Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'милутин'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 39 results

  1. У Храму Васкрсења Христовог верни народ дочекао је Божић на Светој Аријерејској Литургији, коју је служио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање овдашњег свештеног братства. Као и у свим храмовима широм Србије и дијаспоре, упућена је порука Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и свих Архијереја СПЦ, коју је прочитао архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић. Главна порука овогодишњег Божића јесте да православну веру треба чувати и сачувати по сваку цену. Из те вере происходи могућност нашег најпотпунијег богоопштења и богопричастија у средишту нашег постојања- Светој Литургији, кроз коју Православна Црква живи и најпотпуније сведочи о нашој заједници са Богомладенцем Исусом Христом, наводи се у Божићној посланици СПЦ. Наша света дужност јесте да носимо крст историјских догађаја и искушења у свим помесним Црквама као заједнички. Али, света је дужност и обавеза и свих помесни православних Цркава да једна другу поштују и уважавају. Дакле, посленике у Винограду Господњем, ма колико они били заслужни, треба подсећати да се ништа не чини без слоге и јединства са свима осталима. Ништа на силу, да се не би цепала Христова нерукотворена риза, односно да се не би у нама скрнавио лик Богомладенца Христа – поручује Патријарх Иринеј са браћом Архијереја СПЦ. И у овогодишњој Божићној посланици, српски првојерарх указује на то да не смемо заборавити „нашу Стару Србију“ Косово и Метохију, која је наша заветна мисао, неодвојива од нашег бића. Такође, дужност нам је да на Божић поменемо косовске, јасеновачке, градинске и мученике са сви осталих стратишта, као и да не чинимо грех чедоморства. Јер, изаћи пред Христа Господа и Пресвету Богомајку са чињеницом да је велики број деце која нису добила прилику да живе, најболније је од свих питања. На Светој Литургији у саборном храму мноштво верника, како то обично бива на крају Божићног поста, примио је Свету тајну причешћа. Извор: Епархија ваљевска
  2. Освештавши недавно школу у Слатини, Издвојено одељење ОШ „Свети Сава“ Памбуковица, Епископ ваљевски Г. Милутин са свештенством призвао је Божји благослов на ову образовну установу у којој се, иако броји свега троје ученика, марљиво ради и следи светосавски пут. Приликом овог свечаног и за историју школе важног догађаја, Владика Милутин приметио је да школи недостаје пројектор, који би значајно допринео квалитету рада тамошњих наставника. Пројектор је убрзо купљен од стране Епархије ваљевске и Владика Милутин га је данас уручио учитељици Марији Јовановић у присуству вероучитеља Илије Јокића, коју су му приредили срдачан дочек. Ученике школе Владика Милутин даривао је лепим иконама, што их је испунило посебном радошћу. Извор: Епархија ваљевска
  3. За радио Глас је своја сећања на блаженопочившег Патријарха Павла поделио протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије "Светих Кирила и Методија" са привременим седиштем у Нишу. Звучни запис емисије Извор: Радио Глас
  4. У наставку следи житије ових угодника Божјих: Свети краљ Милутин - Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља". Свети краљ Драгутин - Старији син благочестивог краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.) и Свете краљице Јелене, а брат Светог краља Милутина. Према животописцу краљева и архиепископа Српских, Светом архиепископу Данилу II, Драгутин је измољен од Бога молитвама својих побожних родитеља, и одгајен и васпитан од њих у науци Господњој и вери Православној. Изучи он и свете и божанствене књиге, разумно се наслађујући добрим и красним речима њиховим, јер су се родитељи његови увек бринули о овом свом душељубазном им чеду и васпитавали га у страху Божјем, благоверју и свакој чистоти, те га научише сваком богољубљу и добром владању. Драгутин је заиста целог живота био искрено побожан и предан вери, а такође и одан подвижничком начину живота. Света Јелена краљица Српска - Супруга благоверног краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.), пореклом Францускиња. Постала света мајка светих синова: краља Драгутина и краља Милутина. Живот свој провела као узорна и богомудра хришћанка. Била је паметна и оштроумна, у речима строга, али у срцу добра, побожна и изобилно дарежљива. После смрти свога супруга блажена Јелена се сва предала подвизима побожности: сиротињу је збрињавала и издржавала; манастире и цркве зидала и помагала; о љубави и слози синова својих се старала; о заштити и васпитању народа свога се бринула. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  5. Изложба “800 година аутокефалности Срспке Православне Цркве” у просторијама Политехничке школе ,,Милутин Миланковић“ | Епархија крушевачка WWW.EPARHIJAKRUSEVACKA.COM Поводом великог националног и верског јубилеја, 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, у просторијама Политехничке школе ,,Милутин Миланковић“, се ових...
