народима у целом свету. Призивам ка томе све који су зашли у раскол да се присете да је Христос Глава Цркве (Еф. 5,23), да се смире пред Христом и да се поврате у братску заједницу и општење са онима који се налазе у канонској Светој Православној Цркви. Стога, ми од свег срца благодаримо Свјатјејшем Патријарху Иринеју, Светом Синоду и Светом Сабору Српске Православне Цркве на правилном и исправном гледишту који су заузели и које звучи веома снажно и ауторитетно. Такође сматрам да је тај званични став Српске Цркве приморао многе да се замисле којим путем да иду. Ваше Блаженство, српски народ је упознат са страдањем Ваше Цркве. Kакво је стварно стање у Украјини и на какве тешкоће данас наилази Украјинска Православна Црква? Нажалост, брига верника Српске Православне Цркве по питању положаја Украјинскe Православнe Црквe Московске Патријаршије је поптуно оправдана. Неки политичари се много уплићу у живот Цркве и покушавају да нас или преведу на своју страну, тј. да постанемо део њихове партије и да се бавимо политиком, или, ако то нећемо, покушавају да нас растерају и лише законских права. Због тога се и доносе нови закони, као, на пример, закон који дозвољава свакоме човеку да се самостално определи којој Цркви припада. Код нас у Цркви се сматра да су чланови Цркве они људи који стално посећују храм, који учествују у црквеном животу, који посте и редовно се причешћују светим Христовим Тајнама – то и јесу чланови наше Цркве. Они, пак, људи који долазе у Цркву једампут годишње, а можда и ређе, они нису чланови наше Цркве. Према новом закону, човеку се даје могућност да се изјасни да је члан Цркве, тј. то не одређује Црква, већ сам човек који може да каже: ја сам члан те Цркве! А у стварности он није члан Цркве, није члан према нашим законима. Због таквог извитоперавања православне традиције многи људи далеко од Ње решавају судбину црквеног објекта. Они се окупљају по селима у неким салама и гласају да одређени храм канонске Цркве присвоје себи. И то се, нажалост, правно сматра скроз легитимним, а у стварности на тај начин отимају наше храмове. Међутим, то није исправно, то не сме да се ради. На тај начин се легализује насилно одузимање цркава. Ми се са тим не слажемо. Постоји и закон према којем треба да променимо назив наше Цркве. Ми то не планирамо да радимо, ми нећемо да мењамо назив наше Цркве. Наша Црква се одувек звала Украјинска Православна Црква; ми живимо на територији Украјине, у наше цркве иду Украјинци, па се и зове Украјинска Православна Црква. То што постоји конфликт између неких украјинских и руских политичара, Црква ту није крива. Московски Патријарх и Православна Црква у Русији одвојени су од државе исто као што је Украјинска Православна Црква одвојена од државе. У религијској сфери ми имамо општење, ми се молимо једни за друге, бринемо и помажемо једни другима. То је завет који нам је дао Христос, ми га испуњавамо и испуњаваћемо га. Како Српска Православна Црква, као заједница црквених јерараха и верног народа, може помоћи братској Украјинској Православној Цркви и њеној верној пастви? Захвални смо на томе што се свештенојерархија Српске Православне Цркве стара за нашу Цркву, на канонској подршци молитвом и речју. Ми се, наравно, молимо за најјаче духовно оружје којим ћемо превазићи сва искушења и све саблазни овога света – за молитву и пост. Молимо вас да нас не заборавите у вашим светим молитвама. Николај Сапсај [1] Литија коју је током јула 2016. године организовала Украјинска Православна Црква под слоганом За мир, љубав и молитву за Украјину [2] Сусрет у Кијеву је био 27. јула 2016. године View full Странице
  9. Митрoполит кијевски и све Украјине г. Онуфрије: Неизмерно смо захвални Српској Православној Цркви на ставу о црквеној кризи у Украјини Боравећи у Кијеву у својству представника Православног богословског факултета Универзитета у Београду на конференцији на Кијевскoj духовној академији, 26. марта 2019. године потписник ових редова имао је несвакидашњу прилику да разговара са Његовим Блаженством Митрoполитом кијевским и све Украјине г. Онуфријем, предстојатељем Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије. Ваше Блаженство, молимо Вас да благословите све оне који буду читали овај интервју. Желим свим читаоцима Божји благослов, здравља и нека милост Божја увек буде уз сваког од нас. Ваше Блаженство, до каквих је промена дошло у Украјинској