Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'међународни'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 25 results

  1. Мешовити војно-цивилни аеродром „Морава” у Лађевцима код Краљева од данас је отворен за међународни цивилни ваздушни саобраћај. На свечаности поводом отварања говорио је председник Републике Србије и врховни командант Војске Србије Александар Вучић, а догађају су присуствовали председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, председници Влада Републике Србије и Републике Српске, председавајући Председништва Босне и Херцеговине Милорад Додик, министри у Влади Републике Србије, војни врх и бројне званице из земаља у региону.Почетак свечаности означили су налети војних авиона Ј-22 Орао и МиГ-29 и химна „Боже правде“ у извођењу Мешовитог хора Министарства одбране и Војске Србије. Обраћајући се присутнима, председник Вучић је рекао да је данас Видовдан, велики и свети дан за све Србе, ма где да они живе и да се обележавајући тај празник отварањем аеродрома „Морава“ може рећи да је то ново место, једно од многих са којих Србија дословно „може у небо, преко неба, али до нових дестинација, до нових циљева и до нових резултата.“ - Данас, ово што видите, економски напредак Србије, економски развој, али и напредак наше Војскe и веће снаге наших оружаних снага, чини ми се да могу више од сваке речи, од бусање у прса, од јуначког таламбасања, много више говоре да смо спремни да заштитимо, сачувамо своју земљу, него што је то био случај раније. Србију нико неће моћи ни да комада, нити да је напада, нити ће Србе моћи да убијају и прогоне, баш као што су то чинили у претходним деценијама. Србија данас јесте воз који жели и који хоће да иде у будућност и ми знамо да је тај пут дугачак, са километрима путева, пруга, инвестиција, радним местима, који мора да буду заједнички за све - истакао је председник Вучић.Како каже, аеродром „Морава“ је први цивилни аеродром који је отворен после 1986. године, кад је био отворен аеродром у Нишу. Председник Вучић поручује да се на томе неће стати и да ће се наћи начин за сличне подухвате у Пониквама и Бору.- Данас, овај аеродром, који од мита прави модерну стварност, градимо сваким километром путева и пруга, сваким новим погоном, школом и болницом, јер све то колико сутра биће заједничко добро свих људи на Балкану, колико и нашој Србији. Што је најважније, за оно што радимо, не мора нико да гине. Супротно томе, радимо све то да би људи могли да живе, да би се деца рађала и да би реалност престала да буде казна. И само таква, модерна, јака и просперитетна Србија мора да буде добра и за све друге у региону - поручио је председник Вучић.- Ми ћемо да улажемо у нашу снагу, јачаћемо све наше капацитете, бићемо многоструко јачи него што смо били пре пет, 15, 20, 30 година и улажући новац у нашу снагу и у нашу војску, у нашу полицију, улажемо у мир и улажемо у стабилност, јер само снажна Србија може да буде гарант очувања мира, јер само она Србија коју не смеју да дирају и коју не мисле да ће лако да униште може да гарантује сигурност нашој деци - подвукао је председник Србије.Како каже, поносан је што су представници српског народа из Црне Горе, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, свих земаља региона присуствовали отварању и што ће се данас са њима разговарати о томе шта је то што може бити учињено за очување српског имена и презимена и да Срби могу да остану на својим огњиштима.- Будућност Србије је у аеродромима, путевима, пругама, фабрикама. Заједнички ћемо успети да побеђујемо и покушати да вратимо што је могуће већи број Срба који су нашу земљу напустили, да дођу на своје огњиште, да овде имају будућност, да имамо више деце и да имамо бољи животни стандард. Нека вам је срећан Видовдан, велики, свети, српски празник, да из пораза једном заувек научимо како да извучемо поуке и како само победе да остварујемо у будућности. Овај аеродром је ваша једна мала, али рекао бих победа која најављује много великих победе у будућности - нагласио је председник Вучић, који се након свечаности састао са представницима Срба из региона.Церемонији свечаног отварања аеродрома претходио је и летачки програм авиона спортске авијације и слетање првог путничког авиона Аир Сербиа АТР 72, на пресвучену писту аеродрома.Поред Мешовитог хора Министарства одбране и Војске Србије и Уметничког ансамбла Министарства одбране "Станислав Бинички", у културно-уметничком делу програма наступио је и фолклорни ансамбл "Карановац".Аеродром "Морава" трећи је међународни аеродром у нашој земљи, географски је позициониран у срцу Србије, на 15 км од Краљева, 16 км од Чачка, 32 км од Горњег Милановца и 39 км од Крагујевца.
  2. Хришћанство и изазови савременог друштва 29. Мај 2019 - 10:31 У Великој сали Универзитета у Нишу 28. маја 2019. године свечано је отворен Други међународни конгрес православних научника у Србији под називом Хришћанство и изазови савременог друштва. У организацији Међународне просветне друштвене организације Обједињење православних научника из Русије (одељење у Нишу) у сарадњи са Универзитетом у Нишу, Центром за византијско-словенске студије и Међународним центром за православне студије из Ниша, отварању скупа присуствало је преко педесет научника из земље и иностранства који учествују у раду конференције, представници инститиција и академске јавности, руско и нишко свештенство. Међународни конгрес православних научника организује се по други пут у Србији, али први пут у организацији учествује један универзиет у нашој земљи, како је у својој беседи истакао проф. др Драгиша Бојовић, управник Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу. На свечаном отварању говорио је и протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, који је учеснике поздравио у име Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија. Учесницима конгреса се обратио и проф. др Драган Денић, проректор Универзитета у Нишу, који је добродошлицу упутио у име Универзитета у Нишу, ректора Универзитета и у своје име. О значају конгреса који се одржава у Нишу говорили су протојереј Генадиј Заридзе, председник Међународне просветне друштвене организације Обједињење православних научника из Русије и проф. др Драгиша Бојовић. Свечано отварање конгреса је додатно увеличао наступ Нишке црквене певачке дружине Бранко која је поред молитве Оче наш извела и фрагмент из Божанске Литургије Светог Јована Златоустог Свјати Боже Стевана Мокрањца, чувени Светогорски напев по тексту Светог Нектарија Егинског Агни Партене у аранжману Хаџи Јакова Милутиновића. У част гостију из Русије извели су и непорочне тропаре Свеноћног бденија Петра И. Чајковског, композицију Пукни зоро словеначког уметника Роберта Пешута Мањифика, у аранжману Хаџи Андреја Цинцаревића и уз соло деоницу Димитрија Пантића (баритон), и композицију Пећка кандила Жељка Панонца у аранжману Хаџи Јакова Милутиновића. Видовданску беседу Светог владике Николаја (Велимировића) веома сугестивно казивао је проф. др Милош Видаковић. Организатори су за госте приредили поклоничко путовање у преподневним сатима 28. маја 2019. године, у оквиру кога су учесници присуствовали светој Литургији у манастиру Светог Стефана у Липовцу, да би затим обишли и манастир Светог Романа у Ђунису и Руску цркву у Адровцу. Пленарни рад настављен је 29. маја 2019. године, после свете Литургије у храму Светог Пантелејмона у Нишу, којој су присуствовали учесници конгреса. На интернет страници Радија Глас Епархије нишке, који је медији медијски покровитељ конгреса, налази се комплетан програм конгреса, аудио и видео записи беседа на отварању, комплетан снимак свечаног отварања у оквиру кога је и наступ Нишке црквене певачке дружине Бранко. Извор: Радио Глас Православне Епархије нишке
