Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ
Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'манастиру'.
Found 283 results
-
Слава манастира Градиште и представљање монографије о манастиру
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
На празник Пренос моштију Светог оца Николе, 22. маја, манастир Градиште у Паштровићима прославио је своју славу Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и представљањем монографије о овом значајном манастиру Црногорско-приморске митрополије. Поводом манастирске славе Свету архијерејску литургију служио је Епископ буеносајрески и јужноамерички г. Кирило. Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Петар Церовић, протојереј Драгослав Ракић, протојереј Ранко Лончар, јереј Огњен Козлина, као и јерођакон Гаврило Ђорђевић и ђакон Иван Црногорчевић. Епископ Кирило је у надахнутој бесједи поздравио окупљени народ као и настојатеља манастира архимандрита Павла говорећи о значају Светог оца Николе, као и пророка Исаије и мученика Христофора, који се заједно са Светим Николом прослављају овога дана. После Свете литургије у манастирском конаку приређено је представљење монографије, штампане поводом великих јубилеја: девет вјекова манастира Градиште и осам вјекова аутокефалије Српске цркве. Монографију о Градишту, чији је издавач манастир, уредили су мр Душан Медин, докторанд археологије, и др Катарина Митровић, историчарка. Најпре је архимандрит Павле поздравио Епископа Кирила, као и градоначелника Будве и председника СО Будва са њиховим сарадницима, друге личности из културног и политичког живота будванске општине, ауторе монографије као и све присутне. Епископ Кирило је у име Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија поздравио архимандрита Павла, ауторе и сараднике који су се потрудили да монографија угледа свјетло дана, и све присутне. Епископ Кирило је говорио о значају манастира и монашког живота за Православну цркву, као и о значају манастира Градиште за Српску православну цркву. У наставку је мр Луција Ђурашковић, директорка будванског музеја, говорила о монографији и радовима који су у њој објављени истакавши њен значај и вредност. Др Катарина Митровић са Филозофског факултета у Београду рекла је да је монографија, посвећена деветстогодишњици манастира Градиште,једна од најбољих и најозбиљнијих црквених издања у последњем периоду у нашој Цркви. Др Митровић је нагласила значај манастира Градишта у историји Паштровића, нагласивши да је живот на граници између Истока и Запада, између Отоманске империје и Млетачке републике учинио да су вјера и Црква били најзаслужнији фактор који је сачувао вјеру и национални идентитет Паштровића. Фрагменти историје које имамо од средине XVI вјека учинили су историју манастира Градиште много јаснијом и показали су да је манастир био духовни и национални центар овог дјела црногорског приморја. На крају је мр Душан Медин, директор которског музеја, главни и одговорни уредник монографије посвећене манастиру Градиште, истакао је да је монографија, посвећена великом јубилеју манастира, изузетно дјело у коме су узели учешћа многи познати научни радници. Мр Медић је изразио велику захвалност архимандриту Павлу, ауторима, рецензентима, лекторима, који су помогли да монографија достигне изузетно висок ниво. После презентације књиге уприличен је ручак, који је за госте припремио архимандрит Павле. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- монографије
- представљање
- (и још 4 )
-
Манастир је слика целокупне Цркве – слика Сабора Цркве. Игуман (старац) је слика Бога – он је на месту Христовом. Други чланови манастира изображавају сабор светих. Манастир је велика тајна. Старац је видљиво изображење Тајне, Онога невидљивога – Бога и свега онога што се не види, али се духовним очима осећа. Старац треба да обликује и узводи братство (сестринство) у духовном животу и узрастању у Христу. Старац нема само обавезу да се брине о типику, о дневним потребама, храни братства (манастира). Он првенствено треба да узводи поверене му душе до савршеног, мистичног јединства са Богом. Манастир је једна заједница, истинска кинонија, рајска заједница, заједница Царства небескога, заједница свих светих. У тој заједници сваки члан – монах има своје значајно место у животу у Христу. Али и Христос има место у свакој души и полако, полако Он дарује свакој души духовну радост – благодат Духа Светога. Монах је дужан да научи да стекне љубав какву су имали апостоли према Христу. Живот у манастиру треба да осликава живот Свете Тројице, да се у њему осећа присуство Божије; да ту и Бог шета, «одмара» са монасима; да то буде једна пуна заједница Бога и човека. Старац је онај који даје руку да би привео послушника Богу, Самоме Христу. То је истинска, првенствена служба Старца и то монаси треба да знају. Из тога разлога у манастиру постоји послушање, врлинско живљење, међусобна љубав, како би његове житеље узводила до савршеног степена живота у Христу. Место старца у манастиру није нешто земаљско и људско, већ происходи из пребогатог извора православног Предања. Служба Старца је благодатни дар Светога Духа: он иако ходи по земљи као реалан човек, његов ум је на небу, јер он живи на небесима и достиже небеса, приводећи небесима и оне које руководи и оне који живе са њим у манастиру. са грчког превео Епископ Фотије Извор: Ризница литургијског богословља и живота-
- 1
-
-
- симонопетритски:
- емилијан
- (и још 2 )
-
Свети Василије Острошки прослављен у манастиру Пустињи