  6. У недељу 29. септембра, на празник Свете великомученице Ефимије, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин уприличио је канонску посету дреновачкој парохији где је у Храму Вазнесења Господњег служио Свету Архијерејску Литургију. Окупио се велики број верника уз свог пароха протојереја Милана Николића да дочека и поздрави свог Владику што је Преосвећеног посебно обрадовало. „Радостан сам што видим велики број људи што значи да имате Бога у себи“, рекао је сабраном народу у празничној беседи Епископ Милутин. Поред верног народа, Литургији је присуствовао и г. Мирослав Чучковић, председник Општине Обреновац. Појао је хор обреновачке цркве Силаска Светог Духа на Апостоле. По повратку из Дрена Владика Милутин је обишао радове на хидроизолацији у манастиру Грабовац. Извор: Радио Источник
  7. У Касарни „Војвода Живојин Мишић“ данас је заклетву положило 280 војника (211 мушког и 69 женског пола), кадета Војне и Војно – медицинске академије, слушалаца курса за резервне официре и војника на служењу војног рока септембарске класе. Честитајући полагање заклетве, министар одбране Републике Србије Александар Вулин рекао је да су војници данас учинили поносним своје претке и потомке. Он је захвалио родитељима што су својој држави предали на службу своју децу, оно највредније што се има на овом свету. Такође, министар Вулин истакао је да српски народ никада неће чинити злочине над другим народима какви су чињени над њим. Будите сигурни да захвална Србија стоји уз вас! Поносна и сигурна, поносна и мирна. Јер, само јака Србија и њена јака војска јесу гарант мира на читавом Балкану. Када је Србија била јака и њена војска била јака, било је мира, сигурности и стабилности… Овако поносни и снажни, ми смо гаранција да ће наш народ живети у миру – рекао је министар Вулин, захваливши свима који су одабрали частан војни позив. Војној свечаности традиционално је присуствовао Епископ ваљевски Г. Милутин, заменик команданта Команде за обуку, бригадни генерал Јелесије Радивојевић, начелник Управе за људске ресурсе, бригадни генерал Саво Иришкић, градоначелник Ваљева Слободан Гвозденовић, начелник Колубарског округа Горан Миливојевић, директор ХК „Крушик“ Владан Лукић, представници МУП –а Србије, просвете, културних и других јавних установа, као и чланови породица и пријатељи војника који су положили заклетву. Извор: Епархија ваљевска
  8. Групу поклоника из сестринске нам Грчке, предвођених монахињама из манастира Свете Лидије у Аспровалти, Преосвећени Епископ ваљевски г. Милутин примио је данас у Храму Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. Пожелевши им добродошлицу у завичај Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина Ћелијског, међу Грцима за земаљског живота као светитеља поштованог, Владика Милутин упознао их је са градњом храма посвећеног грчком чудоворцу, чији се култ за кратко време у српском народу изузетно развио. Сестринство манастира Свете Лидије познато је по богатој харитативној делатности, о чему сведоче бројни хуманитарни конвоји упућени народу Србије деведесетих година, стотине збринутих рањеника и сирочади, обезбеђених стипендија за ученике и студенте… Такође, манастир Свете Лидије познат је по савременој штампарији у којој су штампана издања манастира Хиландар, као и изузетно развијеној медијској делатности (радио и телевизијска станица). Храм Светог Нектарија Егинског на њих је оставио снажан утисак, због чега су направиле обиље видео и аудио записа, који ће бити коришћени за програм. Поклоници из Грчке посетили су и манастире Лелић и Ћелије, са чијим је сестринством манастир Свете Лидије реализовао разне милосрдне акције. Како обично бива приликом оваквих сусрета, размењени су пригодни дарови, уз узајамно благодарје и жеље да се ускоро поново сретну. Извор: Епархија ваљевска
  9. Празник Преображења Господњег је дан светлости, дан силе Божје и дан велике радости. Данас осећамо Господа као и на Богојављење, када се јавио као Света Тројица. Радујемо се што верујемо у Њега, нашег Спаситеља, једна је од поука празничне беседе Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, изговорене у Храму Преноса моштију Светог Оца Николаја у Степању. Богомољачко братство овог храма Преображење Господње прославља као своју крсну славу. Извор: Радио Источник
  10. Архимандрит Порфирије, игуман манастира Светог Јована Претече у Верији у Грчкој, и сабрат му јеромонах Пантелејмон, дошли су у посету Епархији ваљевској како би се поклонили моштима Светог владике Николаја и Преподобног оца Јустина Ћелијског. На пут су кренули са благословом Митрополита Верије г. Пантелејмона и архимандрита Јелисеја, игумана светогорског манастира Симонопетре. На Ивањдан, храмовну славу манастира Јовање, са овдашњим свештенством служили су свету Литургију, којом је началствовао Епископ ваљевски г. Милутин. Њихову радост духовни отац верног народа Ваљевске епархије заокружио је пријемом у Епархијском дому. У духу братске љубави, епископ Милутин је разговарао са гостима из Грчке о разним актуелним темама у духовном животу православних хришћана данашњице. Архимандрит Порфирије и јеромонах Пантелејмон заблагодарили су владики Милутину на благослову да се поклоне светињама епархије којом управља и части коју им је указао, уприличивши за њих пријем у својој резиденцији. За оца Јустина архимандрита Порфирија везују рани монашки дани, будући да је управо уз његово дело сазревао као духовник. У Ваљеву се осећа као код своје куће и увек ће радо поново доћи. Извор: Епархија ваљевска