  3. Књижевно друштво Раковица у сарадњи са Центром за културу и образовање Раковица расписује конкурс за девети Међународни сабор духовне поезије. Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику. Учесници достављају по једну песму (до 32 стиха) под шифром. Избор најбољих радова извршиће стручни жири који ће прогласити резултате и рангирати их на: 1, 2. и 3. место). Најбољи песници биће награђени златницима са ликом Светог Саве. Жири ће одабрати и три песме за похвалу. Од најбољих радова биће објављен Зборник „ Међународни сабор духовне поезије, Раковица 2019. година“. Место и време одржавања Сабора: Порта манастира Раковице, Мала Госпоjина, 21. септембар 2019. године у 11 часова, или Центар за културу и образовање Раковица. Радове слати у штампаној форми или електронски: -у штампаној форми, (у три примерка, у посебној коверти послати решење шифре). Адреса: Књижевно друштво 11090 Раковица, Србија, Ул. Мишка Крањца 7, са назнаком: за Сабор. -у електонској форми, е-mail: kdrakovica@gmail.com Конкурс је отворен до 30. јуна 2019. године. Контак телефон: 063/8090243
  4. Како је Крушевац за четири дана трајања Фестивала православног филма постао јединствено место на свету на којем је отворен дијалог не само између аутора филмских остварења и публике, већ и онај важнији, на унутрашњем плану. Тема дубоко сакрална: На којој тачки се сусрећу човек и Бог? Фестивал православног филма који се традиционално, четврту годину заредом, одржан у Крушевцу, учинио је, чини се, више по питању недоумица савременог човека него ли што је то пошло за руком свеукупној филмској понуди у овој 2018. години. За четири дана трајања фестивала, филмови из Украјине, Белорусије, Русије, Казахстана, САД, Енглеске, Аустралије, Републике Српске и Србије без обзира на изабрану тему и форму, кандидовали су велику тему: Да ли су и у којој мери у криву они који су поверовали да се се може живети само од хлеба? На плану унутрашње комуникације отворен је озбиљан дијалог. Стављајући личност у први план, филмови приказани на овом фестивалу захтевали су од својих јунака, а посредно и од публике да се загледедају у суштину бивствовања и изаберу пут између борбе и посрнућа, делатног милосрђа и нихилизма, живота и смрти. Изазов за савременог неверујућег човека, потврда исправности својих начела за оне који никада нису одустали од хришћанских порука. Играни и документарни филмови имали су заједничку пропозицију: одгонетање смисла снаге духа и промишљање о томе када почиње посрнуће човека. У појединим играним филмовима обрађене су библијске теме, али и у онима у којима нису, драме људског живота попримале су библијске размере захтевајући од јунака да усмере поглед ка небу. Живи су морали да одговоре на питање шта је живот. Нека од остварења из корпуса документарних филмова своје јунаке стваљали су у историјску раван, у ковитлац догађаја који су имали довољно снаге, попут октобарске револуције која ће сахранити последњу православну монархију, да промене свет. Неки су пак, попут француског филма о Косову својеврсно сведочанство о страдању једног народа чија драма је како је то Андрић рекао почела на Косову пољу. Неки, пак, су суочавали човека са природом и захтевали од њега да пронађе и кроз њу спозна смисао. Изазов и тежак задатак за чланове жирија који су морали да направе избор и прогласе најбоље. Након марљивог рада и вишедневног већања проглашени су и победници којима су у здању Крушевачког музеја уручене награде, диптиси наших светиеља. Диптихом са иконом Светог Саве гласовима публике награђен је филм "Са подножја брда", у режији Јане Пољаруш, Тамаре Цоцорије и Константина Кутеева. Исти филм жири је оценио као најбољи у категорији играног филма те је Тамара Цуцорија у Русију понела још један, диптих са иконом св. Николаја Чудотворца. За најбољи документарни филм проглашено је француско остварење редитеља Арно Гујона " Косово: хришћанство у опасности“ које је овенчано наградом, диптихом са иконом Василија Острошког. Гран при Фестивала припао је филмском остварењу " Сведоци љубави" редитељке Наталије Гугујеве, Рускиње награђен диптихом са иконом Светог Кнеза Лазара. Град Крушевац и Културни центар доделили су и Захвалнице украјинском ТВ каналу " Интер" и режисерима филма "Бомбе од којих је плануо свет", Ани Безљуднаји и Антону Никитину. Захвалницу је доделила и Међуокружна организација слепих и то режисеру Владимиру Тјуљкину за филм "13 километара". Након четири дана трајања фестивала који се одржао под покровитељством Града Крушевца а у организацији Епархије крушевачке, "Вифсаида" и Културног центра, гледаоци, учесници и жири окупљени у некадашњој престоници Србије могли су да закључе једно: исте духовне вредности, византијска естетика и јединствен цивилизацијски, вредносни модел православних народа непроменљива је кроз векове константа без обзира на националне варијетете. Како другачије разумети образложење које је за најбољи документарни филм срочила и на српском прочитала Рускиња која о Косову, успоставиће се, не зна ништа мање од Срба који памте како је један Милан Ковачевић сахранио сина погинулог у Балканским ратовима: „Реци Лазару да смо осветили Косово“. Значај нашег Косова разумеју православни народи, у истој мери у којој несрећа не зна за националност како је одушевљење публике објаснила ауторка награђеног филма који приказује животни пут руског параолимпијца. Као мало сведочанство и потврду реченог, у наставку ћемо пренети и цело образложење Олге Поповe Пле из Русије. „Часни оци, поштовани гости и драги пријатељи, Нећу дужити са мојим импресијама овим местом и људима какве само у овој земљи, нама толико блиској, може срести један Рус, једна Рускиња. Мислим да сама чињеница да се овај фестивал одржава са таквим успехом говори више и речитије од мојих утисака. Прећи ћу на важнији део који многи са великим очекивањем прижељкују да чују. То је име победника у конкуренцији за најбољи документарни филм приказан на овом фестивалу. Избор је био велики, задатак пред нама нимало лак. Ипак нешто је морало превагнути. Наш фаворит, победник, најбољи документарни филм који смо одабрали је француско остварење Арно Гујона. Мислим да није потребно посебно представљати овог човека. Прича о њему, његовој неуморној и марљивој мисији, његовој назарећанској посвећености српским страдалницима која га је са једног краја Француске одвела на српско Косово и тамо га оставила да сведочи, суживоти и помаже, позната је и изван Србије. Нешто мање познат је детаљ да је Арно видео у Грацаници баш оно сто су духовним видом гледали Срби расути по васељени, пре и после Балканских ратова, кроз векове, поразе, победе и сеобе. Видео је у фрескама ,биће, ковитлац векова, матицу постојања, код, уточисте, колевку, пређу... Тамо је, биће, препознао и примио православље. И од када су звона звонила на цркви Нотр Дам у Паризу у част витешке борбе одигране 28. јуна 1389. до сада, глас о косовском, куликовом пољу носио се и преноси по свету. Сада га преноси Гујон. Отуда, због његове мисије, његовог чвања српског зрна соли, због несебичности ипроношења гласа о малом али несаломивом народу чија је света земља испод земље са моштима њихових краљева, ова награда иде Арноу Гујону. Честитам“. Образложење вредно пажње. Фестивал православног филма је завршен, али теме које покренуо извесно је да ће наставити свој живот у сваком од нас. До следећег фестивала. Догодине у Крушевцу! Наташа Јовановић епархија крушевачка
