Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'милутин'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 25 results

  1. У Недељи митара и фарисеја, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију у храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свештеног братства ваљевског Саборног храма. -Ова недеља прва је у припремним недељама за Часни васкршњи пост. Јеванђељска прича о митару и фарисеју говори нам о смирењу као темељу покајања и свих добрих дела, а са друге стране гордости као извору греха, који човека удаљава од Бога и људи. У причи видимо два човека који се моле у храму - покајаног цариника који моли за милост Божју и хвалисавог фарисеја који набраја добра која је учинио. На свима нама је да се над овом причом замислимо и запитамо да ли се и сами молимо Господу како то чини фарисеј. Ако тако чинимо, не можемо очекивати да нам се испуне молитве. Јер, Бог не воли гордост, нити презирање ближњих, указао је у литургијској проповеди протојереј Горан Анђелић. -Нисмо ми људи одређени да судимо ближњима, него да им помогнемо. То је наша света дужност која проистиче из Божјег закона, којег нам је Бог Отац открио преко Сина свог, Господа нашег Исуса Христа. Иако је фарисеј из данашње приче постио редовно и десетину зараде давао у добротворне сврхе, све то пада у водом услед његове гордости и уверености да је изнад других људи. Наспарам њега стоји цариник који искрено моли Господа за милост и опроштај. Да му помогне да промени свој живот, јер је спознао да су сва материјална богатства пролазна и ништавна. Само кротост и смиреност може човека увести у Царство Божје и живот вечни. Господ Христос је личним примером показао да воли кротке и смерне, истакао је протојереј Горан Анђелић. На светој Литургији велики број верника, превасходно деце, примио је свету тајну причешћа. Извор: Српска Православна Црква
  2. Најмлађи храм у Ваљеву, Храм Светог Нектарија на ушћу реке Градац у Колубару, био је место нарочите свечаности првог божићног јутра. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање ваљевског свештенства и дивно појање Дечјег црквеног хора „Хаџи Рувим“, под управом Вање Урошевић. Хора, који ће уз благослов Владике Милутина, од данас стварати при саборном Храму Васкрсења Христовог и Храму Светог Нектарија, што је међ’бројним верницима изазвало одушевљење. Радосним поздравом „Христос се роди – ваистину се роди“ сведочимо сви заједно да се Христос заиста родио. То је предиван поздрав, који је Црква установила, а све што је она установила прелепо је за сваког човека, породицу, народ… Свети Владика Николај нас учи да рећи „добар дан“, не значи много. Јер, дан неком може бити добар, а неком не. Поздрав „помаже Бог – Бог ти помогао“ је најлепши поздрав, а за Божић, како нам Црква говори, поздрављамо се са „Христос се роди – ваистину се роди“, беседио је Епископ Милутин. Када то кажемо, ми осетимо да припадамо космосу, да нисмо сами на овоме свету и сведочимо да је Господ Христос рођен. У Светом писму је записано да је Бог тако заволео свет да је и Сина Свог јединородног дао да сваки који поверује у Њега има живот вечни. Зато, браћо и сестре, не бојите се греха. Исповедајмо се, ако сагрешимо, јер ако верујемо у Христа, довољно је да уђемо у живот вечни. Каква радост! То никад нико није рекао, ниједан државник, нити фараон, нити владар света… Ми ћемо умрети на овом свету, али чекамо свеопште васкрсење, када ће нас Господ васкрснути са душом и телом. Зато је и дошао – да уништи грех и да нам прокрчи пут ка Царству небеском и ето огромне радости – део је божићног слова Владике Милутина. Нема веће тајне од тога да је Бог постао човек. Нема чудесније тајне да друго лице Свете Тројице постане човек. Не по вољи мужа, већ по вољи Духа Светога и најсветије Марије Дјеве. „Не питај како, никад нећеш моћи да досегнеш ту тајну“, говори Свети Отац Јустин. Та тајна је надразумна, превазилази моћи нашег разума. Бог постаје човек и отвара историју новог света, нове ере, доноси вечни живот и Свету Цркву, поучавао је Владика Милутин. Он је посебно указао на значај Свете Литургије, кроз коју је Господ са нама. Радујмо се што смо данас овде, у овом лепом храму. Научимо се да благодаримо Господу за све, како је говорио Свети Владика Николај. Подсетивши на речи Светог апостола Павла да је љубав „свеза савршенства“, ваљевски архијереј указао је на то да у сваком човеку треба да видимо икону Христову и да му у складу са тим прилазимо.Никако да замерамо, нити мрзимо, јер тако не можемо ући у Царство небеско. На крају литургијског сабрања, верницима је дељена Божићна посланица Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и свих архијереја Српске Православне Цркве, као и нови, божићни број часописа „Покровски благовесник“, којег издаје Храм Покрова Пресвете Богородице. Извор: Епархија ваљевска
  3. У оквиру тродневне посете Ваљеву, Његова екселенција изванредни и опуномоћени амбасадор Републике Белорусије у Србији Валериј Бриљов и његови саветници Јулија Иљина и Михаил Кажуро, заједно са делегацијом града Молодечно у чијем саставу су били Алексеј Ромањук, заменик председника Извршног одбора округа Молодечно и шеф Одељења за пољопривреду и прехрамбене производе, Олга Тиханович, начелник Одељења за физичку културу, спорт и туризам, и Игор Грибовски, директор Агропројектне агенције „Лебедово Агрофирм“, боравили су на пријему код Епископа ваљевског г. Милутина у епархијском дому Епархије ваљевске. У пратњи високих гостију из братске нам православне Белорусије били су заменик градоначелника Ваљева др Зоран Живковић, одборник у Скупштини града Милош Ковачевић и представница за односе са јавношћу кабинета градоначелника Александра Томић. Срдачан сусрет протекао је у разговору о разним тема везаним за живот двају народа, сличних корена и језика, који годинама уназад негују добре односе. Посебна пажња посвећена је светињама Косова и Метохије и њиховом значају за Србију, православни свет уопште. Будући да се ближи почетак Божићног поста, било је речи и о овој хришћанској пракси и њеном значају за духовно и телесно здравље човека, као и о популарним домаћим производима из Србије и лепоти различитих стилова градње. Као архитекта по струци, белоруски амбасадор ту област посебно познаје. Наравно, није изостало међусобно даривање. Владика Милутин поклонио је гостима из Белорусије „Завештање Стефана Немање“, календаре и књиге, а они су узвратили ручно рађеним народним венцем од сламе и књигом о њиховом родном крају. По завршетку пријема, гости из Белорусије поклонили су се саборном Храму Васкрсења Христовог и Храму Светог Нектарија Егинског. Наредног дана, на празник Сабора Светог архангела Михаила, планирана је посета манастирима Ћелије, Лелић и Јовања. Амбасадор Валериј Бриљов позвао је српски народ да долази у посету Белорусији, јер се много тога лепог у њој може видети. Извор: Епархија ваљевска
