Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'медијска'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 5 results

  1. Тема Скупа је била „Управљање негативним стереотипима у верским медијима, са посебним освртом на етничке, верске и родне стереотипе“, а учесници су били представници православних, римокатоличких и исламских медија. На Скуп су били позвани и представници Савеза јеврејских општина, али су се они, овога пута, извинили, што нису били у могућности да дођу. У преподневном програму одржана су два предавања. Проф. др Дубравка Валић Недељковић, која је до недавно била запослена на Универзитету у Новом Саду, на Филозофском факултету, катедра за новинарство (сада је у пензији) одржала је предавање под називом „Стереотипи, предрасуде и правила добре праксе у извештавању о црквама и верским заједницама“. Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, професор на Православном богословском факултету у Београду говорио је на тему „Стереотипи као судбина“. У поподневном делу, представници Центра за ненасилну акцију из Београда: Неџад Хорозовић и Катарина Милићевић одржали су радионицу на тему „Ја имам права на предрасуде“. Госте је у име домаћина, Радија Златоусти, поздравио протојереј-ставрофор Милић Марковић, главни уредник Радија истичући „да сва наша сабирања представљају радост сусрета са другима“, али и да је овај Скуп покушај да се да допринос разградњи негативних стереотипа у медијима, посебно верским. Полазећи од тога да сваки човек има више идентитета, проф. др Дубравка Валић Недељковић говорила је о томе како нам стереотипи олакшавају да разумемо идентитет неке групе, али га истовремено и упрошћавају. Стереотипи у медијима настају када се упорно понављају извесне представе о одређеним групама људи. Важно је знати да стереотипи нису усмерени на појединце, него на групе, као и да је медијима тешко да избегну стереотипе, којима утичу на друштвено-политички контекст, чак и ако се на изглед не баве политиком. - Медији су много допринели у креирању стереотипа зато што им је на тај начин било лакше да направе неку карактеристику коју ће сви лако разумети. Стереотипи су засновани на делу истине. Врло често они имају комадић истине и комадић уопштавања и ствар је у томе да је то нека репрезентативна одлика неке заједнице и да ми онда ту заједницу кроз ту репрезентативну одлику посматрамо, сматра проф. Валић Недељковић. По њеним речима стереотипи се формирају у односу на расу, пол, класу, старосно доба, занимање, статус... - Стереотипи немају нужно негативни предзнак. Могу да буду и позитивни и да нам помогну да разумемо Другог и Другачије, ако су више позитвни, ако су базирани на ономе што можемо да разумемо. Социјална дистанца према одређеним друштвеним групама, било да су верске или мањинске не смањује се ако је друштвено политички контекст модеран или ако је демократски, па као у аутократским друштвима имамо стереотипе, а у демократским немамо. Контекст једино утиче на тип стереотипа, али не утиче на то да се они губе и појављују. Медији су ту јако много урадили, али још увек наша истраживања указују на то да медији суштински уопште не разумеју о чему се ту ради, сматра ова професорка. У наставку предавања изложила је неколико примера добре праксе у недискриминаторском извештавању, нарочито када је реч о туђој вери, али и етничком пореклу, роду, полу и сличном. Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић је тему стереотипизације разматрао са становишта вере. - Мислим да често покушавамо да о неким актуелним темама и ми као верујући људи иступамо са једног или другог, мање више секуларног становишта. Чини ми се да је задатак црквених медија да проговоре о неким стварима на другачији начин. То не треба да буде категорички императив, често није ни могуће, нити је потребно. Али, о неким стварима наша дужност је да говоримо са становишта вере. Ми имамо непрекидно искушење тих различитих ставова који циркулишу у друштву и као људи вере требало би ипак, мало да се удубимо у сопствена предања и да из њих пробамо да извучемо неки другачији приступ. Др Крстић је истакао разлику између стереотипа, предрасуда и дискриминације. Реч је о уверењима, али предрасуде у њих укључују и емоције, а дискриминација и чин- акт. То су по њему, неки појмовни парови. - Моје прво питање је покушај да одговорим зашто стереотипи? Шта је то у човеку што га тера да непрестано ствара стереотипе? Најпре треба имати у виду да то уопште није нова појава иако је појам модеран. И у античком свету се срећемо са стереотипима. 