  5. Како је Крушевац за четири дана трајања Фестивала православног филма постао јединствено место на свету на којем је отворен дијалог не само између аутора филмских остварења и публике, већ и онај важнији, на унутрашњем плану. Тема дубоко сакрална: На којој тачки се сусрећу човек и Бог? Фестивал православног филма који се традиционално, четврту годину заредом, одржан у Крушевцу, учинио је, чини се, више по питању недоумица савременог човека него ли што је то пошло за руком свеукупној филмској понуди у овој 2018. години. За четири дана трајања фестивала, филмови из Украјине, Белорусије, Русије, Казахстана, САД, Енглеске, Аустралије, Републике Српске и Србије без обзира на изабрану тему и форму, кандидовали су велику тему: Да ли су и у којој мери у криву они који су поверовали да се се може живети само од хлеба? На плану унутрашње комуникације отворен је озбиљан дијалог. Стављајући личност у први план, филмови приказани на овом фестивалу захтевали су од својих јунака, а посредно и од публике да се загледедају у суштину бивствовања и изаберу пут између борбе и посрнућа, делатног милосрђа и нихилизма, живота и смрти. Изазов за савременог неверујућег човека, потврда исправности својих начела за оне који никада нису одустали од хришћанских порука. Играни и документарни филмови имали су заједничку пропозицију: одгонетање смисла снаге духа и промишљање о томе када почиње посрнуће човека. У појединим играним филмовима обрађене су библијске теме, али и у онима у којима нису, драме људског живота попримале су библијске размере захтевајући од јунака да усмере поглед ка небу. Живи су морали да одговоре на питање шта је живот. Нека од остварења из корпуса документарних филмова своје јунаке стваљали су у историјску раван, у ковитлац догађаја који су имали довољно снаге, попут октобарске револуције која ће сахранити последњу православну монархију, да промене свет. Неки су пак, попут француског филма о Косову својеврсно сведочанство о страдању једног народа чија драма је како је то Андрић рекао почела на Косову пољу. Неки, пак, су суочавали човека са природом и захтевали од њега да пронађе и кроз њу спозна смисао. Изазов и тежак задатак за чланове жирија који су морали да направе избор и прогласе најбоље. Након марљивог рада и вишедневног већања проглашени су и победници којима су у здању Крушевачког музеја уручене награде, диптиси наших светиеља. Диптихом са иконом Светог Саве гласовима публике награђен је филм "Са подножја брда", у режији Јане Пољаруш, Тамаре Цоцорије и Константина Кутеева. Исти филм жири је оценио као најбољи у категорији играног филма те је Тамара Цуцорија у Русију понела још један, диптих са иконом св. Николаја Чудотворца. За најбољи документарни филм проглашено је француско остварење редитеља Арно Гујона " Косово: хришћанство у опасности“ које је овенчано наградом, диптихом са иконом Василија Острошког. Гран при Фестивала припао је филмском остварењу " Сведоци љубави" редитељке Наталије Гугујеве, Рускиње награђен диптихом са иконом Светог Кнеза Лазара. Град Крушевац и Културни центар доделили су и Захвалнице украјинском ТВ каналу " Интер" и режисерима филма "Бомбе од којих је плануо свет", Ани Безљуднаји и Антону Никитину. Захвалницу је доделила и Међуокружна организација слепих и то режисеру Владимиру Тјуљкину за филм "13 километара". Након четири дана трајања фестивала који се одржао под покровитељством Града Крушевца а у организацији Епархије крушевачке, "Вифсаида" и Културног центра, гледаоци, учесници и жири окупљени у некадашњој престоници Србије могли су да закључе једно: исте духовне вредности, византијска естетика и јединствен цивилизацијски, вредносни модел православних народа непроменљива је кроз векове константа без обзира на националне варијетете. Како другачије разумети образложење које је за најбољи документарни филм срочила и на српском прочитала Рускиња која о Косову, успоставиће се, не зна ништа мање од Срба који памте како је један Милан Ковачевић сахранио сина погинулог у Балканским ратовима: „Реци Лазару да смо осветили Косово“. Значај нашег Косова разумеју православни народи, у истој мери у којој несрећа не зна за националност како је одушевљење публике објаснила ауторка награђеног филма који приказује животни пут руског параолимпијца. Као мало сведочанство и потврду реченог, у наставку ћемо пренети и цело образложење Олге Поповe Пле из Русије. „Часни оци, поштовани гости и драги пријатељи, Нећу дужити са мојим импресијама овим местом и људима какве само у овој земљи, нама толико блиској, може срести један Рус, једна Рускиња. Мислим да сама чињеница да се овај фестивал одржава са таквим успехом говори више и речитије од мојих утисака. Прећи ћу на важнији део који многи са великим очекивањем прижељкују да чују. То је име победника у конкуренцији за најбољи документарни филм приказан на овом фестивалу. Избор је био велики, задатак пред нама нимало лак. Ипак нешто је морало превагнути. Наш фаворит, победник, најбољи документарни филм који смо одабрали је француско остварење Арно Гујона. Мислим да није потребно посебно представљати овог човека. Прича о њему, његовој неуморној и марљивој мисији, његовој назарећанској посвећености српским страдалницима која га је са једног краја Француске одвела на српско Косово и тамо га оставила да сведочи, суживоти и помаже, позната је и изван Србије. Нешто мање познат је детаљ да је Арно видео у Грацаници баш оно сто су духовним видом гледали Срби расути по васељени, пре и после Балканских ратова, кроз векове, поразе, победе и сеобе. Видео је у фрескама ,биће, ковитлац векова, матицу постојања, код, уточисте, колевку, пређу... Тамо је, биће, препознао и примио православље. И од када су звона звонила на цркви Нотр Дам у Паризу у част витешке борбе одигране 28. јуна 1389. до сада, глас о косовском, куликовом пољу носио се и преноси по свету. Сада га преноси Гујон. Отуда, због његове мисије, његовог чвања српског зрна соли, због несебичности ипроношења гласа о малом али несаломивом народу чија је света земља испод земље са моштима њихових краљева, ова награда иде Арноу Гујону. Честитам“. Образложење вредно пажње. Фестивал православног филма је завршен, али теме које покренуо извесно је да ће наставити свој живот у сваком од нас. До следећег фестивала. Догодине у Крушевцу! Наташа Јовановић епархија крушевачка View full Странице
