Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'место'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 18 results

  1. -Нови Сад: Изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“ - Изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“ отворена је у уторак, 22. јануара 2019. године, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Изложба је део пројекта Ледена тишина, који је Град Нови Сад и Културни центар уприличио у оквиру обележавања 77. годишњице Новосадске рације. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Преневши присутнима благослов и поздрав Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, протонамесник Милорад Мировић, уредник радија Беседе је казао да су изложене иконе дело монахиње Марије из женског манастира посвећеног Светом Јовану, светиње која се налази на месту где је некада био логор у Јасеновцу. Монахиња Марија сваки дан посећује хумке некадашњих мученика и после молитава ̶ слика иконе на којима приказује трагедију, али и једну нову, преображену стварност. Увек треба да имамо на уму да је Јасеновац страшно место у којем је на стотине хиљада људи пострадало на најмонструознији начин. То је – уз Хиландар, Студеницу, Сопоћане, Дечане, Грачаницу, манастир Острог и друге – уједно и место васкрсења на које смо дужни сви да одлазимо, поручио је отац Милорад. У име Културног центра Новог Сада, помоћник директора ове институције Сунчица Марковић подсетила је да Културни центар већ седму годину организује програм Ледена тишина. Програм траје од 21. до 27. јануара и обухвата два врло важна датума: 21. јануара је почела злогласна Новосадска рација, а 27. јануара је светски дан обележавања Холокауста. Циљ програма је неговање културе сећања, казала је Сунчица Марковић. Приликом отварања изложбе „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“ говорио је и фрескописац Гаврило Марковић. Он је нагласио квалитет радова монахиње Марије и открио да су они припрема за иконопис који ће сестра Марија урадити за капелу у јасеновачком храму. Ово је један врло интересантан догађај у савременој црквеној уметности. Одушевио сам се овим што је мати Марија урадила, казао је Марковић и отворио изложбу. У уметничком делу програма учествовали су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јеромонаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Поставка обухвата 28 радова (иконâ, парафраза икона). Изложба ће бити доступна јавности до 3. фебруара. Почевши од данас па до 25. јануара, свакога дана у подне, у Културном центру Новог Сада биће, кроз изложбу, уприличено стручно вођење за ученике новосадских средњих школа. Извор: Радио Беседа
  2. Родно село 44. патријарха Српске православне цркве постаће свето место ходочашћа за православну омладину целокупне васељене. Епархија Пакрачко-славонска наумила је да ту, у Кућанцима код Доњег Михољца, опреми музеј посвећен Гојку Стојчевићу (1914–2009) и Задужбину патријарха Павла. То нам приповеда свештеник Драган Гаћеша (34), парох православцима у том делу Славоније у Хрватској. Долазио је у Чачак три пута од летос, јер су овде, по замисли професора универзитета др Драга Милошевића, недавно приређени први „Дани патријарха Павла”, који се замонашио 1946. године недалеко одавде, у Благовештењу кабларском, и сваког Петровдана и Павловдана долазио у свој постриг. И Кућанци су ономад, на дан упокојења Павловог (15. новембар) светом службом и академијом означили сећање на омиљеног српског човека и калуђера. Млади поп језгровито описује да столује у Слатини („Није више Подравска, већ само Слатина”), па вели: – У Слатину сам дошао пре тачно седам година, покривам девет парохија, а то је укупно тридесет села и два града. Живим у Слатини, ту имам цркву и парохијски дом. Храм је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Остале парохије које су ми поверене су: Горњи Михољац са селима Новаки, Капинци и Шпанат; Воћин са селима Кометник, Секулинци, Добрићи, Смуде, Мацуте, Ћералије, Ријенци и Бокане. Некада су Смуде и Мацуте биле засебне парохије, а сад припадају Воћину, због недостатка народа. Миклеуш са селима Петровац, сада Борик, Чачинци и Красковић; Доњи Мељани са селима Бистрица, Цабуна, Ново Кусоње, Доње Кусоње и Горње Кусоње; Слатина са селима Лукавац, Козице и Бакић; Кућанци са селима Крунославље, Магаденовац и Брезовица; Капелна са селима Блање, Боцковац, Гложђе, и град Доњи Михољац – прича Драган Гаћеша за „Политику”. И додаје, сетно: – Целокупна парохија коју опслужујем броји 560 домова, то је око 1.500 наших људи. На простору парохије коју ја сад сам служим 1991. године била су десеторица свештеника. А како живи православни народ у том делу Хрватске? – Најчешће су то пензионери, има доста земљорадника, али и социјалних случајева. Индустрија и фабрике више не раде, па се људи сналазе по пиланама и мањим фирмама. А велики број њих нашао је срећу у земљама Европске уније. На питање долазе ли православци у цркву, свештеник одговара: – Па, онако. Нема омладине која би се опет учила да живи са црквом. Долазе само о већим празницима у приличном броју, обичним недељама има их само неколико на светој литургији. Али брину о својим коренима. Колико је то могуће, уче своју децу ко су и шта су. Имамо и веронауку при храму Светих апостола у Слатини и трудимо се да им покажемо да су хришћани и православци. Попа у Чачку увек дочекају пријатељи Дејан Тутуновић и његова супруга Мирјана (девојачко Ловрић), која је рођена у Кућанцима. А како му је тамо где живи? – Морам овако јавно признати да нас у Слатини нико не дира и да до сада нисам имао никаквих проблема од стране хрватског народа. Са градским представницима имам коректан однос, а исто тако и са римокатоличким свештеницима. И посебно истиче: – Од кад је на челу Епархије пакрачко-славонске владика Јован ствари су кренуле набоље, обнавља се и физички, а и духовно. Многи храмови су добили обновљен лик. Првенство наше епархије су Епископски двор у Пакрацу, Саборни храм Свете Тројице, манастир Јасеновац и Кућанци, родно имање патријарха Павла, и храм Светих апостола Петра и Павла, где је крштен. Храм у Кућанцима завршавамо, ових дана долази камени иконостас који је дело академског вајара Митра Петковића из Београда. Још недостаје да се уради горње место и епископски трон. Постоји и парохијска кућа, коју такође завршавамо и обнављамо, а која нам служи да угостимо ходочаснике и народ после светих богослужења. Значајна окупљања на молитви у Кућанцима су 13. јула, на Павловдан, када је и храмовна слава, Усековање, 11. септембра, када је рођен патријарх Павле и 15. новембар, дан његовог упокојења. – Иначе, свету литургију у Кућанцима служим једном месечно. Кућанчани воле цркву и долазе на света богослужења. Родно имање патријарха Павла, на вест да га локалне власти дају на продају, купио је 2009. године Милија Костић, привредник из Чачка, за 15.000 евра, и поклонио га Епархији славонској. тв храм