Православној Цркви Московске Патријаршије за време Вашег предстојатељског служења? За време вршења црквеног послушања као предстојатеља Украјинске Православне Цркве није било неких значајних промена и измена. Црква традиционално живи својим молитвеним животом, има активну службу у друштву и бави се милосрђем. Ипак, сматрам да је у овом периоду ојачала молитва због оних силних страдања које нам је Господ допустио да преживимо, као што су рат и политичке промене. Такве ситуације нас приморавају да више пажње усмеримо ка молитви. У данашње време свет је веома усложен и неопходна му је молитва. Данас је постало уобичајено да се људи међусобно осуђују и свађају, али веома мало је људи који се моле, који својом љубављу обједињују све око себе и међу собом. То је неопходно данашњем друштву зато што нас грех раздваја, а недостатак молитве чини да грех побеђује. Због тога је наша Црква усугубила своје молитве. Свако од нас је укрепио молитве у том периоду да би њом и покајањем уништили и искоренили зло које се налази у нашим срцима и међу нама и које нас удаљава и од Бога и од других. Стога се увек враћамоо молитви, нарочито у данашње време. Такође, увек помажено онима који пате, нарочито онима који су пострадали у току ратних дешавања. Покушавамо да помогнемо и материјално, али више пружамо психолошку подршку и духовну помоћ, јер је то служење наше Цркве и оно чему нас је призвао Господ. Које бисте од догађаја издвојили као најзначајније у току Вашег служења као предстојатеља Украјинске Православне Цркве? Могао бих да кажем да је један од таквих догађаја литија коју смо организовали у тешко време међусобног конфликта између Истока и Запада у Украјини[1]. Литија је имала почетак са Истока из Светогорске лавре у Доњецкој области, а са Запада од Почајевске лавре у Трнопољској епархији. Ове две литије су прошле преко целе територије Украјине и удружиле се у Кијеву[2]. То је било веома дирљиво зато што су људи ишли током лета, по врућини, многи су се придруживали литији, ишли са децом, чак су и инвалиди сходно својим могућностима учестовали у литији, тј. сви су дали своју лепту (Лк. 21,2-3) у том заједничком молитвеном догађају који је ујединио народ у нашој држави. И када су се учесници литије сусрели у Кијеву на Владимирском брегу тада се није могло без суза гледати на то како су људи телесно уморни од пута, али духовно испуњени и срећни, грлили једни друге и радовали се што могу да се виде и да буду заједно. Да ли сте имали прилику да посетите Србију за време Вашег предстојатељског служења? Желео бих и имам намеру да посетим братску српску земљу и православни братски народ српски. Они су нам увек били блиски и увек драги нашем срцу, као православни, као Словени и као људи који су такође у тешким условима и временима преживели многа искушења. Недавно је Српска Православна Црква објавила свој званични став оцрквеној кризи у Украјини. Kако је Синод Украјинске Православне Цркве оценио тај потез? Ми смо примили писмо са тим саопштењем од Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и неизмерно смо захвални на том ставу који је Српска Православна Црква заузела. Знате да постоје духовне и телесне болести. У овом случају бавимо се духовним болестима које постоје у нашем народу. Свака болест треба да има прави лек. Не може се болест излечити лажним лековима. Данас постоје покушаји излечења раскола тако што се они озакоњују и придаје им се канонски статус. Расколнике су прихватили без покајања, без духовног исцељења. То није прави начин помоћу којег се лечи раскол. Сви расколи су настали због гордости и амбиција људи који желе власт. Знате да је у нашој Православној Цркви један Предстојатељ – Христос. Ми сви Њему служимо: и патријарси, и митрополити, и епископи, и свештеници – сви смо ми слуге Христове. У нашој Цркви нема тог људског властољубља. Ми, као чланови Цркве, увек гледамо на Христа и на то шта нам Он говори и шта жели да урадимо. То је исправан приступ у Православној Цркви. Политичари нас виде као неку политичку организацију, партију. Код политичара су најважнији овоземљаски принципи. Али у нашој Цркви главну улогу имају Божје заповести, а не људски закони. Наиме, људски закони се мењају, а Божје заповести су вечне зато што је и Бог вечан. Оно што је Бог створио и шта Нам је дао такође је вечно. Зато се трудимо да будемо у заједници за свим православним народима у целом