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Празник Светог Василија Острошког манастир Пустиња, древна светиња Епархије ваљевске, прославила је великом молитвеном свечаношћу, јер управо славном чудотворцу посвећена је њена капела. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, уз саслуживање свог духовног оца Преосвећеног Епископа ваљевског г. Милутина и свештенослужитеља из Ваљева. После свете Литургије, преломљен је славски колач, а гостољубиво сестринство, предвођено игуманијом мати Нином, приредило је трпезу љубави за учеснике сабрања. Лепоту фрескописа пронела је име манастира Пустиња широм света. Благодат која се у овој светињи излива учинила ју је местом на ком су многи духовни узрастали и спасавали се. Управо овде духовно се родио и епископ Силуан, примивши монашки постриг лета Господњег 2010. године. Пастирски пут одвео га је у родни Сиднеј, где данас столује Митрополијом аустралијско-новозеландском. Сваке године, када долази у Србију ради учешћа у заседању Светог Архијерејског Сабора, са посебном љубављу крај свог духовног оца владике Милутина и браће свештеника служи свету Литургију, делећи васкршњу радост у манастиру Пустиња са верним народом. -Мати игуманија Нина и њене сестре пример су хришћанског живота и зато смо благодарни Богу што их имамо, као и све монахе и све светосавце који се труде да иду путем Христовим, део је празничног слова епископа Силуана. -Ове недеље наша Света Црква празнује и Свете жене мироносице, кроз које нам Господ Христос показује да није потребан некакав чин овоземаљски да би човек био у заједници са Богом и утврђен у Његовој благодати. Како каже химнографија Цркве, жене мироносице постале су „апостоли апостолима“, благовеснице највећег догађаја у роду људском, највећег освежења и отрежњења у роду људском. Јер, Васкрсење Христово јесте оно што чини хришћанство благовешћу. Зато се радујемо у Господу што чусмо ту дивну благовест од усана жена мироносица, које су биле код Крста Господњег, које су бделе и молиле се, састрадавале са Господом Христом. Кроз све те невоље, остале су умом и срцем везане за Господа и удостојиле су се да прве приме благовест над благовестима – да је Христос Господ устао, да је Његов гроб празан, а тиме ће се и наши гробови након свеопштег васкрсења испразнити па ћемо телом и душом својом стати пред Господа Христа. Како каже Свети Отац Јустин, једни ће ући у васкрсење живота, а други у васкрсење суда. Зато је веома важно да се трудимо да будемо достојни да се зовемо хришћанима. Да се чврсто држимо Христа, јер Он је исти заувек, а ми људи смо колебљиви. Само Он нам може помоћи да постанемо иконе Божје у овом свету. Ми Срби, без обзира на то да ли се налазимо у матици или на Петом континенту, исповедамо исту веру и опстајемо на исти начин – ако су нам корени повезани са небом, истакао је епископ Силуан. -Оног тренутка када пресечемо те корене и изгубимо конаткт са Богом живим, Његовом истином и благодаћу, онда човек почиње да вене и склон је разним падовима. Зато је веома важно да се угледамо на наше свете и богоугодне оце. Међу њима је и Свети Василије Острошки, који је управо испуњење речи Господа Христа Који је рекао да ће кроз следбенике Своје чинити чудеса кроз све векове. Као што се некад народ сабирао око Господа Христа само да би Га дотакао и примио исцељење, данас видимо да многи одлазе у Острог само да се дотакну моштију Светог Василија да би примили исцељење, утеху коју потребују у свом животу, рекао је епископ Силуан. -Велика је благодат што смо се данас сабрали и сјединили са Господом Христом у овом светом храму. И то би требало да чинимо сваки пут кад има могућности, а сада ће их у Ваљеву бити сваког дана, јер ће се свете Литургије служити свакодневно наизменично по ваљевским храмовима, рекао је за трпезом љубави Епископ ваљевски г. Милутин. -Благодаримо Господу што нам је дао живот и здравље, вид очију да видимо сву лепоту Пустиње, чија игуманија и сестре као кринови цветају. Молимо се Господу да буде још више цветова, да Пустиња напредује. Јер, монаштва је све мање у православном свету, а то није добро. Јер, како је говорио владика Николај, народ који има много монаштва је чврст, стабилан и сигуран, јер има оне који се за њега Господу непрестано моле. Слава Господу што је преко наших светих предака одредио ово место да буде светионик роду српскоме, рекао је ваљевски архијереј. који је упутио речи благодарја и свом духовном сину епископу Силуану, који реч Божју проповеда српском народу на Петом континенту, на простору на коме свега материјалног има у изобиљу, али је наш добри народ суочен са разним искушењима. Епископ Силуан понео је епископски крст и уз помоћ Божју духовно предводи нашу браћу и сестре у Аустралији и Новом Зеланду. Учесник молитвеног сабрања био је и монах Доментијан, родом Ваљевац, сабрат манастира Хиландар. Епископ Милутин изразио је захвалност и њему и свим свештенослужитељима. У завршници обраћања, владика Милутин пренео је поздраве Владике Јована (Пурића), који је био спречен да дође и служи. Заслугом владике Јована подигнута је капела Светог Василија Острошког у манастиру Пустиња. -Када је био игуман манастира Острог, у својој завичајној светињи подигао је овај храм, да и ми имамо „свој Острог“, и на томе смо му сви од срца благодарни, рекао је епископ Милутин. На крају сабрања, Владика је благословио све присутне и честитао празник, уз молитву да нас Господ све чува заступништвом Светог Василија Острошког и свих светих. Извор: Српска Православна Црква-
- 1
-
-
- манастиру
- прослављен
- (и још 4 )
-
Патријарх српски после два века у манастиру Гомионици
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 6. маја 2019. године, на празник Светог великомученика и победоносца Георгија, свету архијерејску Литургију у манастиру Гомионици, Епархија бањалучка. У молитвеном присуству Преосвећеног Епископа бањалучког г. Јефрема, Патријарху су саслуживали протосинђел Платон, настојатељ манастира Гомионице јеромонах Методије и протођакон Радојица Жагран. У цркви испуњеној верним народом појале су сестре манастира Гомионице. Светој Литургији је присуствовао и градоначелник Бања Луке г. Игор Радојчић. Извор: Српска Православна Црква -