19. век и прва половина 20 века је покушала да развије читаву науку за менталитет, такозвано ментално мапирање, етно психологију, односно психологију народа... Није се далеко одмакло у томе. Питање зашто стереотипи је јако сложено и улази у поље како човек доживљава свет око себе. Најпре треба знати да су стереотипи неизбежни. Колико год се ми трудили да њима управљамо да их „раскринкамо“ они су неизбежни и понекад корисни. Професор Крстић је истакао да стереотипи настају услед страха од Другога, неспособности да се у свакоме, па и у непријатељу види икона Божја. Они су по његовом мишљењу лаж, јер своде човека само на једно, а он је и дубок и широк и има много идентитета. У друштвеном смислу, цивилизацијском, „у новом свету културни идентитети обликује удруживање земаља или њихов антигонизам. “ Ипак, по његовим речима, идентитети нису судбински, нису предодређени, и они, као и код појединца могу да се мењају. Кроз радионицу „Ја имам право на предрасуде“ коју су одржали активисти Центра за ненасилну акцију из београдске канцеларије, тражили су се извори предрасуда, разумевање нашег места у свету стереотипа, а такође се и преиспитивало уверење да ли можемо да мењамо друге и у којој мери утичемо на представу о својој друштвеној групи или туђој. Кроз заједничку дискусију дошло се до виђења да медији могу кроз стереотипне слике о нацијама, религијама, половима, родовима... да разграђују међусобно поверење и заједништво или насупрот томе да га изграђују. Гордана ЈОЦИЋ
  2. Преиспитивање стереотипа и предрасуда, нарочито етничких, верских и родних, било је тема још једног стручног скупа у организацији Радија Златоусти, одржаног у Крагујевцу 30. октобра, са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског г. Јована и уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Тема Скупа је била „Управљање негативним стереотипима у верским медијима, са посебним освртом на етничке, верске и родне стереотипе“, а учесници су били представници православних, римокатоличких и исламских медија. На Скуп су били позвани и представници Савеза јеврејских општина, али су се они, овога пута, извинили, што нису били у могућности да дођу. У преподневном програму одржана су два предавања. Проф. др Дубравка Валић Недељковић, која је до недавно била запослена на Универзитету у Новом Саду, на Филозофском факултету, катедра за новинарство (сада је у пензији) одржала је предавање под називом „Стереотипи, предрасуде и правила добре праксе у извештавању о црквама и верским заједницама“. Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, професор на Православном богословском факултету у Београду говорио је на тему „Стереотипи као судбина“. У поподневном делу, представници Центра за ненасилну акцију из Београда: Неџад Хорозовић и Катарина Милићевић одржали су радионицу на тему „Ја имам права на предрасуде“. Госте је у име домаћина, Радија Златоусти, поздравио протојереј-ставрофор Милић Марковић, главни уредник Радија истичући „да сва наша сабирања представљају радост сусрета са другима“, али и да је овај Скуп покушај да се да допринос разградњи негативних стереотипа у медијима, посебно верским. Полазећи од тога да сваки човек има више идентитета, проф. др Дубравка Валић Недељковић говорила је о томе како нам стереотипи олакшавају да разумемо идентитет неке групе, али га истовремено и упрошћавају. Стереотипи у медијима настају када се упорно понављају извесне представе о одређеним групама људи. Важно је знати да стереотипи нису усмерени на појединце, него на групе, као и да је медијима тешко да избегну стереотипе, којима утичу на друштвено-политички контекст, чак и ако се на изглед не баве политиком. - Медији су много допринели у креирању стереотипа зато што им је на тај начин било лакше да направе неку карактеристику коју ће сви лако разумети. Стереотипи су засновани на делу истине. Врло често они имају комадић истине и комадић уопштавања и ствар је у томе да је то нека репрезентативна одлика