  11. Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски г. Милутин и аустралијско-новозеландски г. Силуан посетили су 21. маја 2019. године Преосвећеног Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима у Епархијском дому у Даљу. После срдачног пријема у седишту епархије, владика Херувим је одвео браћу архијереје у обилазак манастира Успења Пресвете Богородице, где их је дочекао и са историјатом светиње упознао њен настојатељ архимандрит Мирон (Вучићевић). Епископи су посетили и Саборни храм у Осијеку посвећен такође Успењу Богородичином, Црквену општину Вуковар, Саборни храм Светог Оца Николаја, храм Преподобне мати Параскеве и Светог великомученика Димитрија, чија је обнова у току. Домаћин их је упознао са богатим културно-историјским наслеђем српског народа у Вуковару и пројектима који ће бити реализовани у сарадњи са српским институцијама. Владике Милутин и Силуан посетили су и родну кућу знаменитог српског и светског научника Милутина Миланковића, која се налази управо у Даљу, седишту њиховог домаћина епископа Херувима. За владику Силуана нарочито је важно што је био у прилици да посети завичајне крајеве многих својих епархиота, које су ратна разарања деведесетих година из Хрватске одвела у Аустралију и Нови Зеланд. Извор: Српска Православна Црква
  12. Госпођа Љубица Гојковић у новом издању емисије "Огледало" на подгоричкој Српској РТВ, угостила је високопречасног протопрезвитера-ставрофора Милутина Тимотијевића, ректора Богословије Светих Кирила и Методија, привремено у Нишу. У оквиру емисије отац Милутин је говорио о дивним и благословеним данима проведеним уз блаженопочившег патријарха српског Павла, најпре професора призренске богословије, а потоњег епископа рашко-призренског, а касније и патријарха српског. Дугогодишњи ректор ове знамените богословије, благодарећи богатом пастирском искуству поучио је гледаоце указавши на неопходност активног молитвеног и врлинског живота. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  13. Са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, вечерас, 15. априла, у крипти Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици, ректор Богословије „Св. Кирила и Методија“ у Нишу, протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, говорио је о лику и дјелу блаженопочившег Патријарха српског г. Павла. Ово вече је одржано у сјећање десетогодишњице од његовог блаженог уснућа. Својим живим сјећањима на блаженопочившег Патријарха Павла, отац Милутин је све присутне укријепио говорећи о светитељском лику Патријарха Павла. На самом почетку вечери присутнима се обратио протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић који је представио монографију о старинама Призрена, почивше ауторке Роксанде Тимотијевић, супруге проте Милутина Тимотијевића под називом: ,,Старине Призрена“. Прота Велибор је истакао да је дјело протинице од великог значаја и у историјском, али и културолошком смислу. Ауторка ове значајне и јединствене монографије Призрена и његових старина, почивша Роксанда Тимотијевић, рођена је 11. октобра 1933. године у Неготину. Као дипломирани историчар умјетности долази у Призрен септембра 1961. године, гдје ће примити службу кустоса културно-историјских споменика града, у првом реду цркава, за које ће животно бити везана до краја свог живота. Била је дугогодишњи радник Завода за заштиту споменика културе у Призрену. Књига о којој је прота Велибор Џомић говорио, а која је штампана са благословом Епископа рашко-призренског Теодосија, настала је управо као плод њеног дугогодишњег студиозног и преданог проучавања споменичког наслијеђа града Призрена. Монографија садржи податке и описе споменика до којих је ауторка долазила посредно, преко писаних података, или непосредно, радом на терену. Многи од обрађених и описаних споменика српског присуства на ширем подручју Призрена су од 1999. године били изложени бруталном скрнављењу или потпуном уништењу. Тиме је вриједност ове монографије већа, јер се неки од обрађених споменика више не могу видјети у аутентичном облику, или су потпуно недоступни заинетресованим истраживачима. Након обраћања проте Велибора, протојереј Предраг Шћепановић је поздравио све присутне и заблагодарио уваженом госту, проти Милутину Тимотијевићу, како на љубави, тако и на труду и издвојеном времену да дође и подијели своју благу и топлу ријеч са хришћанском заједницом у Подгорици. О животу, протканом радом, врлином, молитвом, какав је уистину и био живот Патријарха Павла, неисцрпно је бесједио ректор нишке Богословије – отац Милутин Тимотијевић, који је, као ондашњи ректор Призренске богословије, био дугогодишњи сарадник Патријарха Павла. „Мој први сусрет са Патријархом Павлом, био је у септембру 1950. када је дошао за професора Призренске богословије, а ја сам био ученик другог разреда. Тада када је тадашњи јерођакон Павле дошао, унео је нешто ново у живот школе. Он је један несвакидашњи човек и оставио је несвакидашњи утисак и као наставник и као васпитач. Био је веома ауторитативан, а истовремено некако нам је био веома близак. Били смо слободни да га питамо оно што не знамо, а често и оно што знамо само да би га слушали и видели како се он са таквом озбиљношћу упиње да објасни ствари које смо га питали“, подсјетио је прота Тимотијевић. Тада, како прота Милутин наводи, у то вријеме, јерођакон Павле отишао је из Призрена као архиђакон, па су се њихови животни путеви поново укрстили 1962. године, када је протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић постављен од стране Светог синода за наставника Богословије у Призрену. „Тих 29 година имао сам благослов Божији да из непосредне близине видим град који на гори стоји, како путује, касније наш Свети Патријарх, кроз све врлине и подвиге, у човјека, у мјеру раста пуноће Христове. У свему је био њему узор Свети Апостол Павле, чије име носи. Устајао је у 4 сата изјутра, вршио је своје монашко правило увијек, без одступања. Људи из његовог комшилука су често гледали како владика Павле, одмах послије 4 сата, чисти снијег око своје Епископије. У 6:30 тачно је био у цркви, у олтару цркве, када би почињала јутрења. Ми смо сви били ту да узмемо благослов а он одлази за пјевницу и заједно са ђацима пјева или им помаже и показује“, присјећао се прота Милутин. Патријарх Павле је, како је навео о. Милутин, примао многе посјетиоце. Међу њима су били монаси, свештеници, грађани који би се код њега обрели без икакве ннајаве. Послије ручка, који је био око 13 часова, одлазио би у подрум онака и тамо ручно стругао тестером дрва. То је била његова гимнастика. Послије 19 часова, бивао би уморан, али се бавио ручним радом. Поправљао је