У суботу 04. маја 2019. године, у манастиру Светог Стефана у Липовцу, Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније присуствовао је свечаном бденију, које су служили архимандрит Дамаскин (Младеновић), игуман манастира Наупаре и протосинђел Тихон (Пејчић), игуман манастира Мрзеница. Одмах по испеваном Великом Славословљу и тропару, Епископ Арсеније је у чин мале схиме постригао искушеника Уроша Бабића из Сталаћа, давши му име Евстатије. Your browser does not support the HTML5 audio tag. У раним јутарњим часовима уследила је Света архијерејска Литургија. Епископу су салсуживали: архимандрит Дионисије (Пантелић), јеромонах Атанасије (Марковић), протођакон Стеван Кричка и ђакон Ђорђе Филиповић. Пред сам почетак Литургије, Владика Арсеније је рукопроизвео монаха Евстатија (Бабића) у чин чтеца и ипођакона, а у току Свете Литургије га рукоположио у чин ђакона. Његово Преосвештенство је у пригодној беседи говорио о Васкрслом Господу и о Његовом јављању апостолима, а посебно апостолу Томи у Горњој одаји у Јерусалиму. Извор: Епархија нишка-
- 1
-
-
- манастиру
- рукоположење
- (и још 2 )
-
Литургијски прослављен свештени спомен Преноса моштију Светог Николаја Жичког у Манастиру Жичи
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
У петак, 3. маја 2019. године, на дан када Црква прославља празник преноса Светих моштију Светог Владике Николаја Жичког из Америке у отаџбину, Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Царској лаври Манастиру Жичи, уз саслужење: игумана студеничког архимандрита др Тихона (Ракићевић), архимандрита Дамјана (Цветковић), секретара ЕУО Епархије жичке, архимадрита Јакова (Лазовић), архимандрита Саве (Илић), секретара Епископа жичког, Архијерејског заменика Епископа жичког протојереја-ставрофора Љубинка Костића, Архијерејског намесника жичког протојереја-ставрофора Ненада Илића, протонамесника Милоша Станисављевића, као и протођакона Александра М. Грујовића. Као и сваке недеље и празника, тако се и данас сабрао бројни верни народ да са Архипастиром Епархије жичке молитвено прослави Светог Владику Николаја Жичког у велелепној светињи коју је он својим неуморним трудом обнављао, а својим богоугодним молитвама духовно снажио. Назван српским Јованом Златоустим због свог говорничког дара, владика Николај је по свету проповедао Реч Божију и сведочио Васкрслог Господа речју, подвигом и страдањем, каквим су испуњена Житија светих од првих векова хришћанства. Своју беседу Његово Преосвештенство Г.Г. Јустин започео је васкршњим поздравом, након чега је подсетио сабране да су нам преци Свети жички храм припремили да се у њему Богу молимо, да у њему проналазимо себе и друге, да сагледавамо своје слабости и своје грехе и да је Црква ризница сваког добра, јер је у њој Васкрсли Господ. Овом приликом, Епископ је споменуо да је Господ давалац живота и сам Живот и да је у њему свако добро – и љубав и истина и благочешће и да сваки подвиг и сваки труд и све што чинимо, у Његово име треба да чинимо, јер ако оно што радимо није у Његово име, онда нема вечно битије, већ остаје овде, на земљи. Будући да се ове године слави осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, Епископ је нагласио да ће ускоро у Вазнесењском храму Манастира Жиче отпочети Сабор Архијереја Српске Православне Цркве и да ће се овде у октобру одржати централна прослава. Споменуо је да су ове свечаности прилика да се запитамо да ли смо достојни наследници свих наших светитеља, мученика, краљева и подвижника. На крају своје беседе, Епископ је нагласио важност искушења за одржање снажне вере и истакао да бити хришћанин никада није било лагодно, а нарочито у време Светога Саве и Светог краља Стефана, и указао да њихова дела и подвизи треба да нам буду узор. Након Свете Литургије, у радости је преломљен славски колач у част Светог Николаја Жичког, а трпеза љубави и послужење уприличено је у просторијама Манастира Жиче. Извор: Епархија жичка -
Свети Владика Николај и Источни петак свечано прослављени у манастиру Лелић
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Овогодишње прослављање Светог Владике Николаја у манастиру Лелић, по броју свечара, учесника молитвеног сабрања и надасве великој благодати коју Господ молитвама равноапостолног мисионара излива на све људе који лелићкој светињи притичу, остаће у сећању као заиста посебно. По благослову Епископа ваљевског Г. Милутина, Светом Архијерејском Литургијом началствовао је умировљени Епископ канадски Г. Георгије, уз саслуживање бројних свештеника и свештеномонаха из више епархија. Поред лелићке обитељи, домаћини славе били су свештено братство Храма Васкрсења Христовог у Ваљеву, предвођено старешином протојерејем – ставрофором Драгомиром Јовановићем, Основна школа „Владика Николај“ Ваљево и пријатељи манастира Лелић из Цириха. Како се ове године са празником Владике Николаја поклопио празник Источни петак (Живоносни Источник), слава Радија Источник Епархије ваљевске, колектив ове медијске куће, на челу са уредником протонамесником Слободаном Алексићем, свог патрона прославио је у задужбини славног светитеља. „Време Владике Николаја тек долази“, речи су Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја којима је са седнице Светог Архијерејског Синода испратио Епископа ваљевског Г. Милутина на прославу празника Владике Николаја у манастир Лелић, којег је подигао заједно са оцем Драгомиром и у коме безмало три деценије сабира богочежњиве душе из свих крајева света. Јер он је, као и Преподобни Отац Јустин на свега четири километра у Ћелијама, свесрпски и свеправославни. Ова светиња припада свима нама и искрено благодарим Владики Георгију, свештеницима и монасима, као и свима који сте данас овде, рекао је Владика Милутин за трпезом љубави у манастирској трпезарији. Он је честитао славу игуману манастир Лелић Георгију (Мићићу), похваливши његов вишегодишњи труд, са жељом да духовно достигне првог игумана архимандрита Авакума, дивног и вољеног старца, крај кога је узрастао. Владика Милутин честитке је упутио и колективу Радија Источник, чији је рад 2016. године наградио Орденом Светог Владике Николаја, а коме је име дао данашњи главни служашчи Владика Георгије. Године 1991., када су управо 3. маја, са благословом блаженопочившег Патријарха српског Павла, мошти Владике Николаја пренете из Америке у родни Лелић, Владика Георгије служио је Свету Литургију. Данас, после много година на овом светом месту, када прослављамо и Живоносни Источник, Мајку Божју која је источила