неке заједнице и да ми онда ту заједницу кроз ту репрезентативну одлику посматрамо, сматра проф. Валић Недељковић. По њеним речима стереотипи се формирају у односу на расу, пол, класу, старосно доба, занимање, статус... - Стереотипи немају нужно негативни предзнак. Могу да буду и позитивни и да нам помогну да разумемо Другог и Другачије, ако су више позитвни, ако су базирани на ономе што можемо да разумемо. Социјална дистанца према одређеним друштвеним групама, било да су верске или мањинске не смањује се ако је друштвено политички контекст модеран или ако је демократски, па као у аутократским друштвима имамо стереотипе, а у демократским немамо. Контекст једино утиче на тип стереотипа, али не утиче на то да се они губе и појављују. Медији су ту јако много урадили, али још увек наша истраживања указују на то да медији суштински уопште не разумеју о чему се ту ради, сматра ова професорка. У наставку предавања изложила је неколико примера добре праксе у недискриминаторском извештавању, нарочито када је реч о туђој вери, али и етничком пореклу, роду, полу и сличном. Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић је тему стереотипизације разматрао са становишта вере. - Мислим да често покушавамо да о неким актуелним темама и ми као верујући људи иступамо са једног или другог, мање више секуларног становишта. Чини ми се да је задатак црквених медија да проговоре о неким стварима на другачији начин. То не треба да буде категорички императив, често није ни могуће, нити је потребно. Али, о неким стварима наша дужност је да говоримо са становишта вере. Ми имамо непрекидно искушење тих различитих ставова који циркулишу у друштву и као људи вере требало би ипак, мало да се удубимо у сопствена предања и да из њих пробамо да извучемо неки другачији приступ. Др Крстић је истакао разлику између стереотипа, предрасуда и дискриминације. Реч је о уверењима, али предрасуде у њих укључују и емоције, а дискриминација и чин- акт. То су по њему, неки појмовни парови. - Моје прво питање је покушај да одговорим зашто стереотипи? Шта је то у човеку што га тера да непрестано ствара стереотипе? Најпре треба имати у виду да то уопште није нова појава иако је појам модеран. И у античком свету се срећемо са стереотипима. 19. век и прва половина 20 века је покушала да развије читаву науку за менталитет, такозвано ментално мапирање, етно психологију, односно психологију народа... Није се далеко одмакло у томе. Питање зашто стереотипи је јако сложено и улази у поље како човек доживљава свет око себе. Најпре треба знати да су стереотипи неизбежни. Колико год се ми трудили да њима управљамо да их „раскринкамо“ они су неизбежни и понекад корисни. Професор Крстић је истакао да стереотипи настају услед страха од Другога, неспособности да се у свакоме, па и у непријатељу види икона Божја. Они су по његовом мишљењу лаж, јер своде човека само на једно, а он је и дубок и широк и има много идентитета. У друштвеном смислу, цивилизацијском, „у новом свету културни идентитети обликује удруживање земаља или њихов антигонизам. “ Ипак, по његовим речима, идентитети нису судбински, нису предодређени, и они, као и код појединца могу да се мењају. Кроз радионицу „Ја имам право на предрасуде“ коју су одржали активисти Центра за ненасилну акцију из београдске канцеларије, тражили су се извори предрасуда, разумевање нашег места у свету стереотипа, а такође се и преиспитивало уверење да ли можемо да мењамо друге и у којој мери утичемо на представу о својој друштвеној групи или туђој. Кроз заједничку дискусију дошло се до виђења да медији могу кроз стереотипне слике о нацијама, религијама, половима, родовима... да разграђују међусобно поверење и заједништво или насупрот томе да га изграђују. Гордана ЈОЦИЋ View full Странице