свету. Призивам ка томе све који су зашли у раскол да се присете да је Христос Глава Цркве (Еф. 5,23), да се смире пред Христом и да се поврате у братску заједницу и општење са онима који се налазе у канонској Светој Православној Цркви. Стога, ми од свег срца благодаримо Свјатјејшем Патријарху Иринеју, Светом Синоду и Светом Сабору Српске Православне Цркве на правилном и исправном гледишту који су заузели и које звучи веома снажно и ауторитетно. Такође сматрам да је тај званични став Српске Цркве приморао многе да се замисле којим путем да иду. Ваше Блаженство, српски народ је упознат са страдањем Ваше Цркве. Kакво је стварно стање у Украјини и на какве тешкоће данас наилази Украјинска Православна Црква? Нажалост, брига верника Српске Православне Цркве по питању положаја Украјинскe Православнe Црквe Московске Патријаршије је поптуно оправдана. Неки политичари се много уплићу у живот Цркве и покушавају да нас или преведу на своју страну, тј. да постанемо део њихове партије и да се бавимо политиком, или, ако то нећемо, покушавају да нас растерају и лише законских права. Због тога се и доносе нови закони, као, на пример, закон који дозвољава свакоме човеку да се самостално определи којој Цркви припада. Код нас у Цркви се сматра да су чланови Цркве они људи који стално посећују храм, који учествују у црквеном животу, који посте и редовно се причешћују светим Христовим Тајнама – то и јесу чланови наше Цркве. Они, пак, људи који долазе у Цркву једампут годишње, а можда и ређе, они нису чланови наше Цркве. Према новом закону, човеку се даје могућност да се изјасни да је члан Цркве, тј. то не одређује Црква, већ сам човек који може да каже: ја сам члан те Цркве! А у стварности он није члан Цркве, није члан према нашим законима. Због таквог извитоперавања православне традиције многи људи далеко од Ње решавају судбину црквеног објекта. Они се окупљају по селима у неким салама и гласају да одређени храм канонске Цркве присвоје себи. И то се, нажалост, правно сматра скроз легитимним, а у стварности на тај начин отимају наше храмове. Међутим, то није исправно, то не сме да се ради. На тај начин се легализује насилно одузимање цркава. Ми се са тим не слажемо. Постоји и закон према којем треба да променимо назив наше Цркве. Ми то не планирамо да радимо, ми нећемо да мењамо назив наше Цркве. Наша Црква се одувек звала Украјинска Православна Црква; ми живимо на територији Украјине, у наше цркве иду Украјинци, па се и зове Украјинска Православна Црква. То што постоји конфликт између неких украјинских и руских политичара, Црква ту није крива. Московски Патријарх и Православна Црква у Русији одвојени су од државе исто као што је Украјинска Православна Црква одвојена од државе. У религијској сфери ми имамо општење, ми се молимо једни за друге, бринемо и помажемо једни другима. То је завет који нам је дао Христос, ми га испуњавамо и испуњаваћемо га. Како Српска Православна Црква, као заједница црквених јерараха и верног народа, може помоћи братској Украјинској Православној Цркви и њеној верној пастви? Захвални смо на томе што се свештенојерархија Српске Православне Цркве стара за нашу Цркву, на канонској подршци молитвом и речју. Ми се, наравно, молимо за најјаче духовно оружје којим ћемо превазићи сва искушења и све саблазни овога света – за молитву и пост. Молимо вас да нас не заборавите у вашим светим молитвама. Николај Сапсај [1] Литија коју је током јула 2016. године организовала Украјинска Православна Црква под слоганом За мир, љубав и молитву за Украјину [2] Сусрет у Кијеву је био 27. јула 2016. године
  10. Великопосна посланица Његовог Блаженства Саве Митрополита Варшаве и целе Пољске Света Четиридесетница 2019 године Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре! Отвори ми врата покајања, Живодавче… Ове речи о покајању чујемо у нашим храмовима у четири недеље припремајуће нас за Велики Пост, и такође у пет недеља за време поста. На такав начин Света Црква усмерава наше мисли и осећаје према радосној реализацији пута, који води к’ празновању Свете Пасхе – Васкрсења нашег Господа, Исуса Христа. Господ је учинио нас достојнима такође и у 2019 године ступити у благословено време и спасоносне дане Великог Поста – Свете Четиридесетнице. Света Четиридесетница је време духовног пролећа, духовног препорада, истрајне молитве и духовних подвига. Сада се јавило време врлина (…) приђите