  3. Родно село 44. патријарха Српске православне цркве постаће свето место ходочашћа за православну омладину целокупне васељене. Епархија Пакрачко-славонска наумила је да ту, у Кућанцима код Доњег Михољца, опреми музеј посвећен Гојку Стојчевићу (1914–2009) и Задужбину патријарха Павла. То нам приповеда свештеник Драган Гаћеша (34), парох православцима у том делу Славоније у Хрватској. Долазио је у Чачак три пута од летос, јер су овде, по замисли професора универзитета др Драга Милошевића, недавно приређени први „Дани патријарха Павла”, који се замонашио 1946. године недалеко одавде, у Благовештењу кабларском, и сваког Петровдана и Павловдана долазио у свој постриг. И Кућанци су ономад, на дан упокојења Павловог (15. новембар) светом службом и академијом означили сећање на омиљеног српског човека и калуђера. Млади поп језгровито описује да столује у Слатини („Није више Подравска, већ само Слатина”), па вели: – У Слатину сам дошао пре тачно седам година, покривам девет парохија, а то је укупно тридесет села и два града. Живим у Слатини, ту имам цркву и парохијски дом. Храм је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Остале парохије које су ми поверене су: Горњи Михољац са селима Новаки, Капинци и Шпанат; Воћин са селима Кометник, Секулинци, Добрићи, Смуде, Мацуте, Ћералије, Ријенци и Бокане. Некада су Смуде и Мацуте биле засебне парохије, а сад припадају Воћину, због недостатка народа. Миклеуш са селима Петровац, сада Борик, Чачинци и Красковић; Доњи Мељани са селима Бистрица, Цабуна, Ново Кусоње, Доње Кусоње и Горње Кусоње; Слатина са селима Лукавац, Козице и Бакић; Кућанци са селима Крунославље, Магаденовац и Брезовица; Капелна са селима Блање, Боцковац, Гложђе, и град Доњи Михољац – прича Драган Гаћеша за „Политику”. И додаје, сетно: – Целокупна парохија коју опслужујем броји 560 домова, то је око 1.500 наших људи. На простору парохије коју ја сад сам служим 1991. године била су десеторица свештеника. А како живи православни народ у том делу Хрватске? – Најчешће су то пензионери, има доста земљорадника, али и социјалних случајева. Индустрија и фабрике више не раде, па се људи сналазе по пиланама и мањим фирмама. А велики број њих нашао је срећу у земљама Европске уније. На питање долазе ли православци у цркву, свештеник одговара: – Па, онако. Нема омладине која би се опет учила да живи са црквом. Долазе само о већим празницима у приличном броју, обичним недељама има их само неколико на светој литургији. Али брину о својим коренима. Колико је то могуће, уче своју децу ко су и шта су. Имамо и веронауку при храму Светих апостола у Слатини и трудимо се да им покажемо да су хришћани и православци. Попа у Чачку увек дочекају пријатељи Дејан Тутуновић и његова супруга Мирјана (девојачко Ловрић), која је рођена у Кућанцима. А како му је тамо где живи? – Морам овако јавно признати да нас у Слатини нико не дира и да до сада нисам имао никаквих проблема од стране хрватског народа. Са градским представницима имам коректан однос, а исто тако и са римокатоличким свештеницима. И посебно истиче: – Од кад је на челу Епархије пакрачко-славонске владика Јован ствари су кренуле набоље, обнавља се и физички, а и духовно. Многи храмови су добили обновљен лик. Првенство наше епархије су Епископски двор у Пакрацу, Саборни храм Свете Тројице, манастир Јасеновац и Кућанци, родно имање патријарха Павла, и храм Светих апостола Петра и Павла, где је крштен. Храм у Кућанцима завршавамо, ових дана долази камени иконостас који је дело академског вајара Митра Петковића из Београда. Још недостаје да се уради горње место и епископски трон. Постоји и парохијска кућа, коју такође завршавамо и обнављамо, а која нам служи да угостимо ходочаснике и народ после светих богослужења. Значајна окупљања на молитви у Кућанцима су 13. јула, на Павловдан, када је и храмовна слава, Усековање, 11. септембра, када је рођен патријарх Павле и 15. новембар, дан његовог упокојења. – Иначе, свету литургију у Кућанцима служим једном месечно. Кућанчани воле цркву и долазе на света богослужења. Родно имање патријарха Павла, на вест да га локалне власти дају на продају, купио је 2009. године Милија Костић, привредник из Чачка, за 15.000 евра, и поклонио га Епархији славонској. тв храм View full Странице
  4. У оквиру циклуса предавања Разговори о вери која се сваке недеље одржавају у конаку Капеле Свете Петке на Калемегдану, 14. октобра 2018. године предавање под називом "Од мита до науке - место и идентитет теологије данас" одржао је Велибор Мартиновић. Какво је место и какав је индентитет теологије у савременој констелацији научних и хуманистичких дисциплина? Какав је међусобан однос духовних и природних наука? Да ли је теологија онтичка наука (једна од регионалних)? Треба ли теологија “слушкиње” или мора да почне да са пуном пажњом обраћа пажњу на ставове и закључке других наука?! Каква је друштвена одговорност теолошког дискурса данас и какав је њен задатак у мисији ad intra. View full Странице
