Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'медијима'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 7 results

  1. Осврт на антицрквену харангу у појединим овдашњим медијима 22. Октобар 2019 - 11:33 Све учесталији написи у таблоиду Blic и дневнику Danas опомињу да је, у низу непрестаних медијских напада на Српску Православну Цркву, у току досад најамбициознија кампања против наше Цркве у последње три деценије. Мете клеветничке кампање су само наизглед српски патријарх и поједини епископи. По учесталости објављених текстова и по насловним странама оправдано се може претпоставити да су уложена значајна средства. Када су посреди овакве кампање дезинформисања, тврде упућени, треба издвојити петоцифрене износе у еврима за сваки појединачни текст. Међу релативним познаваоцима еклисиолошких, канонских и црквено-историјских питања који новинарима суфлирају – а у извесним случајевима и диктирају – чланке и улажу новац скоро се и не крију они за које је аутокефалија Српске Цркве под знаком питања. Они су и покренули актуелну медијску спин-офанзиву истичући низ лажних питања и тобожњих проблема, као што су обим прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, одликовања уручена председнику Србије и српском члану председништва Босне и Херцеговине, и тако даље и томе слично. Крајња намера је да слабљењем позиције законитих црквених власти и органа – у првом реду Његове Светости Патријарха и Светог Синода – што више саблазне народ, а ослабе и разједине Српску Православну Цркву, како би она постала плен онима који праве хаос у васељенском Православљу и продубљују расколе, најпре у Украјини, а затим редом. Примењена је техника испробане школе медијског спиновања и манипулације, истоветна или веома слична оној из деведесетих година прошлог столећа која је примењена у случајевима Маркале и Рачак пред бомбародвање Републике Српске и Србије. Матрица је следећa: законите власти и органе, раније државне, а сада црквене – Патријарха, Синод, портпарола Цркве... – прогласити ауторитарном, чак криминализованом групoм која, супротно интересима Цркве, самовољно и самовласно дезавуише, па, штавише, и скрива (!) од епископâ „крајње добру намеру“ цариградског Патријарха кад он, не једном него два пута, позива српске архијереје на прославу осамстогодишњице хиротоније Светога Саве у епископски чин, не помињући, наравно, аутокефалију, будући да данашња цариградска теорија гласи да Свети Сава није ни добио аутокефалију него да аутокефалија Цркве у Србији датира из 19. века, а аутокефалија уједињене Српске Цркве из 20. века. Новинарима Danas-a, Blic-a и још некима, за које не знамо да ли и колико у Бога верују, не одричемо право да пишу о ономе што не знају, а то су теолошка питања, али тврдимо да овакве пикантерије, настале тенденциозним читањем интерне службене преписке међу Црквама, нису могли пронаћи у штампи или у литератури, где их није ни било, него су их добили од својих инсајдерских информатора који и знају и не знају шта раде (зависи од тога како се гледа). Притом, додајемо, не прихватамо да епископи и теолози треба да учe теологију и примају инструкције за своју службу од новинарâ, па макар то били и новинари Βlic-a, Danas-a и још понеких гласила тога кова и калибра. У њима се истиче и то да Синод, тачније портпарол, ствара проблеме док је патријарх Вартоломеј толико добронамеран и снисходљив да, упркос овлашћењима и искључивим привилегијама које му њихови „информери” и суфлери галантно признају, ипак, још увек, није великодушно подарио аутокефалију расколничкој јерархији Северне Македоније (чије епархије, појединачно набројане, Цариградска Патријаршија иначе, у Томосу из 1922. године, наводи као епархије које се трајно уступају уједињеној Српској Православној Цркви), није, дакле, код нас применио „украјински сценарио”. Чињенице, међутим, говоре друкчије: Патријарх и Синод – па чак и специјално „таргетирани” портпарол Српске Православне Цркве – поступају искључиво у складу са Уставом Српске Православне Цркве и мандатом добијеним од њеног Светог Архијерејског Сабора. Одлуке се доносе у најбољем интересу наше Цркве и изражавају ставове апсолутне већине наших архијереја. Информативна служба Српске Православне Цркве Осврт на антицрквену харангу у појединим овдашњим медијима | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт] WWW.SPC.RS
