Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'међународна'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 14 results

  1. Посланство које чине епископи, игумани и игуманије манастирâ Руске Православне Цркве допутовало је, 26. новембра 2019. године, на Кипар, где ће бити одржана међународна конференција под називом „Монаштво и савремени свет“. Наведена конференција биће одржана, по други пут, у организацији митрополијâ на Кипру и Одељења за манастире и монаштво при Светом Архијерејском Синоду Руске Православне Цркве. Циљ оваквих конференција је даље усавршавање, као и проучавање локалних монашких предања у земљама словенског и грчког света. Услед процвата монаштва у државама некадашњег Совјетског Савеза, међу православним житељима истих држава појавило се велико интересовање и жеља за обновом монашког предања. Прошлогодишња конференција одржана је са великим успехом. Овогодишњи симпосион ће бити одржан у дворани при храму Светога Прокопија (метох манастира Кикоса) у Лефкозији, 28. и 29. новембра 2019. године. Посланство Руске Православне Цркве чини више од четрдесет чланова. Извор: Инфо-служба Епархије бачке / Romfea.gr
  2. Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, у манастиру Михољска Превлака код Тивта од 23. јула до 3. августа 2019. године одржаће се прва међународна духовна академија „Свети Јевстатије Превлачки“. Организатор академије је Митрополија црногорско-приморска и манастир Михољска Превлака. Академија је изразила спремност за широку међудржавну сарадњу и учешће свих компетентних, садржајних институција и појединаца који могу дати допринос развоју стваралачке, научне и духовне мисије и у том смислу ове године остварила је сарадњу са Фондом браће Трубецкој (Москва - Тула) и Одељењем за младе Московске Патријаршије. Учесници академије су угледне академске личности из Црне Горе, Србије, Републике Српске и Хрватске, чија ће предавања из угла различитих дисциплина промишљати питања односа хришћанства и савремене кризе личности и културе; религиозне мисли у философији; религиозног духа у уметности; историје и традиције; развоја савременог света и хришћанског одговора; хришћанског духа и уметничких пракси (музика, иконологија, филм…); будућност Европе и религије у њој; глобалистички утицаји на религије; утицаји великих сила на национализам на Балкану итд. Основна замисао организатора је да у времену изражене духовне кризе, присутне нарочито код младих, посредством предавања и разговора укаже на путеве којима се долази до Смисла/Логоса (код великог броја данас помраченог или изгубљеног), превасходно посредством увођења у начела хришћанске просвећености, истичу организатори. Академију ће у уторак 23. јула 2019. године у 9,30 часова отворити Његово Вископреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије предавањем на тему „Хришћанство у савременом свету“, после чега ће о хришћанству и савременој култури говорити архимандрит Јефимије Мојсејев. Најављено је учешће отаца Георгија Бељкинда, Гојка Перовића и Александра Јовановића, академика Бранка Летића, Драгана Симеуновића и Синише Јелушића, проф. др Јелице Стојановић, проф. Марије Таланкине, др Влајка Пановића, др Биљане Анђелковић, проф. Дмитрија Таланкина, проф. Александра Закуренка, проф. др Марије Летић, проф. Марине Бељкинд, мр Луције Ђурашковић, др Горана Шарића, доц др Владана Бартуле, Михаила Волохова, др Васиља Јововића, др Светозара Лутовца, Селимира Радуловића, Радомира Уљаревића, Илије Лакушића и Алине Соловјеве. Извор: Српска Православна Црква
  3. Од 6. до 13. јула 2019. године у Бечу одржана прва међународна музичка летња школа под покровитељством Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, у организацији Музичке франкофоно-српске школе Западне Швајцарске. Учешће у летњој школи је узело преко 40 деце из више земаља (Швајцарске, Аустрије, Италије, Србије) као и реномирани професори Анђела Сибиновић (виола), Невена Ивановић (диригент), Маријана Радосављевић (солопевање), Милутин Павловић (кларинет), Невена Ракић (виолина), Нина Софронски (клавир). Летња школа имала је за циљ да обједини децу и омладину из земаља Епархије аустријско-швајцарске и матице, да кроз заједнички рад на музици свих стилова, као и Црквеног појања, напредују и стекну литургичко и музичко искуство за будућност. У суботу, 6. јула 2019. године, учесници су стигли у Беч. После срдачног дочека осд стране епископа Андреја и братства Саборног храма Светог Саве, деца су почела музичке припреме за концерт који је исте вечери одржан у свечаној сали Епископске резиденције. Уводну реч је одржао владика Андреј, а затим су наступили полазници и професори летње школе. Публика је могла чути дела за хор (духовне и световне музике) као и инструментална дела (А. Вивалди, Ј. Штраус, Ђ. Пучини, Р. Шуман). Прелепим извођењем предвиђеног репертоара и уз одушевљење публике, започета је са великом радошћу прва летња школа. Сутрадан, у недељу, 7. јула 2019. године, полазници летње школе су улепшали свету Литургију својим појањем у храму Рођења Пресвете Богородице у Бечу. После Литургије је уследио свечани ручак који су са пуно труда и љубави припремиле чланице Кола српских сестара при храму Рођења Пресвете Богородице. У поподневним часовима организован је обилазак града и посета музеју Белведере. Деца су била одушевљена богатством баштина града Беча. Након обиласка у салама Епархијског двора у организацији професора уследиле су појединачне и заједничке пробе инструмената, хора, оркестра и црквеног појања. У понедељак, 8. јула 2019. године, наставила се радна атмосфера како у салама Епархијског двора тако и у салама Амбасаде Србије у Бечу. Учесници су добили задатак да припреме разна дела у извођењу оркестра (Л. ван Бетовена и Ј. Штрауса), као и разна дела за камерне ансамбле и дела за хор на српском, латинском, немачком и француском језику. Такође, учесници су радили на делима вишегласних духовних композиција (С. Мокрањца и К. Станковића) као и на типику и стихирама за вечерња богослужења. Иако из разних предела Европе, проводећи сате у заједничком раду кроз музику осећали су се уједињени свирајући, певајући и радећи заједно. У вечерњим сатима деца су у великој радости и благодати проводили време заједно са епископом Андрејем као и братством Катедралног храма у Бечу. Дан касније, 9. јула 2019. године, после јутарње службе наставили су се часови гудачког, дувачког, клавирског и певачког одсека. Деца су врло ревносно била посвећена раду и савлађивању задатих дела за инструменте и хор. Око поднева учесници летње музичке школе су били позвани на свечани пријем код Његове Екселенције г. Небојше Родића, амбасадора Србије у Бечу. На опште одушевљење присутних извели су пар песама духовне и световне музике као и песму „Тамо далеко“ у извођењу инструменталног ансамбла и хора. У уторак, 9. јулa 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ г. Андреј повео је све учеснике летње школе у обилазак Каленберга. Деца