да постимо, да донесемо сузе, нежност и милост, вапијући: „Згрешили смо више, него има морског песка, али прости свима нама, Спаситељу, да добијемо неуништив венац. (подобен Сиропусне Седмице). „Пост је дело Божије, то је слика живота и врлина” – тако каже св. Симеон Нови Богослов, пошто је већ у Старом Завету имао велики значај. Свети пророк Захарија каже: Нека пост (…) преобрази се за народ Јуде у радост, весеље и пријатан празник (За 8,19). Пост је био обавезан и за појединачног човека, и за целу заједницу. Постио је Исус Христос, постили су апостоли, пророци, праведни. Постила је Мајка Божија, свети мужеви и жене. Постио је сваки верујући човек. Пост се односи на све, пост чисти и лечи. Пост то је напор да се уздржи од јела, непотребних речи и пожуда; служи побожности човека и спасењу његовом. Света Црква зове: „Браћо, нека постимо телесно и духовно, нека развежемо сваку везу неправде… Дајмо хлеб гладнима… Да примимо велику милост од Христа Бога.” Савремени свет не дочекује пост и не разуме га. Неки покашавају, да га ликвидирају. А уз то иде поткоповање користи потичућих из њега. Људи траже друге начине да нађу унутрашњи мир. Човек покушава, да реши своје животне проблем изван Бога, заборављајући, да је Христос источник сваког добра. Ја сам Пут, и Истина, и Живот (Ј 14,6) и познаћете истину, а истина ослободиће вас (Ј 8,32). Православни верник увек треба да покушава да разуме факт, да је покајање дато човеку из натуре (натурално). Покајање веже земљу са небом; то је лествица вазнесења човека на небеса, чисти, избељује сваки грех. Уочи Великог Поста Света Црква позива нас на узајемно опроштење грехова. Тај дан зове се Недељом Праштања. Свето Јеванђеље тог дана каже: Ако праштате људима њихове преступе, то ваш Отац небески ће вама опростити. Ипак ако не праштате људима њихове преступе, то ваш Отац неће опростити ваше преступе. (Мт 6,14-15). У том смислу поучна је молитва св. Григорија Ниског: „Мој Оче Небески, испунио сам то, што си ми препороучио, да учиним. Опростио сам све грехе и увреде, а прибегавајући до Тебе у мојом покајању надам се, да у сагласности са Твоијм обећањем опростићеш мени безбројне грехе“. Блажени Аугустин додаје „Ако те је лоша особа увредила, опрости њој, пошто ако нећеш опростити, онда ће већ бити двоје лоших људи“. То је пут, којим православни верник улази у Свети Велики Пост. Поштовани Свештеници, Монаси и Монахиње, Браћо и Сестре! Сагласно са нашом црквеном праксом, уочи Светог Великог Поста 2019 молим све Вас у имену својом, свештенства и монаштва, да опростите наше грехе направљене чином, мислима и свима чулима. Опростите нама, грешним! Господе! Ојачај наше духовне и телесне снаге, и допусти да „у добром рату ратујемо, трку завршимо, веру одржимо” (види 2 Тм 4,7) да постанемо „победници греха и без осуђења поклонимо се светом Христовом Васкрсењу”. Божијом милошћу покоран + Сава Митрополит Варшаве и целе Пољске Извор; превод pouke.org
  11. Другог и трећег марта у саборној цркви св. Ђорђа у Буенос Ајрес су биле одржане свечаности поводом устоличења новог Митрополита Аргентине Антиохијске Патријаршије, Јована (Ал-Хури). Петог октобра 2018. године Синод Антиохијске Патријаршије изабрао је новог митрополита Аргентине у место владике Силвана (Мурси), који је постао митрополитом Горе Либан за заслуженог, емеритованог владику, 95-годишњег Георгија (Ходра). Новим митрополитом је постао досадашњи архимандрит Јаков (Ал-Хури). Његова епископска хиротонија била је одржана 9. децембра у престоници Сирије – Дамаску – у саборној цркви Пресвете Богородице. После хиротоније нови владика учио је до почетка марта шпански језик, пошто Антиохијска Црква у Аргентини углавном - поред арапског користи овај језик за време служби, а верници су не само арапског, него такође хиспанског порекла, који су примили православље својом одлуком. Устоличење је одржано у суботу 2. марта 2019. године, поподне, у саборној цркви св. Ђорђа у Буенос Ајресу. Чин је почео литијом улицама главног града Аргентине уз појање псалма 'Славите Име Господње'. После уласка у храм и првог архијерејског благослова Владике Јакова у својој катедрали локални свештеници су га увели у трон аргентинских митрополита. У свом говору митрополит Јаков је рекао да долази из изворне земље Антиохијске Цркве, значи Блиског Истока. Тамо први пут они, који су изабрали Христа, добили су име 'хришћани'. Тамо кроз