  5. Јереј Дејан Трипковић, парох Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву и духовник у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву, говори о својој улози и мисији на месту у којем је према његовим речима „велика концентрација греха и промашаја, али уз огромну шансу за покајање“. Отац Дејан бар два пута месечно служи Литургију у капели Светог Саве, а једном седмично одлази у посету затвореницима који у сусрету са њим очекују разумевање и неосуђивање. Доводи и познате и угледне личности у затвор, па тако су штићенике посетили психолог Жарко Требјешанин, глумац Небојша Дугалић, музичар Слободан Тркуља….“Суштина живота је покајање, јер нема човека без греха“, каже отац Дејан који је већ пет година духовник у малолетничком затвору. Прилог смо преузели са интернет странице радија Источник View full Странице
  6. Свет и целокупна творевина на челу са свештеником твари, човеком, створени су да постану Црква. Бог Отац нас може препзнати као своје и дати нам вечни живот једино ако смо део Тела Христовог, односно Цркве. У том контексту, 1. септембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светог мученика Андреја Стратилата, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је осветити и троносати средњевековну цркву Рођења Пресвете Богородице у Копривни, најстарију на просторима Епархије осечкопољске и барањске. По доласку Епископа уследио је трократни опход око цркве са моштима Светог кнеза Лазара, које су положене у Часну Трпезу, на којој ће се узносити служба Богу. У наставку је служена Божанствена Евхаристија, након које је освећен Часни крст у порти храма. На литургијске возгласе и прозбе одговарао је Камерни хор под диригентском палицом г. Слободана Јелића. Архијереју су саслуживали: протојереји – ставрофори Михајло Маријанац, парох у пензији и Добривоје Филиповић из Маркушице, протојереј Александар Ђурановић из Осијека, протосинђел Пајсије (Епархија сремска) и ђакони Бранимир Михајловић из Маркушице и Предраг Јелић из Даља. По литургијском отпусту Владика се обратио сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, часни оци, поштовани представници политичког и друштвеног живота, желим на првом месту да заблагодарим Господу, да узвикнем: Благословен јеси Боже, благословен јеси народе Божији! Велики је данас благослов бити у овоме најстаријем храму и цркви Божијој у нашој Епархији, која је проживела једну тешку историју, али ево, Богу хвала, она је данас овим освећењем доживела пуноћу, доживела је да буде обновљена и да се поново народ Божији сабира у њој на Светој Евхаристији. Управо благослов Пресветога Духа нас је сабрао данас овде и довео до овога Светога места, до ове Свете цркве, да принесемо бескрвну жртву од свих и за све. Велика је љубав Божија која се данас излила овде, јер овај храм је био срушен, разорен, али милошћу Божијом и добротом свих људи који су помогли да се обнови, он је данас заблистао светлошћу којом треба да зрачи и светли сваки Свети храм. Храм је дом Божији, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божијем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши Свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали Свете храмове, они су знали да се једино у храму Божијем може остварити најприснији однос човека са Богом. То је тај личносни однос, који ми треба да градимо са самим Богом, али и пре свега једни са другима. То је живи однос, однос који нас треба изграђивати у љубави, који нам треба подарити печат страдања и печат Васкрсења, јер једино страдањем ми знамо да смо на том уском путу Христовом, путу који води у Царство Божије. Управо се у храму Божијем остварује пуноћа Царства Божијега, овде на Светој Литургији. Она је заправо пуноћа нашег односа са Богом, нашег односа са ближњима. -Бог нам оставља две највеће Божије заповести, прво да љубимо Бога, а онда да љубимо једни друге. Ако будемо имали љубави међу собом, ако будемо носили бреме једни другима, онда ћемо знати да смо народ Божији, да смо народ који ходи путевима Светог Саве, Арсенија Чарнојевића и осталих наших дивних предака, који су нам сведочили живога Христа. На њих треба да се угледамо, да они буду огледала ка Царству Божијем. Њихов живот је увек био у складу са Јеванђељем, са свим добротама које Бог даје својим угодницима, и ми треба, драга браћо и сестре, да творимо и чинимо тако у овоме свету. Да носимо јарам једни другима, јер бреме је Христово лагано уколико једни другима помажемо. Управо је изградња и обнова храмова плод делатне љубави Божије, где се сви уграђујемо, свако даје свој прилог, свако је дао своју лепту и постао део Светога храма, да би данас могли бити овде сабрани, да би принели жртву Богу. Уколико смо сложни и имамо љубави једни према другима, познаће нас Бог у Царству своме. Никако се другачије не можемо спасити сем изграђивањем љубави према другима, јер је то предуслов и љубави према Богу. Једино на тај начин можемо имати благослов Божији и носити тај благи јарам који нам је свима дат у овоземаљскоме животу. Овај свет нас води једном другом философијом живота која нас удаљава од Бога, али Црква је увек ту да нас враћа, подсећа, исправља, и усмери на прави пут. -Данас се излила милост Божија на овом месту где смо принели жртву Богу и обновио се овај средњовековни Свети храм, који као најстарији у нашој Епархији сведочи Свету светлост Јеванђеља. Он је крајем 14. века овде сазидан муком и знојем наших предака, да би сведочио свету вечнога Христа који нас увек сабира, свакога часа, свакога дана, сваке недеље. Кад год смо овде Он нас позива да обновимо заједницу са Њим, са живим и делатним Христом. Тако треба да живимо, томе нас учи наша Света Црква. -Радујем се данас што сам овде, у овоме Светоме храму, у овој заједници, што се овај храм успео обновити благодаћу и залагањем Министарства културе Републике Хрватске, залагњем целокупне Општине Шодоловци на челу са начелником г. Милетом Злокапом, Управе за верске заједнице Републике Србије, који су помогли да се Свети храм заврши и заблиста у овоме сјају, а свакако и свима вама, народе Божији, децо Божија, јер сте долазили, помагали, одвајали од својих уста и давали колико је ко могао овоме Светоме храму. -Пресвета Богородица, која је увек чувала и штитила овај Свети храм, нека га чува и штити и од сада и кроз сву вечност. Амин! Целокупни догађај је изазвао и велико интересовање код представника политичког и друштвеног живота како из Републике Хрватске, тако и из Републике Србије. Тако да су свечаности, између