су била опчињена дивним погледом који се пружао на град Беч. На путу ка Епархијском двору деца су посетила храм Васкрсења Христовог где је епископ Андреј одржао пригодну беседу. Полазници летње школе су отпевали врло молитвено „Тебе појем“ С. Мокрањца. После вечерње службе владика Андреј је извео све учеснике и професоре у оближњи грчки ресторан на вечеру. Сутрадан, 10. јула 2019. године, организован је излет за децу која су посетила Катедралу на Штефансплацу, дворaц Шенбрун као и зоолошки врт. Ови обиласци су изазвали опште одушевљење код многих полазника летње школа која су по први пут могла да се сусретну са величанственим културним и историјским баштинама града Беча. После излета у поподневним часовима наставила се радна атмосфера и припрема за вечерњи концерт. После вечерње службе на којој су омладинци из Трста, Ниша и Лозане учествовали, одржан је сјајан концерт. У четвртак, 11. јула 2019. године, после јутарње службе братство Саборног храма одржало је час веронауке за све учеснике, што је наишло на велико одушевљење код деце којa су постављала бројна питања. После значајног обиласка Факултета музичке уметности у Бечу и радног дана, одржан је завршни свечани концерт и додељене су дипломе деци и захвалнице професорима и заслужнима за подршку у пројекту. Уводну реч је одржао старешина храма Светог Саве свештеник Филип Милуновић, који је поздравио све полазнике летње школе и присутне слушаоце. На потпуно одушевљење публике изведена су духовна дела С. Мокрањца, хорска дела С. Франка и Ф. Шуберта као и оркестарска дела Л. ван Бетовена и Ј. Штрауса и многа друга дела филмске и традиционалне музике. Деца су својим изванредним наступом показала свој квалитетан рад са професорима током целе недеље и могућност стварања разних ансамбала и уједињења кроз музику разних стилова. Дан касније, 12. јула 2019. године, полазници летње школе су појали на светој Литургији и на радост многих на крају извели још пар дела духовне музике. После сабрања је приређен свечани ручак у организацији Музичке франкофоно-српске школе Западне Швајцарске. У поподневним часовима деца су кренула на пут ка својим кућама пуног срца радости и нових сазнања. Његово Преосвештени Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј на самом растанку, пожелео је деци срећан пут и пуно успеха у даљем раду на свом музичком образовању. Извор: Епархија аустријско-швајцарска
  4. Са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, у манастиру Михољска превлака код Тивта почела је са радом Међународна духовна академија «Свети Јевстатије Превлачки» која ће бити, уз Божију помоћ, мjесто окупљања за све народе васељене жељне истина и пута који воде у Живот. Прва сезона МДА „Свети Јевстатије Превлачки“ почеће љетњом школом 23. јула – 3. августа. Организује се у сарадњи са Фондом браће Трубецкој (Москва – Тула) и Одјељењем за младе Московске патријаршије РПЦ, а одржава на простору манастира Михољска Превлака, саопштено је из Академије. Основна замисао организатора је да у времену изражене духовне кризе, присутне нарочито код младих, посредством предавања и разговора укаже на путеве којима се долази до Смисла/Логоса (код великог броја данас помраченог или изгубљеног), превасходно посредством увођења у начела хришћанске просвећености, истичу организатори. Додају да би предложени приступ повезивао значење свих предложених тема, са циљем духовног уздизања, васпитања и развоја личности младих, до којих нам је у овом времену искушења посебно стало. Предавања у оквиру прве сезоне ће укључивати следеће тематске области: 1. Хришћанство и савремена криза личности/културе 2. Религиозна мисао у философији 3. О религиозном духу у умјетности 4. Хришћански дух и умјетничке праксе 5. Историја и традиција Међународна духовна академија «Свети Јевстатије Превлачки» није „манифестација“ већ је осмишљена као врста института, прије свега охристовљивања, освешћивања, одбране, пресијавања, филтрирања, пробирања, издвајања, и одбацивања оних наметнутих, наметаних понекада и под присилом са тенденцијом одузимања сваког људског права, ставова, утицаја и покрета, који су угрожавали сва поља духовног, душевног и физичког живота православног народа широм Васељене. Ова духовна академија је нека врста „штита“, спартанске формације, гдје сваки појединац штитом своје вјере, љубави и истине чува оног до њега не дајући тиме ни најмањег простора непријатељу да продре у заједницу браће, мјесто гдје се открива и освјетљава она непозната друга, невидљива сфера, обитавалиште истине, апостолског достојанства и светоотачког предања, духовног приступа савременом животу и поретку, свештени простор у коме ће се људи напајати изворним вриједностима, за који су наши преци неријетко и животе давали. „Слиједећи пут просвјетитеља нашега народа, Светога Саве, ми ћемо се држати, по ријечима Светог оца нашег Аве Јустина, светосавске философије свијета, прогреса, културе, друштва, вриједности и мјерила као и просвјете и тиме на овоме древноме мјесту наставити тамо гдје су они привремено били приморани да се зауставе…“, поручују из Академије. Академија «Свети Јевстатије Превлачки» мислено се рађа још у периоду 2008-2010. године, када су се у манастиру Михољска превлака одржавала честа предавања и духовне вечери на разне теме попут: «Живот балканских хришћана у вријеме Отоманске владавине», «О мисионарењу и дјеловању секти», «Утицај телевизије на васпитање дјеце», «О наркоманији» итд. Идеја за оснивањем једне институције од духовног, друштвеног, културолошког, васпитног, умјетничког, националног значаја и интегритета, као што је академија Светог Јевстатија Превлачког, живјела је од тада у срцу и уму мање групе људи, који су једномишљенички били усмјерени на унапређење духовног простора Балкана, као и насушне потребе за формирањем духовне академије едукативног карактера, у којој ће будући нараштаји моћи да обликују своје биће, као што су то радили у манастирским школама у периоду светих Немањића. Иницијативу за оснивање покренули су игуман древне Зетске епископије, данашњег Манастира Светог Архангела Михаила на Михољској превлаци, архимандрит Бенедикт и доктор политичких наука Светислав Лутовац, који су потом иницирали и затражили благослов од Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, како би тај пројекат био реализован уз Божји благослов. Након добијања усменог и писменог благослова 12. 04. 2010. године у акту АЕМ бр. 491 Митрополије црногорско-приморске, ова активност се интензивира, допуњавају се идеје, којима се проширује кадровски састав прикључивањем професора доктора Синише Јелушића и мр. Славка Крстајића. 