  3. „Кад ми се први пут јавила Мајка Божја, и сам сам се уплашио. Бог ми је тада подарио да видим и осетим туђе болести, да препознам људске слабости и да молитвом, крстом и иконама помогнем. Зато не кажем да људе лечим ја, него Бог, он све ради, а ја сам само његов слуга“, рекао је Ален Азарић, наводни исцелитељ 2014. у интервјуу за Курир у коме је тврдио да је „уз помоћ Бога и светаца излечио сам скоро целу естраду“. Све до јуче, Азарић је био омиљени саговорник таблоида, радо виђен учесник емисија и ријалити програма на телевизијама са националном покривеношћу. Тврдио је да је излечио хиљаде људи, да има натприродне моћи, а новинари су за њега тврдили да „погледом може да продре у особу и осети од чега она болује и какве предиспозиције са собом носи“. Након недавног Азарићевог гостовања на телевизији Пинк када је доктор Мома Јаковљевић, згрожен тиме што у емисији гостује са надрилекаром, изашао из студија - став медија о Азарићу се нагло променио. Азарића, којег су годинама хвалили, медији су одједном почели да представљају као лажног исцелитеља. Главна вест постала је то да је Прво основно тужилаштво из Београда покренуло поступак против Азарића. Александра Ђенадић, портпаролка тужилаштва потврдила је ту информацију за Раскрикавање и рекла да се против Азарића тренутно воде два поступка због сумњи да се бавио надрилекарством што је законом забрањено. Провладин таблоид Ало је на насловној страни објавио да „Азарићу прети ћорка“ тврдећи да је реакција тужилаштва уследила после њиховог писања. Овај таблоид је, међутим, у више текстова последњих месеци Азарића представљао као доктора и градио од њега медијску звезду. Након што је на телевизији Хепи Азарић уживо „лечио“ људе, Ало је то помпезно преносио уз написе „ВРАТА СУ ОТВОРЕНА Од данас доктор Ален Азарић прима пацијенте у вили "Парова". Ало и други таблоиди данима су писали о Азарићевом хуманом „гесту“ када је уплатио дуг за алиментацију певачици Гоци Тржан у име њеног бившег мужа. Азарић је о својим „моћима“ причао и у дугом интервјуу код Миломира Марића на телевизији Хаппy, а касније је учествовао у њиховој ријалити емисији „Парови“ у којој је „лечио“ људе уживо. У дану када је јавност обавештена да је тужилаштво покренуло поступак против Азарића, недељник Афера у власништву новинара Градише Катића, привођеног у акцији „Сабља“ након убиства Зорана Ђинђића, објавио је причу о Азарићу у ком он тврди да зна ко је убио певачицу Јелену Марјановић. „Најближи рођак је ударио и убио Јелену, Зоран је све то видео и однео је на насип“, прича Азарић у тексту у ком је потписан као доктор. По броју афирмишућих текстова о Азарићу издваја се Курир. У неколико наврата писали су о људима који су „нашли спас“ и уз помоћ „чудотворног лека од гљива“ победили рак. И сам Азарић је у овом листу причао о својим достигнућима. „Сами сте се уверили када сте недавно радили исповест са човеком који се изборио са канцером на панкреасу, који није ни мало наивно обољење. Пре неки дан су ме обавестили да је још један пацијент био на претрагама и да су му рекли да се канцер потпуно повукао“, причао је Азарић за Курир у септембру прошле године. „Затим смо имали пример детета које је имало аутизам и није никако причало. Девојчица је после само месец дана узимања лека почела да изговара речи, а неке и да спаја”, наставио је Азарић да ређа своје “успехе”. Петар Јеремић из Савета за штампу казао је за Раскрикавање да су медији промовисањем и несупростављањем Азарићу прекршили одредбе Кодекса новинара Србије којима је забрањено да се у медијима шире лажне наде и да се слепо верује извору који очигледно следи свој интерес приликом давања информације. „Медији нису смели на тај начин промовисати надрилекарство“, каже Петар Јеремић за Раскрикавање. „Сваки професионални новинар и уредник, коме је интерес својих читалаца и гедалаца на првом месту, би се потрудио да од Азарића затражи доказе за тврдње које износи“. Он каже да је Савет за штампу у прошлој години забележо велики број огласа за немедицинске препарате који су представљени као текстови, што читаоце доводи у заблуду да је реч о новинарском, а не о плаћеном садржају. Своје звање доктора Азарић је, према сопственим речима, стекао на Институту за природну медицину чији је директор Мирољуб Петровић познат по кованици „Под мач бато“ коју је искористио говорећи како би искоренио хомосексуализам у Србији. Седиште овог Института је у Њујорку, а адреса на којој је факултет регистрован у Србији не постоји. На сајту Института пише да се студирање одвија онлајн, а приложене су и цене школарине. За 400 евра можете постати нутрициониста и хербалиста, за 600 евра киропрактичар, магистар природне медицине за 1100 евра, а титулу доктора добијате за 1250. Студирање се одвија онлајн, није временски ограничено, а диплома стиже на кућну адресу. Ален Азарић је у децембру прошле године основао и Фондацију „За бољи живот - др Ален Азарић" у коме је председник Управног одбора његов отац против кога се такође води поступак због кривичног дела надрилекарство и надриапотекарство. https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=81