јеванђеља, крстове, свештене ствари из цркава своје Епархије, коричење књига и друге ствари, мијењао сијалице, браве, кваке, ципеле поправљао, а у 22 часова је одлазио на спавање. „Кревет му је био дрвени, сламарица у којој је слама или шаша од кукурузовине, покривао се зими гуњом. Поред кревета сам запазио отиске од метанија тако да је рукама својим дохватао онај патос. Ту је било углачано и видело се где је стајао ногама, увек у исто време и на исти начин. Тако је и у цркви стајао, никада се није премештао са ноге на ногу, него је увек на обе ноге стајао мирно, и тако је богослужење одстајао“, навео је, између осталог, прота Тимотијевић. У свом даљем излагању он је указао на многобројне врлине нашег Патријарха Павла. На његову скромност, једноставност, молитвеност, велико човјекољубље. „То бејаше човек Господа Исуса Христа кога он љубљаше, а љубио га је због тога што је био изнад свега што је овоземаљско, љубио је богочовека Христа. Он је подвижник. Подвижништвом својим задивио је све нас који смо били близу њега и који смо осетили његове молитве. Био је и мученик, добровољни мученик, јер је толико година на страшном месту, на Косову и Метохији, издржао толике притиске са свих страна и од својих и од туђих, и није се поколебао“, надахнуто је излагао протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. У Недељи митара и фарисеја, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију у храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свештеног братства ваљевског Саборног храма. -Ова недеља прва је у припремним недељама за Часни васкршњи пост. Јеванђељска прича о митару и фарисеју говори нам о смирењу као темељу покајања и свих добрих дела, а са друге стране гордости као извору греха, који човека удаљава од Бога и људи. У причи видимо два човека који се моле у храму - покајаног цариника који моли за милост Божју и хвалисавог фарисеја који набраја добра која је учинио. На свима нама је да се над овом причом замислимо и запитамо да ли се и сами молимо Господу како то чини фарисеј. Ако тако чинимо, не можемо очекивати да нам се испуне молитве. Јер, Бог не воли гордост, нити презирање ближњих, указао је у литургијској проповеди протојереј Горан Анђелић. -Нисмо ми људи одређени да судимо ближњима, него да им помогнемо. То је наша света дужност која проистиче из Божјег закона, којег нам је Бог Отац открио преко Сина свог, Господа нашег Исуса Христа. Иако је фарисеј из данашње приче постио редовно и десетину зараде давао у добротворне сврхе, све то пада у водом услед његове гордости и уверености да је изнад других људи. Наспарам њега стоји цариник који искрено моли Господа за милост и опроштај. Да му помогне да промени свој живот, јер је спознао да су сва материјална богатства пролазна и ништавна. Само кротост и смиреност може човека увести у Царство Божје и живот вечни. Господ Христос је личним примером показао да воли кротке и смерне, истакао је протојереј Горан Анђелић. На светој Литургији велики број верника, превасходно деце, примио је свету тајну причешћа. Извор: Српска Православна Црква
  15. Најмлађи храм у Ваљеву, Храм Светог Нектарија на ушћу реке Градац у Колубару, био је место нарочите свечаности првог божићног јутра. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање ваљевског свештенства и дивно појање Дечјег црквеног хора „Хаџи Рувим“, под управом Вање Урошевић. Хора, који ће уз благослов Владике Милутина, од данас стварати при саборном Храму Васкрсења Христовог и Храму Светог Нектарија, што је међ’бројним верницима изазвало одушевљење. Радосним поздравом „Христос се роди – ваистину се роди“ сведочимо сви заједно да се Христос заиста родио. То је предиван поздрав, који је Црква установила, а све што је она установила прелепо је за сваког човека, породицу, народ… Свети Владика Николај нас учи да рећи „добар дан“, не значи много. Јер, дан неком може бити добар, а неком не. Поздрав „помаже Бог – Бог ти помогао“ је најлепши поздрав, а за Божић, како нам Црква говори, поздрављамо се са „Христос се роди – ваистину се роди“, беседио је Епископ Милутин. Када то кажемо, ми осетимо да припадамо космосу, да нисмо сами на овоме свету и сведочимо да је Господ Христос рођен. У Светом писму је записано да је Бог тако заволео свет да је и Сина Свог јединородног дао да сваки који поверује у Њега има живот вечни. Зато, браћо и сестре, не бојите се греха. Исповедајмо се, ако сагрешимо, јер ако верујемо у Христа, довољно је да уђемо у живот вечни. Каква радост! То никад нико није рекао, ниједан државник, нити фараон, нити владар света… Ми ћемо умрети на овом свету, али чекамо свеопште васкрсење, када ће нас Господ васкрснути са душом и телом. Зато је и дошао – да уништи грех и да нам прокрчи пут ка Царству небеском и ето огромне радости – део је божићног слова Владике Милутина. Нема веће тајне од тога да је Бог постао човек. Нема чудесније тајне да друго лице Свете Тројице постане човек. Не по вољи мужа, већ по вољи Духа Светога и најсветије Марије Дјеве. „Не питај како, никад нећеш моћи да досегнеш ту тајну“, говори Свети Отац Јустин. Та тајна је надразумна, превазилази моћи нашег разума. Бог постаје човек и отвара историју новог света, нове ере, доноси вечни живот и Свету Цркву, поучавао је Владика Милутин. Он је посебно указао на значај Свете Литургије, кроз коју је Господ са нама. Радујмо се што смо данас овде, у овом лепом храму. Научимо се да благодаримо Господу за све, како је говорио Свети Владика Николај. Подсетивши на речи Светог апостола Павла да је љубав „свеза савршенства“, ваљевски архијереј указао је на то да у сваком човеку треба да видимо икону Христову и да му у складу са тим прилазимо.Никако да замерамо, нити мрзимо, јер тако не можемо ући у Царство небеско. На крају литургијског сабрања, верницима је дељена Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве, као и нови, божићни број часописа „Покровски благовесник“, којег издаје Храм Покрова Пресвете Богородице. Извор: Епархија ваљевска