12. маја 2019. године добијен је благослов Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија за одабир назива Академије – »Међународна духовна академија Свети Јевстатије Превлачки». Након тога интензивира се концепција, план и програм рада будуће међународне духовне академије, институције која ће произилазити из литургијског простора Цркве и њој блиских интелектуалних кругова, слиједећи тиме пут наших предака и отаца на челу са Светим Савом. Закључено је да је оваква институција апсолутно потребна на нашем духовном простору и да ће њени циљеви бити унапређење духовности, књижевности, умјетности, науке и културе, као и очување традиционалних вриједности, породичних вриједности, јединства православних народа и свих њима блиских пријатељских народа и етноса. Међународна духовна академија Светог Јевстатија Превлачког нема никакве донације, никакву финансијску помоћ од било које државне институције или органа, већ се организује „о свом руву и круву“, под покровитељством Митрополије црногорско-приморске, али су зато, како истичу, потпуно независни и слободни у избору тематских оквира, смјерница и уопште устројства у својој дјелатности. Зашто баш ,,Међународна духовна академија’’ на Михољској превлаци? Манастир Светог Архангела Михаила на острвцету Михољска превлака у близини града Тивта у Боко-которском заливу био је одувијек центар духовног живота нашег народа. Археолошка истраживања су показала да је острво насељено још од римских времена. Најстарији трагови постојања хришћанских заједница на овим просторима потичу са краја 3. вијека. Упркос бројним пустошењима и рушењима, у најездама варварских племена и различитим војним походима, археолошка истраживања свједоче о 1700 година постојања хришћанског живота на овоме мјесту. Почетком 13. вијека Манастир Светог Архангела Михаила обнавља Свети Сава, први архиепископ српски, уз помоћ свога брата краља Стефана Првовенчаног (касније у монаштву монах Симон). У обновљеном манастиру успостављено је сједиште епископије Зетске. Манастир Светог архангела Михаила, утемељен на изворном православном монаштву, одмах се прославио. Први епископ био је Иларион, један од најугледнијих монаха Хиландара. За игуманско и епископско достојанство на Превлаци везује се и Свети Арсеније Сремац. Потоњи архиепископ, Свети Евстатије, по којем ова Академија и носи име, био је прво игуман Превлачки, затим игуман Хиландара, а потом је постављен за епископа Зете. Будући дубоких коријена, Манастир је одмах постао средиште свеколиких дјелатности, које су током XIII-XIV вијека обиљежене у Боки особеним умјетничким изразом, прожетим грчким и италским утицајем. Преписивачка дјелатност у Манастиру славна је по Иловичком законоправилу Светог Саве из 1262. године. Богата иконописачка дјелатност може се донекле сагледати по бокељским иконама, од којих су неке, несумњиво, настале по узорцима из превлачких храмова. У манастирској метохији, богатој иловачом, настале су грнчарске радионице, које су својим производима снабдијевале друге манастире и Немањићки двор. Привредна снага Манастира, са његовом метохијом, била је велика (Луштица, Кртоли, дио Грбља и јужна страна Врмца). Свети манастир снабдијевао је друге манастире уљем, сољу, рибом и осталим производима мора. По предању, маслиново уље је каменим цјевоводом дотицало из подловћенских млинова (Краљичин Млин у Радановићима) до Бачви, зиданог складишта под сводовима, чији се остаци и данас могу видјети испред моста који прелази за Превлаку, изнад паркинга. Цар Стефан Душан, средином 14. вијека, подиже Зетску епископију на ранг Митрополије, а манастиру даје статус Свештене царске лавре. Манастир на Михољској превлаци доживио је судбину свих својих претходника на том мјесту, срушен је средином 15. вијека. Рушењу је претходило тровање скоро цјелокупног манастирског братства, које је бројало преко 70 монаха. Сједиште митрополије је након неколико привремених сједишта пресељено на Цетиње 1485. године. Линкови страница на којима можете да пратите распоред и активности Академије: Фејсбук страница Манастира: https://www.facebook.com/MiholjskaPrevlakaMonastery/ Фејсбук страница Духовне академије: https://www.facebook.com/mdasvetijevstatije/ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  5. Поводом 125 година од рођења и 40 година од упокојења Светог Јустина (Поповића) Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду организују 10. и 11. маја 2019. године у Београду међународну научну конференцију ”Мисао и мисија Светог Јустина Поповића”. Извор: Српска Православна Црква
  6. Завршена међународна научна конференција у Подгорици 5. Мај 2019 - 9:28 Усвајањем закључака 4. маја 2019. године у Подгорици је затворена дводневна међународна научна конференција Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори. Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је учесницима тог важног скупа показао фотографије и видео запис о цркви Светог великомученика Георгија из Горње Стијене Пиперске у којој је тог дана служио свету Литургију, који показује у каквом је стању била деценијама после Другог светског рата, а како изгледа данас. Митрополит је казао да те слике најбоље говоре о значају тема о којима је било речи на скупу У завршној речи Митрополит црногорско-приморски је захвалио свим учесницима на одзиву и што су схватили озбиљност теме коју је покренуо нацрт Закона о слободи вероисповести: -Ми смо благодарни Господу и вама што сте се одазвали на наш позив. И ви сте као хришћани схватили озбиљност ове теме и овдје сте дошли да нам помогнете, да се помогне васпостављање људских права која су заиста била угрожена дуго времена и која су у многим крајевима и данас угрожена, у свијету, па нажалост и овдје код нас. Митрополит је подсетио на прогон Архиепископа охридског Јована који је у затвору провео неколико година и чије страдање се и даље наставља. Говорећи о континуитету гоњења Цркве у Црној Гори, подсетио је на 1945. годину када је убијен митрополит Јоаникије Липовац са преко 120 свештеника. Такође је говорио о народу отераном из Цркве, који се тек сада враћа вери и који обнавља храмове и своју душу, као и о бомбардовању од стране НАТО пакта. -Ваше присуство је драгоцено, јер сте ви представници праве и истинске Европе коју ми поштујемо и у такву Европу ми смо увијек спремни да уђемо, поручио је митрополит Амфилохије. Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изразио задовољство што је могао да учествује у раду тог важног скупа: -Ми у Црној Гори имамо један важан задатак. да ријешимо питање вјеских слобода, вјерских права. Права цркава и вјерских заједница нису регулисани на адекватан начин, и то у држави која има толико снажну традицију вјера, три вјере које су овдје дубоко утемељене – православна, католичка и исламска. Наравно, треба се борити за слободу свих осталих вјера које су присутне у Црној Гори. То питање није на адекватан начин ријешено, иако је Устав Црне Горе дао добро полазиште за његово рјешавање. Владика је указао на чињеницу да нацрт Закона о слободи вероисповести показује да овдашње власти нису спремне да направе отклон од комунистичког наслеђа нити да како ваља испоштују ни Устав ни међународно обавезујуће правне акте по овом питању: -Није спремна да врати имовину. Другим субјектима којима је држава, односно власт комунистичка некада неправедно одузела имовину, држава је то законски уредила и мислим да је то у суштини веће завршена прича, а Црква јер изузета из тог права управо тим законом и њој је прије петнаест година дато утјешно обећање да ће се црквама и вјерским заједницама вратити имовина пуитем новог закона о реституцији који ће се на њих односити. Владика је казао да је иста ситуација и с правом на веронауку у школама: -Видимо да је држава овдје већ нарушила уставно начело равноправности свих цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Са појединима је већ потписала званичне и обавезујуће уговоре, а овај нацрт Закона био је предвиђен да важи само за нас. И очегледно је да је тиме власт хтјела да наруши то основно начело. Ми то нисмо могли да прихватимо. На затварању скупа говорили су и Патрик Роџер Шнабел, проф. Кол Дарам, проф. др Силвио Ферари, проф. др Герхард Роберс и протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић. Повод за одржавање међународне научне конференције Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори је најава Влада Црне Горе да ће у другом кварталу ове године усвојити Предлог закона о слободи вероисповести који је од стручне јавности и представника највећих верских заједница оцењен неправедним, неуставним, дискриминаторним и неусаглашеним са међународним конвенцијама о верским слободама. Намера организатора је, како су саопштили, да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вероисповести, који би, за разлику од постојећег Нацрта из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вероисповести или уверења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и верских заједница у Црној Гори. Прва сесија: Слобода вероисповести или уверења у међународном праву и праву ЕУ Трећа сесија: Аутономија Цркве да сама уређује свој живот и мисију је стандард у Естонији, Немачкој и Аустрији Четврта сесија: Представници струке из Румуније, Бугарске и Италије оценили као дискриминаторан нацрт Закона о слободи вероисповести Пета сесија: Успех отпора оваквом нацрту Закона значајан за међународно право у целини Повезане вести: Отворена Међународна научна конференција „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори“ Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори Извор: Митрополија црногорско-приморска
  7. Данас је у Подгорици почела са радом дводневна Међународна научна конференција ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори“ коју организују Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела. На конференцији ће говорити међународни и домаћи правни стручњаци о бројним питањима која се тичу актуелних изазова у гарантовању, остваривању и дјелотворној заштити права на слободу вјероисповијести или увјерења, као и улоге и доприноса цркава и вјерских заједница са посебним освртом на питање њиховог правног положаја у Црној Гори. Конференцију су отворили Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије (Радовић) и Пречасни г. Кристијан Кригер, предсједник Конференције европских цркава из Брисела. Конференцији се обратио путем видео линка и проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења, затим протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске Поздрављајући учеснике конференције Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да се слобода темељи на Христу богочовјеку и Његовом васкрсењу које је темељ истинске слободе људског живљења на земљи, а у исто вријеме и слободе од смрти и тиме задобијања вјечне слободе и достојанства. „Ако човјек није вјечно биће онда сав његова труд и борба за слободу на земљи се показује бесмислена. Црква Христова је била и остала свједок те и такве слободе.“ Према његовим ријечима Црква је носилац буђења људског бића за слободу на земљи и побједу зла – мржње која угрожава људско биће и његову слободу: „Црква и постоји да ослободи човјека и човјечанство од зла, мржње, робовања ономе што није достојно човјека, да би кроз овај живот могао да задобије и ту онтолошку слободу. Црква је дакле, свједок те и такве слободе, била и остала до наших времена. И у свим историјским периодима, и на Истоку и на Западу, она се борила за ту и такву слободу, не просто за слободу вјероисповијести или увјерења, него уопште за слободу људског бића и ослобођење од свега онога што угрожава људско биће и што га понижава.“ Митрополит је подсјетио на разлоге зашто предложени Нацрт закона о слободи вјероисповијести није прихватљив, па је чак и примитивнији него закон из времена комунистичке Југославије, истичући да људи који предлажу тај закон су прије свега васпитавани у антицрквеном духу послератног времена. Нагалсио је да су раније склопљени темељни уговори са Римокатоличком црквом – Ватиканом, Исламском и Јеврејском заједницом а да је једина заједница која је остала ван тога још увијек Митрополија црногорско- приморска, односно Српска православна црква. Истакао је да је у посљедње вријеме било сусрета са министром правде господином Зораном Пажином поводом формулисања закона и да то даје наду да ће проблеми бити превазиђени: Митрополит је исказао благодарност свима који су узели учешће у раду конференције и изразио наду да ће и ова међународна конференција помоћи црногорским државним органима да још озбиљније схвате озбиљност теме слобода вјероисповијести и да ће бити донијет закон који ће бити усаглашен са европским и међународним законодавством. У свом поздравном обраћању, Пречасни г. Кристијан Кригер се захвалио на позиву и исказаном повјерењу на том осјетљивом питању. Он је казао да у демократским државама слобода религије и увјерења се посматра као показатељ људских права и знак постојања једног модерног свијета. „Међутим, неке од чланица Конференције европских цркава се суочавају са дискриминаторним законима који нарушавају то темељно право. Заправо секуларизације друштва и религиозни плурализам који је донешен кроз мобилност често чини неопходним да државе сада ревидирају своју легислативу која је управљала у прошлости вјероисповијестима и увјерењима под различитим условима.“ Господин Кристијан Кригер је нагласио да државе имају неспорну дужност да штите и промовишу право на слободу вјероисповијести или увјерења и да помажу религиозним заједницама институцијама да дођу до правног признања. „Конференција европских цркава као и Митрополија, подржава напоре државе Црне Горе да ревидира своје законе тако да се они ускладе са европским законима и са правним тековинама Европске уније како се ова држава припрема да јој се једног дана прикључи. Нарочито поздрављамо одлуку да се замјени застарели закон из 1977. са новим законом о слободи вјероисповијести, укључујући одредбе о правном статусу и позицији цркава и вјерских заједница. Међутим, речено нам је да припремне процедуре су резултирале са нацртом закона који има проблеме у многим дјеловима. Вјерујемо да ти дијелови требају и морају бити исправљени и кориговани, али такође вјерујемо да су ти проблеми могли бити избјегнути да је припремни процес био транспарентан и да су у њему учествовали сви заинтересовани субјекти.. Захваљујући се свим учесницима конференције, Пречасни г. Кристијан Кригер је казао да Конференција европских цркава може савјетовати не само чланице у овом региону већ и власти како би се остварила успјешна и плодоносно сарадње између држава и цркве као што је дефинисано у члану 17 Споразума о функционисању Европске уније: „Унапријед се радујем продуктивној размјени информација и идеја и учењу о ситуацији и контексту у којој цркве функционишу у Црној Гори. Надам се да ће ове забринутости које су поменуте и сугестије које ћемо дати бити узете у обзир од стране Владе Црне Горе и да ће они поново размотрити измјену Нацрта закона како би био компатибилан са универзалним стандардима о људским правима и слободама вјероисповијести или увјерења.“ Проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења путем видео поруке је поздравио све учеснике конференције и захвалио се на позиву. Изразио је наду да ће држава Црна Гора уважити препоруке и стручна мишљења која ће се чути на скупу и тако донијет закон о слободи вјеросповјести који ће бити усаглашен са европским стандардима и законима. Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић је мишљења да је, имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи. „Намјера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори.“ Након поздравних обраћања услиједила је прва сесија „Слобода вјероисповјести или увјерења у међународном праву и праву ЕУ“, на којој је модератор др Елизабета Китановић, извршни секретар за људска права у Конференцији европских цркава. Током ове сесије своја излагања ће изнијети проф. др Силвио Ферари, Универзитет у Милану (емеритус), проф. Кол Дарам, Међународни центар за правне и религијске студије, Бригам јанг универзитет, Прово, проф. др Богољуб Шијаковић, Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. др Јован (Вранишковски), Скопље. ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ: https://mitropolija.com/2019/05/03/prva-sesija-sloboda-vjeroispovjesti-ili-uvjerenja-u-medjunarodnom-pravu-i-pravu-eu/ https://mitropolija.com/2019/05/03/treca-sesija-autonomija-crkve-da-sama-uredjuje-svoj-zivot-i-misiju-je-standard-u-estoniji-njemackoj-i-austriji/ https://mitropolija.com/2019/05/03/cetvrta-sesija-predstavnici-struke-iz-rumunije-bugarske-i-italije-ocijenili-kao-diskriminatoran-nacrt-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti/ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  8. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ Митрополија црногорско-приморска и Конференција европских цркава из Брисела 3. и 4. маја у Подгорици организују Међународну научну конференцију ”Слобода вјероисповијести или увјерења у Црној Гори. Конференцију ће отворити Митрополит црногорско-приморски г. др Амфилохије и Кристијан Кригер, предсједник Конференције европских цркава, а путем видео линка Конференцији ће се обратити и проф. др Ахмед Шахид, специјални извјестилац Уједињених нација за слободу вјероисповијести и увјерења. Имајући у виду да је у Црној Гори и даље на снази Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године, као и да је Влада Црне Горе у свом Програму рада за други квартал ове године најавила усвајање Предлога закона о слободи вјероисповијести, неопходно је да се на стручан и друштвено одговоран начин отвори јавни дијалог и сагледа право на слободу вјере, вјероисповијести или увјерења из међународноправне, историјскоправне и позитивноправне перспективе, јер је ријеч о универзалном људском праву и слободи. Намјера је да се, отварањем стручног и аргументованог дијалога, допринесе општем добру и помогне релевантним субјектима у изради новог текста Нацрта закона о слободи вјероисповијести, који би, за разлику од Нацрта закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, у потпуности био усаглашен са међународноправним оквирима слободе вјероисповијести или увјерења уз поштовање историјске улоге, доприноса, права и легитимних очекивања цркава и вјерских заједница у Црној Гори. Међународни и домаћи правни стручњаци ће, током трајања дводневне научне конференције у Подгорици, расправљати о бројним питањима која се тичу актуелних изазова у гарантовању, остваривању и дјелотворној заштити права на слободу вјероисповијести или увјерења, као и улоге и доприноса цркава и вјерских заједница са посебним освртом на питање њиховог правног положаја у Црној Гори. Позиви за присуство овом научном догађају су упућени великодостојницима традиционалних цркава и вјерских заједница, надлежним државним органима, представницима међународних организација и посланичким клубовима у Скупштини Црне Горе. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  9. У име Тројединог Бога, по благослову и уз руковођење наших Цркава, Међународна комисија за англиканско-православни богословски дијалог састала се у Ларнаки, на Кипару, од 13. до 20. октобра 2018. године како би наставила разматрања везана за екологију и за питања о крају и окончању живота. У име Кипарске Цркве домаћин скупа био је Његово Високопреосвештенство митрополит китионски Хризостом. Комисија изражава дубоку благодарност Високопреосвећеном на широкогрудој дарежљивости и топлом гостопримству. Као и увек, рад Комисије је праћен свакодневним молитвама и богослужењима. Комисија је присуствовала недељној евхаристијској служби у англиканској катедрали Светог Павла у Никозији, Божанској Литургији у саборном храму Светог Лазара у Ларнаки, и свечаном вечерњем богослужењу у храму Светог Луке, небеског покровитеља места Арадипу. Комисија је имала духовну радост приликом посете светим местима и поклоњења чесним моштима, као што су храм Ангелоктисти у Китиу код Ларнаке, Византијски музеј Архиепископа Макарија III у Никозији, и храм Часног Крста у Пано Лефкари. Комисија је наставила да разрађује богословско разумевање људске личности сходно начелима која су постављена у њеној Договореној изјави Према обличју и подобију Божјем: надом испуњена антропологија, Бафало 2015 (In the Image and Likeness of God: A Hope-Filled Anthropology, Buffalo 2015). Ове године фокус рада је био усмерен на извођење практичких импликација Договорене изјаве у Бафалоу: тачније, на горућа питања повезана са природном средином и екологијом, као и на питања везана за крај људског живота. Према договору на Малти 2017. године, прве нацрте двеју нових договорених изјава, која се односе на управо поменута питања, на основу раније приложених саопштења чланова Комисије, припремили су двојица чланова Комисије. Те нацрте потом је размотрила и ревидовала група за припрему нацрта заједно са њихопвим састављачима. У јуну 2018. године ова група се ради тога састала у Богословској академији на свештеном острву Халки, у Турској. Прерађени нацрт изјаве о природној околини: Чувари творевине: надом испуњена екологија (Stewards of Creation: A Hope-filled Ecology) размотрен