Претражи Живе Речи Утехе

У уторак 22. (9) јула 2020. године у Манастирском Храму Манастира Рмња Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију поводом спомена на свете мученике куленвакуфске и свештеномученика Вукосава, Родољуба и Милана рмањског. Владици су саслуживали: архимандрит Варнава (Дамјановић), Василије (Рожић), игуман Јеротеј (Влајковић) и протођакон Немања Рељић. Након заамвоне молитве извршен је чин освећења славског колача и кољива. У својој поздравној бесједи Владика је бесједио о значају прослављања свештеномученика куленвакуфских који су живјели у једном тешком времену за српски народ, и у том времену пострадали од незнабожачке и безбожничке руке за Православну вјеру и Име Христово. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Манастир је слика целокупне Цркве – слика Сабора Цркве. Игуман (старац) је слика Бога – он је на месту Христовом. Други чланови манастира изображавају сабор светих. Манастир је велика тајна. Старац је видљиво изображење Тајне, Онога невидљивога – Бога и свега онога што се не види, али се духовним очима осећа. Старац треба да обликује и узводи братство (сестринство) у духовном животу и узрастању у Христу. Старац нема само обавезу да се брине о типику, о дневним потребама, храни братства (манастира). Он првенствено треба да узводи поверене му душе до савршеног, мистичног јединства са Богом. Манастир је једна заједница, истинска кинонија, рајска заједница, заједница Царства небескога, заједница свих светих. У тој заједници сваки члан – монах има своје значајно место у животу у Христу. Али и Христос има место у свакој души и полако, полако Он дарује свакој души духовну радост – благодат Духа Светога. Монах је дужан да научи да стекне љубав какву су имали апостоли према Христу. Живот у манастиру треба да осликава живот Свете Тројице, да се у њему осећа присуство Божије; да ту и Бог шета, «одмара» са монасима; да то буде једна пуна заједница Бога и човека. Старац је онај који даје руку да би привео послушника Богу, Самоме Христу. То је истинска, првенствена служба Старца и то монаси треба да знају. Из тога разлога у манастиру постоји послушање, врлинско живљење, међусобна љубав, како би његове житеље узводила до савршеног степена живота у Христу. Место старца у манастиру није нешто земаљско и људско, већ происходи из пребогатог извора православног Предања. Служба Старца је благодатни дар Светога Духа: он иако ходи по земљи као реалан човек, његов ум је на небу, јер он живи на небесима и достиже небеса, приводећи небесима и оне које руководи и оне који живе са њим у манастиру. са грчког превео Епископ Фотије Извор: Епархија зворничко-тузланска

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и свечаном духовном академијом у славу Божију и у част 100. годишњице од обновљења Пећке патријаршијуе и 100. годишњице од упокојења Митрополита Митрофана Бана, манастир Стањевићи је данас торжествено прославио храмовну славу – празник силаска Светог Духа на апостоле. Литургијским сабрањем началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је свештенство, уз молитвено учешће вјерног народа. Митрополит Амфилохије је на малом входу чином протопрезвитера одликовао свештеника Ивана Станишића из Будве. Свету тајну крштења примили су слуге Божје Јаков и Јелена. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да већ скоро седам стотина година апостолски глас одјекује на овом светом мјесту. “Нарочито на овај празник који прослављамо, Оца и Сина и Духа Светога, Тројичну свјетлост, вјечну и непролазну, која просвећује сваког човјека који долази у овај свијет. Ту свјетлост примамо ми хришћани посебно”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да су на овај празник апостоли почели наједном да говоре разним језицима. “Нијесу могли да схвате шта се догађа, како је тај огањ небески, сила Духа Светога, животворнога обасјала њихове умове, њихове душе и претворила их у сасуде Божанске благодати. А после њих, и преко њих, та свјетлост Божанска обасјава, ево, сву васиону. И милиони људи до данашњега дана просвећују се том свјетлошћу која је обасјала свете ученике на Гори сионској”, подсјетио је он. Владика је нагласио да та сила Духа Светога обнавља и стањевићку светињу. “Обнавља се ова светиња људским трудом, али трудом надахнутим том светом силом Божјом, Духом Светим животворним. Та сила Духа Светога је она која је подстакла овдје прве обновитеље ове рушевине, нарочито нашега благословенога оца Димитрија, који је уградио свој живот овдје.. А после њега и ову садашњу братију на челу са оцем Јефремом, која наставља то свето дјело, заједно са свима вама”, рекао је Владика Амфилохије. Објаснио је да се светим крштењем прво обнављају душе силом Духа Светога, а да онда крштене душе обнављају грађевине које су подизане у славу Божју. “Тако се догађа свуда – не само у Црној Гори, него широм свијета. И ова блага вијест која је почела да се проповиједа на Духове – Тројичиндан прије двије хиљаде година, она данас заиста одјекује на свим земаљским језицима. Нема земаљског језика на коме се не проповиједа ова ријеч Божја”, закључио је Митрополит Амфилохије. Након благосиљања славског колача, пред почетак свечане академије, Митрополит Амфилохије је казао да славски колач није ништа друго до наставак сабрања око Христа Бога као хљеба живота. “Јер, Христос је опдједнако подијелио себе свима, свим