осталих, присуствовали: г – ђа Драгана Јецков,народни посланик у Сабору Р. Хрватске, г. Мирољуб Радосављевић Ригец из Министарства правде Републике Србије – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, председник Заједничког Већа Општина г. Срђан Јеремић, конзул Републике Србије у Вуковару г – ђа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Ријеци, Владимир Марјановић, дожупани: вуковарско – сремски г. Ћурчић и осјечко - барањски г. Чварковић, начелници Општина Шодоловци, Трпиња и Ердут: г. Миле Злокапа, г. Мирослав Палић и г. Југослав Весић. По завршетку светог богослужења, Камерни хор је са неколико изабраних нумера одушевио сабрани народ Божији. Потом су, такође, неколико песама извели представници етно – ансамбла Ђурђевак из Боботе. Чин освећења и троносања цркве, Свету Литургију, као и сва дешавања после, забележили су камермани телевизије Храм из Београда и телевизијe Заједничог већа општина из Вуковара. Свечаност је настаљена за Трпезом љубави у Дому културе у Петровој Слатини, за време које је, у знак благодарности, Општина Шодоловци поклонила Епископу Херувиму владичанску панагију, да их се са радошћу молитвено сећа када год је буде носио. Извор: Епархија осечкопољска и барањска Видео: Телевизија Храм
  7. -Освећење и троносање обновљене средњевековне цркве у Копривни- Храм је дом Божији, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божијем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши Свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали Свете храмове, они су знали да се једино у храму Божијем на Светој Литургији може остварити најприснији однос човека са Богом, истакао је Владика Херувим. Свет и целокупна творевина на челу са свештеником твари, човеком, створени су да постану Црква. Бог Отац нас може препзнати као своје и дати нам вечни живот једино ако смо део Тела Христовог, односно Цркве. У том контексту, 1. септембра 2018. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светог мученика Андреја Стратилата, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим благоизволео је осветити и троносати средњевековну цркву Рођења Пресвете Богородице у Копривни, најстарију на просторима Епархије осечкопољске и барањске. По доласку Епископа уследио је трократни опход око цркве са моштима Светог кнеза Лазара, које су положене у Часну Трпезу, на којој ће се узносити служба Богу. У наставку је служена Божанствена Евхаристија, након које је освећен Часни крст у порти храма. На литургијске возгласе и прозбе одговарао је Камерни хор под диригентском палицом г. Слободана Јелића. Архијереју су саслуживали: протојереји – ставрофори Михајло Маријанац, парох у пензији и Добривоје Филиповић из Маркушице, протојереј Александар Ђурановић из Осијека, протосинђел Пајсије (Епархија сремска) и ђакони Бранимир Михајловић из Маркушице и Предраг Јелић из Даља. По литургијском отпусту Владика се обратио сабрању: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, часни оци, поштовани представници политичког и друштвеног живота, желим на првом месту да заблагодарим Господу, да узвикнем: Благословен јеси Боже, благословен јеси народе Божији! Велики је данас благослов бити у овоме најстаријем храму и цркви Божијој у нашој Епархији, која је проживела једну тешку историју, али ево, Богу хвала, она је данас овим освећењем доживела пуноћу, доживела је да буде обновљена и да се поново народ Божији сабира у њој на Светој Евхаристији. Управо благослов Пресветога Духа нас је сабрао данас овде и довео до овога Светога места, до ове Свете цркве, да принесемо бескрвну жртву од свих и за све. Велика је љубав Божија која се данас излила овде, јер овај храм је био срушен, разорен, али милошћу Божијом и добротом свих људи који су помогли да се обнови, он је данас заблистао светлошћу којом треба да зрачи и светли сваки Свети храм. Храм је дом Божији, дом молитве и место нашега преображења. Једино у храму Божијем можемо стећи преображај душе, можемо се сусрести са Богом и то на најлепши и најбољи начин, онако како су нам то оставили наши Свети преци у наслеђе. Кад год су зидали, градили и обнављали Свете храмове, они су знали да се једино у храму Божијем може остварити најприснији однос човека са Богом. То је тај личносни однос, који ми треба да градимо са самим Богом, али и пре свега једни са другима. То је живи однос, однос који нас треба изграђивати у љубави, који нам треба подарити печат страдања и печат Васкрсења, јер једино страдањем ми знамо да смо на том уском путу Христовом, путу који води у Царство Божије. Управо се у храму Божијем остварује пуноћа Царства Божијега, овде на Светој Литургији. Она је заправо пуноћа нашег односа са Богом, нашег односа са ближњима. -Бог нам оставља две највеће Божије заповести, прво да љубимо Бога, а онда да љубимо једни друге. Ако будемо имали љубави међу собом, ако будемо носили бреме једни другима, онда ћемо знати да смо народ Божији, да смо народ који ходи путевима Светог Саве, Арсенија Чарнојевића и осталих наших дивних предака, који су нам сведочили живога Христа. На њих треба да се угледамо, да они буду огледала ка Царству Божијем. Њихов живот је увек био у складу са Јеванђељем, са свим добротама које Бог даје својим угодницима, и ми треба, драга браћо и сестре, да творимо и чинимо тако у овоме свету. Да носимо јарам једни другима, јер бреме је Христово лагано уколико једни другима помажемо. Управо је изградња и обнова храмова плод делатне љубави Божије, где се сви уграђујемо, свако даје свој прилог, свако је дао своју лепту и постао део Светога храма, да би данас могли бити овде сабрани, да би принели жртву Богу. Уколико смо сложни и имамо љубави једни према другима, познаће нас Бог у Царству своме. Никако се другачије не можемо спасити сем изграђивањем љубави према другима, јер је то предуслов и љубави према Богу. Једино на тај начин можемо имати благослов Божији и носити тај благи јарам који нам је свима дат у овоземаљскоме животу. Овај свет нас води једном другом философијом живота која нас удаљава од Бога, али Црква је увек ту да нас враћа, подсећа, исправља, и усмери на прави пут. -Данас се излила