живот и без које не би било ни Христа Господа, не треба много говорити. Довољно је рећи „Христос воскресе“, беседио је Владика Георгије на Светој Архијерејској Литургији. Ми данас када се поздрављамо са „Христос воскресе“ знамо све тајне овога света и века. Одгонетка нашег битисања и после овога живота речена је Христовим васкрсењем. То потврђује и данашњи слављеник Свети Владика Николај Охридски и Жички. Ја волим да кажем „свесрпски“, зато што је доста времена провео у Америци и широм света. Написао је много књига и, после Светога Саве, најплодотворнији је писац. Он је српски Златоуст и сада треба сви да ћутимо и да се његовим мислима поучавамо – рекао је Владика Георгије. Псалтир српски су богомољачке песме Светог Владике Николаја. Он је сав свој живот, целог себе, Христу Богу предао. Знао је да окупи народ око себе и где је реч његова продрла, тамо се Бог прославља и дан данас, истакао је Епископ Георгије. По узору на богомољце Владике Николаја, чувајмо веру своју, Свето Православље. Не дајмо се завести овосветским бригама и страстима, јер наш живот је само оно добро што учинимо и тиме ће нас Бог признати као Своје, закључио је он. Најлепше проповеди и аманети српском народу У поздраву „Христос васкрсе“ садржане су тајна живота, тајна смрти и тајна нашег постојања. Владика Николај је то добро знао и нико није тако добро препричао Христову мисију као он, празнично је слово проте Љубисава Аџића, умировљеног пароха ваљевског, који је годинама уназад произносио беседе о Владики Николају. Ако Христос није жив, нико није жив. Хришћанско учење би онда било „бабско приповедање“. Христос је угаони камен вере наше, јер Он је отворио врата вечног живота за све Своје следбенике, истакао је прота Љуба Аџић. Током своје пастирске службе, прота Аџић, како сам каже, имао је част да буде парох у Лелићу, упозна фамилију Владике Николаја и чује много тога о њему. Свети Владика Николај сваку своју проповед почињао је и завршавао аманетом: „Да се Срби сложе, обоже и умноже“. Браћо и сестре, запитајмо се над тим аманетом! Колико има мање деце у Ваљеву… Број оних који се рађају знатно је мањи од оних који умиру. Нисмо се умножили, а кад ће се тек завађена браћа измирити… Владика Николај је толико писао о Србији, толико је страдао. Данас смо се сабрали овде са свих страна, јер он је свесрпски и свеправославни. Притичимо моштима Владике Николаја и молимо га да узмоли Господа да подари мир и слогу роду нашем – закључио је прота Љуба Аџић своје обраћање речима из Тропара Светом Владики Николају. Колико љубави према Владики Николају постоји у српском народу говори и данашњи број свечара. Поред лелићке братије, колач су преломили и свештено братство Храма Васкрсења Христовог, Основна школа „Владика Николај“, прва у земљи која је понела његово име, пријатељи манастира из Цириха Коста Илић, Драган Стевановић и Новица Васић. Домаћин ктиторске славе Лелића 2020. године биће Светосавска омладина српских студената из Цириха. Увек се у међувремену јави још људи. Није лако све набројати, уз осмех каже игуман Георгије, који је и ове године био изврстан домаћин бројним намерницима. Извор: Епархија ваљевска-
- 1
-
-
- манастиру
- прослављени
- (и још 7 )
-
Данас у манастиру Лелић:
-
Видевши Васкрсење Христово, поклонимо се Светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме. Крсту Твоме клањамо се Христе и свето Васкрсење Твоје певамо и славимо; јер си Ти Бог наш, осим Тебе другога не знамо, Име Твоје именујемо. Ходите сви верни, поклонимо се светом Васкрсењу Христовом. Јер, гле, кроз Крст дође радост целоме свету. Увек благосиљајући Господа, певајмо Васкрсење Његово; јер ради нас претрпевши Крст, смрћу смрт разруши. Извор: Манастир Буково View full Странице
-
Фото вест: Епископ тимочки Иларион началствовао Пасхалним богослужењем у манастиру Буково
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Извор: Манастир Буково- 2 comments
-
- 2
-
-
- богослужењем
- пасхалним
- (и још 8 )
-
Васкршња Литургија у манастиру Бањска на Косову и Метохији
a Странице је објавио/ла Логос у Вести са Косова и Метохије
-
На Велики четвртак, у манастиру Трескавац код Рибника, служена је Света архијерејска литургија. У присуству вјерника, епископ бихаћко-петровачки Сергије, уз служење више свештеномонаха и свештеника ове епархије, обавио је обред Омивања ногу у складу с древном и помало заборављеном богослужбеном традицијом. У појединим патријаршијама, као у древној Јерусалимској, Руској и Грчкој патријаршији, обавља се обред Омивања ногу. У манастиру Трескавац, на Велики четвртак, вјерници из цијеле Српске, први пут присуствовали су свечаном обреду. Свечани обред Омивање ногу обавља се по узору на Христов поступак на Тајној вечери када је у знак смирења опрао ноге својим ученицима. - Христос је тиме показао да он није дошао да њему служе него је он дошао да служи. Онај ко жели да буде први он треба да својим смирењем да покаже осталима један образац савршене љубави - каже Предраг Вујић, вјероучитељ из Рибника. Ово је друга година како се на Велики четвртак у Бихаћко-петровачкој епархији обавља свечани обред Православне цркве. - Управо поруку Христову коју је он рекао да и ми једни другима перемо ноге, тако покажемо примјер. Оно што је он учинио то је примјер његов, као господар и учитељ, као онај који је први да опере слугама својим ноге, тако и ми који смо на првим мјестима и по дужности и звању, треба да покажемо примјер другима - истакао је Сергије, Епископ бихаћко- петровачки. Током Свете архијерејске литургије, епископ бихаћко- петровачки Сергије рукоположио је ђакона Немању Росића у чин свештеника Телевизијски прилог погледајте овде ИЗВОР РТРС
-
Митрополит Амфилохије и Владика Методије у Цетињском манастиру служили изношење плаштанице
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и викарни Епископ диоклијски г. Методије служили су данас, на Велики петак са свештенством у Цетињском манастиру службу изношења плаштанице. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Владика Сергије на Велики четвртак богослужио у манастиру Трескавцу