  6. Организација Уједињених Нација за образовање, науку и културу УНЕСКО прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености. То се десило 1967. године, а у циљу да се сваке године, бар на тај датум, истакну важности читања и писмености у животу појединца и друштва у целини. Шта значи бити писмен? Да ли је писмен онај ко зна своје писмо, да чита и пише? Да ли је то данас, у 21. веку, довољно? Данас је појам писмености проширен и на информатичку писменост. Међутим, када ђаци прваци крену у први разред, прво што примете су портрети Светог Саве, Доситеја Обрадовића и Вука Караџића на зидовима својих учионица. Овога јутра смо се осврнули на есеј Љубомира Симовића „Уз песму Вага Вука Караџића”, у којем су приказани лик и прегнуће Вука Стефановића Караџића у борби за описмењавање свога српског народа. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  7. Од 5. до 8. септембра 2018. године у манастиру Преображења Господњег у Бозеу (Италија) одржава се 26. међународна конференција о православној духовности на тему „Расуђивање и хришћански живот“ у организацији овe монашке заједнице. Њен духовник о. Енцо Бјанки и организатори скупа позвали су скоро стотину учесника, а међу њима и Епископа западноамеричког г. Максима да одржи предавање на тему „Расуђивање у време кризе: критеријуми Светог Максима Исповедника“. У раду симпосиона учествују високи представници помесних Православних Цркава, Римокатоличке Цркве, Англиканске Цркве и протестантских заједница, познати богослови и црквени историчари. Поруку Патријарха српског г. Иринеја присутнима је пренео Епископ далматински г. Никодим. Захваливши на позиву, епископ Максим је у свом предавању изразио задовољство што може да учествујена скупу истакнутих научника који се баве овако важном темом. Он је изнео своја запажања о учењу Светог Максима, који свагда, а посебно у време трансхумане технологије коју карактерише запажено одсуство расуђивања, има да понуди важне увиде за савременог човека. Тема постаје још занимљивија када се узме у обзир да је овај монах-перипатетик и плодни богослов припадао периоду (580-662) интензивних теолошких, философских и политичких дебата, при чему је дар расуђивања био пресудан за одређивање духовног правца и за јасно изражавање истина вере. Живећи у време не само трајне догматске кризе (оригенизам, моноенергитство итд.), него и политичке кризе повезане са експанзијом муслимана на Блиски исток, Свети Максим је током целог живота трпео оптужбе и клевете како по питању вере, тако и живота. Током седам година, двапут му је суђено у Константинопољу (655.г. и 662.г.), трипут је прогањан, потом и мучен због посвећености учењу о двема вољама и енергијама у Христу. Ипак, упркос свима нападима, Свети Максим је одолео искушењу да узврати истом мером онима који су га клеветали. Епископ Максим је у свом предавању изложио три учестала и међусобно повезана појма која користи Свети Исповедник: „криза“ (суд), „дијакрисис“ (расуђивање) и „критеријум“ (мера, гномон). Истакао је да је за суочавање са сваком кризом са расуђивањем неопходно поседовање богословских и духовних критеријума на основу којих се може просудити шта сачињава теолошки легитимну перспективу и шта је теолошки неопходно за само esse црквеног јединства. Истовремено, Свети Максим је држао да за процену садашњости треба имати визију будућности. По предавачу, управо на овој тачки – однос између будућности и историјског просуђивања – лежи срж Максимове теорије и праксе расуђивања. Мноштво је аспеката мисли Светога Максима који показују да за њега само оно што је позитивно – попут љубави, добра, разлике и сл. – има есхатолошку будућност, док оно што је негативно – попут поделе, мржње, зла и сл. – припада садашњем веку и не опстаје у вечности. Пресудна за Максимово разумевање расуђивање јесте премиса да су бића обдарена једним „телосом“ – циљем или задатком – и док се „телос“ не оствари, ми не можемо говорити о „истини“ ниједног бића. Последично, за Светог Максима расуђивање се тиче „краја“. У то је укључено и питање воље (слободе, самоодређења) и драме (историје). У тим смислу, епископ Максим је истакао да је Крст (као суд) важан критеријум провере и процене, тако да Светитељи нису избегавали крст у виду подвижништва. Иако је широка лепеза појмова који описују аскетски живот, Максим Исповедник све њих ставља у перспективу будућности. Злопамћење је окрутни вид одвајања и као такво спречава нас да волимо браћу, док опроштај води љубави, чак и према непријатељима, а тиме у превазилажење „садашњег века“. Својим личним примером праштања и незлопамтивости Свети Максим је показао да је будућност (љубав) уградио у свој живот и расуђивање. Љубав „приволева вољу да прати природу и да не оступа од свог (есхатолошког) закона природе“. У закључку, епископ Максим је указао да из светомаксимовске визије произилази једно расуђивање које прераста у „ерминевтику надахнуту будућношћу“. Ово расуђујуће оверавање садашњих и прошлих догађаја на основу будућности јесте важно оруђе у рукама теологије и Цркве у суочавању сад модерном кризом смисла. Своје излагање аутор је закључио коментаром на следећи одломак из дела Светога Максима Исповедника: „Тајна Оваплоћења Логоса садржи у себи смисао свих загонетки и образа(ца) (Светог) Писма, и такође познање свих видљивих/јављених твари. Ко је, пак, познао тајну Крста и Погреба (Христовог), познао је логосе/принципе свега напред реченога. Но ко је посвећен у неизрециви смисао (Тајну) Васкрсења, тај је познао и циљ ради кога је Бог првоначално све привео у биће“. (Главе о теологији и икономији 1,66). L'Osservatore Romano у броју од 7. септембра 2018. године доноси скраћену верзију излагања Епископа западноамеричког г. Максима: Извор: Српска Православна Црква
  8. Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим одржао је 6. септембра 2018. године предавање на тему „Расуђивање надахнуто будућношћу“. Од 5. до 8. септембра 2018. године у манастиру Преображења Господњег у Бозеу (Италија) одржава се 26. међународна конференција о православној духовности на тему „Расуђивање и хришћански живот“ у организацији овe монашке заједнице. Њен духовник о. Енцо Бјанки и организатори скупа позвали су скоро стотину учесника, а међу њима и Епископа западноамеричког г. Максима да одржи предавање на тему „Расуђивање у време кризе: критеријуми Светог Максима Исповедника“. У раду симпосиона учествују високи представници помесних Православних Цркава, Римокатоличке Цркве, Англиканске Цркве и протестантских заједница, познати богослови и црквени историчари. Поруку Патријарха српског г. Иринеја присутнима је пренео Епископ далматински г. Никодим. Захваливши на позиву, епископ Максим је у свом предавању изразио задовољство што може да учествујена скупу истакнутих научника који се баве овако важном темом. Он је изнео своја запажања о учењу Светог Максима, који свагда, а посебно у време трансхумане технологије коју карактерише запажено одсуство расуђивања, има да понуди важне увиде за савременог човека. Тема постаје још занимљивија када се узме у обзир да је овај монах-перипатетик и плодни богослов припадао периоду (580-662) интензивних теолошких, философских и политичких дебата, при чему је дар расуђивања био пресудан за одређивање духовног правца и за јасно изражавање истина вере. Живећи у време не само трајне догматске кризе (оригенизам, моноенергитство итд.), него и политичке кризе повезане са експанзијом муслимана на Блиски исток, Свети Максим је током целог живота трпео оптужбе и клевете како по питању вере, тако и живота. Током седам година, двапут му је суђено у Константинопољу (655.