  2. Све учесталији написи у таблоиду Blic и дневнику Danas опомињу да је, у низу непрестаних медијских напада на Српску Православну Цркву, у току досад најамбициознија кампања против наше Цркве у последње три деценије. Мете клеветничке кампање су само наизглед српски патријарх и поједини епископи. По учесталости објављених текстова и по насловним странама оправдано се може претпоставити да су уложена значајна средства. Када су посреди овакве кампање дезинформисања, тврде упућени, треба издвојити петоцифрене износе у еврима за сваки појединачни текст. Међу релативним познаваоцима еклисиолошких, канонских и црквено-историјских питања који новинарима суфлирају – а у извесним случајевима и диктирају – чланке и улажу новац скоро се и не крију они за које је аутокефалија Српске Цркве под знаком питања. Они су и покренули актуелну медијску спин-офанзиву истичући низ лажних питања и тобожњих проблема, као што су обим прославе осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, одликовања уручена председнику Србије и српском члану председништва Босне и Херцеговине, и тако даље и томе слично. Крајња намера је да слабљењем позиције законитих црквених власти и органа – у првом реду Његове Светости Патријарха и Светог Синода – што више саблазне народ, а ослабе и разједине Српску Православну Цркву, како би она постала плен онима који праве хаос у васељенском Православљу и продубљују расколе, најпре у Украјини, а затим редом. Примењена је техника испробане школе медијског спиновања и манипулације, истоветна или веома слична оној из деведесетих година прошлог столећа која је примењена у случајевима Маркале и Рачак пред бомбародвање Републике Српске и Србије. Матрица је следећa: законите власти и органе, раније државне, а сада црквене – Патријарха, Синод, портпарола Цркве... – прогласити ауторитарном, чак криминализованом групoм која, супротно интересима Цркве, самовољно и самовласно дезавуише, па, штавише, и скрива (!) од епископâ „крајње добру намеру“ цариградског Патријарха кад он, не једном него два пута, позива српске архијереје на прославу осамстогодишњице хиротоније Светога Саве у епископски чин, не помињући, наравно, аутокефалију, будући да данашња цариградска теорија гласи да Свети Сава није ни добио аутокефалију него да аутокефалија Цркве у Србији датира из 19. века, а аутокефалија уједињене Српске Цркве из 20. века. Новинарима Danas-a, Blic-a и још некима, за које не знамо да ли и колико у Бога верују, не одричемо право да пишу о ономе што не знају, а то су теолошка питања, али тврдимо да овакве пикантерије, настале тенденциозним читањем интерне службене преписке међу Црквама, нису могли пронаћи у штампи или у литератури, где их није ни било, него су их добили од својих инсајдерских информатора који и знају и не знају шта раде (зависи од тога како се гледа). Притом, додајемо, не прихватамо да епископи и теолози треба да учe теологију и примају инструкције за своју службу од новинарâ, па макар то били и новинари Βlic-a, Danas-a и још понеких гласила тога кова и калибра. У њима се истиче и то да Синод, тачније портпарол, ствара проблеме док је патријарх Вартоломеј толико добронамеран и снисходљив да, упркос овлашћењима и искључивим привилегијама које му њихови „информери” и суфлери галантно признају, ипак, још увек, није великодушно подарио аутокефалију расколничкој јерархији Северне Македоније (чије епархије, појединачно набројане, Цариградска Патријаршија иначе, у Томосу из 1922. године, наводи као епархије које се трајно уступају уједињеној Српској Православној Цркви), није, дакле, код нас применио „украјински сценарио”. Чињенице, међутим, говоре друкчије: Патријарх и Синод – па чак и специјално „таргетирани” портпарол Српске Православне Цркве – поступају искључиво у складу са Уставом Српске Православне Цркве и мандатом добијеним од њеног Светог Архијерејског Сабора. Одлуке се доносе у најбољем интересу наше Цркве и изражавају ставове апсолутне већине наших архијереја. Информативна служба Српске Православне Цркве