људима и свим земаљским народима. Зато и овај свагдашњи хљеб дијелимо на начин како је Бог себе подијелио људима, а не да хљеб отимамо једни од других”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Поручио је да власти не постоје због тога да би отимале од других. “Него да би оно што је Бог дао подједнако подијелили свима. Митрополит Митрофан Бан, чију годишњицу данас обиљежавамо, тако је радио. Све то што је имао, подијелио је у оно вријеме, не само са својим Грбљанима, него и са Црногорцима, и са Бокељима и са Брђанима”, казао је он. Додао је да је Митрофан Бан обновитељ јединства Пећке Патријаршије. “Он је први од свих епископа некадашње Пећке Патријаршије, прије и од Карловачке митрополије, и Митрополије Србије и Бококоторске епархије, и Митрополије далматинско-буковинске, донио одлуку са Митрополитом пећким Гаврилом и Кирилом Митровићем да се обнови јединство СПЦ – Пећке Патријаршије. И он је био и предсједник тога одбора свих епископа”, подсјетио је Владика. Казао је да је много значајна та чињеница, као што је значајно и да је заједно с краљем Николом учествовао у ослобађању Косова и Метохије. “Оно што је Дух Свети утврдио не можемо сада ми да разарамо због интереса тамо неких. Сада траже да стварају некакву нову, безбожну, лажну цркву. Црква Божја нити је партија, нити је нација. Јесте нација Божја, која обједињује све земаљске народе”, казао је Владика, благосиљајући почетак свечане академије поводом 100 година од обнове СПЦ – Пећке Патријаршије и вијека од упокојења Митрополита Митрофана Бана. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 23. маја, на празник Светог апостола Симона Зилота, са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Бешка на Скадарском језеру. Звучни запис беседе Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Високопреосвећени владика је подсјетио на једно од девет блаженстава које је Христос у бесједи на Гори изрекао: Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видјети. Истакао је да су међу онима који су своје срце и своју душу очистили и Свети Божији угодници које данас прослављамо: Преподобна Исидора Јуродива, која се правила луда, да би скрила своју врлину и свој подвиг и у срцу и души својој само са Господом разговарала, Симон Ревнитељ, један од дванаест великих апостола, на чијем вјенчању у Кани галилејској је Господ учинио прво чудо, претворивише воду у вино, као и Свети Алфеј, Филаделф и Кирин, тројица браће мученика, који су све што су имали подијелили и жртвовали за Господа и били мученички убијени за Његово име. “Сви они су остали запамћени до наших времена и запамтио их је и записао Господ у књигу вјечнога живота, као и друге свете своје угоднике. Дивни Господ који је диван у светима својим који Га прослављају и који су Га прославили и овдје на земљи, и које је Он прославио својом божанском силом и благодаћу, својим присуством и својом свјетлошћу их просветио, свјетлошћу вјечном и непролазном и својим божанским даровима, учинивши их сасудима своје благодети и истине, своје доброте”, рекао је Митрополит Амфилохије. Божији угодници који су послужили Господу, који су се очистили, чија срца су постала сасуд Божије благодати, којих је од памтивијека до данас било само Бог знаде колико, како је казао, чистотом свога срца су Бога видјели и доживјели још овдје на земљи, ходеће за Њим и задобивши Царство Божије вјечно и непролазно. “Таква је била је и жена Самарјанка која је припадала оном обезбоженом дјелу јеврејског народа, који се одрекао био правога закона Божјега”, рекао је владика и подсјетио да се Господ срео са женом Самарјанком на кладенцу Јаковљевом, која је признала и исповједила Господа а преко ње и други Самарјани. Самарјанка је постала Христова ученица и Његов свједок, мученички је пострадала за Господа и зато је ова недеља посвећена “Светој мученици Фотини Самарјанки, великој угодници Христовој, која је завољела Господа свим срцем својим, свом душом и мишљу својом, коју је Господ примио у своје вјечно и непролазно Царство”. Архиепископ цетињски је нагласио да преко свих ових мученика које данас прослављамо, али и других Божјих угодника, живих свједока Господњих, међу којима су били и сви они први апостоли Христови, Црква Божја и Христови ученици утврђују Цркву кроз вјекове свуда па и овдје, на овоме мјесту. “И ево и данас у читавом свијету Црква Божја проповједа и свједочи благу вијест. На свим земаљским језицима се проповиједа блага Христова вијест, православна, хришћанска блага вијест, свједочи се Црква која је и данас на распећу распињана као што је била кроз вјекове, као што је Христос разапет. Али Црква је носилац и те силе Божје, силе васкрсења Христовога, силе преображаја и препорода духовнога, силе Царства Божјега, које је међу нама, које је у нама, сила Духа Светога, која рађа и препорађа свако створење које се обраћа Христу Богу и задобија Царство небеско”, поручио је на крају архипастирске бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у манастиру Бешка. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Црква Светог Василија Острошког на Блиској Гори код Улциња од данас је манастир, а његова игуманија је досадашња монахиња манастира Рустово Олга (Лечић). Овим поводом Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије јутрос је у овом храму са свештенством служио Свету архијерејску литургију. У лититгијској проповиједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да се након деведесет година, колико је прошло од освећења ове цркве, данас догађа ново чудо Светог Василија Острошког Чудотворца. “Да ова Светиња, освештана рукама Светог патријарха исповједника Гаврила, постане манастир. И ово је чудо које се догађа у години када обиљежавамо 70 година од његовог блаженог упокојења уБеограду”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Стоједногодишњи, овдје присутни Богдан Перић је живи свједок освећења овога храма, казао је Митрополит Амфилохије. “И то је чудо Светог Василија, да то дијете ондашње, које је тада присуствовало освећењу храма, доживи овај велики дан претварања тога храма у обитељ, у женски манастир, када је наша сестра Олга примила жезал да буде прва игуманија овога манастира. И то је једно велико знамење”, казао је Митрополит Амфилохије. Додао је да је Црква Христова и данас гоњена, као што је гоњена кроз сву историју. “Али то свето сјеме које је Господ посијао овдје на земљи, ево га, и данас доноси плодове и урађа богатим плодовима широм свијета. А и ово мјесто постаје једно од свједочанстава, и једно од чуда Светога Василија”, закључио је Митрополит Амфилохије. Након Литургије освештани је камен-темељац будућег манастирског конака. Митрополит Амфилохије је рекао да ће овај дом бити дом Патријарха Гаврила. “Који је био утамничен и у Првом свјетском рату, и у Другом свјетском рату у Дахауу. Ово је Блиска Гора, која је рођена из оне Сионске Горе на којој је Дух Свети сишао на апостоле”, казао је Митрополит црногорско-приморски. Стоједногодишњи Богдан Перић је рекао да се сјећа освећења ове цркве, “као да је то било јуче”. “Срећам сам кад видим да су млади људи уз Цркву. Хвала Преосвештеном Владици Амфилохију што својим ауторитетом и својим умом држи овај српски народ”, казао је старина Богдан Перић. Извор: Митрполија црногорско-приморска

Боравак у Епархији ваљевској Преосвећени Епископ бачки г. др Иринеј, са Епископом мохачким г. Исихијем и сарадницима, а у пратњи архијерејског заменика блаженопочившег епископа ваљевског г. Милутина, протонамесника Филипа Јаковљевића и свештеника из Ваљева, заокружио је посетом манастиру Ћелијама. У овој светињи, један од најугледнијих православних архијереја данашњице се духовно родио. Сећања сежу у шездесете године прошлог века. Корачајући ка кивоту, владика Иринеј евоцира сећања подстакнут питањима својих сапутника. Био је студент Богословског факултета када га је пут довео у светињу на обали Градца и њеном духовнику, архимандриту Јустину, ерудити беседничког дара и молитвеног подвига, какви су одликовали ранохришћанске старце. Сусрет са потоњим светитељем учинио га је његовим духовним чедом и трајно срцем везао за манастир Ћелије и ваљевски крај… У манастирском храму гости из Бачке су се поклонили моштима преподобног оца Јустина, а потом им је у порти дочек уприличила игуманија Ћелија, високопреподобна мати Гликерија са сестрама. Уз пригодно послужење, разговарало се о данима проведеним крај оца Јустина, неретко тешким јер су ондашње безбожне власти знале да га изложе прогонима, а заједно са њим и сестре, којих је тада било више од четрдесет. Причало се и о великим духовницима, међу којима је преподобни отац Јустин уживао велико поштовање и то до данашњих дана траје. Посебну лепоту овом сусрету дала је песма ћелијских монахиња, којом су, након благослова, пожелеле срећан пут епископима Иринеју и Исихију, као и њиховим сарадницима. Извор: Епархија ваљевска

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на празник Светог апостола и јеванђелисте Марка са свештенством Свету службу Божију у лаври Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици. За вријеме трајања Литургије манастир је био под правом полицијском опсадом. Звучни запис беседе У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика Амфилохије је подсјетио да је у Подгорици, на мјесту гдје сада живи породица Ђечевића, која је примила ислам, постојао манастир посвећен Светом Марку., “Ова честита породица је сачувала спомен на ту светињу. У темељима њихове зграде и данас се налази једна капела са очуваним фрескама, А у исто вријеме, та породица је између два рата митрополиту Гаврилу, исповједнику патријарху, ономе који је окончао Други свјетски рат у Дахауу, заједно са Светим владиком Николајем, предала мошти Светих Теодора Тирона и Стратилата и часни крст који су они сачували. Надамо се у Господа да ће та древна светиња поново бити обновљена”, рекао је Владика. Додао је да обновљена Марковданска литија од цркве Светог Ђорђа до те древне светиње ове године не може бити одржана због пандемије корона вируса. “Али зато, ево нас, служимо службу Божију у част Светога апостола Марка, близу темеља његовог манастира, у овој древној, прадревној светињи Светог Симеона Мироточивога, читамо Јеванђеље јеванђелисте и апостола Марка”, рекао је Владика Амфилохије. Владика је рекао да и данас, када се проповиједа Христово јеванђеље, многи пљују на Њега и одричу га се. “Они, чији су преци ходили за Христом, жртвовали се за Христа и за праву и истинску вјеру Христову, одричу га се, Њега као хљеба живота, Њега као Бога љубави. Заборављају да су и они рођени, не да буду господари него да служе Богу живоме и истинитоме, да служе у љубави Божјој једни другима”, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Након Литургије