г. и 662.г.), трипут је прогањан, потом и мучен због посвећености учењу о двема вољама и енергијама у Христу. Ипак, упркос свима нападима, Свети Максим је одолео искушењу да узврати истом мером онима који су га клеветали. Епископ Максим је у свом предавању изложио три учестала и међусобно повезана појма која користи Свети Исповедник: „криза“ (суд), „дијакрисис“ (расуђивање) и „критеријум“ (мера, гномон). Истакао је да је за суочавање са сваком кризом са расуђивањем неопходно поседовање богословских и духовних критеријума на основу којих се може просудити шта сачињава теолошки легитимну перспективу и шта је теолошки неопходно за само esse црквеног јединства. Истовремено, Свети Максим је држао да за процену садашњости треба имати визију будућности. По предавачу, управо на овој тачки – однос између будућности и историјског просуђивања – лежи срж Максимове теорије и праксе расуђивања. Мноштво је аспеката мисли Светога Максима који показују да за њега само оно што је позитивно – попут љубави, добра, разлике и сл. – има есхатолошку будућност, док оно што је негативно – попут поделе, мржње, зла и сл. – припада садашњем веку и не опстаје у вечности. Пресудна за Максимово разумевање расуђивање јесте премиса да су бића обдарена једним „телосом“ – циљем или задатком – и док се „телос“ не оствари, ми не можемо говорити о „истини“ ниједног бића. Последично, за Светог Максима расуђивање се тиче „краја“. У то је укључено и питање воље (слободе, самоодређења) и драме (историје). У тим смислу, епископ Максим је истакао да је Крст (као суд) важан критеријум провере и процене, тако да Светитељи нису избегавали крст у виду подвижништва. Иако је широка лепеза појмова који описују аскетски живот, Максим Исповедник све њих ставља у перспективу будућности. Злопамћење је окрутни вид одвајања и као такво спречава нас да волимо браћу, док опроштај води љубави, чак и према непријатељима, а тиме у превазилажење „садашњег века“. Својим личним примером праштања и незлопамтивости Свети Максим је показао да је будућност (љубав) уградио у свој живот и расуђивање. Љубав „приволева вољу да прати природу и да не оступа од свог (есхатолошког) закона природе“. У закључку, епископ Максим је указао да из светомаксимовске визије произилази једно расуђивање које прераста у „ерминевтику надахнуту будућношћу“. Ово расуђујуће оверавање садашњих и прошлих догађаја на основу будућности јесте важно оруђе у рукама теологије и Цркве у суочавању сад модерном кризом смисла. Своје излагање аутор је закључио коментаром на следећи одломак из дела Светога Максима Исповедника: „Тајна Оваплоћења Логоса садржи у себи смисао свих загонетки и образа(ца) (Светог) Писма, и такође познање свих видљивих/јављених твари. Ко је, пак, познао тајну Крста и Погреба (Христовог), познао је логосе/принципе свега напред реченога. Но ко је посвећен у неизрециви смисао (Тајну) Васкрсења, тај је познао и циљ ради кога је Бог првоначално све привео у биће“. (Главе о теологији и икономији 1,66). L'Osservatore Romano у броју од 7. септембра 2018. године доноси скраћену верзију излагања Епископа западноамеричког г. Максима: Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Први пут у Србији се, у Нишу, одржава Међународни симпозијум "Последице бомбардовања СР Југославије осиромашеним уранијумом 1999.", којем присуствује и бивши италијански војни пилот Доменико Леђеро, који се годинама бори да докаже истину о последицама осиромашеног уранијума по здравље војника у светским мисијама. Доменико Леђеро је рекао да је, што се тиче италијанске војске, већ доказано штетно дејство и повезаност осиромашеног уранијума и канцерогених обољења и то још од 1987. године, пре бомбардовања СР Југославије. "Имамо доказе о том штетном деловању и то још пре него што су била бомбардовања код вас. Ми поседујемо видео из Пентагона на на коме се указује на штетност осиромашеног уранијума по здравље људи и данас ћемо га пројектовати током овог скупа, а ставићемо га на располагање и вашим службама, јер је то све у служби истине", рекао је Леђеро, пише Танјуг, а преноси РТС. Навео је да је у Италији било више од 80 судских поступака, те да су сви ти процеси добијени, а пресуде су биле у корист војника и осуђујуће за Министарство одбране Италије. "Војници су добили велика обештећења, а чланови породица војника који су већ умрли од последица разних канцера захтевају да се направи званични списак свих оних војника који су страдали у операцијама НАТО-а, а последице су биле зрачење осиромашеног уранијума", рекао је Леђеро. Председник Удружења грађана "Осиромашени уранијум" Свето Ного изјавио је да симпозијум представља крај медијске кампање, те да ће се сада оформити радне групе које ће писати тужбе против држава чланица НАТО-а. Наводећи да се нада да ће данас на симболичан начин објединити српску интелигенцију, Ного је рекао да се нада и да ће сви они који стварно припадају српској интелигенцији стати и подржати пројекат Удружења. "Ако је неко интелектуалац, он има обавезу према своме народу, а најбољи начин да се одужимо нашем народу је да га одбранимо од ове пошасти што нас је задесила када су нас 78 дана бесомучно бомбардовали и након чега из дана у дан све већи број људи оболи од карцинома", рекао је Ного и истакао да су и новорођена деца оболела од карцинома. Ного: Појединачне тужбе, не колективне Ного је рекао да је битно то што је иза њиховог пројекта стала Адвокатска комора Србије, Адвокатска комора Београда и делимично Адвокатска комора из Ниша. "Очекујем крајем септембра, почетком октобра да ћемо говорити о томе како ће изгледати тужба према чланицама НАТО-а. Ово није колективна тужба и иза ње не треба да стане држава. Ово су појединачне тужбе и тужићемо за материјалну и нематеријалну штету која нам је нанета", навео је. Истакао је да ће бити тужене појединачно све државе чланице НАТО-а и додао да ће се прво ићи на пет држава чланица НАТО-а, које ће одабрати после данашње конференције. Адвокат из Ниша Срђан Алексић рекао је да се на данашњој конференцији налазе научници из целог света, Кине, Русије, западних земаља, Немачке, Француске, Италије. Навео је да је најзначајнија пресуда италијанског суда, јер показује да је једна земља чланица НАТО-а доказала узрочно-последичну везу бомбардовањем осиромашеним уранијумом, боравком њихових војника и грађана на Косову и Метохији и обољења која су настала после више година. "Данас ћемо разговарати и указати како да остваримо право за наше грађане. Италијанима је требало пет година, нама ће мање времена бити потребно. Ми имамо материјалне доказе од Италијана. Надам се да за две године можемо да очекујемо прву пресуду", рекао је Алексић. Додао је да Удружење апелује да се до решења дође мирним путем, те да се грађанима