  4. Владика Будмљанско – никшићки Јоаникије, заједно са владиком Полошко – кумановским – Охридске архиепископије, Јоакимом био је гост епископа Рашко – призренског на ктиторској слави манастира Грачаница, поводом празника Светог краља Милутина. У пригодној беседи, после свечане литургије, владика Јоаникије је рекао да за Косово и Метохију није везан само народ православни српски који живи на Косову и Метохији, него и цео српски народ, као и остали православни народи који Косово и Метохију поштују као свету земљу и сав културни свет зна шта представља Косово и Метохија и за православне Србе и за светску културну баштину. Беседу владике Будимљанско – никшићког Јоаникија пеносимо у целости: …Овај свијет да није духовности, да није светости, да није културе, претворио би се у пакао, претворио би се у грабеж и отимање, а тога видимо свуда има. И цио свијет је у некој напетости, нарочито последњих тридесетак година, у скукобима или стално на ивици сукоба. Ми желимо мир и треба да се молимо Богу за мир, али наравно треба и да брнимо своју кућу и своје светиње, јер ни један народ неће своје корене и своје светиње препустити тако лако другима. Ми, наравно, не тражимо ничије туђе, нити желимо да отимамо, томе су нас учили наши свети преци. Туђе да поштујемо и друге народе да поштујемо и колико до нас стоји, да чинимо све да живимо у миру и у љубави са њима, а ако неко хоће да разори наш дом и наше светиње дужни смо да се бранимо. Данас славимо једнога од највећег из рода нашег, највећег ктитора. Свети Симеон Немања, познат је као велики ктитор, али је ипак Милутин, у бољим временима, имајући јачу и већу државу, подигао je много већи број светиња ти Србине, угледај се на свог светога претка, претка светога Немање у свему, а прије свега по побожности. У његово вријеме, док је он владао почела је да се шири Унијуа. Било је оних који су говорили да само требамо да признамо папу за поглавара, па ћемо све проблеме овога свијета решити. Као што наиђе нека пошаст, па вас потом убеђују: само направи тај потез и све ћеш проблеме у животу ријешити! Имамо тога и данас. А шта бива после тога? Бива само још горе и ко је тај који се супротставио византијском цару Михаилу Палеологу, који је ширио такву причу. Замислите, велики цар моћне Византије, просуо је био такву причу. Ко му се супроставио, ко није дозволио да та лажн прича захвати његов народ? То је управо Краљ Милутин, који је ратовао са царем Михаилом и побеђивао и потискивао и потискивао га и није само заслужан што Унија није доспела у Србију, него је спречио да се прошири и на Балкан. Стога ни Грчци нијесу прихватили ту Унију и одмах су је одбацили после смрти цара Миахила. Он је бранио свој народ и вјером јачао своју државу. Био је краљ истинске побожности и истинских врлина, један он највећжих наших краљева и најзнаменитијих личности. Да није ништа друго урадио него што је подигао ову светињу Грачаницу, па би било доста, а он је подигао многе светиње и у Србији, у његовој држави, а то значи и у данашњој Македонији и по Грчкој и по Светој Гори Атонској, и по Софији, па од Цариграда и до Јерусалима, где и данас имамо очуван манастир Светих Архангела, непосредно до храма Васкрења Христовога, који је подигао краљ Милутин. Велике задужбине и велико завештање, колко су нам наши преци оставили, а и ми смо дужни нешто градити, али најважније је да сачувамо оно и да украсимо и унапредимо оно што су нам они оставили. И ево хвала Богу, ово је живот, живује пуним током, пуним снагом. Ево данас дјеца из школе Краља Милутина, има их хвала Богу и биће их хиљаду, велики број од њих се данас овде причестио. Више негу у дргуим крајевима, више него у великим градовима. Овде смо данас имали и обнављање сесринства, три монахиња се замонашиле, рукоположење новог свештеника и пуно народа из разних крајева је дошло данас у Грачаницу, да узме удела у овом великом слављу и да се сетимо заслуга светога краља Милутина. Захваљујемо се владики Теодосију што нас је позвао, ево и наш владика Јааким из Македоније, његовој цркви нимало није лако, надамо се у Бога да ће убрзо доћи до мира и да ћемо и ми имати прилике да идему у Македонију лијепу и да служимо у светињама. Не само онима које је подигао Краљ Милутин, има их доста по Македонији, него што су подигли и други народи, Грци и Бугару, да будемо једно заједно, немамо разлога дубље гледано да то не превазиђемо ако смо људи и ако хоћемо као људи, како је говорио наш свети Патријарх Павле. Поред толико блискости ми смо нажалост дозволили да се појави тај раскол, надамо се да ћемо то превазићи. Нећемо помињати ко је крив а ко је прав. Кад Браћа хоће да се помире они то лако превазиђу и праштају за све. И да се молим и за то браћо и сестре и да се молимо, јер смо дужни за цио свијет да се молимо и за свој народ и за светиње и да се зацари мир у целом свијету. Много се крви пролива и нажалост, видимо да многи раде на томе да се народи што више завађају и да се што више крви пролива, а пролва се крв највише недужног народа. И зато треба да се Богу молимо и да гледамо да у миру и љубави са свима живимо, колко то до нас стоји. Свима срећна слава и нака вас Бог благослови, овој свијетој обитељи нека да напретка и цијелој Епархији рашко – призренској, нека Бог укрепи нашег Владику Теодосија његово свештенство и народ. Извор: Телевизија Храм