  16. У оквиру тродневне посете Ваљеву, Његова екселенција изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Белорусије у Србији Валериј Бриљов и његови саветници Јулија Иљина и Михаил Кажуро, заједно са делегацијом града Молодечно у чијем саставу су били Алексеј Ромањук, заменик председника Извршног одбора округа Молодечно и шеф Одељења за пољопривреду и прехрамбене производе, Олга Тиханович, начелник Одељења за физичку културу, спорт и туризам, и Игор Грибовски, директор Агропројектне агенције „Лебедово Агрофирм“, боравили су на пријему код Епископа ваљевског г. Милутина у епархијском дому Епархије ваљевске. У пратњи високих гостију из братске нам православне Белорусије били су заменик градоначелника Ваљева др Зоран Живковић, одборник у Скупштини града Милош Ковачевић и представница за односе са јавношћу кабинета градоначелника Александра Томић. Срдачан сусрет протекао је у разговору о разним тема везаним за живот двају народа, сличних корена и језика, који годинама уназад негују добре односе. Посебна пажња посвећена је светињама Косова и Метохије и њиховом значају за Србију, православни свет уопште. Будући да се ближи почетак Божићног поста, било је речи и о овој хришћанској пракси и њеном значају за духовно и телесно здравље човека, као и о популарним домаћим производима из Србије и лепоти различитих стилова градње. Као архитекта по струци, белоруски амбасадор ту област посебно познаје. Наравно, није изостало међусобно даривање. Владика Милутин поклонио је гостима из Белорусије „Завештање Стефана Немање“, календаре и књиге, а они су узвратили ручно рађеним народним венцем од сламе и књигом о њиховом родном крају. По завршетку пријема, гости из Белорусије поклонили су се саборном Храму Васкрсења Христовог и Храму Светог Нектарија Егинског. Наредног дана, на празник Сабора Светог архангела Михаила, планирана је посета манастирима Ћелије, Лелић и Јовања. Амбасадор Валериј Бриљов позвао је српски народ да долази у посету Белорусији, јер се много тога лепог у њој може видети. Извор: Епархија ваљевска
  17. Владика Будмљанско – никшићки Јоаникије, заједно са владиком Полошко – кумановским – Охридске архиепископије, Јоакимом био је гост епископа Рашко – призренског на ктиторској слави манастира Грачаница, поводом празника Светог краља Милутина. У пригодној беседи, после свечане литургије, владика Јоаникије је рекао да за Косово и Метохију није везан само народ православни српски који живи на Косову и Метохији, него и цео српски народ, као и остали православни народи који Косово и Метохију поштују као свету земљу и сав културни свет зна шта представља Косово и Метохија и за православне Србе и за светску културну баштину. Беседу владике Будимљанско – никшићког Јоаникија пеносимо у целости: …Овај свијет да није духовности, да није светости, да није културе, претворио би се у пакао, претворио би се у грабеж и отимање, а тога видимо свуда има. И цио свијет је у некој напетости, нарочито последњих тридесетак година, у скукобима или стално на ивици сукоба. Ми желимо мир и треба да се молимо Богу за мир, али наравно треба и да брнимо своју кућу и своје светиње, јер ни један народ неће своје корене и своје светиње препустити тако лако другима. Ми, наравно, не тражимо ничије туђе, нити желимо да отимамо, томе су нас учили наши свети преци. Туђе да поштујемо и друге народе да поштујемо и колико до нас стоји, да чинимо све да живимо у миру и у љубави са њима, а ако неко хоће да разори наш дом и наше светиње дужни смо да се бранимо. Данас славимо једнога од највећег из рода нашег, највећег ктитора. Свети Симеон Немања, познат је као велики ктитор, али је ипак Милутин, у бољим временима, имајући јачу и већу државу, подигао je много већи број светиња ти Србине, угледај се на свог светога претка, претка светога Немање у свему, а прије свега по побожности. У његово вријеме, док је он владао почела је да се шири Унијуа. Било је оних који су говорили да само требамо да признамо папу за поглавара, па ћемо све проблеме овога свијета решити. Као што наиђе нека пошаст, па вас потом убеђују: само направи тај потез и све ћеш проблеме у животу ријешити! Имамо тога и данас. А шта бива после тога? Бива само још горе и ко је тај који се супротставио византијском цару Михаилу Палеологу, који је ширио такву причу. Замислите, велики цар моћне Византије, просуо је био такву причу. Ко му се супроставио, ко није дозволио да та лажн прича захвати његов народ? То је управо Краљ Милутин, који је ратовао са царем Михаилом и побеђивао и потискивао и потискивао га и није само заслужан што Унија није доспела у Србију, него је спречио да се прошири и на Балкан. Стога ни Грчци нијесу прихватили ту Унију и одмах су је одбацили после смрти цара Миахила. Он је бранио свој народ и вјером јачао своју државу. Био је краљ истинске побожности и истинских врлина, један он највећжих наших краљева и најзнаменитијих личности. Да није ништа друго урадио него што је подигао ову светињу Грачаницу, па би било доста, а он је подигао многе светиње и у Србији, у његовој држави, а то значи и у данашњој Македонији и по Грчкој и по Светој Гори Атонској, и по Софији, па од Цариграда и до Јерусалима, где и данас имамо очуван манастир Светих Архангела, непосредно до храма Васкрења Христовога, који је подигао краљ Милутин. Велике задужбине и велико завештање, колко су нам наши преци оставили, а и ми смо дужни нешто градити, али најважније је да сачувамо оно и да украсимо и унапредимо оно што су нам они оставили. И ево хвала Богу, ово је живот, живује пуним током, пуним снагом. Ево данас дјеца из школе Краља Милутина, има их хвала Богу и биће их хиљаду, велики број од њих се данас овде причестио. Више негу у дргуим крајевима, више него у великим градовима. Овде смо данас имали и обнављање сесринства, три монахиња се замонашиле, рукоположење новог свештеника и пуно народа из разних крајева је дошло данас у Грачаницу, да узме удела у овом великом слављу и да се сетимо заслуга светога краља Милутина. Захваљујемо се владики Теодосију што нас је позвао, ево и наш владика Јааким из Македоније, његовој цркви нимало није лако, надамо се у Бога да ће убрзо доћи до мира и да ћемо и ми имати прилике да