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Епархија
На Свети и Велики Четвртак, дана 25. (12) априла 2019. године Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свето евхаристијско Сабрање у Манастиру Трескавцу. Владици су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић), протопрезвитер-ставрофор Драган Шкалоња, Никола Пено, Саша Црљић, протопрезвитер Дејан Зељкић, Горан Травар, протонамјесник Владимир Максимовић, Срђан Белензада, Александар Ђурић, Никола Аркула, новорукоположени презвитер Немања Росић, ђакон Немања Рељић и Дејан Грчић. У току свете Литургије Преосвећени Владика Сергије рукоположио је ђакона Немању Росића у чин презвитера. Након прочитаног Јеванђеља Владика се обратио вјерном народу умилним ријечима говорећи о путу Господњем, ономе који иде на страдање, страдање које трпи од својих, од оних којима дође, а који Га не препознаше и предадоше на распеће. Међутим по премногој милости својој Васкрснуће и омогућити свима нама Васкрсење у Будућем Вијеку. На крају Литургије извршен је древни обред омивања ногу, подобно ономе које изврши Господ Наш Исус Христос над својим ученицима које бјеше записано у Јовановом Јеванђељу. Извор: Епархија бихаћко-петровачка-
- 1
-
-
- манастиру
- богослужио
- (и још 5 )
-
РТРС: Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве почиње 9. маја у манастиру Жича
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Цркве
Редовно, годишње засједање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве започеће богослужењем 9. маја у манастиру Жича. Након свечаног дијела, главне сједнице радног дијела засједања биће одржане, како је то уобичајено, у Београду, у Патријаршијском двору. Манастир Жича изабран је у склопу обиљежавања осам вијекова аутокефалности, које почиње на јесен, јер га је за своје сједиште одредио први српски архиепископ Свети Сава, најмлађи син великог жупана Стефана Немање. Извор: РТРС -
Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије замонашио је на свечаном бденију, у навечерје празника Лазареве суботе, у манастиру Светих архангела код Призрена искушеника Ратка Мићовића из Никшића који је добио монашко име Василије по Светом Василију пећком Пекару, канонизованом на Светом архијерејском сабору 2018. године. Ово је прво монашење у капели Светог владике Николаја након њене и обнове конака после мартовског погрома 2004. године. Чину монашења присуствовао је велики број свештеника, монаха, професора и ученика Призренске богословије и вјерног народа. Искушеника Ратка је на монашење привео игуман манастира Светих Архангела архимандрит Михајло, јавља новинар Оливера Радић, професор из Ораховца која је присуствовала монашењу у Светим Архангелима и благодарећи којој имамо тонске записе бесједа на богослужењу. Владика Теодосије је, по свечаном чину монашења, сабране поучио бесједом рекавши да је монаштво у Христу Господу нашем у ствари слика мучеништва као и Хришћанство уопште, јер је Господ наш Исус Христос први пострадао за нас и Он је првомученик и архимученик. ,,Господ нам је показао пут спасења, пут крста и Васкрсења. Његове спасоносне ријечи су: Ко хоће да иде за Мном нека узме крст свој (мучеништва), нека се одрекне себе (овога свијета и свега у њему) , и нека пође за Мном. Ова Света обитељ светоархангелска такође је прошла мучеништво, разорена од оних који нису знали за Господа и Крст Његов. Она у наше дане доживљава своју обнову и васкрсење не само физички него и духовно. учеништво је радост наша и нада наша јер нас уводи у велику тајну спасења и вјечни живот у Царству Христовом. Ова Света обитељ посвећена је Светим архангелима а монаштво јесте анђелски образ, пут мучеништва али и слика анђелског живота и нашег живота у Царству небеском“-рекао је Владика Теодосије. Говорећи о небеском заштитнику новог монаха оца Василија, Светом Василију Пекару, Владика Теодосије је подсјетио на радост којом нас је Господ обрадовао прошле године када смо на Светом архиерејском Сабору добили троје нових Светитеља са ових простора: Василија пекара, преподобномученика Григорија пећког и Свету мученицу Босиљку, чиме нам је Господ показао да је наш пут пут мучеништва како би били овјенчани вијенцем вјечног живота. ,,Они су наши сапутници кроз овај живот, они нам придржавају крст који носимо и свјетлост су која нам освјетљава пут истине, како би и ми опстанели на њему и како се не би одрекли Господа нашега, вјере наше, имена нашега и нашег Светог Косова и Метохије. Нови монах Василије је нови молитвеник пред Господом за сав вјерни народ, јер монаси своју молитву приносе као кад Господу а то ће нас спасити пред Њим. Са обновом ове Свете обитељи, са обновом Богословије, са обновом црквеног живота, како у Призрену тако и на Косову и Метохији ми стојимо пред Господом и Господ ће нас погледати и оснажити. Ми никада нисмо сами, молитве Светих су са нама“, рекао је Владика Теодосије. Он је пренио благослов високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и преосвећеног Владике Јоаникија који су послали Ратка, сада монаха Василија, на Косово и Метохију да овдје нађе свој спасење. Митрополит Амфилохије је овим поводом на дар послао икону бројаницу оцу Василију. ,,Како ти је име брате? Грешни монах Василије. Спасавај се ангелским чином“-чуло се на крају бесједе Владике Теодосија. У манастирској трпезарији је приређена трпеза љубави, а за трпезом се игуман Михајло захвалио Владики и окупљенима подсјетивши да се Свети Василије Пекар слави 12. маја на празник Светог Василија Острошког, а да је отац Василије дошао управо из Никшића, у близини којег у манастиру Острог почивају Свете мошти Светог Василија Острошког. ,,Молимо се Богу да се братија умножава и да се окупљамо овдје у ову Светињу. Велики је благослов Светих Архангела који су овдје домаћини, Светог цара Душана који је основао ову обитељ, оца нашег Харитона који је пострадао у овом граду са свим његовим светињама и осталих Светитеља Наше Свете Цркве“- казао је Игуман Михајло. На сам празник Лазареву суботу светом литургијом биће прослављена мала слава манастира, који има параклис посвећен Св. Лазару четвородневном. Овај параклис подигнут је у славу повратка монаха, управо на Лазареву суботу, у свој манастир, након што су из њега били прогнани у Мартовском погрому 2004. године. Лазарева субота је и крсна слава игумана ове Свете обитељи оца Михајла. Слободанка Грдинић Извор: Радио Светигора-