  5. Обележавање стогодишњице завршетка Великог рата у Епархији ваљевској настављено је у селу Кадина Лука, на брду Грађеник, на темељима храма спомен – костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији. Парастос свим жртвама највећег дотадашњег оружаног сукоба у историји служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. По завршетку помена, ученици Основне школе „Сава Керковић“ из Љига приредили су културно – уметнички програм, тематски везан за велики јубилеј. Епископ Милутин овом приликом обнародовао је да ће убудуће ово свето место бити домаћин централне прославе Видовдана на нивоу Епархије ваљевске. „Црква на гробљу је застава победе“, говорио је богомудри Владика Николај Велимировић. Ми данас подижемо храм у част наших предака, да сведочи да они нису изгинули узалуд, већ за вечни живот, Царство Божје у коме нема ни рата ни туге, део је емотивно снажне проповеди Епископа ваљевског Г. Милутина приликом молитвеног помена храбрим солдатима и надалеко славним војсковођама који су у данима Колубарске битке положили животе на брду Грађеник (атар села Кадина Лука). Брду, које је према записима хроничара Првог светског рата представљало један од најважнијих положаја српске војске у време Колубарске битке, када је извојевана славна победа над, у погледу наоружања и људства, супериорнијом аустроугарском армијом. „Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве последице по средишне положаје армије“, речи су Војводе Живојина Мишића упућене команданту Дринске дивизије, пуковнику Крсти Смиљанићу. И одбрањен је. Срцем неустрашивих домаћина Кадина Луке и околних места, који су за своје породице, отаџбину и веру православну са радошћу животе даривали. Баш како су вековима Срби чинили, бранећи своје, никако туђе нападајући… У Великом рату Србија је дала много живота за слободу. Стратегије њених војсковођа и данас су предмет проучавања у војноисторијској литератури широм света, а њени војници овенчани су највећом славом. Храм Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, у чијој ће крипти почивати кости ратника, наш је покушај да им се одужимо и за помоћ при његовој градњи морамо на многа врата покуцати. Замолио бих данашње државнике да дођу и осете ово свето место, да се ускоро заједно потрудимо и бар крст овде подигнемо… Наши преци нас благосиљају, гледају у нас да подигнемо храм где су они изгинули. Јер, само се у храму проповеда васкрсење и вечност. На улици и у кафанама тога нема. Чак се и у домовима све мање прича о о славним војницима и војсковођама, који су гинули за отаџбину, веру и породицу своју – беседио је Епископ Милутин. Хероји чије су кости на овом светом парчету земље завредили су вечну славу у царству Божјем, заједно са Милошем Обилићем, Карађорђем и свим светим вођама и бранитељима отаџбине. На нама је да овде подигнемо храм, који ће у векове блистати,и тиме покажемо да смо достојна деца својих предака, поручио је Владика Милутин. Подсћања ради, темељи спомен – храма у Кадиној Луци освећени су 2009. године. Градња ове богомоље отпочела је на иницијативу Грађевинског одбора Црквене општине Славковица, предвођеног Младеном Драшкићем из Кадине Луке. Земљиште за храм поклонио је Божидар Васиљевић, а пројекат чувени српски архитекта др Предраг Ристић са сином Савом. Такође, поред спомен – храма Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, планирана је и градња руске цркве, која ће бити посвећена Светим царским мученицима Николају Романову и његовој породици, од чије се страдалне кончине ове 2018. такође навршио један век, а чија је улога у спасавању српског народа у Великом рату била огромна. У част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, Епархија ваљевска штампала разне брошуре, које ће ускоро бити дариване и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, духовни син Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, заједно са нашим народом на Петом континенту молитвено је прославио овај важан догађај за српску и светску историју. Извор: Епархија ваљевска
  6. Обележавање стогодишњице завршетка Великог рата у Епархији ваљевској настављено је у селу Кадина Лука, на брду Грађеник, на темељима храма спомен – костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији. Парастос свим жртвама највећег дотадашњег оружаног сукоба у историји служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. По завршетку помена, ученици Основне школе „Сава Керковић“ из Љига приредили су културно – уметнички програм, тематски везан за велики јубилеј. Епископ Милутин овом приликом обнародовао је да ће убудуће ово свето место бити домаћин централне прославе Видовдана на нивоу Епархије ваљевске. „Црква на гробљу је застава победе“, говорио је богомудри Владика Николај Велимировић. Ми данас подижемо храм у част наших предака, да сведочи да они нису изгинули узалуд, већ за вечни живот, Царство Божје у коме нема ни рата ни туге, део је емотивно снажне проповеди Епископа ваљевског Г. Милутина приликом молитвеног помена храбрим солдатима и надалеко славним војсковођама који су у данима Колубарске битке положили животе на брду Грађеник (атар села Кадина Лука). Брду, које је према записима хроничара Првог светског рата представљало један од најважнијих положаја српске војске у време Колубарске битке, када је извојевана славна победа над, у погледу наоружања и људства, супериорнијом аустроугарском армијом. „Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве последице по средишне положаје армије“, речи су Војводе Живојина Мишића упућене команданту Дринске дивизије, пуковнику Крсти Смиљанићу. И одбрањен је. Срцем неустрашивих домаћина Кадина Луке и околних места, који су за своје породице, отаџбину и веру православну са радошћу животе даривали. Баш како су вековима Срби чинили, бранећи своје, никако туђе нападајући… У Великом рату Србија је дала много живота за слободу. Стратегије њених војсковођа и данас су предмет проучавања у војноисторијској литератури широм света, а њени војници овенчани су највећом славом. Храм Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, у чијој ће крипти почивати кости ратника, наш је покушај да им се одужимо и за помоћ при његовој градњи морамо на многа врата покуцати. Замолио бих данашње државнике да дођу и осете ово свето место, да се ускоро заједно потрудимо и бар крст овде подигнемо… Наши преци нас благосиљају, гледају у нас да подигнемо храм где су они изгинули. Јер, само се у храму проповеда васкрсење и вечност. На улици и у кафанама тога нема. Чак се и у домовима све мање прича о о славним војницима и војсковођама, који су гинули за отаџбину, веру и породицу своју – беседио је Епископ Милутин. Хероји чије су кости на овом светом