Србије, као и италијанским, исплати штета. "Говорим само о оним грађанима који живе на територији која је бомбардована осиромашеним уранијумом и онима који су боравили на КиМ", истакао је Алексић. Бабурин: Србија је закаснила, али и даље има времена Сергеј Николајевич Бабурин, који је током деведесетих година из више наврата боравио у Југославији, рекао је да сматра да правда мора да буде задовољена. Упитан да ли је Србија закаснила са покретањем овог питања, Бабурин је рекао да Србија не само да је закаснила, већ је много закаснила са овим активностима, али је додао да ипак и даље има времена. "Када су САД 1999. године одбиле резолуцију Савета безбедности УН, требало је преузети мере сталног притиска, међутим, руководство Србије након 1999. није преузело мере да се овај случај реши. Али убеђен сам да ствари не треба оставити оваквим какве јесу, осуђени су многи људи који су бранили земљу, а нису осуђени они који су је бомбардовали и сматрам да то не треба оставити тако", рекао је Бабурин. Додао је да, иако је прошло 20 година, сви се морају потрудити да правда буде задовољена, зато што је то дуг према жртвама, мирним житељима који су настрадали. "И верујем да ова конференција треба да допринесе путу развоја правичности, да гости који су се окупили не само из Србије и Русије, већ и из европских земаља, треба да дају свој допринос остварењу правде. Морамо да испунимо сви наш хришћански дух, иначе ћемо сви бити саучесници неправде", навео је Бабурин.
  10. Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: autokefalija@bfspc.bg.ac.rs. Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски. Теме I Историјски пут Српске Православне Цркве 1. Црквене прилике у донемањићком периоду 2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe 3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве 4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића 5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића 6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића 7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија) 8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт 9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве 10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква 11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет 12. Српска Православна Црква у доба туркократије 13. Карловачка митрополија 14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку 15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку 16. Српска Православна Црква у дијаспори II Путеви српског богословља 1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве 2. Богословље Светог Саве 3. Српско богословље у средњем веку 4. Богослужење у Српској Православној Цркви 5. Византијски утицаји на српско богословље 6. Западни утицаји на српско богословље 7. Руски утицаји на српско богословље 8. Богословље у Карловачкој митрополији 9. Српско богословље у 19. и 20. веку 10. Савремено српско богословље III Српска Православна Црква у српској и европској култури 1. Српско средњовековно рукописно наслеђе 2. Српска средњовековна књижевност 3. Српска средњовековна уметност 4. Српска барокна уметност 5. Српска Црква и просветитељство 6. Српска Црква и просвета 7. Српска Црква и савремена књижевност 8. Српска Црква и савремена уметност 9. Српска Црква и савремена наука 10. Српска Црква и савремено друштво 11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом 12. Српска Црква у дијалогу са исламом 13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом
  11. У част јубилеја Осам векова аутокефалије (1219-2019) и под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду биће од 10. до 14. децембра 2018. године домаћин међународног научног скупа посвећеног самосталности и читавом осмовековном доприносу Српске Православне Цркве историји, теологији и култури српског народа на Балкану и шире. Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: autokefalija@bfspc.bg.ac.rs. Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски. Теме I Историјски пут Српске Православне Цркве 1. Црквене прилике у донемањићком периоду 2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe 3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве 4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића 5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића 6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића 7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија) 8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт 9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве 10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква 11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет 12. Српска Православна Црква у доба туркократије 13. Карловачка митрополија 14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку 15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку 16. Српска Православна Црква у дијаспори II Путеви српског богословља 1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве 2. Богословље Светог Саве 3. Српско богословље у средњем веку 4. Богослужење у Српској Православној Цркви 5. Византијски утицаји на српско богословље 6. Западни утицаји на српско богословље 7. Руски утицаји на српско богословље 8. Богословље у Карловачкој митрополији 9. Српско богословље у 19. и 20. веку 10. Савремено српско богословље III Српска Православна Црква у српској и европској култури 1. Српско средњовековно рукописно наслеђе 2. Српска средњовековна књижевност 3. Српска средњовековна уметност 4. Српска барокна уметност 5. Српска Црква и просветитељство 6. Српска Црква и просвета 7. Српска Црква и савремена књижевност 8. Српска Црква и савремена уметност 9. Српска Црква и савремена наука 10. Српска Црква и савремено друштво 11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом 12. Српска Црква у дијалогу са исламом 13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом View full Странице
  12. У организацији Кипарске православне цркве, интернет сајта OrthPhoto.net, Кипарског фотографског друштва и Издавачког одељења Пољске православне цркве у току је међународни фото конкурс "Боје православља – Кипар“. Циљ овог међународног фотографског такмичења је да се широј публици представи разноврсност и лепота православља на Кипру. Након завршетка конкурса биће одржана изложба и објављен фото албум. За такмичење је потребно послати фотографије у следећим категоријама: - цркве (архитектура, фреске, крстови, гробнице, пејзаж), - људи (свештена лица и лаици, портрет, итд), - репортажа (црквени догађаји, ходочашћа, празници, итд) и - окупирано подручје (православно наслеђе под турском окупацијом на северном делу Кипру). Победнички радови ће бити награђени следећим наградама: Гранд При: 600 евра, 1. награда у свакој категорији: 300 евра, 2. награда у свакој категорији: 200 евра, 3. награда у свакој категорији: 100 евра, док ће похваљене фотографије биит награђене фото албумом организатора или партнерске организације (број похваљених радова одредиће жири). Рок за доставу фотографија је 27. август 2018. године. Више информација о такмичењу и условима за учествовање доступно је на веб страници: www.cyprus.orthphoto.net.