  4. Лажни исцелитељ годинама је био звезда домаћих медија који га се сад, када се нашао под истрагом за надрилекарство, редом одричу. „Кад ми се први пут јавила Мајка Божја, и сам сам се уплашио. Бог ми је тада подарио да видим и осетим туђе болести, да препознам људске слабости и да молитвом, крстом и иконама помогнем. Зато не кажем да људе лечим ја, него Бог, он све ради, а ја сам само његов слуга“, рекао је Ален Азарић, наводни исцелитељ 2014. у интервјуу за Курир у коме је тврдио да је „уз помоћ Бога и светаца излечио сам скоро целу естраду“. Све до јуче, Азарић је био омиљени саговорник таблоида, радо виђен учесник емисија и ријалити програма на телевизијама са националном покривеношћу. Тврдио је да је излечио хиљаде људи, да има натприродне моћи, а новинари су за њега тврдили да „погледом може да продре у особу и осети од чега она болује и какве предиспозиције са собом носи“. Након недавног Азарићевог гостовања на телевизији Пинк када је доктор Мома Јаковљевић, згрожен тиме што у емисији гостује са надрилекаром, изашао из студија - став медија о Азарићу се нагло променио. Азарића, којег су годинама хвалили, медији су одједном почели да представљају као лажног исцелитеља. Главна вест постала је то да је Прво основно тужилаштво из Београда покренуло поступак против Азарића. Александра Ђенадић, портпаролка тужилаштва потврдила је ту информацију за Раскрикавање и рекла да се против Азарића тренутно воде два поступка због сумњи да се бавио надрилекарством што је законом забрањено. Провладин таблоид Ало је на насловној страни објавио да „Азарићу прети ћорка“ тврдећи да је реакција тужилаштва уследила после њиховог писања. Овај таблоид је, међутим, у више текстова последњих месеци Азарића представљао као доктора и градио од њега медијску звезду. Након што је на телевизији Хепи Азарић уживо „лечио“ људе, Ало је то помпезно преносио уз написе „ВРАТА СУ ОТВОРЕНА Од данас доктор Ален Азарић прима пацијенте у вили "Парова". Ало и други таблоиди данима су писали о Азарићевом хуманом „гесту“ када је уплатио дуг за алиментацију певачици Гоци Тржан у име њеног бившег мужа. Азарић је о својим „моћима“ причао и у дугом интервјуу код Миломира Марића на телевизији Хаппy, а касније је учествовао у њиховој ријалити емисији „Парови“ у којој је „лечио“ људе уживо. У дану када је јавност обавештена да је тужилаштво покренуло поступак против Азарића, недељник Афера у власништву новинара Градише Катића, привођеног у акцији „Сабља“ након убиства Зорана Ђинђића, објавио је причу о Азарићу у ком он тврди да зна ко је убио певачицу Јелену Марјановић. „Најближи рођак је ударио и убио Јелену, Зоран је све то видео и однео је на насип“, прича Азарић у тексту у ком је потписан као доктор. По броју афирмишућих текстова о Азарићу издваја се Курир. У неколико наврата писали су о људима који су „нашли спас“ и уз помоћ „чудотворног лека од гљива“ победили рак. И сам Азарић је у овом листу причао о својим достигнућима. „Сами сте се уверили када сте недавно радили исповест са човеком који се изборио са канцером на панкреасу, који није ни мало наивно обољење. Пре неки дан су ме обавестили да је још један пацијент био на претрагама и да су му рекли да се канцер потпуно повукао“, причао је Азарић за Курир у септембру прошле године. „Затим смо имали пример детета које је имало аутизам и није никако причало. Девојчица је после само месец дана узимања лека почела да изговара речи, а неке и да спаја”, наставио је Азарић да ређа своје “успехе”. Петар Јеремић из Савета за штампу казао је за Раскрикавање да су медији промовисањем и несупростављањем Азарићу прекршили одредбе Кодекса новинара Србије којима је забрањено да се у медијима шире лажне наде и да се слепо верује извору који очигледно следи свој интерес приликом давања информације. „Медији нису смели на тај начин промовисати надрилекарство“, каже Петар Јеремић