парчету земље завредили су вечну славу у царству Божјем, заједно са Милошем Обилићем, Карађорђем и свим светим вођама и бранитељима отаџбине. На нама је да овде подигнемо храм, који ће у векове блистати,и тиме покажемо да смо достојна деца својих предака, поручио је Владика Милутин. Подсћања ради, темељи спомен – храма у Кадиној Луци освећени су 2009. године. Градња ове богомоље отпочела је на иницијативу Грађевинског одбора Црквене општине Славковица, предвођеног Младеном Драшкићем из Кадине Луке. Земљиште за храм поклонио је Божидар Васиљевић, а пројекат чувени српски архитекта др Предраг Ристић са сином Савом. Такође, поред спомен – храма Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, планирана је и градња руске цркве, која ће бити посвећена Светим царским мученицима Николају Романову и његовој породици, од чије се страдалне кончине ове 2018. такође навршио један век, а чија је улога у спасавању српског народа у Великом рату била огромна. У част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, Епархија ваљевска штампала разне брошуре, које ће ускоро бити дариване и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, духовни син Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, заједно са нашим народом на Петом континенту молитвено је прославио овај важан догађај за српску и светску историју. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  7. Иако географски удаљени, једни према другима осећају блискост и радост је узајамна када се сусрети догоде, речено је поред осталог приликом пријема којег је Епископ ваљевски Г. Милутин у Епархијском дому приредио за Изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Белорусије у Србији и на нерезиденцијалној основи у Црној Гори и Северној Македонији г. Валерија Бриљова, његовог саветника Михаила Кажура и академика Ивана Чароту, једног од највећих србиста у свету, оснивача Катедре за славистику Филолошког факултета у Минску и преводиоца, захваљујући коме су дела Светог Владике Николаја постала доступна руском и белоруском народу на њиховим матерњима језицима. Професор Иван Чарота превео је и објавио осам књига Лелићког Златоуста, за које у двема братским земљама влада велико интересовање и до сада су имале више издања. Стога, боравак у завичају новопросијавших светитеља за њега представља посебну радост. Наравно, као и за амбасадора Валерија Бриљова и саветника му Михаила Кажура. Након боравка у Епархијском дому, гости из Белорусије посетили су Храм Светог Нектарија Егинског и Храм Васкрсења Христовог. Извор: Епархија ваљевска
  8. Србија и Белорусија традиционално су пријатељске земље. Њихови народи говоре сличним језиком, већином су словенског порекла и припадају вери православној. Иако географски удаљени, једни према другима осећају блискост и радост је узајамна када се сусрети догоде, речено је поред осталог приликом пријема којег је Епископ ваљевски Г. Милутин у Епархијском дому приредио за Изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Белорусије у Србији и на нерезиденцијалној основи у Црној Гори и Северној Македонији г. Валерија Бриљова, његовог саветника Михаила Кажура и академика Ивана Чароту, једног од највећих србиста у свету, оснивача Катедре за славистику Филолошког факултета у Минску и преводиоца, захваљујући коме су дела Светог Владике Николаја постала доступна руском и белоруском народу на њиховим матерњима језицима. Професор Иван Чарота превео је и објавио осам књига Лелићког Златоуста, за које у двема братским земљама влада велико интересовање и до сада су имале више издања. Стога, боравак у завичају новопросијавших светитеља за њега представља посебну радост. Наравно, као и за амбасадора Валерија Бриљова и саветника му Михаила Кажура. Након боравка у Епархијском дому, гости из Белорусије посетили су Храм Светог Нектарија Егинског и Храм Васкрсења Христовог. Извор: Епархија ваљевска View full Странице
  9. Дијецеза на чијем је челу Архиепископ Јосиф простире се на великој територији. Има 300 храмова, које опслужује 500 свештеника, а њоме управља шест епископа. Парохије су прилично удаљене једна од друге. Када је реч о духовном животу у Америци, потешкоће и проблеми наликују овдашњим. Највећи проблем представља секуларизам, а с њим нужно скопчан убрзан темпо живота и константан недостатак времена, чак и код најмлађих, рекао је Архиепископ Јосиф, упознајући Владику Милутина са друштвеним околностима у којима се обавља мисионарска активност антиохијских пастира у Америци. С тим у вези, најавио је он, ускоро ће организовати седмодневни семинар за своје свештенство, који за циљ има да дефинише њихове личности као свештеника, монаха, административаца и супружника, као и њихов делокруг у савременом друштву. Говорећи о приликама у Ваљевској епархији, Епископ Милутин истакао је да је народ овде изразито побожан и привржен Цркви. У прилог томе, поред осталог, говори и најмасовнији одзив ученика за верску наставу који Ваљевска епархија има међу епархијама Српске Православне Цркве од повратка веронауке у српски образовни систем. Такође, у разговору су поменуте и светиње на Косову и Метохији и њихов значај за српску државу и Цркву. Благодарећи Архиепископу Јосифу на посети, Владика Милутин је истакао да се на његовом и лицима свих људи који са њим дошли види љубав према Христу и Цркви Његовој и да му је била велика част да их угости. У знак љубави према верном народу богомчуване Антиохијске Архиепископије у Северној Америци, Владика Милутин даривао је делић моштију Светог Владике Николаја, великог сина српског народа, мученика који је лице Божје видео у данима тамновања у злогласном нацистичком логору Дахауу. Изазивши радост и благодарје на дару и гостопримству, Архиепископ Јосиф је позвао Епископа Милутина да посети његову епископију и тако наставе градњу моста који повезује наше народе. Такође, најавио је Архиепископ Јосиф, завичајце Владике Николаја, кога верници Антиохијске Цркве веома поштују, дариваће честицама моштију Светог Рафаила Бруклинског, првог антиохијског епископа у Северној Америци. По пријему у Епархијском двору, Архиепископ Јосиф и његови сарадници посетили су Храм Васкрсења Христовог и Храм Светог Нектарија Егинског. Претходног дана, они су се поклонили манастиру Лелић и моштима Светог Владике Николаја. Боравак у Србији наставиће поклоњењем светињама. Извор: Српска Православна Црква