идему у Македонију лијепу и да служимо у светињама. Не само онима које је подигао Краљ Милутин, има их доста по Македонији, него што су подигли и други народи, Грци и Бугару, да будемо једно заједно, немамо разлога дубље гледано да то не превазиђемо ако смо људи и ако хоћемо као људи, како је говорио наш свети Патријарх Павле. Поред толико блискости ми смо нажалост дозволили да се појави тај раскол, надамо се да ћемо то превазићи. Нећемо помињати ко је крив а ко је прав. Кад Браћа хоће да се помире они то лако превазиђу и праштају за све. И да се молим и за то браћо и сестре и да се молимо, јер смо дужни за цио свијет да се молимо и за свој народ и за светиње и да се зацари мир у целом свијету. Много се крви пролива и нажалост, видимо да многи раде на томе да се народи што више завађају и да се што више крви пролива, а пролва се крв највише недужног народа. И зато треба да се Богу молимо и да гледамо да у миру и љубави са свима живимо, колко то до нас стоји. Свима срећна слава и нака вас Бог благослови, овој свијетој обитељи нека да напретка и цијелој Епархији рашко – призренској, нека Бог укрепи нашег Владику Теодосија његово свештенство и народ. Извор: Телевизија Храм
  18. Обележавање стогодишњице завршетка Великог рата у Епархији ваљевској настављено је у селу Кадина Лука, на брду Грађеник, на темељима храма спомен – костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији. Парастос свим жртвама највећег дотадашњег оружаног сукоба у историји служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. По завршетку помена, ученици Основне школе „Сава Керковић“ из Љига приредили су културно – уметнички програм, тематски везан за велики јубилеј. Епископ Милутин овом приликом обнародовао је да ће убудуће ово свето место бити домаћин централне прославе Видовдана на нивоу Епархије ваљевске. „Црква на гробљу је застава победе“, говорио је богомудри Владика Николај Велимировић. Ми данас подижемо храм у част наших предака, да сведочи да они нису изгинули узалуд, већ за вечни живот, Царство Божје у коме нема ни рата ни туге, део је емотивно снажне проповеди Епископа ваљевског Г. Милутина приликом молитвеног помена храбрим солдатима и надалеко славним војсковођама који су у данима Колубарске битке положили животе на брду Грађеник (атар села Кадина Лука). Брду, које је према записима хроничара Првог светског рата представљало један од најважнијих положаја српске војске у време Колубарске битке, када је извојевана славна победа над, у погледу наоружања и људства, супериорнијом аустроугарском армијом. „Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве последице по средишне положаје армије“, речи су Војводе Живојина Мишића упућене команданту Дринске дивизије, пуковнику Крсти Смиљанићу. И одбрањен је. Срцем неустрашивих домаћина Кадина Луке и околних места, који су за своје породице, отаџбину и веру православну са радошћу животе даривали. Баш како су вековима Срби чинили, бранећи своје, никако туђе нападајући… У Великом рату Србија је дала много живота за слободу. Стратегије њених војсковођа и данас су предмет проучавања у војноисторијској литератури широм света, а њени војници овенчани су највећом славом. Храм Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, у чијој ће крипти почивати кости ратника, наш је покушај да им се одужимо и за помоћ при његовој градњи морамо на многа врата покуцати. Замолио бих данашње државнике да дођу и осете ово свето место, да се ускоро заједно потрудимо и бар крст овде подигнемо… Наши преци нас благосиљају, гледају у нас да подигнемо храм где су они изгинули. Јер, само се у храму проповеда васкрсење и вечност. На улици и у кафанама тога нема. Чак се и у домовима све мање прича о о славним војницима и војсковођама, који су гинули за отаџбину, веру и породицу своју – беседио је Епископ Милутин. Хероји чије су кости на овом светом парчету земље завредили су вечну славу у царству Божјем, заједно са Милошем Обилићем, Карађорђем и свим светим вођама и бранитељима отаџбине. На нама је да овде подигнемо храм, који ће у векове блистати,и тиме покажемо да смо достојна деца својих предака, поручио је Владика Милутин. Подсћања ради, темељи спомен – храма у Кадиној Луци освећени су 2009. године. Градња ове богомоље отпочела је на иницијативу Грађевинског одбора Црквене општине Славковица, предвођеног Младеном Драшкићем из Кадине Луке. Земљиште за храм поклонио је Божидар Васиљевић, а пројекат чувени српски архитекта др Предраг Ристић са сином Савом. Такође, поред спомен – храма Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, планирана је и градња руске цркве, која ће бити посвећена Светим царским мученицима Николају Романову и његовој породици, од чије се страдалне кончине ове 2018. такође навршио један век, а чија је улога у спасавању српског народа у Великом рату била огромна. У част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, Епархија ваљевска штампала разне брошуре, које ће ускоро бити дариване и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, духовни син Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, заједно са нашим народом на Петом континенту молитвено је прославио овај важан догађај за српску и светску историју. Извор: Епархија ваљевска