векове верници у тешким околностима сведоче о Богу. Тамо је настао хришћански монашки живот који траје до наших дана, и био је пренет у друге земље. Снимак устоличења: Следећег дана, 3 марта, у Недељу о Страшном Суду, Владика Јаков је први пут служио Божанствену Литургију као већ устоличен митрополит Аргентине. У својој беседи истакнуо је да мером Божје правде је Божија милост, а да је наш задатак да будемо бар минимално милосрдни, у основним стварима, о којим је рекао Христос у Јеванђељу читаном тог дана. У овим свечаностима учествовали су антиохијски јерарси из Латинске Америке: Митрополит Чилеа Сергије (Абад), Митрополит Бразила Дамаскин (Мансур), Митрополит Мексика Игнатије (Самаан), викарни епископ Антиохијске Патријаршије у Аргентини Теодор (Гхандур); и јерарси других помесних источних и оријенталних православних Цркава: српски епископ Аргентине Кирил (Бојовић), цариградски митрополит Аргентине Тарасије, митрополит Аргентине Игнатије (Полугродов) из Московске Патријаршије, епископ Каракаса и Јужне Америке Јован из Руске заграничне Цркве, архиепископ Кисаг (Моурадиан) из јерменске Цркве, архиепсикоп Хрисостом Јован (Гхасали) из сиријске Цркве. Литургију су служили ови епископ осим владике Тарасија због напете ситуације и прекинуте евхаристијског општења између Московске и Цариградске патријаршије. Из католичке Цркве били су присутни римокатолички архиепископ Буенос Ајрес Марио Аурелио и администратор маронитске епархије у Аргентини епископ Јован Хабиб Шами. У цркву св. Ђорђа дошли су такође амбасадори: Либана, Сирије, Грчке, Египта. Извор, Превод Поуке.орг View full Странице
  12. Петог октобра 2018. године Синод Антиохијске Патријаршије изабрао је новог митрополита Аргентине у место владике Силвана (Мурси), који је постао митрополитом Горе Либан за заслуженог, емеритованог владику, 95-годишњег Георгија (Ходра). Новим митрополитом је постао досадашњи архимандрит Јаков (Ал-Хури). Његова епископска хиротонија била је одржана 9. децембра у престоници Сирије – Дамаску – у саборној цркви Пресвете Богородице. После хиротоније нови владика учио је до почетка марта шпански језик, пошто Антиохијска Црква у Аргентини углавном - поред арапског користи овај језик за време служби, а верници су не само арапског, него такође хиспанског порекла, који су примили православље својом одлуком. Устоличење је одржано у суботу 2. марта 2019. године, поподне, у саборној цркви св. Ђорђа у Буенос Ајресу. Чин је почео литијом улицама главног града Аргентине уз појање псалма 'Славите Име Господње'. После уласка у храм и првог архијерејског благослова Владике Јакова у својој катедрали локални свештеници су га увели у трон аргентинских митрополита. У свом говору митрополит Јаков је рекао да долази из изворне земље Антиохијске Цркве, значи Блиског Истока. Тамо први пут они, који су изабрали Христа, добили су име 'хришћани'. Тамо кроз векове верници у тешким околностима сведоче о Богу. Тамо је настао хришћански монашки живот који траје до наших дана, и био је пренет у друге земље. Снимак устоличења: Следећег дана, 3 марта, у Недељу о Страшном Суду, Владика Јаков је први пут служио Божанствену Литургију као већ устоличен митрополит Аргентине. У својој беседи истакнуо је да мером Божје правде је Божија милост, а да је наш задатак да будемо бар минимално милосрдни, у основним стварима, о којим је рекао Христос у Јеванђељу читаном тог дана. У овим свечаностима учествовали су антиохијски јерарси из Латинске Америке: Митрополит Чилеа Сергије (Абад), Митрополит Бразила Дамаскин (Мансур), Митрополит Мексика Игнатије (Самаан), викарни епископ Антиохијске Патријаршије у Аргентини Теодор (Гхандур); и јерарси других помесних источних и оријенталних православних Цркава: српски епископ Аргентине Кирил (Бојовић), цариградски митрополит Аргентине Тарасије, митрополит Аргентине Игнатије (Полугродов) из Московске Патријаршије, епископ Каракаса и Јужне Америке Јован из Руске заграничне Цркве, архиепископ Кисаг (Моурадиан) из јерменске Цркве, архиепсикоп Хрисостом Јован (Гхасали) из сиријске Цркве. Литургију су служили ови епископ осим владике Тарасија због напете ситуације и прекинуте евхаристијског општења између Московске и Цариградске патријаршије. Из католичке Цркве били су присутни римокатолички архиепископ Буенос Ајрес Марио Аурелио и администратор маронитске епархије у Аргентини епископ Јован Хабиб Шами. У цркву св. Ђорђа дошли су такође амбасадори: Либана, Сирије, Грчке, Египта. Извор, Превод Поуке.орг