  10. Велика је радост и свеколика духовна корист када се архијереји помесних Цркава сусретну и у срдачном разговору размотре актуелне теме за живот православних хришћана на различитим географским просторима, истакнуто је приликом пријема Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Њујорка и Митрополита Северне Америке Антиохијске Патријаршије Г. Јосифа и његових сарадника, којег је на празник Светог Кирила Александријског, 22/9. јуна 2018. године, приредио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин у Епархијском дому Епархије ваљевске. Дијецеза на чијем је челу Архиепископ Јосиф простире се на великој територији. Има 300 храмова, које опслужује 500 свештеника, а њоме управља шест епископа. Парохије су прилично удаљене једна од друге. Када је реч о духовном животу у Америци, потешкоће и проблеми наликују овдашњим. Највећи проблем представља секуларизам, а с њим нужно скопчан убрзан темпо живота и константан недостатак времена, чак и код најмлађих, рекао је Архиепископ Јосиф, упознајући Владику Милутина са друштвеним околностима у којима се обавља мисионарска активност антиохијских пастира у Америци. С тим у вези, најавио је он, ускоро ће организовати седмодневни семинар за своје свештенство, који за циљ има да дефинише њихове личности као свештеника, монаха, административаца и супружника, као и њихов делокруг у савременом друштву. Говорећи о приликама у Ваљевској епархији, Епископ Милутин истакао је да је народ овде изразито побожан и привржен Цркви. У прилог томе, поред осталог, говори и најмасовнији одзив ученика за верску наставу који Ваљевска епархија има међу епархијама Српске Православне Цркве од повратка веронауке у српски образовни систем. Такође, у разговору су поменуте и светиње на Косову и Метохији и њихов значај за српску државу и Цркву. Благодарећи Архиепископу Јосифу на посети, Владика Милутин је истакао да се на његовом и лицима свих људи који са њим дошли види љубав према Христу и Цркви Његовој и да му је била велика част да их угости. У знак љубави према верном народу богомчуване Антиохијске Архиепископије у Северној Америци, Владика Милутин даривао је делић моштију Светог Владике Николаја, великог сина српског народа, мученика који је лице Божје видео у данима тамновања у злогласном нацистичком логору Дахауу. Изазивши радост и благодарје на дару и гостопримству, Архиепископ Јосиф је позвао Епископа Милутина да посети његову епископију и тако наставе градњу моста који повезује наше народе. Такође, најавио је Архиепископ Јосиф, завичајце Владике Николаја, кога верници Антиохијске Цркве веома поштују, дариваће честицама моштију Светог Рафаила Бруклинског, првог антиохијског епископа у Северној Америци. По пријему у Епархијском двору, Архиепископ Јосиф и његови сарадници посетили су Храм Васкрсења Христовог и Храм Светог Нектарија Егинског. Претходног дана, они су се поклонили манастиру Лелић и моштима Светог Владике Николаја. Боравак у Србији наставиће поклоњењем светињама. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Након дочека моштију на београдском аеродрому, Преосвећени Владика Милутин је донео свете мошти у Епископску резиденцију у Ваљеву, где су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић, протојереј Ненад Марковић и јереј Игор Илић отпојали тропар Светом Нектарију на српском и грчком језику. У параклису Светог Јована Крститеља у Епископској резиденцији је одслужен Молебан за здравље српског народа, јер Светог Нектарија у помоћ највише позивају они који су оболели од малигних обољења. Епископ Милутин у изјави за радио „Источник“ Епархије ваљевске, не кријући срећу због доласка моштију, рекао је да је скоро три године разматрао како Светог Нектарија да доведе међу Србе и додао да је "право је Божје чудо да је манастир Светог Нектарија Егинског на Егини дозволио да се изнесе део моштију Светог Нектарија, јер светиња не даје мошти већ неко време". Извор: Радио Слово љубве
  12. На празник Вазнесења Господњег верни народ Епархије ваљевске обрадован је великом милошћу Божјом - из манастира Светог Нектарија на Егини стигао је делић моштију овог чудотворца. Епископ ваљевски г. Милутин тога дана дочекао је овај велики дар на београдском аеродрому „Никола Тесла, а за Радио „Источник“ Епархије ваљевске Владика је дао изјаву. „Када је авион слетео и када сам угледао свете мошти, осетио сам се лако и чудесно, то је Благодат Божја преко Светог Нектарија“, рекао је Владика за радио „Источник“ Епархије ваљевске. Звучни запис разговора Након дочека моштију на београдском аеродрому, Преосвећени Владика Милутин је донео свете мошти у Епископску резиденцију у Ваљеву, где су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић, протојереј Ненад Марковић и јереј Игор Илић отпојали тропар Светом Нектарију на српском и грчком језику. У параклису Светог Јована Крститеља у Епископској резиденцији је одслужен Молебан за здравље српског народа, јер Светог Нектарија у помоћ највише позивају они који су оболели од малигних обољења. Епископ Милутин у изјави за радио „Источник“ Епархије ваљевске, не кријући срећу због доласка моштију, рекао је да је скоро три године разматрао како Светог Нектарија да доведе међу Србе и додао да је "право је Божје чудо да је манастир Светог Нектарија Егинског на Егини дозволио да се изнесе део моштију Светог Нектарија, јер светиња не даје мошти већ неко време". Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  13. На спомен-обележје погинулим припадницима 126. бригаде ВОЈИН цвеће су положиле породице, колеге из бригаде, делегације Команде Ратног ваздухопловства и ПВО, СУБНОР-а, Града Београда и општина Сурчин и Пожега. Заменик команданта 126. бригаде ВОЈИН пуковник Драган Радовановић, подсетио је присутне на животе поручника Радића и Савичића и тренутак када су храбро страдали обављајући дужност. У цркви подигнутој на месту погибије, на Краљевом столу, парастос је служио епископ ваљевски Милутин. насловна фото, Иван Вуковић