је на нашим пленарним заседањима, којом приликом су на конструктиван начин изнети критички осврти. Комисија је имала задовољство да установи дубоко слагање у нашим гледиштима, како у вези са старањем о творевини, тако и у вези са стварањем прилика за заједничко деловање. Прелиминарно је разматран и нацрт изјаве о питањима у вези са крајем и окончањем људског живота: [Богдан Лубардић] Еутаназија: хришћански приступ животу и смрти (Euthanasia: the Christian approach to Life and Death). Комисија је са жаљењем слушала о томе да и надаље људи доживљавају бол и страдања услед окупације севера Кипра, те се стога молила за брзо, праведно и мирно разрешење те ситуације. Чланови Комисије су се такође помолили за здравље Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Хризостома који се налазио у болници ради хируршке интервенције током недеље у којој се одржавани радни састанци Комисије. Чланови Комисије су осетили доброту локалних хришћана, већ према њиховом традиционалном гостопримству. Чланови су посетили Скупштину и Народни музеј места Арадипу, да би уследила свечана вечера коју је приредио градоначелник. Комисија је после вечерње службе у храму Светог Луке присуствовала и фестивалу културе у Арадипу, најзад, уприличена је и посета селу Пано Лефкара. Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом приредио је свечану вечеру у Дому културе „Свети Георгије“. Комисија ће наставити свој рад у октобру 2019. године у Кентерберију. Домаћин скупа биће Англиканска заједница. Сапредседавајући са англиканске стране: Aрхиепископ армашки др Ричард Кларк, (Црква Ирске) Сапредседавајући с православне стране: Митрополит белгијски, Атинагора, (Цариградска Патријаршија) Представници Православне Цркве: Митрополит Зимбабвеа Серафим (Александријска Патријаршија), Протојереј Џонатан Хемингс (Антиохијска Патријаршија), Протојереј професор др Георгије Д. Драгаш (Јерусалимска Патријаршија), Професор др Богдан Лубардић (Српска Патријаршија), Митрополит трговиштански Нифон (Румунска Патријаршија), Протојереј професор др Георгије Звиададзе (Грузијска Патријаршија), Професор Натан Хоуп (Албанска Црква), Митрополит китионски Хризостом (Кипарска Црква), Професор др Милтијадис Константину (Грчка Црква) и Протојереј др Христос Христакис (сасекретар) Чланови Комисије који нису присуствовали скупу: Протојереј професор др Валентин Васечко (Московска Патријаршија) и Епископ филомелионски Илија (Албанска Црква). Представници Англиканске Цркве: др Филип Аспинал (Англиканска Црква Аустралије), Умберто Маиздегу Гонклавес (Епископална Англиканска Црква Бразила), Грејем Ашер (Црква Енглеске), Каноник Алисон Џојс (Црква Енглеске), Каноник др Сара Роуланд Џонс (Црква у Велсу), Каноник Филип Хобсон OGS (Англиканска Црква Канаде), Мајкл Луис (Епископална Црква у Јерусалиму и Средњем истоку), Каноник Хосам Наум (Епископална Црква у Јерусалиму и Средњем истоку), Каноник др Џон Жибо (сасекретар) и Нил Вајгерс (Канцеларија Англиканске заједнице [АСО]). Чланови Комисије који нису присуствовали скупу: Преузишени др Роуен Вилијамс (Црква Енглеске), Пречасни отац Марк Билимориа (Црква Цејлона) и Пречасна Гчебиле Фумзиле Џина (Англиканска Црква Јужне Африке). Превод са енглеског: професор др Богдан Лубардић Извор: Српска Православна Црква
  10. У име Тројединог Бога, по благослову и уз руковођење наших Цркава, Међународна комисија за англиканско-православни богословски дијалог састала се у Ларнаки, на Кипару, од 13. до 20. октобра 2018. године како би наставила разматрања везана за екологију и за питања о крају и окончању живота. У име Кипарске Цркве домаћин скупа био је Његово Високопреосвештенство митрополит китионски Хризостом. Комисија изражава дубоку благодарност Високопреосвећеном на широкогрудој дарежљивости и топлом гостопримству. Као и увек, рад Комисије је праћен свакодневним молитвама и богослужењима. Комисија је присуствовала недељној евхаристијској служби у англиканској катедрали Светог Павла у Никозији, Божанској Литургији у саборном храму Светог Лазара у Ларнаки, и свечаном вечерњем богослужењу у храму Светог Луке, небеског покровитеља места Арадипу. Комисија је имала духовну радост приликом посете светим местима и поклоњења чесним моштима, као што су храм Ангелоктисти у Китиу код Ларнаке, Византијски музеј Архиепископа Макарија III у Никозији, и храм Часног Крста у Пано Лефкари. Комисија је наставила да разрађује богословско разумевање људске личности сходно начелима која су постављена у њеној Договореној изјави Према обличју и подобију Божјем: надом испуњена антропологија, Бафало 2015 (In the Image and Likeness of God: A Hope-Filled Anthropology, Buffalo 2015). Ове године фокус рада је био усмерен на извођење практичких импликација Договорене изјаве у Бафалоу: тачније, на горућа питања повезана са природном средином и екологијом, као и на питања везана за крај људског живота. Према договору на Малти 2017. године, прве нацрте двеју нових договорених изјава, која се односе на управо поменута питања, на основу раније приложених саопштења чланова Комисије, припремили су двојица чланова Комисије. Те нацрте потом је размотрила и ревидовала група за припрему нацрта заједно са њихопвим састављачима. У јуну 2018. године ова група се ради тога састала у Богословској академији на свештеном острву Халки, у Турској. Прерађени нацрт изјаве о природној околини: Чувари творевине: надом испуњена екологија (Stewards of Creation: A Hope-filled Ecology) размотрен је на нашим пленарним заседањима, којом приликом су на конструктиван начин изнети критички осврти. Комисија је имала задовољство да установи дубоко слагање у нашим гледиштима, како у вези са старањем о творевини, тако и у вези са стварањем прилика за заједничко деловање. Прелиминарно је разматран и нацрт изјаве о питањима у вези са крајем и окончањем људског живота: [Богдан Лубардић] Еутаназија: хришћански приступ животу и смрти (Euthanasia: the Christian approach to Life and Death). Комисија је са жаљењем слушала о томе да и надаље људи доживљавају бол и страдања услед окупације севера Кипра, те се стога молила за брзо, праведно и мирно разрешење те ситуације. Чланови Комисије су се такође помолили за здравље Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Хризостома који се налазио у болници ради хируршке интервенције током недеље у којој се одржавани радни састанци Комисије. Чланови Комисије су осетили доброту локалних хришћана, већ према њиховом традиционалном гостопримству. Чланови су посетили Скупштину и Народни музеј места Арадипу, да би уследила свечана вечера коју је приредио градоначелник. Комисија је после вечерње службе у храму Светог Луке присуствовала и фестивалу културе у Арадипу, најзад, уприличена је и посета селу Пано Лефкара. Његово Високопреосвештенство Митрополит Хризостом приредио је свечану вечеру у Дому културе „Свети Георгије“. Комисија ће наставити свој рад у октобру 2019. године у Кентерберију. Домаћин скупа биће Англиканска