  3. Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски г. Иларион (Алфејев), председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, говорио је на Међународном форуму новинара ангажованих при црквеним медијима, одржаном 6. септембра 2019. године у Будимпешти. Поздравивши учеснике симпосиона уприличеног у главном граду Мађарске, Митрополит волоколамски је истакао да је служба медијског делатника важан део мисије Цркве у савременом друштву. Верник који ради у црквеним медијима позван је да буде проповедник Исуса Христа и Његове еванђелске науке. Задатак новинара на пољу делања при црквеним медијима јесте – бити сведок Еванђеља. Да би могао искрено и часно да говори о животним питањима која се тичу сваког човека, медијски делатник при црквеним медијима и сâм мора да буде частан. Штавише, он је призван да у свој професионални рад утка хришћанске моралне идеале. Немогуће је искрено писати о породичним вредностима, многодетности, љубави и жртви супружника, уколико је сâм аутор далеко од тога да те вредности оличава у свом животу. Пажња савременог човека прелази из сфере традиционалних медија у сферу интернет технологијâ. Такав развој медијâ доноси нове мисионарске могућности. Црква настоји да те сфере медија активно користи како би на што квалитетнији и бољи начин ширила и проповедала Реч Божју и чувала традиционалне хришћанске вредности. Није тајна да се у информационим ратовима увек користе лажи. И данас се информациони рат води против хришћанства, води се како против саме вере тако и против Цркава и њихових представника. Шта је оружје новинара у таквом рату? Не усвајати недобронамерне поступке појединих световних медијских установа. Из историје хришћанства и новије историје ми можемо да наведемо многе примере хришћанске одважности људи који су одбијали да чине било шта противно Божјим заповестима. Такви примери требало би да буду нама надахнуће и да нам покажу да нисмо сами, већ да је Христос увек са нама, поручио је председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије. Извор: Инфо служба Епархије бачке
  4. Када је реч о односу средстава јавног информисања према Цркви, пре било какве дискусије и очекивања морамо бити потпуно свесни једне важне чињенице, а то је да не постоје вредносно неутрална средства информисања. Шта то конкретно значи? На првом месту то је проблематика односа власничке структуре медијског капитала и медијског садржаја. Једноставно говорећи, уколико међу компанијама које су власници одређеног средства јавног информисања има оних које нису благонаклоне према Цркви, не треба очекивати ни благонаклон став медија који су у њиховом власништву. То је сасвим логична ствар, у пракси више пута посведочена. У истом смислу, ако у директорском борду или уредничком колегијуму неког медија постоји више људи који се јавно декларишу као атеисти или су можда припадници неког идеолошког система који не негује хришћанске вредности, тешко се може очекивати серијал хришћанске веронауке, али су извесне емисије које негују изразито критички тон према црквеном животу и његовој друштвеној улози. А ако је реч о државном медију, онда све зависи од односа политичког естаблишмента према Цркви: уколико је тај однос хармоничан (или бар толерантан), онда постоји могућност за афирмативно сагледавање ствари; уколико је, међутим, реч о тоталитарном режиму или антихришћанским деспотијама, јасно је да се у медијима ништа добро о хришћанском животу не може чути. Друга чињеница о којој треба водити рачуна јесте та да савремени „слободни“ медији у оштрој конкурентској тржишној утакмици пре свега траже начин да опстану и профитирају. То је један од главних закона тржишта и ни ту не треба гајити никакве илузије. У таквој парадигми оглашивачи имају веома истакнуто место јер медији најчешће финансијски зависе управо од њих. Са друге стране, оглашивача ће бити ако медијум има довољно публике, што је примарно одређено занимљивошћу медијских тема. Стога се често дешава да нека важна тема за црквени живот не буде медијски „покривена“ или је приказана у најкраћим цртама, не због идеолошког игнорисања, већ због једноставне процене да тема није претерано занимљива медијској публици. Са друге стране, да би се подигао тираж новина или гледаност емисије, медији ће често пренети баналне вести или „сензационална“ открића, примера ради о неком „специфичном“ свештенослужитељу само зато што је то примамљиво за популарност и тираж. Дакле, процена профитаблиности одређује додатно да ли ће и како ће одређена вест о Цркви бити пренета. И на крају, трећи проблем код непостојања вредносне