  14. Припадници 126. бригаде ваздушног осматрања, јављања и навођења данас су на Маљену одали пошту поручницима Жељку Савичићу и Синиши Радићу који су страдали 6. априла 1999. године. На спомен-обележје погинулим припадницима 126. бригаде ВОЈИН цвеће су положиле породице, колеге из бригаде, делегације Команде Ратног ваздухопловства и ПВО, СУБНОР-а, Града Београда и општина Сурчин и Пожега. Заменик команданта 126. бригаде ВОЈИН пуковник Драган Радовановић, подсетио је присутне на животе поручника Радића и Савичића и тренутак када су храбро страдали обављајући дужност. У цркви подигнутој на месту погибије, на Краљевом столу, парастос је служио епископ ваљевски Милутин. насловна фото, Иван Вуковић View full Странице
  15. Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан са свештенством и верним народом дочекао је са радошћу драге госте из Отаџбине. У храму Светог кнеза Лазара у Александрији служена је доксологија којом је епископу Милутину указана добродошлица. Доксологију су служили протојереји-ставрофори Миодраг Перић и Раде Радан и протођакон Петар Мракић. По доксологији, епископ Силуан је срдачно поздравио епископа Милутина и све присутне речима љубави и поштовања које сведоче јаку духовну заједницу два архијереја Цркве Христове. Епископ Силуан је, овом приликом, захвалио епископу Милутину као и осталим архијерејима, његовим предходницима, на труду и архипастирском раду коју су му оставили као један темељ на коме се сада наставља духовна изградња. Свестан велике одговорности и пожртвености која му следи на Њиви Господњој, епискон Силуан је изразио своју спремност да настави да води поверени му народ путем спасења - Светосавским путем наше Свете Цркве. Након поздрав епископа Силуана, епископ Милутин је прво захвалио епископу Силуану на свечаној добродошлици и сусрету пуном љубави и пажње. -Ово је радост сусретања из примера светог Јеванђеља. Када човек има Христову љубав у себи, према свом ближњем та љубав се претвара у радост која се не може упоредити ни са било чиме у свету. Та радост је пуна духовне милине и љубави која испуњава човјека и даје му смисао живота, рекао је владика Милутин. Речи владике Милутина зрачиле су управо том јеванђељском љубављу које су могли сви присутни да осете и доживе. Владика Милутин није крио своју радост што се налази у Аустралији где је некада и сам водио духовну бригу о нашем народу. Посебно је заблагодарио Господу што је опет доживео да на празник Светог Саве може да служи у манастиру Каленићу према коме гаји посебну љубав. Епископ Милутин је пренео поздрав Патријарха српског Иринеја епископу Силуану и свом му повереном народу у Аустралији и Новом Зеланду. У пратњи епископа Милутина налази се г. Јово Кнежевић, цењени вероучитељ из Беча и рођени брат епископа Милутина. Извор: Митрополија аустралисјко-новозеландска
  16. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски, некадашњи архијереј аустралијско-новозеландски г. Милутин свечано је дочекан 24. јануара 2018. године на ареодрому у Сиднеју. Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан са свештенством и верним народом дочекао је са радошћу драге госте из Отаџбине. У храму Светог кнеза Лазара у Александрији служена је доксологија којом је епископу Милутину указана добродошлица. Доксологију су служили протојереји-ставрофори Миодраг Перић и Раде Радан и протођакон Петар Мракић. По доксологији, епископ Силуан је срдачно поздравио епископа Милутина и све присутне речима љубави и поштовања које сведоче јаку духовну заједницу два архијереја Цркве Христове. Епископ Силуан је, овом приликом, захвалио епископу Милутину као и осталим архијерејима, његовим предходницима, на труду и архипастирском раду коју су му оставили као један темељ на коме се сада наставља духовна изградња. Свестан велике одговорности и пожртвености која му следи на Њиви Господњој, епискон Силуан је изразио своју спремност да настави да води поверени му народ путем спасења - Светосавским путем наше Свете Цркве. Након поздрав епископа Силуана, епископ Милутин је прво захвалио епископу Силуану на свечаној добродошлици и сусрету пуном љубави и пажње. -Ово је радост сусретања из примера светог Јеванђеља. Када човек има Христову љубав у себи, према свом ближњем та љубав се претвара у радост која се не може упоредити ни са било чиме у свету. Та радост је пуна духовне милине и љубави која испуњава човјека и даје му смисао живота, рекао је владика Милутин. Речи владике Милутина зрачиле су управо том јеванђељском љубављу које су могли сви присутни да осете и доживе. Владика Милутин није крио своју радост што се налази у Аустралији где је некада и сам водио духовну бригу о нашем народу. Посебно је заблагодарио Господу што је опет доживео да на празник Светог Саве може да служи у манастиру Каленићу према коме гаји посебну љубав. Епископ Милутин је пренео поздрав Патријарха српског Иринеја епископу Силуану и свом му повереном народу у Аустралији и Новом Зеланду. У пратњи епископа Милутина налази се г. Јово Кнежевић, цењени вероучитељ из Беча и рођени брат епископа Милутина. Извор: Митрополија аустралисјко-новозеландска View full Странице
  17. Служио је своме Господу и парохији горњоступањској до тренутка преласка из овог трулежног света у нетрулежни, 18. новембра 2017. године. Отац Милутин - Мика, имао је незлобиво срце и душу, био је вољен од својих парохијана и поштован од свих које је сретао. Заупокојену Литургију служили су свештеници Архијерејског намесништва жупског. Опелом је началствовао наш Епископ Давид који је бираним речима, у својој беседи, донео утеху породици о. Милутина и свима нама. Отац Милутин је сахрањен у својим родним Трнавцима, недалеко од Горњег Ступња у коме је служио и сведочио Христа Спаситеља света и човека. ВЕЧАН ТИ СПОМЕН ОЧЕ И БРАТЕ НАШ МИЛУТИНЕ! свештеник Вукман Петровић
  18. 18. новембра 2017. љета Господњег, упокојио се јереј Милутин Поповић, парох горњоступањски. Рођен је 17. марта 1968. године у питомом жупском селу Трнавцима. Завршио је богословију у Сремским Карловцима. Рукоположен је у чин свештеника 1990. године, од блажене успомене, Епископа жичког Стефана. Служио је своме Господу и парохији горњоступањској до тренутка преласка из овог трулежног света у нетрулежни, 18. новембра 2017. године. Отац Милутин - Мика, имао је незлобиво срце и душу, био је вољен од својих парохијана и поштован од свих које је сретао. Заупокојену Литургију служили су свештеници Архијерејског намесништва жупског. Опелом је началствовао наш Епископ Давид који је бираним речима, у својој беседи, донео утеху породици о. Милутина и свима нама. Отац Милутин је сахрањен у својим родним Трнавцима, недалеко од Горњег Ступња у коме је служио и сведочио Христа Спаситеља света и човека. ВЕЧАН ТИ СПОМЕН ОЧЕ И БРАТЕ НАШ МИЛУТИНЕ! свештеник Вукман Петровић View full Странице