заједница. Сапредседавајући са англиканске стране: Aрхиепископ армашки др Ричард Кларк, (Црква Ирске) Сапредседавајући с православне стране: Митрополит белгијски, Атинагора, (Цариградска Патријаршија) Представници Православне Цркве: Митрополит Зимбабвеа Серафим (Александријска Патријаршија), Протојереј Џонатан Хемингс (Антиохијска Патријаршија), Протојереј професор др Георгије Д. Драгаш (Јерусалимска Патријаршија), Професор др Богдан Лубардић (Српска Патријаршија), Митрополит трговиштански Нифон (Румунска Патријаршија), Протојереј професор др Георгије Звиададзе (Грузијска Патријаршија), Професор Натан Хоуп (Албанска Црква), Митрополит китионски Хризостом (Кипарска Црква), Професор др Милтијадис Константину (Грчка Црква) и Протојереј др Христос Христакис (сасекретар) Чланови Комисије који нису присуствовали скупу: Протојереј професор др Валентин Васечко (Московска Патријаршија) и Епископ филомелионски Илија (Албанска Црква). Представници Англиканске Цркве: др Филип Аспинал (Англиканска Црква Аустралије), Умберто Маиздегу Гонклавес (Епископална Англиканска Црква Бразила), Грејем Ашер (Црква Енглеске), Каноник Алисон Џојс (Црква Енглеске), Каноник др Сара Роуланд Џонс (Црква у Велсу), Каноник Филип Хобсон OGS (Англиканска Црква Канаде), Мајкл Луис (Епископална Црква у Јерусалиму и Средњем истоку), Каноник Хосам Наум (Епископална Црква у Јерусалиму и Средњем истоку), Каноник др Џон Жибо (сасекретар) и Нил Вајгерс (Канцеларија Англиканске заједнице [АСО]). Чланови Комисије који нису присуствовали скупу: Преузишени др Роуен Вилијамс (Црква Енглеске), Пречасни отац Марк Билимориа (Црква Цејлона) и Пречасна Гчебиле Фумзиле Џина (Англиканска Црква Јужне Африке). Превод са енглеског: професор др Богдан Лубардић Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Повод радне посете Светом граду Јерусалиму била је међународна изложба и конференција о Јасеновцу. У склопу радног дела, делегацију на челу са владиком Јованом - а коју су чинили министар просвете г. Младен Шарчевић, генерални секретар Министарства спољних послова г. Вељко Одаловић и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић - примио је и Његова Светост Патријарх јерусалимски г. Теофило. Извор: Српска Православна Црква
  12. Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, на молбу државне делегације Републике Србије, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован боравио од 23. до 26. априла 2018. године у Јерусалиму. Повод радне посете Светом граду Јерусалиму била је међународна изложба и конференција о Јасеновцу. У склопу радног дела, делегацију на челу са владиком Јованом - а коју су чинили министар просвете г. Младен Шарчевић, генерални секретар Министарства спољних послова г. Вељко Одаловић и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милета Радојевић - примио је и Његова Светост Патријарх јерусалимски г. Теофило. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. У Патри, граду Светог апостола Андреја, где почивају његове мошти које већ столећима пружају утеху и благослов молитвене заштите и покровитељства становницима овог живописног пелопонеског града, 17. и 18. новембра 2017. године, под покровитељством, а благословом и трудом Свештене Митрополије патранске Еладске цркве, уз сарадњу Фонда Свети Андреј Првозвани из Москве и у присуству представника помесних Православних Црква и великог броја професора и научника из области теологије, геополитике, економије, историје, социологије, филозофије, антропологије, природних наука и културе из Грчке, Русије, Србије, Бугарске, Грузије, Кипра и Украјине, одржана је Међународна православна конференција под називом Пронашли смо месију - глас Светог апостола Андреја у савременом свету. Конференција одржава се у данима припрема за празновање Светог Андреја, и започела је молитвено, у четвртак 16. новембра 2017. године увече, дочеком моштију Светог Серафима Саровског, које су благословом Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а поводом овог скупа донели, представници Руске Православне Цркве, и свечаним бденијем у част Светог Серафима у Саборном храму Митрополије Патре, цркви Светог Андреја Првозваног. Радни део конференције започео је сутрадан, 17. новембра 2017. године, поздравом Митрополита Патре г. Хризостома и г. Владимира Јакуњина, директора Фонда Свети Андреј Првозвани који су пожелели добродошлицу свим делегатима и учесницима скупа. Након отварања конференције уследиле су поздравне поруке предстојатеља помесних Православних Цркава које су прочитали њихови представници на конференцији. Овом приликом прочитана је и поздравна порука Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, коју је организаторима и учесницима пренео представник Српске Православне Цркве на овом скупу, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније. Цркве Цариграда, Александрије, Јерусалима, Руска Православна Црква, Бугарска Патријаршија, Архиепископија кипарска и Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије су такође имале своје представнике на овој конференцији. Рад конференције био је подељен у тематске целине: 1) Свет источног хришћанства и криза савременог човечанства, у којој су обрађиване теме као што су: Парадигма система вредности у источно-хришћанском свету - изазови обезвређивања човека; У шта то младост Европе верује?; Брак и породица насупрот глобалних процеса трансформације друштва; Прогон и страдање хришћана у савремено доба: Одговорност савремене цивилизације према православно-хришћанском свету, 2) Хришћанске вредности и хуманитарне иницијативе нашег времена и 3) Поштовање Светог Андреја Првозваног у хришћанској прошлости и садашњости. У излагањима чак 37 угледних предавача током дводневног рада симпосиона значајан међународни и мултидисциплинарни карактер својим излагањима као и запажен допринос раду конференције дали су и министар образовања, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије г. Младен Шарчевић, г. Драгомир Карић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије др Милета Радојевић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду г. Радивоје Стојковић и научни сарадник при Византолошком институту САНУ г. Срђан Пириватрић. При закључивању конференције скуп је као кратак сиже рада конференције и закључка богатих и тематски разновсних излагања уважених предавача издао и саопштење које је у виду разрађених теза нагласило најзначајније трендове, теме и методе истарајавања православно-источног предања у колизији али и кохезији са савременом цивилизацијом. Стална интеракција Цркве и света је историјски, следећи пут Апостола, изродила богатство локалних и националних традиција православних народа и непобитно обезбедила своје место у креирању савремене западно-европске цивилизације, која је сада у дубокој кризи идентитета покушавајући да игнорише, и чак и поништи, своје хришћанске корене. Учесници конференције, наглашавајући значај идентитета, упућују поруку која извор