неутралности средстава јавног информисања лежи у томе што су новинари сами по себи људи са својим ставовима, што неретко има утицај на извештавање о неком догађају. Примера ради, ако је новинар литургијски хришћанин, он ће приликом извештавања о одређеној црквеној теми (ма колико она имала критички предзнак) најчешће имати и афирмативну ноту. Са друге стране, тешко је очекивати да ће новинар који је убеђени атеиста или, пак, нехришћанин приликом извештавања о Цркви избећи да са негативном критиком посматра много штошта, чак и у погледу крајње афирмативних друштвених тема попут добротворних делатности. Овде се заправо поставља питање мере неутралности коју извештач треба да има. Она се у пракси своди на новинарску етику која треба да одређени догађај представи што верније, без искривљавања очигледних и важних чињеница, без прећуткивања чињеница које нису у складу са личним ставовима новинара и без пренаглашавања оних аспеката извештавања који су у складу са његовим ставовима. То не значи да нека вест из области црквеног живота треба да буде без икакве „личне“ и препознатљиве ноте у извештавању, но та нота не сме да буде средство манипулације јавношћу. Неко ће можда приговорити да медији и не треба да буду вредносно неутрални с обзиром да ни људи нису вредносно неутрални. Заиста, човек није и никако не би смео да буде вредносно неутралан. Поготово ми хришћани то не смемо бити – наше опредељење треба да је свецело у Христу Исусу – у терминологији Светог Писма сви „неутралци“ би заправо били „млаки и бљутави“ (ср. Отк 3, 16). Но те две ствари се не смеју једноставно мешати: људи нису и не треба да буду вредносно неутрални, док медији нису, али треба да буду што неутралнији. Разлог је јасан: ако су медији то што им само име каже – технолошки медијатори између догађаја и оних којима се ти догађаји преносе – онда степен постизања неутралности (који никада не може бити стопроцентан) треба да буде мера њиховог квалитета. У супротном, с обзиром на горенаведене чиниоце који ометају целовитост и истинитост извештавања, лако се дешава да уместо извештавања и медијских информација добијемо пропаганду и медијске дезинформације. Ову проблематику бар нама, православним Србима са трусног Балкана, не треба претерано објашњавати – веома смо је добро осетили на својим плећима у протеклих пар деценија управо због пропагандистичког деловања и наклоњеног извештавања домаћих, а још више светских медијских кућа. Наравно, треба бити реалан: тешко да ће икада бити неутралних медијских извештаја с обзиром на природу претходно наведених чинилаца који то онемогућавају. Но то само значи да треба вредно радити на формирању критичке свести људи који прате медије, што је већ друга, веома озбиљна тема која захтева посебну опсервацију. Што се тиче односа Цркве према медијима и њене поруке у њима, то је такође слојевита тема. Постоје, додуше, ствари које су једноставне и где не постоји никаква недоумица, због чега нема потребе „компликовати“ било шта. У јавности се у погледу односа Цркве и медија најчешће мисли на информативни и реактивни контекст, када је, рецимо, потребно пренети одређену информацију или одреаговати на неку медијску дезинформацију. То су активности које Црква редовно чини својим каналима комуникације и у највећем броју случајева медији добијају правовремену информацију о црквеном животу која је значајна за вернике и друштвени живот уопште. Некада, међутим, новинари очекују информације и реакције Цркве, али их не добијају у времену или опсегу који би желели. Рецимо, када се очекују неке специфичне информације о садржају синодских, саборских или сличних седница. У овом погледу треба отворено рећи да Црква нема потребу да повлађује императиву медија за новином и себе не сматра обавезном да медијима даје било какав извештај када они то траже. У односу према људима који прате медије она се руководи сотириолошким разлозима који указују да апсолутно повлађивање актуализму не доноси никакву духовну добробит савременом човеку. Црква је спасавајуће Тело Христово, а не информативни сервис – у том погледу за њу не постоји питање да ли да користи медијску сферу, већ како да је користи да би то било спасоносно за савременог човека. Постоје и нека сложенија питања у погледу тога на који начин Црква треба да буде присутна у медијима. Примера