  13. У недељу 27. јануара 2019. године у музејском комплексу Саборне цркве Христа Спаситеља у Москви одржана је презентација књиге о патријарху Кирилу из пера митрополита волоколамског Илариона. Скуп је уређен у оквиру отварања изложбе фотографија посвећене 10-годишњици устоличења Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила. Књига је објављена у серији „Живот знаменитих људи“ под насловом „Патријарх Кирил. Живот и поглед на свет“, и у њеној основи је књига која је покривала период живота митрополита Кирила пре његовог избора на патријарашки престо 2009. године. У поређењу са претходним, ново издање је значајно допуњено и ревидирано како би одражавало догађаје из протекле деценије. Представљању књиге су присуствовали патријарашки викар Московске Епархије митрополит крутицки и коломенски Јувеналије, начелник послова Московске Патријаршије митрополит петербуршки и ладошки Варсонофије, министар културе Руске Федерације В.Р. Медински, заменик министра културе Русије С.Г. Обривалин, опуномоћени представник председника Руске Федерације у Централном федералном округу И.О. Шчеголев, као и многи архијереји, представници државних органа, научних установа. Књига је објављена поводом 10-годишњице патријарашке службе Свјатјејшег Кирила. Извор: Српска Православна Црква
  14. У недељу, 7/20. јануара 2019. године, на празник Сабора Светог Јована Крститеља, предстојатељ Цркве Божје у Загребу и Љубљани, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије, прославио је своју крсну славу. Евхаристијским сабрањем началствовао је домаћин, митрополит Порфирије, уз саслужење Преосвећених Епископâ будимског и администратора темишварског г. Лукијана и бихаћко-петровачког г. Сергија и свештенства епархије будимске, темишварске и загребачко-љубљанске. Звучни запис беседе владике Лукијана Звучни запис беседе митрополита Порфирија Звучни запис беседе владике Сергија -ФОТОГАЛЕРИЈА- Владика будимски господин Лукијан поучио је верни народ Божји говорећи о самом празнику и великом угоднику Божјем Светом Јовану Крститељу. На крају свог обраћања, владика Лукијан је честитао домаћину митрополиту Порфирију славу, као и свим свечарима који прослављају свог заштитиника, и пожелео му да прославља Светог Јована Претечу на многаја и благаја љета. На крају свете Литургије, домаћин, митрополит Порфирије срдачно је захвалио епископима и драгим гостима на указаној братској љубави и части коју су учинили доласком на његову крсну славу, али и на великој духовној радости коју је доживела Црква у Загребу њиховом посетом и овим литургијским сабрањем. После свете Литургије, у свечаној сали Духовног центра у Загребу, за све госте приређена је свечана трпеза љубави. Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије благословио је славски колач и кољиво и том приликом честитао славу митрополиту Порфирију. Славском ручку присуствовавао је г. Милан Бандић, градоначелник Загреба; гђа Мира Николић, амбасадор Републике Србије; г. Анвар Азимов; амбасадор Руске федерације; г. Милорад Пуповац, председник Српског народног већа; и бројни други узваници, пријатељи и представници јавног, политичког и друштвеног живота Србије и Хрватске. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  15. Његовим стопама кренуо је и Црногорски покрет који је поднио кривичну пријаву Основном тужилаштву у Подгорици против митрополита Амфилохија, због наводне повреде угледа народа и других мањинских заједница. „Ми, Црногорски покрет, захтјевамо од црногорског правосуђа да примјерено казни Амфилохија“, поручују из те НВО. Сматрају и да треба протјерати Џомића из Црне Горе. „Црногорски покрет апелује на државне органе да још једном процијене дјеловање Џомића, који, као нерезиденцијална особа са привременим боравком у Црној Гори, константно својим антицрногорским дјеловањем и изјавама иритира велики број грађана Црне Горе“, наводи се у саопштењу. https://in4s.net/fasizam-na-velika-vrata-traze-protjerivanje-mitropolita-amfilohija-i-dzomica/