и крајеугоани камен сваког даљег деловања православних у свету нашег доба, као и претходних доба, јасно види у лику Христа Спаситеља који је како некада кроз Апостоле, тако данас кроз Цркву и заоставштину хришћанских вредности и љубави за ближњег без дилеме једини курс ка исправном начину решавања кризе савременог човечанства. У недељу, 19. новембра 2017. године, у препуном Катедралном храму Светог апостола Андреја Првозваног, као круна труду учесника конференције и потврда њиховог богословског, научног и друштвеног прегалаштва током рада конференције, узнесена је свештена евхаристијска жртва свете Литургије, коју је принео митрополит Александар из Цариградске Патријаршије, уз саслужење митрополита Тимотеја из Јерусалимске Патријаршије, епископа Илије из Руске Православне Цркве, епископа нишког Арсенија из Српске Православне Цркве, епископа Поликарпа из Бугарске Патријаршије, епископа Христофора из Архиепископије кипарске, епископа Луке из Украјине, епископа Хрисанта - викара Митрополита патранског, и домаћина митрополита Хризостома и многобројног свештенства и народа. Тиме је ова прва међународна православна конференција у Патри завршена, уз наговештаје могућег редовног годишњег рада исте конференције у годинама пред нама. Линкови за повезане вести са званичног сајта Митрополије Патре: Линк 1 Линк 2 Линк 3 Извор: Епархија нишка
  14. Поздравну поруку Патријарха српског г. Иринеја организаторима и учесницима скупа пренео је Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније. У Патри, граду Светог апостола Андреја, где почивају његове мошти које већ столећима пружају утеху и благослов молитвене заштите и покровитељства становницима овог живописног пелопонеског града, 17. и 18. новембра 2017. године, под покровитељством, а благословом и трудом Свештене Митрополије патранске Еладске цркве, уз сарадњу Фонда Свети Андреј Првозвани из Москве и у присуству представника помесних Православних Црква и великог броја професора и научника из области теологије, геополитике, економије, историје, социологије, филозофије, антропологије, природних наука и културе из Грчке, Русије, Србије, Бугарске, Грузије, Кипра и Украјине, одржана је Међународна православна конференција под називом Пронашли смо месију - глас Светог апостола Андреја у савременом свету. Конференција одржава се у данима припрема за празновање Светог Андреја, и започела је молитвено, у четвртак 16. новембра 2017. године увече, дочеком моштију Светог Серафима Саровског, које су благословом Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а поводом овог скупа донели, представници Руске Православне Цркве, и свечаним бденијем у част Светог Серафима у Саборном храму Митрополије Патре, цркви Светог Андреја Првозваног. Радни део конференције започео је сутрадан, 17. новембра 2017. године, поздравом Митрополита Патре г. Хризостома и г. Владимира Јакуњина, директора Фонда Свети Андреј Првозвани који су пожелели добродошлицу свим делегатима и учесницима скупа. Након отварања конференције уследиле су поздравне поруке предстојатеља помесних Православних Цркава које су прочитали њихови представници на конференцији. Овом приликом прочитана је и поздравна порука Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, коју је организаторима и учесницима пренео представник Српске Православне Цркве на овом скупу, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније. Цркве Цариграда, Александрије, Јерусалима, Руска Православна Црква, Бугарска Патријаршија, Архиепископија кипарска и Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије су такође имале своје представнике на овој конференцији. Рад конференције био је подељен у тематске целине: 1) Свет источног хришћанства и криза савременог човечанства, у којој су обрађиване теме као што су: Парадигма система вредности у источно-хришћанском свету - изазови обезвређивања човека; У шта то младост Европе верује?; Брак и породица насупрот глобалних процеса трансформације друштва; Прогон и страдање хришћана у савремено доба: Одговорност савремене цивилизације према православно-хришћанском свету, 2) Хришћанске вредности и хуманитарне иницијативе нашег времена и 3) Поштовање Светог Андреја Првозваног у хришћанској прошлости и садашњости. У излагањима чак 37 угледних предавача током дводневног рада симпосиона значајан међународни и мултидисциплинарни карактер својим излагањима као и запажен допринос раду конференције дали су и министар образовања, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије г. Младен Шарчевић, г. Драгомир Карић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије др Милета Радојевић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду г. Радивоје Стојковић и научни сарадник при Византолошком институту САНУ г. Срђан Пириватрић. При закључивању конференције скуп је као кратак сиже рада конференције и закључка богатих и тематски разновсних излагања уважених предавача издао и саопштење које је у виду разрађених теза нагласило најзначајније трендове, теме и методе истарајавања православно-источног предања у колизији али и кохезији са савременом цивилизацијом. Стална интеракција Цркве и света је историјски, следећи пут Апостола, изродила богатство локалних и националних традиција православних народа и непобитно обезбедила своје место у креирању савремене западно-европске цивилизације, која је сада у дубокој кризи идентитета покушавајући да игнорише, и чак и поништи, своје хришћанске корене. Учесници конференције, наглашавајући значај идентитета, упућују поруку која извор и крајеугоани камен сваког даљег деловања православних у свету нашег доба, као и претходних доба, јасно види у лику Христа Спаситеља који је како некада кроз Апостоле, тако данас кроз Цркву и заоставштину хришћанских вредности и љубави за ближњег без дилеме једини курс ка исправном начину решавања кризе савременог човечанства. У недељу, 19. новембра 2017. године, у препуном Катедралном храму Светог апостола Андреја Првозваног, као круна труду учесника конференције и потврда њиховог богословског, научног и друштвеног прегалаштва током рада конференције, узнесена је свештена евхаристијска жртва свете Литургије, коју је принео митрополит Александар из Цариградске Патријаршије, уз саслужење митрополита Тимотеја из Јерусалимске Патријаршије, епископа Илије из Руске Православне Цркве, епископа нишког Арсенија из Српске Православне Цркве, епископа Поликарпа из Бугарске Патријаршије, епископа Христофора из Архиепископије кипарске, епископа Луке из Украјине, епископа Хрисанта - викара Митрополита патранског, и домаћина митрополита Хризостома и многобројног свештенства и народа. Тиме је ова прва међународна православна конференција у Патри завршена, уз наговештаје могућег редовног годишњег рада исте конференције у годинама пред нама. Линкови за повезане вести са званичног сајта Митрополије Патре: Линк 1 Линк 2 Линк 3 Извор: Епархија нишка View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...