  13. У Центру АБХО Војске Србије у Крушевцу данас је почео међународни „Основни курс биолошког оружја и токсикологије“, који се реализује као заједнички пројекат војски Србије, Црне Горе и НР Кине, као и Института за нуклеарне науке „Винча“. Курс похађа 21 полазник из Мађарске, Уједињених Арапских Емирата, Босне и Херцеговине, Алжира, Чешке, Шпаније, НР Кине, Кипра, Египта и Сједињених Америчких Држава, а међу полазницима су и представници ИНН „Винча“. Током петодневног курса полазници ће проширити своја знања о биолошком оружју и токсикологији и увежбавати употребу наоружања и војне опреме за заштиту од дејства биолошког оружја, биолошку детекцију и идентификацију и биолошку деконтаминацију.
  14. У командама и јединицама Војске Србије данас је пригодним свечаностима обележен 8. март – Дан жена. На пријему који је организован у Команди Копнене војске у Нишу, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић честитао је 8. март припадницама Команде Копнене војске, Командне чете, Вода ваздушног осматрања и јављања, Дома Војске Србије – Ниш и Првостепеног војно дисциплинског суда и тужилаштва - Ниш. Међународни празник Дан жена свечано је обележен и у свим јединицама Копнене војске. Поводом Дана жена, у Команди за обуку организован је пријем за све колегинице, којима се пригодним речима обратио заменик команданта Команде за обуку бригадни генерал Јелесије Радивојевић. У команди и јединицама РВ и ПВО, Дан жена прослављен је уручењем пригодних поклона припадницама тог вида Војске Србије. Честитајући празник жена припадницама РВ и ПВО у Дому ваздухопловства у Земуну, заменик команданта РВ и ПВО бригадни генерал Сава Миленковић је истакао бројне предности које је донео масовнији пријем жена у јединице српског ваздухопловства. Међународни празник жена обележен је и у свим организацијским целинама Министарства одбране. Кадети Војне академије су својим колегиницама будућим официрима, у знак пажње, уручили пригодне поклоне. Међународни дан жена или Осми март, посвећен је женама и обележава се сваке године на тај датум као дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Као међународни дан жена, 8. март прихваћен је 1917. године, а Уједињене нације су од 1975. године и службено почеле да обележавају Међународни дан жена.
  15. ПРАВОСЛАВЉЕ И НАУКА Патријарх Иринеј (Емил Ваш, Бета) Београд је од 23. до 27. октобра домаћин Првог међународног конгреса православних научника, под чијим окриљем се одржавају Прва међународне конференције православних научника у Србији и Шеста међународна конференција удружења православних научника. Позвани су научни, просветни и културни посленици, стручњаци из различитих области, који би требало да допринесу бољој и тешњој сарадњи држава православног света. Значајан скуп у нашој земљи благословио је Његова Светост патријарх српски Иринеј. Како је најављено, биће заступљене следеће научне области: теологија и филозофија, историја и филологија, култура и уметност, педагогија, право, политикологија и социологија, економија, информационе технологије, медицина и биотехнологија, екологија и геологија и архитектура и грађевина. Предвиђен је округли сто, под називом „Православље 100 година након Октобарске комунистичке револуције, 1917-2017”. Председаваће протојереј Генадиј Заридзе, председник Удружења православних научника (Русија) и проф. др Миленко Бодин, председник српског одељења Удружења православних научника (Србија). Станко Стојиљковић http://galaksijanova.rs/pravoslavlje-i-nauka/?script=cir
  16. Под покровитељством Конрад Аденауер фондације Православни богословски факултет БУ другу годину за редом организује од 5. до 8. октобра Међународне теолошке сусрета студената, симпосион на којем учествује 14 православних, католичких и исламских теолошких факултета. Један од организатора, студент Стефан Зељковић, председник Студентског парламента ПБФ-а, најављујући програм сусрета, каже да је симпосион важан јер студенти упознају једни друге и могу објективније да сагледају међусобне проблеме. Тема симпосиона је „Вера и савремени свет“, а отварање ће бити 5. Октобра у 19 часова у великом амфитеатру ПБФ-а, подећа Стефан и позива Београђане да присуствују предавањима. Звучни запис најаве Извор: Радио Слово љубве
  17. Под покровитељством Конрад Аденауер фондације Православни богословски факултет БУ другу годину за редом организује од 5. до 8. октобра Међународне теолошке сусрета студената, симпосион на којем учествује 14 православних, католичких и исламских теолошких факултета. Један од организатора, студент Стефан Зељковић, председник Студентског парламента ПБФ-а, најављујући програм сусрета, каже да је симпосион важан јер студенти упознају једни друге и могу објективније да сагледају међусобне проблеме. Тема симпосиона је „Вера и савремени свет“, а отварање ће бити 5. Октобра у 19 часова у великом амфитеатру ПБФ-а, подећа Стефан и позива Београђане да присуствују предавањима. Звучни запис најаве Извор: Радио Слово љубве View full Странице
  18. Kako je ovo moguće i zašto se nije meni dogodilo? МЕЂУНАРОДНИ ХАОС – Купио слику у Аранђеловцу на вашару, испоставило се да је украдени Ван Гог! 31. августа 2017. ЗАБАВА Марко Марковић (45) из Београда, који се случајно обрео на вашару у Аранђеловцу, обилазећи уличне тезге и продавце застао је испред продаваца слика. У мору слика, ипак му је једна запала за око, платио је свега хиљаду динара, а онда је уследио хаос. И то не мали, него међународни. „Конгрегација напушта Реформисану цркву у Нојнену“, Винсента ван Гога У децембру 2002. године украдене су две слике из Музеја Винсента Ван Гога у Амстердаму. За само неколико минута два лопова су провалила и узела слике „Конгрегација напушта Реформисану цркву у Нојнену“ и Поглед на море у Схевенингену“. Заједно, слике вреде око 25 милиона фунти. Лопови су осуђени на затвор годину дана касније, и све до данас сликама није могло да се уђе у траг. Двадесетог осмог августа Марко Марковић из Београда, дошао је у посед слике за коју су многи сматрали да је изгубљена, а реч је о слици „Конгрегација напушта Реформисану цркву у Нојнену“ , и слика је на волшебан начин стигла у његове руке. Сасвим случајно сам се обрео на вашару у Аранђеловцу, и пошто сам љубитељ уметности, и пасионирани купац слика, приметио сам да се на јендој тезги продају слике, и баш ова ми је привукла пажњу. Платио сам је свега хиљаду динара, а када сам дошао кући укуцао сам на интернет не би ли сазано о чијој се реплици ради, али сачекало ме је изненађење од којег и сада дрхтим. По ономе што сам ја видео, а што су потврдили пар угледних антиквара, реч је о слици Ван Гога, које је украдена. О томе најбоље сведочи и његов потпис, и по речима свиих експерата који су га видели потврдили су да је оригиналан. Ових дана очекујем долазак делегацију из Музеја из Амстердама који треба да потврде аутентичноост, а онда ћемо се договорити и за коју суму ће слика бити враћена музеју, рекао је овај Србин за холандски портал амстердам њуз. Да ли ће Марко Марковић постати милионер, и како ће се завршити ова прича, и одакле Ван Гог на вашару сазнаћемо ускоро. Ар Инфо http://arandjelovacinfo.rs/2017/08/31/medjunarodni-haos-kupio-sliku-u-arandjelovcu-na-vasaru-ispostavilo-se-da-je-ukradeni-van-gog/#.WalLiwDw-Dh.facebook