ради, нека од важних теоријских питања су да ли Црква треба да има свој аутономни медијски простор или да просто дистрибуира свој медијски садржај другима; која је то мера у информисаности верника; како се одредити према медијском захтеву за преносом Свете Литургије… Питања је много, но задржимо се само на последњем у овоме низу да би се видела важност теоријских поставки за практичан однос Цркве према медијима. У погледу телевизијског или радио преноса Свете Литургије данас не постоји заједнички став међу хришћанима. Став аутора овог текста је да је више штете него користи у случају неселективног медијског преноса Свете Литургије и то из више разлога. Први и основни је тај што тиме верујући не добијају много (пре свега у домену спасења), а поготово не добијају оно кључно: не причешћују се. Често се као аргумент пуног преноса Литургије наводи потреба да се изађе у сусрет немоћнима, болеснима, старима… но у том случају би спикер више пута требало да нагласи да је пренос за њих, а не за здраве и младе који треба да су у цркви тог дана. Уосталом, како је то добро приметио један познати православни теолог, древна Црква онима који нису могли доћи на Литургију није покушавала да пренесе то сабрање, већ им је доносила плодове Сабрања (тј. Свето Причешће). Друго, постоји опасност да се временом развије етос посматрача Литургије ако би се она редовно и рутински преносила. Много је лакше медијски „отпратити“ Литургију, него бити на њој и узети живог учешћа у том непоновљивом догађају. Тај догађај је, додуше, медијским путем „споља“ поновљив, али без унутрашње пуноће и смисла, што је само по себи веома проблематично. У времену огромног броја номиналних хришћана који су ионако пасивизирани када је реч о доласку на Свету Службу можда неки од њих помисле да као што могу одгледати фудбалску утакмицу или тениски меч без одласка на терен, тако могу да „одгледају“ и Свету Литургију без физичког присуства у храму. Потребно је, дакле, да се запитамо шта је то што један гледалац може добити посматрајући уживо како се други причешћују? Да ли је ико икада утолио жеђ посматрајући друге како пију воду? И не иде ли то руку под руку ионако јакој тенденцији да се на литургијским службама увек мали број људи причешћује, док огроман број људи стоји и немо посматра, као да га се то уопште не дотиче, као да Христос са амвона увек позива неког другог? Постоји, са друге стране, јак аргумент да би пренос Свете Литургије допринео стицању знања о њој код неких номиналних верника, али и да би био средство мисије према неверујућима. Но зарад те врсте медијске „катихизације“ и мисионарства сасвим је довољно преносити Литургијску службу до Еванђеља односно еванђелске проповеди, чији циљ и јесте да уведе некрштене у тајну у мери у којој је то за њих у том тренутку потребно. После тог тренутка је заиста упутно или прекинути телевизијски пренос или у најмању руку указати да је то крајње снисхођење према онима који су спречени да дођу на службу. Или, рецимо, користити средње решење у виду прављења медијског сижеа изабраних и посебно свечаних делова Литургије, што би се свакако емитовало у скраћеном виду и после службе. Можда би изузетак од овог правила могла да буду специфична и ретка литургијска сабрања у оквиру којих се догађа нешто од посебног историјског и друштвеног значаја (мада, шта може бити значајније од присуства Христовог међу нама и Његовог давања свима нама које је на свакој Светој Литургији главни и централни догађај?). Такав специфичан случај је, примера ради, устоличења јерараха, но изузетак свако не би требало да представља праксу. Како год се решила комплексна питања, тежња за што истинитијим и целовитијим преносом информација о црквеном животу треба да буде темељ за однос медија (односно новинара који раде у њима) према Цркви. Са друге стране, однос Цркве према медијима треба да има за основу спасење верног народа и одатле треба да произилази динамика, опсег и начин преноса информација о црквеном животу. Када се та два постулата ускладе, онда је однос Цркве и медија идеалан. *Текст сачињен на основу излагања на Васкршњем сајму књига у Београду 2012. године у оквиру округлог стола „Средства јавног информисања о Цркви – Црква о средствима јавног информисања“ Извор: Човек и технологија