милост Божија на овом месту где смо принели жртву Богу и обновио се овај средњовековни Свети храм, који као најстарији у нашој Епархији сведочи Свету светлост Јеванђеља. Он је крајем 14. века овде сазидан муком и знојем наших предака, да би сведочио свету вечнога Христа који нас увек сабира, свакога часа, свакога дана, сваке недеље. Кад год смо овде Он нас позива да обновимо заједницу са Њим, са живим и делатним Христом. Тако треба да живимо, томе нас учи наша Света Црква. -Радујем се данас што сам овде, у овоме Светоме храму, у овој заједници, што се овај храм успео обновити благодаћу и залагањем Министарства културе Републике Хрватске, залагњем целокупне Општине Шодоловци на челу са начелником г. Милетом Злокапом, Управе за верске заједнице Републике Србије, који су помогли да се Свети храм заврши и заблиста у овоме сјају, а свакако и свима вама, народе Божији, децо Божија, јер сте долазили, помагали, одвајали од својих уста и давали колико је ко могао овоме Светоме храму. -Пресвета Богородица, која је увек чувала и штитила овај Свети храм, нека га чува и штити и од сада и кроз сву вечност. Амин! Целокупни догађај је изазвао и велико интересовање код представника политичког и друштвеног живота како из Републике Хрватске, тако и из Републике Србије. Тако да су свечаности, између осталих, присуствовали: г – ђа Драгана Јецков,народни посланик у Сабору Р. Хрватске, г. Мирољуб Радосављевић Ригец из Министарства правде Републике Србије – Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама, председник Заједничког Већа Општина г. Срђан Јеремић, конзул Републике Србије у Вуковару г – ђа Људмила Остојић, конзул Републике Србије у Ријеци, Владимир Марјановић, дожупани: вуковарско – сремски г. Ћурчић и осјечко - барањски г. Чварковић, начелници Општина Шодоловци, Трпиња и Ердут: г. Миле Злокапа, г. Мирослав Палић и г. Југослав Весић. По завршетку светог богослужења, Камерни хор је са неколико изабраних нумера одушевио сабрани народ Божији. Потом су, такође, неколико песама извели представници етно – ансамбла Ђурђевак из Боботе. Чин освећења и троносања цркве, Свету Литургију, као и сва дешавања после, забележили су камермани телевизије Храм из Београда и телевизијe Заједничог већа општина из Вуковара. Свечаност је настаљена за Трпезом љубави у Дому културе у Петровој Слатини, за време које је, у знак благодарности, Општина Шодоловци поклонила Епископу Херувиму владичанску панагију, да их се са радошћу молитвено сећа када год је буде носио. Извор: Епархија осечкопољска и барањска Видео: Телевизија Храм View full Странице
  8. Млада новосадска уметница Јована Филиповић, студенткиња композиције на Академији уметности у Новом Саду, ове године је по други пут учествовала у раду Светског омладинског хора. Прошлог лета смо имали задовољство да чујемо овај ансамбл на концерту у Синагоги и уверимо се у њихове извођачке способности. Овогодишња сесија одржана је током јула месеца у Кини, а наша гошћа нам је овога јутра пренела своја искуства, откривши нам како су изгледале пробе хора и шта су млади музичари певали на својим наступима. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице
  9. Раст цене горива пољопривреднике тера да користе “алтернативна” горива за своје машине. Мешањем кухињског и прерађеног, краткорочно се штеди, а дугорочно угрожава мотор ЛИТАР дизел-горива кошта 168 динара. Литар јестивог сунцокретовог уља може да се купи и за мање од 120 динара. Када се “подвуче” црта, јасно је да пољопривредници, посебно у сезони интензивних радова у пољу, могу солидно да уштеде, ако дизел-гориво “крсте” са јестивим уљем, лож-уљем, па чак и прерађеним уљем. Стручњаци, међутим, упозоравају како овакви експерименти могу да доведу до озбиљних проблема, па и до генералног ремонта мотора, на који се утроши и више од постигнуте уштеде. – Још нисам користио алтернативе, али, с обзиром на то да су ми месечне потребе фарме око две тоне дизела, чија је цена 168 динара, јасно је да ћу, пре или касније, и ја прибећи том решењу, које многе моје колеге користе – јасан је Југослав Томић, власник фарме од око 100 музних крава, из Стајићева. – Знамо ми добро да то није право решење, да то може тако не би се нафта ни продавала… Цена нас тера да користимо и биодизел, који није прерађен до краја, да се сипа и прерађено уље, па и јестиво уље, а свесни смо да би то могло да дотуче и ово мало обновљене механизације, коју смо куповали на кредите. Уштеда може да буде и до 40 одсто, али, знамо да је то на кратак рок… Проф. др Милан Томић, директор Департмана за пољопривредну технику новосадског Пољопривредног факултета, објашњава како је пољопривредницима, још од кризних деведесетих година прошлог века, познато да могу да користе и “додатке” за горива. – Сви ти додаци горивима имају у свом садржају триглицериде, који приликом сагоревања стварају полимере, и то доводи до стварања наслага на осетљивим деловима машине, а то, дугорочно, доводи до озбиљних кварова, а, није искључен ни генерални ремонт – јасан је наш саговорник. – Наравно, тешко је проценити колико таквог горива може да се потроши, а да не изазове проблеме, али сигурно је да старији агрегати, са већим зазорима, имају и веће толеранције за оваква горива. Код новијих агрегата, сигурно је да би овакво гориво могло да изазове не само кварове система за напајање горивом, који је најосетљивији део машине, већ и кварове издувног система. КОКИЦЕ СТРУЧЊАЦИ кажу да се мотори у којима се користи јестиво уље лако препознају. Издувни гасови им, уместо уобичајеног мириса сагорелог дизел-горива, миришу на – кокице… У кризним деведесетим годинама, често се као “биодизел” продавало гориво које није било до краја прерађено – указује др Томић. – Пољопривредници који то памте немају поверења ни према биодизелу који је произведен у модерним погонима, и из ког су одстрањени триглицериди и замењени метанолом. Истина, на опрезу према биодизелу би требало да буду из малих погона, који прерађују до 50 литара у транши, јер је у њима, једноставно, неисплативо да се рафинација ради до краја… РЕНТАБИЛНА ЦЕНА ЗА НАС пољопривреднике рентабилна цена дизела не би смела да буде виша од 110 динара по литру – указује Југослав Томић. – Са актуелним ценама наших производа, само уз ту цену бисмо могли да радимо и да остваримо неки минималан профит. Новости/ВИДОВДАН