  19. Крушевац ће бити домаћин Трећег међународног фестивала православног филма у Србији под називом „Снажни духом“ од 25. до 28. септембра 2017. године. Фестивал има конкурсна и ванконкурсна приказивања играних, документарних и анимираних филмова из многобројних земаља света. Главе награде фестивала су диптих са иконом Светог кнеза Лазара (Гран при фестивала), Светог Николаја Чудотворца („за најбољи играни филм“). Светог Василија Острошког („за најбољи документарни филм“) , Светог Саве Српског („награда за симпатије гледалаца“). Предвиђене су такође допунске награде омладинског жирија и новинарског жирија. Фестивал има традицију од 2015. године када је покренут уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, а организатори су Kрушевачка епархија Српске православне цркве, град Крушевац и компанија „Вифсаида“. Фестивал се одржава при подршци Српске православне цркве, амбасаде Србије у Русији, Српског одељења Међународног друштвеног Фонда јединства православних народа, Координационог савета руских сународника, који живе у Србији, при финансијског подршци „Православне иницијативе“. Извор: епархија крушевачка Аудио прилог о фестивалу:https://hearthis.at/fjrbd7ft/otac-dragi-krusevac/
  20. Крушевац ће бити домаћин Трећег међународног фестивала православног филма у Србији под називом „Снажни духом“ од 25. до 28. септембра 2017. године. Фестивал има конкурсна и ванконкурсна приказивања играних, документарних и анимираних филмова из многобројних земаља света. Главе награде фестивала су диптих са иконом Светог кнеза Лазара (Гран при фестивала), Светог Николаја Чудотворца („за најбољи играни филм“). Светог Василија Острошког („за најбољи документарни филм“) , Светог Саве Српског („награда за симпатије гледалаца“). Предвиђене су такође допунске награде омладинског жирија и новинарског жирија. Фестивал има традицију од 2015. године када је покренут уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, а организатори су Kрушевачка епархија Српске православне цркве, град Крушевац и компанија „Вифсаида“. Фестивал се одржава при подршци Српске православне цркве, амбасаде Србије у Русији, Српског одељења Међународног друштвеног Фонда јединства православних народа, Координационог савета руских сународника, који живе у Србији, при финансијског подршци „Православне иницијативе“. Извор: епархија крушевачка Аудио прилог о фестивалу:https://hearthis.at/fjrbd7ft/otac-dragi-krusevac/ View full Странице
  21. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског г-дина Теодосија у атријуму Цркве Светог Спаса из 14. века у Призрену, 26. и 27. августа одржаће се Међународни фестивал средњовековне музике "Медимус". Ово је већ друга година како Друштво пријатеља Светих Архангела код Призрена организује овај фестивал у српском Царском Призрену. Генерални медијски покровитељ фестивала је Телевизија "Храм". View full Странице
  22. У богослужењи и у литију учествоваће православна омладина из преко 20 земаља: Русије, Украјине, Немачке, САД, Шведске, Канаде, Индије, Пољске, Србије, Грчке, Сирије, Кине, Јужне Кореје и др. Молитве и богослужења читаће се на црквенословенском, сиријском, грчком, енглеском, хинду и арапском језику. Светски дан православне омладине је установљен у јуну 1922. године, на 14. скупштини Светског православног омладинског покрета по благослову предстојатеља свих Православних Цркава. Последњих неколико година овај дан се у Петрограду традиционално обележава у Исакијевској саборној цркви. Током одржавања скупштине, а настојањем Петроградске духовне академије и сарадника Музеја Исакијевског собора, приређују се нарочита богослужења за децу и младе, уз учешће хорова из неколико држава, који ће изводити песме у складу с њиховим традицијама и на њиховим језицима, а такође хорови који су изводили старинске песме према рукописима из 17-19. века из Руске националне библиотеке, Библиотеке Академије наука, Државног историјског музеја, Руске државне библиотеке. Извор: Патриархиа.ру (превод Информативне службе СПЦ) Вести из сестринских цркава |
  23. У Петрограду ће се 19. фебруара 2017. године провести догађаји посвећени Међународном дану православне омладине. Главни догађај биће Литургија у Исакијевском саборном храму, а у наставку традиционална литија. Божанску службу одслужиће ректор Петроградске духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије У богослужењи и у литију учествоваће православна омладина из преко 20 земаља: Русије, Украјине, Немачке, САД, Шведске, Канаде, Индије, Пољске, Србије, Грчке, Сирије, Кине, Јужне Кореје и др. Молитве и богослужења читаће се на црквенословенском, сиријском, грчком, енглеском, хинду и арапском језику. Светски дан православне омладине је установљен у јуну 1922. године, на 14. скупштини Светског православног омладинског покрета по благослову предстојатеља свих Православних Цркава. Последњих неколико година овај дан се у Петрограду традиционално обележава у Исакијевској саборној цркви. Током одржавања скупштине, а настојањем Петроградске духовне академије и сарадника Музеја Исакијевског собора, приређују се нарочита богослужења за децу и младе, уз учешће хорова из неколико држава, који ће изводити песме у складу с њиховим традицијама и на њиховим језицима, а такође хорови који су изводили старинске песме према рукописима из 17-19. века из Руске националне библиотеке, Библиотеке Академије наука, Државног историјског музеја, Руске државне библиотеке. Извор: Патриархиа.ру (превод Информативне службе СПЦ) Вести из сестринских цркава | View full Странице
×
×
  • Create New...