  5. Нови септембарско-октобарски 363. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, представљен је у програму радија Светигоре и радија Беседе. Представљајући садржај новог броја чија је централна тема КОСОВСКИ ЗАВЕТ И НАШЕ ВРЕМЕ, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, посебно се осврнуо на разговор са Његовим Преосвештенством Епископом осечкопољским и барањским Г Херувимом, као и на разговоре са дечанским игуманом оцем Савом и игуманијом Пећке Патријаршије мати Харитином. Косовски завет је питање идентитета свакога од нас, јер нас води ка живом односу са Богом, то је императив који би требао да буде прожет нашим усрдним молитвеним вапајима, како бисмо испунили и делатно актуализовали Светолазаревске речи "Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века", закључио је катихета Бранислав Илић приликом представљања овог 363. броја Православног мисионара. Наведено је на званичној интернет страници Православног мисионара. Катихета Бранислав Илић представио је у Јутарњем програму нови септембарско-октобарски број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Насловну страну овог броја, који је посвећен теми косовског завета и нашем времену, краси фотографија Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија, викара Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Разговор водила: Вероучитељ Драгана Машић Из штампе је изашао нови 363. број званичног мисионарског гласила Српске православне Цркве за младе "Православни мисионар". Септембарско-октобарски број, посвећен односу Косовског завјета са нашим временом, представио је, у разговору за Радио “Светигору“ катихета Бранислав Илић, чалн уређивачког одбора задужен за односе са медијима. Звучни запис разговора
  6. Катихета Бранислав Илић представио је у Јутарњем програму нови септембарско-октобарски број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Насловну страну овог броја, који је посвећен теми косовског завета и нашем времену, краси фотографија Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија, викара Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Разговор водила: Вероучитељ Драгана Машић Из штампе је изашао нови 363. број званичног мисионарског гласила Српске православне Цркве за младе "Православни мисионар". Септембарско-октобарски број, посвећен односу Косовског завјета са нашим временом, представио је, у разговору за Радио “Светигору“ катихета Бранислав Илић, чалн уређивачког одбора задужен за односе са медијима. Звучни запис разговора
  7. Нови септембарско-октобарски 363. број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, представљен је у програму радија Светигоре и радија Беседе. Представљајући садржај новог броја чија је централна тема КОСОВСКИ ЗАВЕТ И НАШЕ ВРЕМЕ, катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара задужен за односе са медијима, посебно се осврнуо на разговор са Његовим Преосвештенством Епископом осечкопољским и барањским Г Херувимом, као и на разговоре са дечанским игуманом оцем Савом и игуманијом Пећке Патријаршије мати Харитином. Косовски завет је питање идентитета свакога од нас, јер нас води ка живом односу са Богом, то је императив који би требао да буде прожет нашим усрдним молитвеним вапајима, како бисмо испунили и делатно актуализовали Светолазаревске речи "Земаљско је за малена царство, а небеско увек и до века", закључио је катихета Бранислав Илић приликом представљања овог 363. броја Православног мисионара. Наведено је на званичној интернет страници Православног мисионара. Катихета Бранислав Илић представио је у Јутарњем програму нови септембарско-октобарски број Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Насловну страну овог броја, који је посвећен теми косовског завета и нашем времену, краси фотографија Његовог Преосвештенства Епископа диоклијског г. Методија, викара Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Разговор водила: Вероучитељ Драгана Машић Из штампе је изашао нови 363. број званичног мисионарског гласила Српске православне Цркве за младе "Православни мисионар". Септембарско-октобарски број, посвећен односу Косовског завјета са нашим временом, представио је, у разговору за Радио “Светигору“ катихета Бранислав Илић, чалн уређивачког одбора задужен за односе са медијима. Звучни запис разговора View full Странице

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...