  10. "Kraljica vlaške magije" nema mesto u crkvi Jovanka Žitea je najpoznatija vračara na našim prostorima. Bavi se bajanjem i skida crnu magiju, a njen privatan život je "priča za sebe".... Rituali vlaške magije na našim prostorima nisu menjani vekovima, kao ni način prenošenja bajalica. Vlasi su skrivali svoju magiju, koja je bila žestoko osuđivana od strane crkve, kao i svaki vid bavljenja ezoterijom - piše portal espreso.rs Poznato je da najjače vlaške vračare ne stanuju u luksuznim vilama, ne voze besna kola, niti se kite slavom preko medija. One žive povučeno, a često i otuđeno po planinama ili selima. Kada smo meštanima Jabukovca pomenuli Jovanku, naišli smo na osude, ali i strah koji nisu mogli da sakriju. "Šta će vam ta vračara, eno vam je na kraju sela, imate i oznaku, pa je sami nađite", rekao nam je jedan od seljaka koga smo zatekli ispred svoje kuće. FOTO: FILIP PLAVČIĆ Kada nas je ugledala Jovanka nam je uputila par pogrdnih reči iznervirana činjenicom što dolazimo na praznik - Aranđelovdan. Nije želela da izađe iz kuće, ali kada je čula da smo novinari, rekla je da otvorimo kapiju. U malom dvorištu obraslom travom i prepunom starudije, stajala je Jovanka Žitea. Iznenađena što je ne pitamo za bajanje, već želimo da saznamo više o njoj, dozvolila nam je da sednemo. - Moj život je prepun priča i lepih i ružnih, nailazim na osude, ali me komšije vole, uverena je Jovanka. Njena sposobnost da baja i vrača desila se nakon što je preživela udar groma. Čuvala sam ovce po vedrom vremenu na poljani kada se odjednom naoblačilo nakon čega je počela kiša. Nakon toga je udario grom blizu mene i zamalo me ubio. Isto veče su mi u san došle tri vile, koje su me i spasile od groma, a tražile su mi da od tog dana spašavam narod - priča ona za portal espreso.rs Baka Jovanka gleda pomoću karata koje su, kaže, najiskrenije, jer kukuruz i pasulj hoće da prevare“. FOTO: FILIP PLAVČIĆ Ko god da pređe prag, moram da mu pomognem, osim kad su praznici, tada ne bajam. Jednom sam odbila ženu koja je došla po pomoć i isto veče su me vile upozorile da to ne smem da radim. Od tog dana nije došao onaj kome nisam pomogla, objašnjava Jovanka. Ona je istakla da svako ko dođe mora da bude kršten, uključujući i decu osobe kojoj je potrebna pomoć jer u suprotnom crna magija se prenosi na mlađu generaciju. No što je retko kome poznato je privatan život najpoznatije vlaške vračare na ovim prostorima. Jovanka Žitea ima 84 godine, ali na smernici ka njenoj kući piše "Jovanka D" zbog imena Dodonja, njenog čukundede koga je obožavala. Odrasla je u porodici sa dva brata i bila je najmlađe dete. Kako kaže tada se sve davalo najmlađem detetu tako da nije oskudevala ni u čemu. Ona je meštanka sela Jabukovac, tu se rodila, živi i umreće jer nema nameru da ga ikada napusti. FOTO: FILIP PLAVČIĆ Jovanka Žitea se tri puta udavala, a sada živi sa jednim od dva sina koje je rodila - Vojom koji je podržava u svemu, a kome je najveći hobi čitanje knjiga o ezoteriji. Vojin otac je ujedno i Jovankin prvi muž koji je srpske nacionalnosti, a od koga se razvela jer ju je prevario sa konobaricom koju je, kako Jovanka kaže, "skinuo sa šipke". Od drugog se sporazumno razvela jer "im nije išlo", a on je takođe bio Srbin. Njen treći muž je bio rumunske nacionalnosti i njega je ostavila jer ju je terao da se presele u drugo selo, što ona nije želela. - Svima njima sam rekla, budete li izašli kroz onu kapiju, više nikada nećete kročiti unutra, i zaista, više ih nikada nisam videla, priča nam Jovanka Žitea. Nakon naše konstatacije da je sigurno bila poželjna i privlačna žena čim se tri puta udavala, ali i odbijala brojne muškarce, Jovanka nam je svoju "popularnost" objasnila kroz horoskop. FOTO: FILIP PLAVČIĆ - Znate nije to da bajanja, ja se u tom vreme nisam bavila vradžbinama, pogotovo dok sam bila sa prvim mužem, tada je magija bila zabranjena. Ja sam u horoskopu škorpija, a žene u tom znaku umeju da budu fatalne po muškarace, samouvereno nam je rekla Jovanka. Kaže da ne žali ni za čim u životu i da je ne pogađa stav crkve kada je ona pitanju jer od nečega mora da se živi. - Htela sam da se pričestim i sperem svoje grehove, ali su mi u crkvu zabranili ulaz. Rekli su mi ne žele da ispovedaju vračare i da ne smem da kročim tamo. To me nije pogodilo jer ja imam direktnu vezu sa Bogom, kaže Jovanka. Kao što nam je više puta napomenula, ona se na bavi crnom, već belom magijom. Skida crnu magiju, predviđa gledanjem u karte i nudi rešenje očajnima kojih kako kaže ima dosta. Baka Jovanka je ugostila Srbe, Rumune, Grke, Ruse, što su nam potvrdili i ostali meštani Jabukovca. (Kurir.rs/Espreso/Jelena Jovanović)
  11. У интервјуу за портал Искра, Патријарх је рекао да увек морамо имати на уму да Бог има свој суд и своју правду, које се тако често разликују од људске представе о томе. -Са непромењивим молитвеним осећањем мислим о Косову и трудим се да се у својим молитвама сетим свих оних који данас тамо храбро и нимало лако служе. Косово нам је свима наук..., навео је патријарх Кирил. -То је, каже, наук верности Христу и исповедању вере упркос свим страшним мукама и искушењима које на нас шаље свет. И колико је само важно да се у таквим тренуцима не заборави да Бог није у сили него у правди, рекао је патријарх Кирил који је братском српском народу поручио да чувају православну веру, и да разумом, срцем и душом спознају учење Христово. Он каже да о Србији увек размишља са посебним осећањима. Подсетивши да је Србију посетио 2013. током обележавања 17 векова Миланског едикта, и 2014. године, када је у Београду боравио на позив патријарха Иринеја, патријарх Кирил каже: -Знате, невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију. Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то је наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе. Указујући да између два народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважније, те везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи, патријарх Кирил истиче да су због тога за њега посете Србији, поклоњење светињама и разговори са православним људима увек радосни догађаји које ишчекује. Упитан каква су браћа Руси и Срби, патријарх Кирил истиче да наше народе спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вере и из заједничког словенског порекла. -Историја руско-српских односа потиче од прапочетака свесловенске православне цивилизације. Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа, рекао је. -Кроз историју су се, подсећа Патријарх, наши народи држали заједно током тешких искушења. -Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени, рекао је Патријарх и указао да се свет данас суочава са новим озбиљним искушењима. У појединим европским земљама, навео је, све већи утицај имају снаге које желе да изгурају религију на маргине живота савременог човека, да обесцене традиционалне моралне принципе, релативизују етичке стандарде и наметну друштву грешне кодексе понашања, између осталог и у многим православним земљама. -Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи, казао је Патријарх. Говорећи о изазовима са којима се данас суочава православље, патријарх Кирил каже да, с једне стране, нема ништа ново и да су замке и искушења непријатеља људског рода исти данас као и увек, само можда софистициранији и лукавији. -С друге пак стране, сведоци смо колико брзо данас долази до цивилизацијских промена, суочавамо се са тако сложеном реалношћу и компликованим питањима, на која не можемо увек пронаћи одговоре..., закључио је Патријарх. Извор: РТС Вести из сестринских цркава Косово и Метохија
  12. -Косово је свето место, место мучеништва и заветовања и оно ће заувек чувати сећања на све који су тамо пострадали, исто као што ће и камење катедрале Свете Софије вечно памтити Божанске Литургије које су се служиле међу њеним зидовима, поручио Патријарх московски и све Русије г. Кирил. У интервјуу за портал Искра, Патријарх је рекао да увек морамо имати на уму да Бог има свој суд и своју правду, које се тако често разликују од људске представе о томе. -Са непромењивим молитвеним осећањем мислим о Косову и трудим се да се у својим молитвама сетим свих оних који данас тамо храбро и нимало лако служе. Косово нам је свима наук..., навео је патријарх Кирил. -То је, каже, наук верности Христу и исповедању вере упркос свим страшним мукама и искушењима које на нас шаље свет. И колико је само важно да се у таквим тренуцима не заборави да Бог није у сили него у правди, рекао је патријарх Кирил који је братском српском народу поручио да чувају православну веру, и да разумом, срцем и душом спознају учење Христово. Он каже да о Србији увек размишља са посебним осећањима. Подсетивши да је Србију посетио 2013. током обележавања 17 векова Миланског едикта, и 2014. године, када је у Београду боравио на позив патријарха Иринеја, патријарх Кирил каже: -Знате, невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију. Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то је наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе. Указујући да између два народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважније, те везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи, патријарх Кирил истиче да су због тога за њега посете Србији, поклоњење светињама и разговори са православним људима увек радосни догађаји које ишчекује. Упитан каква су браћа Руси и Срби, патријарх Кирил истиче да наше народе спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вере и из заједничког словенског порекла. -Историја руско-српских односа потиче од прапочетака свесловенске православне цивилизације. Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа, рекао је. -Кроз историју су се, подсећа Патријарх, наши народи држали заједно током тешких искушења. -Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени, рекао је Патријарх и указао да се свет данас суочава са новим озбиљним искушењима. У појединим европским земљама, навео је, све већи утицај имају снаге које желе да изгурају религију на маргине живота савременог човека, да обесцене традиционалне моралне принципе, релативизују етичке стандарде и наметну друштву грешне кодексе понашања, између осталог и у многим православним земљама. -Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи, казао је Патријарх. Говорећи о изазовима са којима се данас суочава православље, патријарх Кирил каже да, с једне стране, нема ништа ново и да су замке и искушења непријатеља људског рода исти данас као и увек, само можда софистициранији и лукавији. -С друге пак стране, сведоци смо колико брзо данас долази до цивилизацијских промена, суочавамо се са тако сложеном реалношћу и компликованим питањима, на која не можемо увек пронаћи одговоре..., закључио је Патријарх. Извор: РТС Вести из сестринских цркава Косово и Метохија View full Странице
  13. Родно место СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ добија нови парохијски дом и конак 11. септембра 2017. у 19:08 У Мркоњићима код Требиња, родном месту Светог Василија Острошког, у току је реконструкција и доградња некадашње основне школе у парохијски дом и конак, а све радове обављају добровољно, без накнаде, мештани овог и других требињских села, рекао је Срни председник Црквено-општинског одбора Мркоњића Раде Бошковић. Фото: Trebinje.com Бошковић је истакао да су радовима приступили уз благослов Његовог преосвештенства владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија, са великом радошћу и љубављу жељно ишчекујући да објекат буде изграђен и да краси ово свето место. „Са здравом идејом до циља је лако доћи. Весели нас што нам помоћ стиже са свих страна и то не само од Срба, но и од народа других вера. Намера нам је да ово остане место саборности, надахнућа и истинске радости, као и одредиште на које ће долазити сви они који у срцу носе живога Бога“, нагласио је Бошковић. Он је додао да су у овај пројекат ушли са намером да уграде још један камен у темељ духовног и биолошког опстанка српског народа. Радови су почели средином јуна, а очекује се