- 2
-
-
- мартовског
- након
- (и још 10 )
-
У манастиру Свете Катарине дигитализује се 4.500 древних рукописа
a Странице је објавио/ла Логос у Вести из Православних помесних Цркава
Мада библиотека од давнине непрекидно функционише, а оформљена је још у 6. веку, врхунска технологија није мимоишла збирку рукописа у манастиру Свете Катарине у подножју Синајске горе. Тако је манастир почео 2012. г. са спектралним снимањем многих рукописа како би се открили и рашчитали текстови који постоје испод садашњих текстова, јер многи рукописи су палимпсести, што значи да је претходни текст био избрисан како би се на пергаменту могло поново писати. Међутим, трагови првобитних текстова су преостали. У последње време манастир је започео високотехнолошки процес дигитализовања својих 4.500 рукописа, што је процес који може да траје читаву деценију. Тим стручњака из Грчке ради на древним пергаментним рукописима, међу којима су најранији преписи Јеванђеља (а чувени у науци Кодекс синитикус из 4. века није више у овом манастиру; сада се налази у Британској библиотеци у Лондону). Овај пројекат је сада предузет из разлога што се манастир налази, нажалост, у крају где милитантни исламисти могу упропастити културне артефакте и документа, што су учинили у Сирији и другде. „Немири у наше време захтевају брзо окончање овога пројекта“, рекао је Блажењејши Дамијан, Архиепископ Синаја, Фарана и Рајта, иначе игуман манастира Свете Катарине. Овај монументални подухват дигитализовања манастирске целокупне збирке започео је прошле године са обрадом око 1100 посебно ретких сиријских и арапских текстова. Очекује се да прва етапа траје три године, а коштаће 2,75 милиона. Манастир ће почети да објављује новодигитализоване текстове онлајн најесен ове године. „Ова библиотека је архива историје хришћанства у медитеранском свету и из тог разлога је значајно да сав свет пронађе своју историју овде“, рекао је директор Електронске библиотеке за ране рукописе. Тако је за време рестаураторских радова у манастиру пронађен један раније непознати рукопис древног грчког лекара Хипократа, а потиче из 6. века. Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)-
- 1
-
-
- 4.500
- дигитализује
- (и још 5 )
-
Посета председника Грчке патријаршком манастиру Баламанд у Либану
a Странице је објавио/ла Dominika у Вести из Православних помесних Цркава
Током 11. и 12. априла председник Грчке, Павлос Павлопулос, посетио је либанску земљу. Визита је била кратка, тако да је била велика почаст што је грчки председник преподне у петак провео у манастиру Пресвете Богородице у Баламанду, који је једно од седишта православног патријарха Антиохије, а такође овде се налази богословија ове Цркве и универзитет, који је основао предходни патријарх антиохијски, Игнатије (Хабиб Хазим). Црква антиохијска припремила је специјалан дочек: у цркви је одслужена кратка доксологјиа, којој су присуствовали патријарх Јован (Јазиџи) и 12 епископа ове Патријаршије, председник Универзитета Баламанд Елијас Варрак, семинаристи богословије и ученици православне основне школе која овде функционише. Једна од највећих либанских станица, MTV, организовала је директан пренос свечаности, који може да се погледа овде: Патријарх Јован одликовао је пресденика Павлопулоса специјалним одликовањем антиохијске Цркве – орденом светих Петра и Павла. Рекао је, да је сигуран, како грчка Црква, као и грчка држава, могу да имају важну улогу у сједињавању православне фамилије у целом свету. Патријах Јован је указао на вишевековне културне и духовнуе везе између Грчке и Либана, а такође и да велики број садашњих свештеника и јерарха антиохијске Цркве, захваљајући грчкој држави, студира или је студирао на грчким факултетима. На крају поглавар антиохијске Цркве подсетио је на нестале православне митрополите Павла (Јазиџи) и Јована (Ибрахима) – 22. априла биће већ 6 година, од кад су исламисти киднаповали ове владике. До сад Антиохисјка Патријаршија није добила озбиљну помоћ од света у истраживању, шта се десило са овим јерарсима, где су и да ли су живи. Извор; превод pouke.org -
У серијалу Архиварник емитујемо стара предавања, аудио и видео снимке са литургијских и богослужбених и духовних свечаности, као и разговоре, бесједе и тв репортаже. Јеромонах др Амфилохије Радовић: Предавање на сабору младима у манастиру Велика Ремета 1980. године. У двадесет осмој емисији серијала Архиварник емитујемо аудио снимак са духовног сабрања младих у манастиру Велика Ремета 1980. године. На сабору је предавање одржао тадашњи професор Богословског Факултета у Београду јеромонах др. Амфилохије Радовић. Поред оца Амфилохија говорили су и брат Драги Милетић и игуман манастира Данило. Уредник серијала Архиварник, Александар Вујовић, уредник Катихетског програма Радио Светигоре. Звучни запис предавања Извор: Радио Светигора -
Уз више хиљада верника из свих српских земаља, празник Благовести је у недељу 7. априла молитвено и литургијски прослављен у манастиру Ћелије код Ваљева. Традиционално се из године у годину поклоници сабирају на овај празник јер се тога дана родио и упокојио Свети Јустин Ћелијски, чије мошти почивају у овој светињи. Њихова Преосвештенства умировљени Епископи захумско-херцеговачки Атанасије, нишки Јован и средњоевропски Константин служили су Свету Архијерејску Литургију уз домаћина сабрања, Епископа ваљевског Милутина. Беседио је Владика Атанасије који је указао на светост Аве Јустина чија су дела благовесна широм православне васељене. „Свети Јустин је велики дар српском народу, велики благослов уз Светог Владику Николаја“, рекао је Преосвећени који је упозорио на велика страдања српског народа, поготово на Косову и Метохији уз речи „последња је Божја“. Владика Атанасије је честитао Епископу Милутину и окупљеним верницима празник Благовести, али и подсетио да СПЦ ове године слави велики јубилеј – 800 година аутокефалности, док подељена Епархија шабачко-ваљевска обележава и 30 година од земаљске кончине Владике Јована (Велимировића). Већина верника се причестила, а монахиње на челу са игуманијом, мати Гликеријом, припремиле су трпезу љубави. Извор: Телевизија Храм-