  19. У Недељу, 24. по Духовима, 12. новембра 2017. године, литургијски је прослављена слава параклиса на војном аеродрому “Морава“ у Лађевцима. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког, уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Милинка Стојковића, затим војних свештеника: капетана јереја Александра Затезала (Команда РВиПВО, Земун), потпоручника јереја Владана Вуковића (2. бригада КоВ, Краљево), капетана јереја Ивана Аврамовића (63. падобрански батаљон, Ниш), као и уз саслужење ђакона Стефана Милошевског и ђакона Немање Тимотијевића. Команданту 98. ваздухопловне бригаде пуковнику Дејану Васиљевићу, великом броју сабраних на Светој Литургији – припадницима 98. ваздухопловне бригаде са својим породицама, гостима из других јединица, свештенству, монаштву и још осталима сабранима, пригодном беседом обратио се отац Љубинко. Говорио је о величини српског светитеља кога прославља наш војни параклис. Проповедао је о житију Светог краља Милутина и на крају нарочито истакао значај живог истинског молитвеног живота. После Свете Литургије, пререзан је славски колач, који је припремио кум славе, потпуковник Дејан Даљац, а затим је командант позвао присутне у војни ресторан, на трпезу љубави, припремљену уз срдачну помоћ житеља оближњих села из парохије протојереја Ивана Терзића. У току трпезе, командант и бригадни свештеник, потпоручник јереј Владимир Благојевић, доделили су захвалнице свима који су у току текуће године својим разноврсним доприносима себе уградили у војни параклис. Свети краљу Милутине, моли Бога за нас!!! помоћник војног свештеника 98. вбр заставник Владан ВИТОРОВИЋ
  20. У Недељу, 24. по Духовима, 12. новембра 2017. године, литургијски је прослављена слава параклиса на војном аеродрому “Морава“ у Лађевцима. У Недељу, 24. по Духовима, 12. новембра 2017. године, литургијски је прослављена слава параклиса на војном аеродрому “Морава“ у Лађевцима. Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик Епископа жичког, уз саслужење архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протојереја Милинка Стојковића, затим војних свештеника: капетана јереја Александра Затезала (Команда РВиПВО, Земун), потпоручника јереја Владана Вуковића (2. бригада КоВ, Краљево), капетана јереја Ивана Аврамовића (63. падобрански батаљон, Ниш), као и уз саслужење ђакона Стефана Милошевског и ђакона Немање Тимотијевића. Команданту 98. ваздухопловне бригаде пуковнику Дејану Васиљевићу, великом броју сабраних на Светој Литургији – припадницима 98. ваздухопловне бригаде са својим породицама, гостима из других јединица, свештенству, монаштву и још осталима сабранима, пригодном беседом обратио се отац Љубинко. Говорио је о величини српског светитеља кога прославља наш војни параклис. Проповедао је о житију Светог краља Милутина и на крају нарочито истакао значај живог истинског молитвеног живота. После Свете Литургије, пререзан је славски колач, који је припремио кум славе, потпуковник Дејан Даљац, а затим је командант позвао присутне у војни ресторан, на трпезу љубави, припремљену уз срдачну помоћ житеља оближњих села из парохије протојереја Ивана Терзића. У току трпезе, командант и бригадни свештеник, потпоручник јереј Владимир Благојевић, доделили су захвалнице свима који су у току текуће године својим разноврсним доприносима себе уградили у војни параклис. Свети краљу Милутине, моли Бога за нас!!! помоћник војног свештеника 98. вбр заставник Владан ВИТОРОВИЋ View full Странице
  21. Свету архијерејску Литургију, у параклису посвећеном том светитељу, служио је Епископ моравички Антоније Пантелић, викарни епископ Патријарха српског Иринеја, који је пристутнима пренео поздраве Његове Светости. У беседи након Литургије, он је, честитајући славу домаћинима, говорио о житију краља Милутина, његовог брата Драгутина и мајке Јелене, и том приликом подсетио да је Свети Краљ, по обећању, за живота подигао више манастира и цркава него што је провео година на српском престолу, и да је подизао болнице и храмове и чинио доброчинство према убогима. Помогао је да се сагради око 40 цркава по Србији, Светој Гори и Јерусалиму. Његова мајка Јелена Анжујска, у част чијег доласка и венчања са краљем Урошем Српским су у Ибарској долинини, где су се сватови сусрели, засађени јорговани, (па се и данас та долина зове Долина јоргована), остаће запамћена у српском народу, између осталог, и по томе што је саградила и прву женску школу и била велика мајка многим српским девојкама. На крају своје беседе Епископ моравички Антоније је истакао: – Знамо колико је велики завет и обавеза служити Богу, али колика је и радост служити своме отачаству. То највише зна наша војска. Колико љубави уграђује да би постојао мир на земљи, да би постојала љубав међу људима. Да би сачувала државни суверенитет и интегритет, Војска јако много чини. Док ми мирно одмарамо, наша војска не спава. Наша војска чини то што чини нашу државу државом и благодарећи духу армије и благодарећи љубављу официра повратила се и вера у војска, повратила се вера народа у војску, али повратила се и та христољубива вера, јер видимо да се многи храмови, многе капеле, молитвени домови у касарнама подижу, да имамо војне свештенике. И све то нас подсећа на веру краља Милутина, на веру наших предака – светога Стефана Немање, светога цара Душана и многих наших великих српских вођа, који су учинили да наша земља и наши људи живе данас срећно на нашој земљи. Свечаност, којој су, осим запослених у Медија центру „Одбрана", присуствовали пријатељи установе и гости из јавног живота, на светој Архијерејској литургији за певницом су увеличали „Србски православни појци“, док је током трајања славске трпезе наступила и Етно- група „Вез“. Овогодишњи кум славе Медија центре „Одбрана“, потпуковник Борко Лепојевић, симболично је, у присуству директора те установе, пуковника Севице Карапанџина, предао део славског колача наредном домаћину, заставнику Небојши Милетићу. „Одбрана”, чије је седиште у београдском Дому Војске Србије, Светог Краља Милутина обележава као своју крсну славу од прошле године.