  19. Обележавање стогодишњице завршетка Великог рата у Епархији ваљевској настављено је у селу Кадина Лука, на брду Грађеник, на темељима храма спомен – костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији. Парастос свим жртвама највећег дотадашњег оружаног сукоба у историји служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. По завршетку помена, ученици Основне школе „Сава Керковић“ из Љига приредили су културно – уметнички програм, тематски везан за велики јубилеј. Епископ Милутин овом приликом обнародовао је да ће убудуће ово свето место бити домаћин централне прославе Видовдана на нивоу Епархије ваљевске. „Црква на гробљу је застава победе“, говорио је богомудри Владика Николај Велимировић. Ми данас подижемо храм у част наших предака, да сведочи да они нису изгинули узалуд, већ за вечни живот, Царство Божје у коме нема ни рата ни туге, део је емотивно снажне проповеди Епископа ваљевског Г. Милутина приликом молитвеног помена храбрим солдатима и надалеко славним војсковођама који су у данима Колубарске битке положили животе на брду Грађеник (атар села Кадина Лука). Брду, које је према записима хроничара Првог светског рата представљало један од најважнијих положаја српске војске у време Колубарске битке, када је извојевана славна победа над, у погледу наоружања и људства, супериорнијом аустроугарском армијом. „Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве последице по средишне положаје армије“, речи су Војводе Живојина Мишића упућене команданту Дринске дивизије, пуковнику Крсти Смиљанићу. И одбрањен је. Срцем неустрашивих домаћина Кадина Луке и околних места, који су за своје породице, отаџбину и веру православну са радошћу животе даривали. Баш како су вековима Срби чинили, бранећи своје, никако туђе нападајући… У Великом рату Србија је дала много живота за слободу. Стратегије њених војсковођа и данас су предмет проучавања у војноисторијској литератури широм света, а њени војници овенчани су највећом славом. Храм Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, у чијој ће крипти почивати кости ратника, наш је покушај да им се одужимо и за помоћ при његовој градњи морамо на многа врата покуцати. Замолио бих данашње државнике да дођу и осете ово свето место, да се ускоро заједно потрудимо и бар крст овде подигнемо… Наши преци нас благосиљају, гледају у нас да подигнемо храм где су они изгинули. Јер, само се у храму проповеда васкрсење и вечност. На улици и у кафанама тога нема. Чак се и у домовима све мање прича о о славним војницима и војсковођама, који су гинули за отаџбину, веру и породицу своју – беседио је Епископ Милутин. Хероји чије су кости на овом светом парчету земље завредили су вечну славу у царству Божјем, заједно са Милошем Обилићем, Карађорђем и свим светим вођама и бранитељима отаџбине. На нама је да овде подигнемо храм, који ће у векове блистати,и тиме покажемо да смо достојна деца својих предака, поручио је Владика Милутин. Подсћања ради, темељи спомен – храма у Кадиној Луци освећени су 2009. године. Градња ове богомоље отпочела је на иницијативу Грађевинског одбора Црквене општине Славковица, предвођеног Младеном Драшкићем из Кадине Луке. Земљиште за храм поклонио је Божидар Васиљевић, а пројекат чувени српски архитекта др Предраг Ристић са сином Савом. Такође, поред спомен – храма Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, планирана је и градња руске цркве, која ће бити посвећена Светим царским мученицима Николају Романову и његовој породици, од чије се страдалне кончине ове 2018. такође навршио један век, а чија је улога у спасавању српског народа у Великом рату била огромна. У част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, Епархија ваљевска штампала разне брошуре, које ће ускоро бити дариване и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, духовни син Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, заједно са нашим народом на Петом континенту молитвено је прославио овај важан догађај за српску и светску историју. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  20. Иако географски удаљени, једни према другима осећају блискост и радост је узајамна када се сусрети догоде, речено је поред осталог приликом пријема којег је Епископ ваљевски Г. Милутин у Епархијском дому приредио за Изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Белорусије у Србији и на нерезиденцијалној основи у Црној Гори и Северној Македонији г. Валерија Бриљова, његовог саветника Михаила Кажура и академика Ивана Чароту, једног од највећих србиста у свету, оснивача Катедре за славистику Филолошког факултета у Минску и преводиоца, захваљујући коме су дела Светог Владике Николаја постала доступна руском и белоруском народу на њиховим матерњима језицима. Професор Иван Чарота превео је и објавио осам књига Лелићког Златоуста, за које у двема братским земљама влада велико интересовање и до сада су имале више издања. Стога, боравак у завичају новопросијавших светитеља за њега представља посебну радост. Наравно, као и за амбасадора Валерија Бриљова и саветника му Михаила Кажура. Након боравка у Епархијском дому, гости из Белорусије посетили су Храм Светог Нектарија Егинског и Храм Васкрсења Христовог. Извор: Епархија ваљевска
  21. Србија и Белорусија традиционално су пријатељске земље. Њихови народи говоре сличним језиком, већином су словенског порекла и припадају вери православној. Иако географски удаљени, једни према другима осећају блискост и радост је узајамна када се сусрети догоде, речено је поред осталог приликом пријема којег је Епископ ваљевски Г. Милутин у Епархијском дому приредио за Изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Белорусије у Србији и на нерезиденцијалној основи у Црној Гори и Северној Македонији г. Валерија Бриљова, његовог саветника Михаила Кажура и академика Ивана Чароту, једног од највећих србиста у свету, оснивача Катедре за славистику Филолошког факултета у Минску и преводиоца, захваљујући коме су дела Светог Владике Николаја постала доступна руском и белоруском народу на њиховим матерњима језицима. Професор Иван Чарота превео је и објавио осам књига Лелићког Златоуста, за које у двема братским земљама влада велико интересовање и до сада су имале више издања. Стога, боравак у завичају новопросијавших светитеља за њега представља посебну радост. Наравно, као и за амбасадора Валерија Бриљова и саветника му Михаила Кажура. Након боравка у Епархијском дому, гости из Белорусије посетили су Храм Светог Нектарија Егинског и Храм Васкрсења Христовог. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  22. Дијецеза на чијем је челу Архиепископ Јосиф простире се на великој територији. Има 300 храмова, које опслужује 500 свештеника, а њоме управља шест епископа. Парохије су прилично удаљене једна од друге. Када је реч о духовном животу у Америци, потешкоће и проблеми наликују овдашњим. Највећи проблем представља секуларизам, а с њим нужно скопчан убрзан темпо живота и константан недостатак времена, чак и код најмлађих, рекао је Архиепископ Јосиф, упознајући Владику Милутина са друштвеним околностима у којима се обавља мисионарска активност антиохијских пастира у Америци. С тим у вези, најавио је он, ускоро ће организовати седмодневни семинар за своје свештенство, који за циљ има да дефинише њихове личности као свештеника, монаха, административаца и супружника, као и њихов делокруг у савременом друштву. Говорећи о приликама у Ваљевској епархији, Епископ Милутин истакао је да је народ овде изразито побожан и привржен Цркви. У прилог томе, поред осталог, говори и најмасовнији одзив ученика за верску наставу који Ваљевска епархија има међу епархијама Српске Православне Цркве од повратка веронауке у српски образовни систем. Такође, у разговору су поменуте и светиње на Косову и Метохији и њихов значај за српску државу и Цркву. Благодарећи Архиепископу Јосифу на посети, Владика Милутин је истакао да се на његовом и лицима свих људи који са њим дошли види љубав према Христу и Цркви Његовој и да му је била велика част да их угости. У знак љубави према верном народу богомчуване Антиохијске Архиепископије у Северној Америци, Владика Милутин даривао је делић моштију Светог Владике Николаја, великог сина српског народа, мученика који је лице Божје видео у данима тамновања у злогласном нацистичком логору Дахауу. Изазивши радост и благодарје на дару и гостопримству, Архиепископ Јосиф је позвао Епископа Милутина да посети његову епископију и тако наставе градњу моста који повезује наше народе. Такође, најавио је Архиепископ Јосиф, завичајце Владике Николаја, кога верници Антиохијске Цркве веома поштују, дариваће честицама моштију Светог Рафаила Бруклинског, првог антиохијског епископа у Северној Америци. По пријему у Епархијском двору, Архиепископ Јосиф и његови сарадници посетили су Храм Васкрсења Христовог и Храм Светог Нектарија Егинског. Претходног дана, они су се поклонили манастиру Лелић и моштима Светог Владике Николаја. Боравак у Србији наставиће поклоњењем светињама. Извор: Српска Православна Црква
  23. Велика је радост и свеколика духовна корист када се архијереји помесних Цркава сусретну и у срдачном разговору размотре актуелне теме за живот православних хришћана на различитим географским просторима, истакнуто је приликом пријема Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Њујорка и Митрополита Северне Америке Антиохијске Патријаршије Г. Јосифа и његових сарадника, којег је на празник Светог Кирила Александријског, 22/9. јуна 2018. године, приредио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин у Епархијском дому Епархије ваљевске. Дијецеза на чијем је челу Архиепископ Јосиф простире се на великој територији. Има 300 храмова, које опслужује 500 свештеника, а њоме управља шест епископа. Парохије су прилично удаљене једна од друге. Када је реч о духовном животу у Америци, потешкоће и проблеми наликују овдашњим. Највећи проблем представља секуларизам, а с њим нужно скопчан убрзан темпо живота и константан недостатак времена, чак и код најмлађих, рекао је Архиепископ Јосиф, упознајући Владику Милутина са друштвеним околностима у којима се обавља мисионарска активност антиохијских пастира у Америци. С тим у вези, најавио је он, ускоро ће организовати седмодневни семинар за своје свештенство, који за циљ има да дефинише њихове личности као свештеника, монаха, административаца и супружника, као и њихов делокруг у савременом друштву. Говорећи о приликама у Ваљевској епархији, Епископ Милутин истакао је да је народ овде изразито побожан и привржен Цркви. У прилог томе, поред осталог, говори и најмасовнији одзив ученика за верску наставу који Ваљевска епархија има међу епархијама Српске Православне Цркве од повратка веронауке у српски образовни систем. Такође, у разговору су поменуте и светиње на Косову и Метохији и њихов значај за српску државу и Цркву. Благодарећи Архиепископу Јосифу на посети, Владика Милутин је истакао да се на његовом и лицима свих људи који са њим дошли види љубав према Христу и Цркви Његовој и да му је била велика част да их угости. У знак љубави према верном народу богомчуване Антиохијске Архиепископије у Северној Америци, Владика Милутин даривао је делић моштију Светог Владике Николаја, великог сина српског народа, мученика који је лице Божје видео у данима тамновања у злогласном нацистичком логору Дахауу. Изазивши радост и благодарје на дару и гостопримству, Архиепископ Јосиф је позвао Епископа Милутина да посети његову епископију и тако наставе градњу моста који повезује наше народе. Такође, најавио је Архиепископ Јосиф, завичајце Владике Николаја, кога верници Антиохијске Цркве веома поштују, дариваће честицама моштију Светог Рафаила Бруклинског, првог антиохијског епископа у Северној Америци. По пријему у Епархијском двору, Архиепископ Јосиф и његови сарадници посетили су Храм Васкрсења Христовог и Храм Светог Нектарија Егинског. Претходног дана, они су се поклонили манастиру Лелић и моштима Светог Владике Николаја. Боравак у Србији наставиће поклоњењем светињама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  24. Након дочека моштију на београдском аеродрому, Преосвећени Владика Милутин је донео свете мошти у Епископску резиденцију у Ваљеву, где су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић, протојереј Ненад Марковић и јереј Игор Илић отпојали тропар Светом Нектарију на српском и грчком језику. У параклису Светог Јована Крститеља у Епископској резиденцији је одслужен Молебан за здравље српског народа, јер Светог Нектарија у помоћ највише позивају они који су оболели од малигних обољења. Епископ Милутин у изјави за радио „Источник“ Епархије ваљевске, не кријући срећу због доласка моштију, рекао је да је скоро три године разматрао како Светог Нектарија да доведе међу Србе и додао да је "право је Божје чудо да је манастир Светог Нектарија Егинског на Егини дозволио да се изнесе део моштију Светог Нектарија, јер светиња не даје мошти већ неко време". Извор: Радио Слово љубве

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...