- 1
-
-
- манастиру
- прослављене
- (и још 2 )
-
И ове године, како то традиција налаже, у манастиру Рмњу о Благовестима се сабрало свештенство и монаштво Епархије бихаћко-петровачке са гостима из више епархија. Свету архијерејску Литургију предводио је Високопресвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије уз саслужење Преосвећене господе Епископа далматинског Никодима и бихаћко-петровачког Сергија и свештенства и монаштва епархија Бихаћко-петровачке и Црногорско-приморске. Пре почетка Литургије мошти новообретеног свештеномученика Вукосава Куленвакуфског литијски су допраћене из Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу до храма Светог Николаја Мирликијског у манастиру Рмњу. У току Литургије, по благослову надлежног архијереја Преосвећеног г. Сергија, Високопреосвећени Митрополит г. Порфирије рукоположио је студента теологије г. Немању Росића из Босанског Грахова у чин ђакона. Пошто је епископ Сергије поздравио госте захваливши им на доласку и подршци, митрополит Порфирије је изрекао надахнуту беседу о значају празника Благовести и подвига Светог Вукосава: -Својом вером Свештеномученик Куленвакуфски је одговорио на Божји позив као негда Свесвета Дјева. Одговоривши спасоносно, Свети Вукосав је задобио мученички лик и спасење своје душе. Извор: Епархија бихаћко-петровачка -
У манастиру Житомислић данас је прослављена манастирска слава Благовијести и отворен музеј у којем је изложена вриједна манастирска ризница враћена у ову светињу након 27 година, а чини је збирка икона и умјетнина која је међу три највеће у БиХ. Музеј је отворио директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, будући да је изградњу овог објекта у највећој мјери финансирала Влада Републике Српске, а помоћ је пружило и федерално Министарство културе. Давидовић је нагласио да је овај музеј оличје српског народа у Херцеговини, његове прошлости и будућности и да је његово отварање дио програма обиљежавања 800 година самосталности Српске православне цркве. “Манастир је изгубио фреске, камену пластику, огромне умјетничке вриједности. Без обзира што је постављено оно што је прошлост, музеј у својој поставци гледа у будућност. Нисмо потенцирали количину зла која се обрушила на овај манастир у неколико стотина година”, навео је Давидовић и додао да су у музеју тек два капитела са сломљеним стубовима који симболизују разарање манастира. Он се присјетио да је 1993. године био у посјети манастиру Житомислић са тадашњим владиком захумско-херцеговачким Атанасијем. “Чинило ми се тада да нема шансе за човјека. Деструкција која је у БиХ од 1992. постојала водила је ка потпуном уништењу свега. Добро је ипак побиједило и видимо да излаза за човјека увијек има”, нагласио је Давидовић. Он је рекао да је Влада Републике Српске усвојила програм обиљежавања 800 година самосталности СПЦ-а, чији је акценат на чувању баштине Српске цркве и српског народа. Наглашава да ће у оквиру овог програма бити обиљежено 500 година горажданске штампарије, те отворено пет музеја СПЦ-а, од којих је први у Житомислићу. “Респектабилни људи су процијенили да СПЦ данас баштини мање од 10 одсто од онога што је кроз вијекове стварала, а ово што данас имамо у музеју је мање од 10 одсто онога што је манастир Житомислић имао”, навео је Давидовић. Игуман манастира Житомислић о. Данило истакао је да је славу манастира – Благовијести увеличало отварање музеја. “Колики је значај манастира Житомислић сви добро знате и осјећате. Манастир је, нажалост, имао своју тужну историју, али је увијек милошћу Божијом обновљен и сада је још љепши и отворен за свакога”, рекао је игуман Данило. Он је додао да је манастир обновљен и у духовном смислу, а да му је сада враћено и његово покретно културно насљеђе. “Ово је богата ризница манастира која, коначно, након 27 година, долази кући и први пут у историји улази у музеј, има своју поставку и биће доступна свима”, рекао је игуман Данило. Нагласио је да је отварање овог музеја од великог значаја за цијели Мостар и БиХ, јер је ријеч о значајној збирци икона, умјетнина и рукописних и рано писаних књига. “Све то говори да наш манастир и наш народ овдје живи вијековима и оставља за собом богат траг”, рекао је игуман Данило и додао да је поставку музеја урадила професор Љиљана Шево. Отац Данило је навео да су вриједну манастирску ризницу 1992. године спасиле монахиње овог манастира и пренијеле је у Србију, а иконе су потом рестауриране и враћене у Епархију. У музејској поставци налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. вијека – дјела српских, итало-критских и руских аутора. Међу српским иконама најзначајније су “Житомислићке двери” које се приписују иконописцу, мајстору Радулу и оне на иконостасу, које су дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе, коју је сликао Андреј Рицос, а која је једна од четири такве у свијету. Манастир Житомислић, осим икона, посједује и шест вриједних књига, од којих су пет рукописи, а најстарија – “Минеј за септембар”, датира из 14. вијека и писана је на кожи. У музеју ће бити постављена и збирка сребрних предмета за црквену употребу, углавном из 17. вијека. Литургију у манастиру Житомислић служио је Његово преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије са свештенством Епархије. Слави манастира и отварању музеја присуствовали су представници вјерских заједница из Мостара, представници власти из херцеговачких општина, конзул Србије у Мостару и бројни вјерници и гости. Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм. Од тада до данас манастир Житомислић је најзначајнији духовни и културни центар православних вјерника у Херцеговини. Манастир је обновљен 2005. године, када га је освештао блаженопочивши Патријарх српски Павле. Проглашен је за национални споменик БиХ. Извор: Митрополија црногорско-приморска-