служен је помен свим Подгоричанима пострадалим убомбардовањима у 20. вијеку и благосиљан славски колач подгоричког Кола српских сестара “Свети апостол Марко”. Честитајући сестрама славу, Владика Амфилохије је рекао да Свети апостол Марко није само њихов небески покровитељ. “Свију нас, и оваога града, је покровитељ Свети апостол Марко. Молимо му се да и он помогне да се народ исцијели, да овај вирус ишчезне, али још више да ишчезну они други, много опаснији вируси – они који су својевремено забрањивали литију Светога апостола Марка и они који доносе безаконе законе у наше вријеме. Ти закони су чак и гори од оних које су доносили турски окупатори”, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На празник светог, славног и свехвалног Великомученика Георгија, победоносца и чудотворца, служена је света архијерејска Литургија у Манастиру Грачаница. Литургијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Господин Теодосије, уз саслужење приштинског намесника Светислава Трајковића, протојереја Саве Шмигића и јереја Дарка Маринковића.Свети Георгије је иначе и крсна слава Епископа Теодосија. Пред почетак свете Литургије, Епископ Теодосије је произвео схи-монахињу Теодору у чин игуманије и увео је у трон славних Грачаничких игуманија. Иначе, новоизабрана схи-монахиња Теодора је у Грачаници провела цео свој монашки живот, где је пожртвовано обављала дужност економа у време блаженопочивших игуманија Татјане и Ефросиније. Том приликом Владика Теодосије је истакао: ,,Вера према Богу и љубав Мати Теодоре за монаштво и верни народ, дубоко осећа свака душа која долази у овај свети манастир. Ту њену љубав је видела и Мајка Божија, која ју је и примила у ову свету обитељ, и она је сада засигурно закриљује својим омофором и биће јој помоћница кроз живот у овом великом и одговорном чину. Епископ Теодосије се захвалио и досадашњој игуманији ове свете обитељи, мати Стефаниди, која је са својим сестринставом поставила основ и темељ општежитељног живота у овом манастиру и дала велики допринос да манастир поново засија славом и лепотом богослужбеног живота. ,,Надамо се да ће манастир Грачаница, која је породила новоосновани манастир Светог Великомученика Георгија у Брњаку, наставити да се као брижна мајка стара о своме чеду за све што буде потребно, а да ће Мати Стефанида са својим многобројним сестринставом бити чврсто везана за манастир Грачаницу, јер су управо у том манастиру оставиле свој печат, како у богослужбеном, тако и у сваком другом погледу." На крају Свете Литургије, освештан је и пререзан славски колач, који је у част Светог Великомученика Георгија принела Игуманија Стафанида са сестрама новооснованог манастира посвећеног управо овом дивном Божијем угоднику. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Поводом празника Уласка Господа и Спаса Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, славе манастира Златица у Подгорици, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос у овој ранохришћанској светињи Свету архијерејску литургију. У бесједи након читања Јеванђеља Владика је рекао да Христово распеће траје кроз вјекове, па и у наше дане. “И данас се многи разбјежавају од Њега, додуше и под притиском овога несрећнога вируса, који одвлачи људе са тога пута. Имају они који нијесу данас на службама Божјим, поред Христа, да цјеливају Његове ране и да прославе Његов улазак у Јерусалим”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да има и оних који непрекидно пљују на Господа и који га и данас распињу, као што су га разапели прије двије хиљаде година. “Наставља се Христово распеће, али се наставља и Његов улазак у Јерусалим, Његово непрекидно присуство у овом свијету, Његово прослављање на свим мјестима широм васељене. Прославља се Господ, с једне стране, као што је и у оно вријеме прослављан, али и, с друге – прогони се Господ из људских срдаца, разапиње се, прикива се на крст, као што је прикован на Голготи прије двије хиљаде година. Његово распеће траје до данашњега дана”, објаснио је Владика. Нагласио је да је, у исто вријеме, сила Његовог васкрсења она сила која даје смисао свеукупноме људскоме роду и човјека претвара од смртнога у бесмртно биће. “Даје му побједу над смрћу, над пролазношћу, над ништавилом. И даје му живот вјечни и непролазни. То је смисао Његовог доласка у овај свијет, то је смисао Његовог останка са нама и међу нама, то је смисао и Његовога распећа и Његовога светога васкрсења”, поручио је Митрополит Амфилохије. Рекао је да је златичка светиња посвећена данашњем празнику, чиме се Подгорица призива да, кроз њену обнову, постане нови Јерусалим. Након Литургије темеље златичке светиње опходила је празнична литија, а онда је благосиљан славски колач. Владика Амфилохије је рекао да се Божја служба служи за све и сва. “И за оне који су присутни, и за оне који су одсутни из оправданих разлога, као што су данас многи одсутни због вируса који је завладао овим свијетом. За све се њих приноси ова Служба, сви су они овдје присутни. Духовно су присутни, као што су присутни сви они који су вјековима себе уграђивали у ову светињу”, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, данас, у пету недељу Великог Часног поста, 05. априла 2020. године, служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку. Свјатјејшем је саслуживао протојереј-ставрофор Милован Глоговац, духовник Световаведењског манастира. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Радио Слово љубве