  22. Медија центар „Одбрана" је у Дому Војске Србије обележио крсну славу – Светог краља Милутина, у присуству великог броја гостију. Свету архијерејску Литургију, у параклису посвећеном том светитељу, служио је Епископ моравички Антоније Пантелић, викарни епископ Патријарха српског Иринеја, који је пристутнима пренео поздраве Његове Светости. У беседи након Литургије, он је, честитајући славу домаћинима, говорио о житију краља Милутина, његовог брата Драгутина и мајке Јелене, и том приликом подсетио да је Свети Краљ, по обећању, за живота подигао више манастира и цркава него што је провео година на српском престолу, и да је подизао болнице и храмове и чинио доброчинство према убогима. Помогао је да се сагради око 40 цркава по Србији, Светој Гори и Јерусалиму. Његова мајка Јелена Анжујска, у част чијег доласка и венчања са краљем Урошем Српским су у Ибарској долинини, где су се сватови сусрели, засађени јорговани, (па се и данас та долина зове Долина јоргована), остаће запамћена у српском народу, између осталог, и по томе што је саградила и прву женску школу и била велика мајка многим српским девојкама. На крају своје беседе Епископ моравички Антоније је истакао: – Знамо колико је велики завет и обавеза служити Богу, али колика је и радост служити своме отачаству. То највише зна наша војска. Колико љубави уграђује да би постојао мир на земљи, да би постојала љубав међу људима. Да би сачувала државни суверенитет и интегритет, Војска јако много чини. Док ми мирно одмарамо, наша војска не спава. Наша војска чини то што чини нашу државу државом и благодарећи духу армије и благодарећи љубављу официра повратила се и вера у војска, повратила се вера народа у војску, али повратила се и та христољубива вера, јер видимо да се многи храмови, многе капеле, молитвени домови у касарнама подижу, да имамо војне свештенике. И све то нас подсећа на веру краља Милутина, на веру наших предака – светога Стефана Немање, светога цара Душана и многих наших великих српских вођа, који су учинили да наша земља и наши људи живе данас срећно на нашој земљи. Свечаност, којој су, осим запослених у Медија центру „Одбрана", присуствовали пријатељи установе и гости из јавног живота, на светој Архијерејској литургији за певницом су увеличали „Србски православни појци“, док је током трајања славске трпезе наступила и Етно- група „Вез“. Овогодишњи кум славе Медија центре „Одбрана“, потпуковник Борко Лепојевић, симболично је, у присуству директора те установе, пуковника Севице Карапанџина, предао део славског колача наредном домаћину, заставнику Небојши Милетићу. „Одбрана”, чије је седиште у београдском Дому Војске Србије, Светог Краља Милутина обележава као своју крсну славу од прошле године. View full Странице
  23. У наставку следи житије ових угодника Божјих: Свети краљ Милутин - Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља". Свети краљ Драгутин - Старији син благочестивог краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.) и Свете краљице Јелене, а брат Светог краља Милутина. Према животописцу краљева и архиепископа Српских, Светом архиепископу Данилу II, Драгутин је измољен од Бога молитвама својих побожних родитеља, и одгајен и васпитан од њих у науци Господњој и вери Православној. Изучи он и свете и божанствене књиге, разумно се наслађујући добрим и красним речима њиховим, јер су се родитељи његови увек бринули о овом свом душељубазном им чеду и васпитавали га у страху Божјем, благоверју и свакој чистоти, те га научише сваком богољубљу и добром владању. Драгутин је заиста целог живота био искрено побожан и предан вери, а такође и одан подвижничком начину живота. Света Јелена краљица Српска -Супруга благоверног краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.), пореклом Францускиња. Постала света мајка светих синова: краља Драгутина и краља Милутина. Живот свој провела као узорна и богомудра хришћанка. Била је паметна и оштроумна, у речима строга, али у срцу добра, побожна и изобилно дарежљива. После смрти свога супруга блажена Јелена се сва предала подвизима побожности: сиротињу је збрињавала и издржавала; манастире и цркве зидала и помагала; о љубави и слози синова својих се старала; о заштити и васпитању народа свога се бринула. Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  24. Житије Светих и богоносних краљева Милутина и Драгутина (у монаштву Теоктиста) и мати им краљице Јелене (у монаштву Јелисавете) У наставку следи житије ових угодника Божјих: Свети краљ Милутин - Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе Балканске и монахе Атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара Бугарског и Ногаја цара Татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко 40 цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, св. Ђорђе у Нагоричу, св. Богородица у Скопљу, Бањска и т.д. он је зидар цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Св. Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. год. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља". Свети краљ Драгутин - Старији син благочестивог краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.) и Свете краљице Јелене, а брат Светог краља Милутина. Према животописцу краљева и архиепископа Српских, Светом архиепископу Данилу II, Драгутин је измољен од Бога молитвама својих побожних родитеља, и одгајен и васпитан од њих у науци Господњој и вери Православној. Изучи он и свете и божанствене књиге, разумно се наслађујући добрим и красним речима њиховим, јер су се родитељи његови увек бринули о овом свом душељубазном им чеду и васпитавали га у страху Божјем, благоверју и свакој чистоти, те га научише сваком богољубљу и добром владању. Драгутин је заиста целог живота био искрено побожан и предан вери, а такође и одан подвижничком начину живота. Света Јелена краљица Српска -Супруга благоверног краља Српског Уроша Првог (1243-1276. г.), пореклом Францускиња. Постала света мајка светих синова: краља Драгутина и краља Милутина. Живот свој провела као узорна и богомудра хришћанка. Била је паметна и оштроумна, у речима строга, али у срцу добра, побожна и изобилно дарежљива. После смрти свога супруга блажена Јелена се сва предала подвизима побожности: сиротињу је збрињавала и издржавала; манастире и цркве зидала и помагала; о љубави и слози синова својих се старала; о заштити и васпитању народа свога се бринула. Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  25. Рођен је у Београду 19. маја 1892. године. Похађао је основну школу „Вук Караџић“ (тада се звала „Палилулска школа“, друга по старости у Београду). Милутин Бојић је био учесник балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог светског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и песма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам песник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море. Иако је живео само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековечио је језиву визију „плаве гробнице“ код острва Видо – острва смрти. Али није дочекао да опева победе и ослобођење у које је чврсто веровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног песничког успона. По објави рата Милутин Бојић одлази у Ниш где при Врховној команди обавља дужност цензора. Приликом одступања преко Албаније налази се у саставу једне телеграфске јединице са специјалним задатком. По доласку на Крф једно време је провео у Обавештајној служби Врховне команди, да би нешто касније био прекомандован за Солун. Преласком у Солун стигао је да објави збирку песама под насловом „Песме бола и поноса“ , у овој збирци се налазе 34 песме које је написао на Крфу и Солуну, за собом остављјући незаборавне стихове у једном трагичном делу српске историје. У Солуну је августа 1917. године избио велики пожар који је уништио половину вароши. Приликом овог пожара до темеља је изгорела и штампарија Акварионе у којој је била штампана његова збирка Песме бола и поноса. 8. новембра 1917. године Милутин Бојић је преминуо у Солуну у болници. Сахрањен је на Српском војном гробљу на Зејтинлику. Опроштајни говор на сахрани је читао књижевник Иво Ћипико. Крајем лета 1922. године пренешени су посмртни остаци Милутина Бојића у Београд, где је сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу (парцела 29, гробница 39, трећег реда). Његово петогодишње посмртно присуство на српском војном гробљу у Зејтинлику, међу ратницима које је много поштовао и волео, остаће забележено као део историје овог нашег великог националног споменика у туђини.
×
×
  • Create New...