- 1
-
-
- манастирском
- вриједном
- (и још 5 )
-
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас на Благовијести са свештенством Свету службу Божију у манастиру Бешка на Скадарском језеру. Владика је служио Литургију поводом храмовне славе манастирске цркве Благовијести Пресвете Богородице, задужбине благовјерне књегиње Јелене Балшић, кћерке Великомученика косовског Лазара и жене Ђурђа Страцимировића Балшића. На Литургији, у којој је молитвено учествовао велики број вјерних, одговарао је хор из Крушевца. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит црногорско-приморски је рекао да ријечи Светог пророка Божијег Велики си Господе и чудесна су дијела Твоја и нема ријечи је да опише чудеса Твоја одјекују кроз вјекове на сваком мјесту, а посебно пред овом светињом, гдје су се сретале и сретају душе са живим и вјечним Господом. Он је подсјетио да се у овој светињи, у којој почивају мошти Свете Јелене Лазареве, сусреће древна Зета и Рашка, да у њој живи сусрет и загрљај Србије и Црне Горе – Крушевца града царскога и овога светога простора. Истакао је владика да се велика и дивна истина овдје открива и сусреће, истина у којој је почетак нашег спасења, тајна Благовијести и тајна Христовог Васкрсења: „Овдје се сусреће кроз вјекове и непрекидно свједочи та Света тајна Христа од Дјеве рођенога, кога су пророци прорицали, кога је анђео благовјестио са небеса, који се родио од Пресвети Дјеве и који је овдје са нама поживио и са нама је до краја свијета и вијека, јер је обећао и испуњава Своје обећање нећу вас оставити саме, остаћу са вама до краја свијета и вијека.“ Владика је казао да је Господ са нама и међу нама, а заједно са Њим и сви они који су Га предсказивали прије Његовог рођења, сви који су кроз вјекове служили и Христа Бога приповиједали. Исказао је радост због традиционалних сусрета житеља древне Зете, садашње Црне Горе и потомака Цара Лазара, хора и свештеника из Крушевца који су донијели благослов владике крушевачког Давида. Митрополит је нагласио да се обнављањем ове древне светиње, која је била запуштена и запостављена стољећима, обнавља свето вјековно памћење. Захваљујући Господу, Богородици, Светој Јелени који су дали снаге нашим сестрама на челу са мати Фотином, да у ову светињу уграђују своју младост и свој живот, као и многи прије њих, Храм Светога Ђорђа и Храм Пресвете Богородице Благовијести, као и само острво, свједочанство је Божије љепоте и свједочанство да је диван Бог у светима Својим и у творевини Својој, и да заиста нема ријечи да опише творевину божанску.. Након причешћа вјерних, Митрополит је предводио славску литију која је три пута опходила храм. Након што је благословио и пререзао славски колач, владика је честитао славу сестринству ове свете обитељи на челу са мати Фотином и свим данашњим свечарима. Потом је благословио и славу манастира Ћелије код Ваљева гдје почивају мошти Светога Јустина који се родио на Благовијести и на исти празник га је Господ призвао из овога у вјечни и непролазни живот . Митрополит је саопштио да је Књижевна награда „Јелена Балшић“ за 2019. годину, припала једном од најбољих савремених српских песника Рајку Петровом Ногу који из здравствених разлога није могао да присуствује данашњој свечаности, тако да ће му Повеља и икона Свете Јелене, дар ове Свете обитељи, насликана руком мати Фотине, накнадно бити уручене у Српској књижевној задрузи у Београду. Жири за додјелу награде одлучивао је у саставу: проф. др Валентина Питулић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Душко Бабић, књижевник Мирослав Максимовић, професор Љубица Петковић и Симон Ђуретић, секретар Савјета књижевне задруге. У одлуци жирија, коју је прочитао господин Ђуретић, наводи се да се Рајко Петров Ного у свом књижевном стваралаштву дотакао мотива који су дубоко укорењени у архетипе слојеве српског националног биће. У свом богатом опусу пјесник преко индивидуалног и колективног искуства преноси слике свог најранијег доживљаја свијета: „Митровдан и Ђурђевдан, трагање за топлином дома, гдје је изгорјела кућа и у кући бол, код пјесника буди мелодију успаванке коју умјесто мајке пјева паук. Лични пјесников доживљај свијета није могао да се фокусира на колективно насљеђе, гдје се у његовом пјесничком изразу јасно детерминишу историјски, митолошки, религиозни,социјални и други слојеви традиционалне културе. У стваралаштву Рајка Петрова Нога слили су се лирски, епски и баладични тонови колективног наслеђе којима је пјесник дао лични израз. Симболима огњишта, прага, иконе, дувара, верига, паука, змија, хљеба, крста, пјесник је исказао најдубље слојеве свога бића у којима доминирају слике завичаја природе и људи.“ Награда „Јелена Балшић“, чиј је покровитељ Митрополија црногорско-приморска, додјељује се најугледнијим књижевницима и пјесницима сваке друге године у част ктиторке ове светиње и пјесникиње Јелене Балшић. Митрополит је у своје и у име манастира Благовијести уручио и захвалнице приложницима и добротворима манастира Бешка: Александру Вујошевићу, Жарку Вукадиновићу и Дејану Крачковићу. У наставку сабрања је изведена празнична духовна академија у којој су учествовали глумица Љиљана Ђоговић из Крушевца, Милисав Поповић, гуслари Славко Драшковић, Жарко Бојић, Павле Радоњић, представици Удружење српских књижевника „Горска вила“ и пјесници Удружења књижевника Црне Горе хаџи Радован Радовић и Никола Ненезић-Чудесни. Извор: Митрополија црногорско-приморска -
Свету литургију на Пачисту недјељу Часног поста посвећену Светом Григорију Палами у манастиру Високи Дечани служио је Архимандрит Сава (Јањић) уз саслужење дечанских јеромонаха Петра и Кирила и молитвено учешће педесетак вјерника сабраних са разних страна Србије и Македоније. По причитаном зачалу из Светог Јеванђеља отац Сава је сабране поучио ријечима литургијске проповиједи у којој је говорио о Св Григорију Палами и Св Софронију. Звучни запис беседе Извор: Радио Светигора