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос Свету литургију пређеосвећених дарова у манастиру Дуљево у Паштровићима. У литургијској бесједи Владика је рекао да је људски живот бесмислен уколико је смрт последња ријеч о човјеку. “И свако поклоњење човјеку без Бога, против Бога и мимо Бога – то је претварање човјека у идола и у златно теле”, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да, нажалост, и у наше вријеме, некадашњи хришћански народи се враћају том лажном поклоњењу човјека без Бога. “То је била идеологија која је владала у нашим словенским православним земљама. Та идеологија се данас, нажалост, преточила и прешла и на западне народе, који обоготворавају човјека коме је дах у носу, који је пролазно и ништавно биће. И клањају се пролазности, ништавилу, лажној човјечности, лажном хуманизму… Јер, ако хуманизам није теохуманизам, богохуманизам, ако човјечност није богочовјечност, и у времену и у вјечности кроз Исуса Христа, онда је проклет дан у којем се рађа човјек”, казао је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Девет сестара се у потпуности посветило Христу у манастиру Покрова Пресвете богородице у Красногорск у Черкаској епархији Украјинске православне цркве. Јуче, 26. марта 2020, Његово Високопреосвештенство митрополит черкаски и канивски Софроније увео је монахиње у велику схиму, највиши степен православног монаштва, извештава Информативно-образовно одељење УПЦ. Последњих дана се у другим украјинским манастирима догодило сe неколико монашења. У среду 25. марта митрополит Винице Варсануфије замонашио је неколико сестара у манастиру Свете Тројице у манастиру у Браилову. Извор: Инфо-служба СПЦ

Дана 21. марта 2020. године бугарски свештени зоографски манастир светог Георгија Победоносца на Светој Гори истовремено је прославио Крстопоклону недељу и спомен на 40 великих мученика Севастије у Јерменији, мада је по светогорском календару тај датум 9. март. После бденија и Литургије светог Василија одржана је литија у близини манастира и обављено водоосвећење. Недавно се монашко братство, преко свог игумана и духовног наставника, схиархимандритаАмвросија, заједно са братствима и сестринствима других православних манастира у Бугарској, обратило јавности и верницима у земљи са позивом да не буду лишени духовне хране светог Причешћа, молитава у храму и светих тајни. Отворено писмо које садржи овај позив, настало је као одговор на антихришћанске нападе на Бугарску Православну Цркву опд стране неких елемената и тенденција у друштву које заборављају или скривају од себе и других да Свето Причешће читавих ових 2000 година у историји Цркве није пренело заразу, него је свагда представљало чудотворно лековито средство за телесне и духовне болести када му се са вером приступа и кајањем за сваки почињени преступ. Извор: Инфо-служба СПЦ

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије обишао је данас манастир Златицу у Подгорици. Високопреосвећеног владику је дочекала мати Евгенија, настојатељица ове ранохришћанске светиње у којој су се кроз вјекове молили и служили Господу многобројни подвижници, међу којима и древни диоклијски епископи. Митрополит је раније говорећи о томе колики је значај обнављање Златице, светиње која је причасна Светом граду Јерусалиму, казао да је “кроз њу и поклоњење распетоме и васкрсломе Господу, служење Њему и кроз вјеру у вјечно, бесмртно и непролазно људско достојанство, и овај град (Подгорица) призван да постане Јерусалим”. Манастир Златица, древнохришћанско сједиште епископије из V-VI вијека са крстионицом, налази се у мјесту Дољани, у Кучима код Подгорице. Сачувани су остаци два храма са епископским саркофагом. Постоје индиције да је у њему било сједиште зетског епископа Илариона у 13. вијеку, прије Михољске Превлаке. Читав комплекс је својевремено датован у период раног хришћанства, односно у 6. или почетак 7. вијека. Међутим, све је заступљеније мишљење да је тролисна црква из 4. вијека, на чему историчари умјетности инсистирају позивајући се на постојање крстионице у њеној припрати, што недвосмислено упућује на њену епископалност и канонско право првих вјекова по коме су само епископи могли да крштавају. Према предању, које вјековима чувају припадници племена Куча, назив Златици је дао Свети Сава. Манастирски комплекс Златице садржи остатке два храма и манастирски конак. Обнова манастира је почела президавањем старе куће саграђене од стране подгоричког паше Дервиш-бег Османагића у манастирски конак. Интересантно је напоменути да се у аргентинском милионском граду, Резистенцији, са благословом владике буеносајреског и јужно-централноамеричког г. Кирила (Бојовића) гради копија храма са Златице. Митрополит Амфилохије богослужио у манастиру Дуга Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 11. март, Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Дуга надомак Подгорице. Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију су саслуживали свештеник Бранко Тапушковић и ђакон Иван Црногорчевић. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, 7. марта на Теодорову суботу, са свештенством Свету архијерејску литургију у Манастиру Свете Матроне у Доњем Грбљу. На велику духовну радост сабраних равноангелни чин су примиле и предале себе Господу расофорне сестре Марија и Јована и крштена је слушкиња Божија Славица, која је на крштењу добила име Матрона. Високопреосвећени владика Амфилохије је казао да је Ријеч Божија и сам Господ који се оваплотио, присутан у свим земаљским збивањима већ 2000 година: “Све што се догађало и што се догађа часно и божанско, истински људско, на овој земљи догађа се сагласно Његовој личности и звању, Његовом призвању нама људима. 2000 година милиони људских душа иду за Господом који је пут, истина и живот, ходе Његовим путем.” Подсјетио је да данас поред Светог Великомученика Теодора Тирона прослављамо дивну и чудесну подвижницу Христа Бога нашега, Свету Матрону Московску којој је посвећен овај свети храм у Доњем Грбљу, мученицу и страдалницу на земљи, коју је Бог прославио у Царству Своме. Истакао је владика да је овај дивни празник обиљежен радошћу “примања ангелскога лика од стране наших расофорних сестара Марије и Јоване, а у исто вријеме печата дара Духа Светога наше сестре Славице, нове Матроне”: “Име Славица је чудесно, преко њега ју је призвао Господ да слави живога Господа у све дане свога живота, а преко Матроне да носи Часни крст Христов и ходи за Господом.” Нагласивши да је велики Божији дар данашње тројство које је принјето Господу, запечаћено Духом Божијим, Митрополит Амфилохије је рекао да је то Божије знамење и наставак чудеснога дјела и остваривања онога призвања јеванђељскога, Христовога, апостолскога, да носимо Христов крст по Његовим ријечима: Ко хоће да иде за Мном нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека иде за Мном. “Тај глас Христов, ријеч Његова ево и данас одјекује у људским срцима и обнавља људске душе. И призива на истински живот по Богу, на остваривање истинског звања човјековог у Христу васкрсломе из мртвих, који ће доћи да суди живима и мртвима и Његовом Царству неће бити краја.” Господ нас призива да се покајемо јер се приближило Царство небеско, а оно је, како је казао, у нама: “Бог као вјечна љубав који нас призива на ту и такву љубав и према Богу и према ближњима”. Архиепископ цетињски је поручио да нас Господ који је животодавац, свјетлост овога свијета, призива да будемо дјеца свјетлости а не дјеца таме и мрака. Да будемо свједоци те Христове свјетлости, “да се наша свјетлост свјетли пред људима да би људи видјећи наша добра дјела славили Оца нашега на небесима”. Подсјетивши на ријечи Христове: Ако су Мене гонили, и вас ће гонити, Митрополит је казао да се оне и данас потврђује управо на нашој Цркви у Црној Гори, те да је Црква Божија гоњена и прогоњена, и да је то оно што се догађало са њом кроз сву историју. “Гоњена је и прогоњена од владара…моћника, лажних учитеља, али Црква Божија је опстала и опстаје носећи крст Христов. И као што Христос није дошао да Му служе него да служи и живот Свој жртвује за ближње своје, тако и они који су у Цркви Божијој и носе Његов треба да су спремни да служе и живот свој жртвује за ближње своје. И тиме кроз њих да се открије Бог љубави вјечне као једино наше звање и призвање и на земљи и у вјечности”, казао је на крају литургијске бесједе Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Након што је у малом храму посвећеном Светом Пророку Амосу и Мученику Виту благословио и пререзао славски колач у част Свете Матроне Московске, Високопреосвећени владика Амфилохије је казао да име Господње прослављамо на мјесту гдје се гради храм посвећен овој подвижници и да се преко оних који се овдје прослављају обједињују сви земаљски народи: “Тако се спајају свјетови и обједињују у један Христов боголики народ који није рођен за земљу него причешћивањем Тијела и Крви Господа Бога и Спаса нашега за живот вјечни и непролазни. Мисија Цркве је да од свих земаљских народа створи један Божији народ који се не рађа за земљу и пролазне вриједности већ за непролазно Царство Божије”, поручио је Митрополит Амфилохије. Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије данас је обишао и Манастир Светог Архангела Михаила у Бјелићима. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије служио је данас, 7. марта, у Теодорову суботу са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Сабрани који су се постом, молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето причешће. У прву суботу Свете четрдесетнице наша Црква молитвено прославља догађај који се десио са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се хришћани оскрнавили, Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пјева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII вијеку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI вијеку Митрополит Јован Евхаитски. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимски и темишварски г. Лукијан служили су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Лукијан је рекао да смо јуче у Подгорици, на Светосимеоновској литији видјели васкрсење. Звучни запис беседе “Видјели смо Цркву која је васкрсла из пепела”, рекао је Епископ будимски. Поручио је да у наступајућој четрдесетници треба да принесемо дар. “Али да га принесемо тако што ћемо праштати. Томе нас је учио и Патријарх Павле, то су и ријечи самог Спаситеља”, поручио је Владика Лукијан. Након причешћа вјерних, Митрополит Амфилохије је, поздрављајући Преосвећеног Владику Лукијана, казао да је Владика будимски са сјеверних крајева донио благослове дивних светитеља и страдалника наше Цркве кроз вјекове. “Темишварска и будимска епархија су значајне и за нашу Цркву, али и за Румунску православну цркву, јер оне су уствари основале Румунску православну цркву”; рекао је Митрополит црногорско-приморски. Митрополит је позвао све на Цетињу на праштање. “Ако не опростимо једни другима, ни Бог неће опростити. И то је призив, и мени, и свима вама, и свима Цетињанима, свима нашима вјерујућима у Црној Гори и шире од Црне Горе. Да опростимо једни другима да би и Бог опростио наше гријехе”, рекао је Митрополит Амфилохије. Митрополит Амфилохије је Владици Лукијану поклонио икону Богородице Филеримос Епископ Лукијан је узвратио Митрополиту Амфилохију тако што му је поклонио реплику иконе Пресвете Богородице коју је Патријарх Арсеније Чарнојевић донио у Темишвар. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У славу Божју и на радост свих, народ је у великом броју притицао туманској светој обитељи, која на најлепши начин завршава обележавање свог великог јубилеја - 630. година постојања посетом и служењем Патријарха српског г. Иринеја. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 23. фебруара 2020. године, у недељу месопусну, свету Литургију у манастиру Туману. Најсветијем Патријарху саслуживао је Преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије. Манастирска порта била је испуњена многобројним верним народом, који се сабрао из читавог региона како би примио благослов архипастира Српске Цркве узевши учешће у литургијском слављу. Благољепију свете службе Божје својим свештеним саслуживањем допринели су архимандрити гргетешки Доситеј и сисојевачки Матеј са свештенством и монаштвом из више епархија. У својој беседи Патријарх је поучио верни народ о светим недељама припреме за часни пост, узневши у име свих благодарност за оживљавање древне светиње туманске. Манастир Тумане је прослављен својим светињама, моштима Светог Зосима Синаита Чудотворца и Светог Јакова Новог, ученика Светог владике Николаја, чудотворном иконом Курскаја Туманска - даром руских монаха. Народ долази манастиру тражећи извор живота у литургијској заједници са Господом, тешећи се и крепећи се молитвеним заступништвом Туманских Чудотвораца. Овај дан кога створи Господ предокус је вечне радости у тајни обећања царства Божјег, али и историјско дело љубави, у сусрету Патријарха српског и вернога народа. У славу Божју и на радост свих, народ је у великом броју притицао туманској светој обитељи, која на најлепши начин завршава обележавање свог великог јубилеја - 630. година постојања посетом и служењем Патријарха српског г. Иринеја. Извор: Инфо-служба СПЦ

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ рашко-призренски г. Теродосије и Епископ Каракаса и Јужне Америке Руске заграничне цркве г. Јован служили су јутрос са свештенством Свету службу Божију у светогеоргијевском храму манастира Бешка на Скадарском језеру. Звучни запис беседе У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Теодосије је рекао да нас данашња јеванђелска прича о блудном сину учи о превеликој Божанској љубави. „И покајању као почетку нашег спасења“, рекао је Епископ рашко-призренски. Нагласио је да без покајања нема спасења. „И Господ је рекао да је дошао у овај свет ради грешника, а не ради праведника. Под праведницима подразумевао је фарисеје и књижевнике, подразумевао је оне који су споља испуњавали закон Божји који је Мојсије предао људима, а нису имали љубави, самилости, нису припремили срце своје за Господа“, објаснио је Владика Теодосије. Владика је, тумачећи данашње Јеванђеље, рекао да је Црква Божија очев дом, а отац Господ наш. „А овај млађи син представља оне људе који се у гресима удаљавају од самога Бога“, рекао је он. Нагласио је да нам ништа не вреди ако животом својим угађамо Богу, а немамо љубави према ближњем, према грешнику који исто треба да се спасе. „Ето, то је порука данашње приче јеванђелске пред свети и велики пост за који нас Господ припрема смирењем, покајањем, уздржањем, да и ми будемо носиоци његове љубави“, закључио је Владиока Теодосије. На крају Литургије Митрополит Амфилохије је рекао да је вишеструк благослов данашњег богослужења – поред саме Литургије, благослов је и присуство Епископа Јована преко кога је стигао благослов велике Руске цркве, Владике Теодосија и дечанских монаха који су донијели благослов косовско-метохијских светиња, оца архимандрита Данила Љуботине из Пероја. „Данас имамо посебан благослов и у томе што је овдје и крст у коме је дио Часнога крста Господњега – крст старца Никанора Хиландарца, светитеља наших времена, првога светитеља аустралијскога“, рекао је Владика Амфилохије. Игуманија Фотина, поклонила је Епископима Теодосију и Јовану по икону- Епископу Каракаса Јелене Балшић, а косовско-метохијском Владици Светог пророка Јеремије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