за Раскрикавање. „Сваки професионални новинар и уредник, коме је интерес својих читалаца и гедалаца на првом месту, би се потрудио да од Азарића затражи доказе за тврдње које износи“. Он каже да је Савет за штампу у прошлој години забележо велики број огласа за немедицинске препарате који су представљени као текстови, што читаоце доводи у заблуду да је реч о новинарском, а не о плаћеном садржају. Своје звање доктора Азарић је, према сопственим речима, стекао на Институту за природну медицину чији је директор Мирољуб Петровић познат по кованици „Под мач бато“ коју је искористио говорећи како би искоренио хомосексуализам у Србији. Седиште овог Института је у Њујорку, а адреса на којој је факултет регистрован у Србији не постоји. На сајту Института пише да се студирање одвија онлајн, а приложене су и цене школарине. За 400 евра можете постати нутрициониста и хербалиста, за 600 евра киропрактичар, магистар природне медицине за 1100 евра, а титулу доктора добијате за 1250. Студирање се одвија онлајн, није временски ограничено, а диплома стиже на кућну адресу. Ален Азарић је у децембру прошле године основао и Фондацију „За бољи живот - др Ален Азарић" у коме је председник Управног одбора његов отац против кога се такође води поступак због кривичног дела надрилекарство и надриапотекарство. https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=81 View full Странице
  5. Медејина освета Аутор: Зоран Миливојевић недеља, 16.07.2017. у 09:00 (Илустрација Срђан Печеничић) Једна од најстрашнијих ствари јесте убиство малог детета. Када то чини његов родитељ који би по природи ствари требало да га воли, негује, чува и штити, то је толико ужасан поступак да је многима непојмљив. Свако људско понашање, па и она најужаснија, извире из неке искривљене логике оних који се тако понашају. За случајеве чедоморства је типично да мајка убија дете зато што верује да ће јој рађање детета „упропастити” живот. Она је у некој врсти дилеме „или или”, у којој треба да одлучи чији живот ће уништити – свој или дететов. Постоји још један мотив из којег се родитељ одлучује да убије дете: да се освети другом родитељу јер зна да ће му тако нанети највећу могућу патњу. Такав мотив је описан још у антици. У Еурипидовој „Медеји”, након што је Медеју и заједничку децу због друге жене напустио Јасон, она му се свети убиством заједничке деце. На основу те приче је ситуација када један родитељ има убилачке пориве према властитој деци, мотивисане осветом према другом родитељу, описано као Медејин комплекс. Свака освета проистиче из мржње, а управо је међусобна мржња оно што обележава значајан број савремених развода. За супружника који мрзи, бивши супружник је зло биће, које управо зато што је зло – што му је „уништило живот” – заслужује најгоре: да пати и да умре. Зато онај који мрзи чини зле поступке, који су њему потпуно оправдани, а како би другог повредио и тако казнио. Како мржња једне стране по правилу рађа мржњу друге, убрзо се бивши супружници нађу у игри моћи и ината у којој у слепој мржњи покушавају један другог да што више повреде, не обазирући се на децу или их, штавише, злоупотребљавају окрећући их против омрзнуте стране. Свака савремена трагична прича, укључујући ону у којој је отац бацио пред мајку задављено дете, након чега ју је усмртио ножем, има своју историју и свој контекст. Да мајка није игнорисала више одлука суда и спречавала оца да виђа дете, можда се ова трагедија не би десила. Поред оваквих крвавих трагедија након развода, које привлаче пажњу јавности, постоје стотине и стотине других у којима нема мртвих, али у којима сви трпе, а највише деца. То су драме породичних распада у којима један родитељ „трујући однос” емотивно отуђује дете од другог, у којима се поред правних воде прави психолошки ратови и у којима се обе стране труде да изманипулишу систем. Да би систем спречио овакве трагедије, мора да има интегритет, објективан и праведан приступ који уважава права свих укључених, мајке и оца, а поготово деце. Мора да има делотворне начине да своје одлуке и пресуде спроведе у дело. У противном, како неправда рађа неправду, а како доживљена неправда постаје опсесија и страст, постоји бојазан да ћемо имати још трагичних случајева. Политика
×
×
  • Create New...