да ће прва плоча бити завршена до Божића, док ће радови на конаку, како кажу у Црквеном одбору, потрајати. Бошковић је рекао да не зна колико треба средстава ни колико је до сада уложено јер то раде и финансирају људи добре воље, приложници, од којих многи не желе ни име да им се помиње, а који су из свих крајева света. „Мркоњићи нису само место Поповог поља, града Требиња ни Херцеговине, него васколиког српског народа, ма где он живео“, нагласио је Бошковић. Он је додао да у Црквено-општинском одбору имају обећања и од града Требиња да ће са одређеним средствима учествовати у градњи парохијског дома и конака, односно у преуређењу школе која је затворена 1981. године и која, у стању у каквом је била, није приличила да се налази у свечевом родном месту. У Мркоњићима се стално повећава број посетилаца, тако да је урађено много и на саобраћајној инфраструктури и њеном уређењу, а на предлог мештана урађено је још пет пројеката који су делимично реализовани или треба да буду завршени. Бошковић је навео да је реч о рестаурацији и околном уређењу Цркве Светог Василија, где се већ раде фреске, затим на рестаурацији и околном уређењу Цркве Светог Николе, где је по предању крштен светитељ, а поред Цркве налази се место упокојења мајке светитеља. „У Цркви је већ урађено 90 одсто радова, али црква никада не може бити довољно улепшана, јер треба увек да изгледа молитвено лепше“, истакао је Бошковић. Пројекат је урађен и за путну раскрсницу кроз Мркоњиће, као и за водоснабдевање. Мркоњићи се налазе на тридесетом километру од Требиња на путу према Љубињу. Велики број ходочасника свих националности походи ово село 12. маја, на дан када Српска православна црква прославља Светог Василија Острошког, али и другим данима у години. Уколико људи добре воље желе да помогну изградњу парохијског дома и конака, те да учествују у уређењу свечевог родног места, средства могу уплатити на жиро рачун Црквено-општинског одбора „МРKОЊИЋИ“, место Мркоњићи, број: 5559000024661236 код „Нове банке“ АД Бањалука – Филијала Требиње. Из Црквеног одбора напомињу да се помоћ може уручити и у грађевинском материјалу. СРНА
  14. Инспирисано другом темом, да се не би расправљали, боље да покушам да разјасним свој став. Човек је свакако емотивно биће, у смислу да има емоције, али није "састављен (само) од емоција". Емоције су само један део који има своје место и улогу. Јесте важан, али није најважнији. Утиче на доста тога, али не дефинише ко смо и наш однос према свету. Само помаже или штети, зависно од тога како их користимо. Овде се већ види разлика у ставу који примећујем код многих људи који сматрају да су емоције оно што их чини особом која јесу. Они осећања виде као "дефиницију" - "осећам се тако, зато радим то и то". Емоције су им апсолут, не доводе се у питање. Једноставно су ту као "виша сила" коју је немогуће контролисати, већ јој се треба прилагодити. А написах изнад да емоције - по мом мишљењу - треба користити. Шта то значи? То значи увежбати себе довољно да "одвојиш" своју свест, разум, од емотивног и инстинктивног дела личности. Кључ је научити да се не реагује на "прву лопту". Кад се нека емоција појави, не кренути одмах за њом, него је пустити и посматрати са стране. Не потискивати, али истовремено не дозволити да те обузме. Неко те изнервира, ОК. Приметиш да ти се узбуркало у грудима, љут си. Али не дозвлиш да те то обузме и управља твојим поступцима. Јер разумно си биће, твојим поступцима треба да управља ум. Наљутио сам се, али нећу да поступим по "осећају", него по ономе што мислим да је добро. То исто значи, очигледно, да емоцијама не треба придавати превелики значај. Оне су само "сигнали" који нам нешто говоре, али их треба интерпретирати правилно. Некад су и погрешни. Јер емоције долазе из несвесног дела наше личности на који нажалост премало обраћамо пажњу и не практикујемо "менталну хигијену" па се ту нађе све и свашта што би требало и што не би. Даље, у неком свом свакодневном самонализирању посматрам личност на три нивоа: 1. Физиологија 2. Психологија 3. Филозофија Први ниво је телесни. Ту спада шта једеш, колико си активан, одморан, уредан итд. Делује банално, али одатле долази доста ствари које обично зовемо "емоције". Често сам "нерасположен" зато што сам јео нешто безвезе или превише или нисам био довољно активан у току дана, нисам се одморио довољно или једноставно треба да одем под туш. Ако си тога свестан, препознаш "емоцију" онда је обично веома лако решити проблем. Многи људи који имају проблема са "емоцијама" једноставно само треба да промене исхрану, буду активнији или мало уредније живе. Други део је психологија, где спадају навике - пре свега "менталне". Подсвест стално ради, као неки неуморни компјутер који избацује случајне слике на екран. То утиче на наш ум и расположење. Али исто тако, што изгледа многи занемарују, наш ум утиче на подсвест. Ствар је само што се то не дешава одједном, него захтева мало дисциплине. Да би "променио програм" који иде на том ТВ каналу мораш мало да се потрудиш, не постоји даљински "на дугме". Прво треба обратити пажњу какав се "програм" врти - али пустити га, не можеш да га "зауставиш" - само буди свестан. Онда му "подметнеш" друге ствари који ти хоћеш. Нпр. ако ти се стално врти незадовољство животом, направи план да сваког дана изјутра и увече седнеш и напишеш на папир шта ти је све добро и лепо у животу. И мало размислиш о томе, освежиш лепе емоције на нешто чиме си задовољан. Трећи део је филозофија, тј. вредности и ставови које си из њих логички развио. То је мапа коју користиш да управљаш животом, јер прави пут на свакој раскрсници у ствари не знаш. Мораш да га одредиш на основу неких генералних принципа. Хоћеш ли преузети неки ризик или нећеш? Мислим да такве одлуке не би требало да се доносе "по осећају", већ на основу животне филозофије. Онда како год испадне си задовољан јер знаш да си поступио у складу са својим уверењима. Имаш оно што се обично зове "интегритет". Човек који нема кохерентну филозофију је стално у конфузији - "да ли сам урадио добро или нисам..." Стално збуњен и несигуран. Ето за почетак.
×
×
  • Create New...