  16. Челник НВО ЦПЦ Мираш Дедеић и Црногорски покрет поново су насрнули на једину канонску Православну цркву у Црној Гори. Тако су овог пута затражили ништа мање него протјеривање из Црне Горе митрополита црногорско-приморског Амфилохија и координатора Правног савјета Митрополије Велибора Џомића. Распоп Дедеић сматра да би митрополит Амфилохије због „изјава које даје“ у свакој „другој земљи био протјеран“. распоп Мираш Дедеић са следбеницима Његовим стопама кренуо је и Црногорски покрет који је поднио кривичну пријаву Основном тужилаштву у Подгорици против митрополита Амфилохија, због наводне повреде угледа народа и других мањинских заједница. „Ми, Црногорски покрет, захтјевамо од црногорског правосуђа да примјерено казни Амфилохија“, поручују из те НВО. Сматрају и да треба протјерати Џомића из Црне Горе. „Црногорски покрет апелује на државне органе да још једном процијене дјеловање Џомића, који, као нерезиденцијална особа са привременим боравком у Црној Гори, константно својим антицрногорским дјеловањем и изјавама иритира велики број грађана Црне Горе“, наводи се у саопштењу. https://in4s.net/fasizam-na-velika-vrata-traze-protjerivanje-mitropolita-amfilohija-i-dzomica/ View full Странице
  17. У суботу 5. јануара Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије Перић гостовао је у емисији Заједно у духу поводом великог празника Рођења Господа нашег Исуса Христа. Свима Вама, пратиоцима нашег сајта, доносимо интегрални снимак емисије. Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
  18. По завршетку Божићне Литургије Митрополију загребачко-љубљанску је посетила Председница Републике Хрватске госпођа Колинда Грабар Китаровић. Председница је честитала Митрополиту заагребачко-љубљанском г. Порфирију, свештеницима и свим православним верницима празник Рођења Христовог и уручила пригодне поклоне митрополиту Порфирију. Извор: Српска Православна Црква
  19. Митрополит Порфирије угостио на Божићном ручку мигранте из Етиопије који су свој нови дом нашли у Загребу и који су редовни чланови наше црквене заједнице. По завршетку Божићне Литургије Црквена општина загребачка је приредила Божићни ручак на ком је митрополит Порфирије угостио г. Милана Бандића, градоначелника Загреба са сарадницима г. Душком Љуштином, г-ђом Богданком Вулпе и г-ђом Јеленом Павичић Вукичевић, председника Српског народног вијећа г. Милорада Пуповца и саборског заступника српске националне мањине г. Бориса Милошевића. Митрополит је угостио на ручку и неколико миграната из Етиопије који су свој нови дом нашли у Загребу и који су редовни чланови наше црквене заједнице, као и једног православног Јапанца. Тиме је овогодишњи Божић у Загребу добио и мултинационалну димензију и постао предокус будућег Царства у које су позвани сви, без обзира на разлике. Извор: Српска Православна Црква
  20. ХРИСТОС СЕ РОДИ! У сусрет великом хришћанском празнику, у коме је „само собом” све весело и свечано, рођењем вјечног Живота, Христа Богочовјека, имамо пастирску дужност и очинску радост, да позовемо све православне вјернике и све људе добре воље у Црној Гори и шире, на слогу, мир и љубав. Мир на земљи, и добра воља међу људима – најљепши је начин прослављања Бога, новорођеног Богомладенца у ове свете и благе дане Христовог рођења. То је начин на који су га прославили анђели и пастири када се родио. На то су призвани сви људи на свијету, цијело човјечанство – а нарочито они којима је већ по рођењу дато да су браћа, рођаци, кумови, комшије. Ми у Црној Гори смо опстали и подигнути смо на божићном мирбожању. То потврђује и Петар Ловћенски Тајновидац:„Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску гору, славио га у свето Кијево, ал је ова слава одвојила са простотом и са веселошћу”. Међусобни цјелив, међусобно праштање и ослањање на Мир Божији – то су темељи нашега погледа на свијет, нашег међусобног братског односа, према себи и према свим људима. Бадњи дан и Божић спадају у највеселије дане и најсадржајније свечаности наше свеукупне народне традиције, као и свеукупног људског рода. Начин како славимо божићне благе дане, један је од сигурних доказа да смо са Богом повезани од давнина, од искони. Божићна ватра Богољубља и братољубља нас окупља вјековима позивајући све људе и све земаљске народе да се на њој огрију. Бадње дрво и полазник – који симболизују самог Господа и његов долазак у свијет и Његово примање људске природе – најдражи су гости, и најмилији укућани наших предака, па и нас самих од када знамо за себе, и од када смо населили ове просторе. Овај Божић 2019. године, ми у Црној Гори дочекујемо са међусобно различитим сјећањем на догађаје који су се, баш у ове дане, одиграли прије 100 година – на Цетињу и у његовој околини. У то вријеме с једне стране: „за три дана, три света Божића, такве битке и крвопролића” на Мојковцу „није било од кад људи памте” а с друге стране у једном несрећном стицају ратних и поратних околности, послије свих мука и страдања, од Скадра, преко Брегалнице, до Мојковца – дочекали смо и тај страшни моменат, да удари брат на брата, и да се сукобе они који су до јуче, и који су вјековима, били у истом строју – за право, част и образ отаџбине. Тачно прије 100 година, мучни и неприродни сукоб око власти, у који су се упустили један ђед и један унук – довео је до братског крвопролића. До проливања братске крви међу јунацима, међу родољубима, међу синовима ћивота Светог Петра Цетињског. Иако су и једни и други били доживотно одани Црној Гори и своме роду, иако су и једни и други сањали велико уједињење које је донио крај Великог рата – ипак су их варнице и династичке размирице увеле у страшну братоубилачку погибију. Присталице одлука Скупштине у Подгорици били су црногорски родољуби. Међу њима су и сви предсједници краљевске Владе, од увођења вишепартијности у Црној Гори 1905. до Великог рата. Један од организатора рада ове Скупштине био је рођени брат краљице Милене. Нико, од црногорских архијереја и свештеника из Краљевине Црне Горе, није се успротивио црквеном уједињењу, тачније – обнављању јединства Пећке Патријаршије 1920. године, а сви они, међу њима, који су испрва политички подржали старога краља, службовали су Божију службу, до краја живота као свештеници СПЦ. На другој страни нашли су се исто тако храбри родољуби одани заклетвом своме краљу. И сви су они касније, на челу са Јованом Пламенцем и Крстом Зрновим Поповићем, помиловани од стране краља Југославије, унука краља Николе, и враћени у Црну Гору са грађанским правима и одређеним привилегијама обојица су касније убијена од братске комунистичке руке). Догађаје о којима је ријеч данас једни Црногорци зову „божићном побуном” а други „божићним устанком”, а у питању је била велика братска несрећа, настављена револуционарним братоубилаштвом у Другом светском рату (продужетак је крвних освета из времена Светог Петра Цетињског); све је то унијело метеж и подјеле, на чијем трајању неко инсистира, до данашњег дана. Велики је гријех и безумље да ми данас, једини у Европи, послије толико времена повампирујемо и оживљавамо те сукобе, заборављајући да ни Бог, по Аристотелу, не може поништавати историју и историјске догађаје, а камоли људи. Зато, загрлимо јутрос, браћо и сестре, кости и сјени свих наших предака, свих оних палих за крст часни и слободу наше родне груде! И једни и други су наши; потомци и једних и других су наши! Издајник, не дај Боже, може бити само онај, ко покуша да дијели и завађа њихове гробове и њихово потомство. Ако се они нијесу могли ни знали разумјети прије 100 година, а ни они после њих, него су запуцали једни на друге, – наша је света дужност да ми утишамо те плотуне. Како? Тако што ћемо се данас окупити и ујединити око Светиње мирбожања и братске љубави и праштања, помирења за Божић, на Божићно јутро. Све размирице и свађе које нас дијеле, да јутрос заборавимо, да једни другима опростимо, да се за гријехе покајемо и да Цетињски манастир и ћивот Светог Петра Цетињског оградимо најљепшом могућом оградом – братском слогом! Нека 100. годишњица божићних братоубистава и оних после њих у Црној Гори, буде почетак нашега измирења, да тражимо и да не престајемо у томе, да налазимо начине, како ћемо, у име Бога Љубави, зацијелити све наше међусобне историјске ране, како ћемо један другога, чинити чашћу већима и бољима. Тако ћемо једино и на прави начин, умирити сваки устанак и сваку побуну, у нама самима – против свога брата, и против својих најближих, против сваког људског бића. Божији благослов на свима Вама, нека буде од сада па до вијека! ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом, АРХИЕПИСКОП ЦЕТИЊСКИ МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  21. Управо ту фотографију агенција Getty Images је на свом Инстаграм налогу објавила у избору 9 најбољих из цијелог свијета. Недељник је ове године са митрополитом Амфилохијем урадио интервју у древној Дукљи, крај Подгорице. На Томину недељу, а митрополит је тамо служио литургију. Послије је приређена светковина са вјерницима из свих крајева Црне Горе који су долазили у великим групама.
×
×
  • Create New...