У току вечерње са петохљебницом коју је у манастиру Бешка служио Епископ рашко-призренски г. Теодосије, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије замонашио је искушеницу ове обитељи давши јој монашко име Теодула, а расофорну монахињу Симеону у малу схиму. Такође је миропомазао слушкињу Божју Јелену. Звучни запис беседе „Бог је удостојио наше сестре Симеону и Теодулу да приме анђелски лик у овој светињи која вјековима служи Господу и која се поново обнавља и у њој се обнављају душе свјетлошћу Божанске истине, правде, љубави и вјечнога и непролазнога живота“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да је то велики Божји дар за сестринство, за светињу на Бешки и за све нас. „Мудре дјеве Христове су се родиле ове свете ноћи и присајединиле се живоме и вјечноме Господу“, рекао је Митрополит Амфилохије. Монашењу је присуствовао и Епископ Каракаса и Јужне Америке РЗЦ г. Јован, као и свештеномонаштво и свештенство с Косова и Метохије и из Црне Горе и Хрватске. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије служио је данас, 11. фебруара, Свету архијерејску литургију у манастиру Костриковача у Мртвом Дубоком, а након тога у Горњим Ровцима двадесетогодишњи помен Павлу Булатовићу, бившем министру унутрашњих послова Црне Горе и министру одбране Савезне Републике Југославије. Звучни запис беседе У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је овај древни храм посвећен Пресветој Богородици запустио иако представља срце Роваца, али не само њих. Подсјећајући да је ова велика светиња по предању старија и од манастира Морача, који је подигнут 1252. године, владика је казао да кад запусти људско срце онда и светиње запусте и занемаре се: „Али хвала Богу, и у то вријеме кад је запустјела, ипак је била школа“, бесједио је владика и помолио се да Бог упокоји ктиторе, осниваче, приложнике и добротворе ове светиње, као и учитеље и ђаке, који су се у њој учили знању и науци. Поред њих, истакао је, данас посебно помињемо тројицу значајних људи нашега времена: прије двадесет година убијеног Павла Булатовића, недавно упокојеног Светозара Ћираковића и Ранка Јововића, знаменитог пјесника који се јуче упокојио и данас је сахрана у његовом родном Косићу код Даниловграда. Владика је казао да је Павле Булатовић часан и честити Ровчанин који је невино пострадао, да се ни данас не зна од чије руке, али Бог знаде и страдалнике и злочинце, а Павле ће остати записан у памћењу овога народа као невина жртва. Светозар Ћираковић, један је од оних двадесет пет професора који су избачени из школе, због тога, како је казао Митрополит, што нијесу хтјели да предају црногорски језик, јер су предавали српски, њему су се учили и на њега их је васпитала мајка. „Светозара Ћираковића смо послали у Скадар, тамо је 800 ђака учио српском језику, пошто није могао у Црној Гори. Један изузетан човјек, и као човјек и као родитељ и као педагог“, присјетио се Митрополит упокојеног Светозара који је своју службу језику и роду наставио у Албанији 2008. гдје је, са Његовим благослословом, српском језику учио народ при Удружењу „Розафа-Морача“. Говорећи о Ранку Јововићу, Високопреосвећени Архиепископ цетињски је нагласио да је он један од најзначајнијих пјесника на српском језику нашега времена који је опјевао своје муке и јаде, и своје невоље, посебно надахнут мученићком смрћу свога оца професора Милоша, који није хтио да приступи братоубилаштву у Црној Гори 1941. године, због чега је убијен од братске руке. Та рана је остала тако дубока у срцу његовог сина Ранка, што је опјевао у дивним и чудесним пјесмама, рекао је владика и додао: „Њима тројици Бог да подари благослов Божији и Царство небеско, а потомству њиховом и овим Ровцима и овој светињи обнову! “ Примјетио је да је ова црква била запостављена, као и преко шесто цркава у Црној Гори које су биле малтене пустолине, али су хвала Богу данас обновљене. „Неки наши министри тзв. културе тврде како је њиховим обнављањем култура Црне Горе оскрнављена. Било како било, ја сам Богу благодаран и вама овдје Ровчанима и Булатовићима, Минићима и свима осталима, који сада послије толико времена обнављате ову светињу, уграђујући се у њу. Надамо се, ако Бог да, да ће ова дивна светиња да процвета и да ће ускоро бити обновљена.“ Говорећи о свом недавном боравку у Светој Гори, у манастиру Ватопеду и у манастиру Хиландару, владика је казао да му је игуман ватопедски о. Јефрем даривао, дао му на располагање 10 000 $, што је он протумачио да је управо игуман предвидио да се тај новац угради у ову светињу: „Тако да имате у виду поред ваших прилога да ће бити и прилози свете лавре ватопедске и манастира Хиландара“, истакао је Митрополит и подсјетио на значај манастира Ватопеда, који је колијевка не само онима који су се кроз вијекове тамо подвизавали, него читавог српскога народа, благодарећи Светом Симеону и Светом Сави. Након Свете службе Божије, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је на гроб Павла Булатовића у Горњим Ровцима служио парастос коме је присуствовао и Александар Вулин, министар одбране Републике Србије, и Владимир Божовић, амбасадор Србије у Црној Гори. „Очекивао бих да буде и министар одбране Црне Горе, јер чини ми се да је Павле Булатовић био министар ондашње савезне државе. Добро, ови наши сад монтенегрини, како их ја зовем, имају неку другу философију, нека им Бог буде на памети и на разуму. Али срамно је и стидно, да данас овдје није министар одбране Црне Горе. Срамота! Његова срамота и срамота ове Црне Горе, али још већа част Ровчанину Павлу Булатовићу, великом и дивном и часном Ровчанину и Србину и министру. Бог да га упокоји“, истакао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Заједничарење у Христу распетоме и васкрсломе, настављено је уз трпезу љубави у манастиру Морача. Министар Вулин је за трпезом поздравио присутне и Митрополиту Амфилохију уручио икону Светог Вукашина из Клепаца и Милице Ракић, дјевојчице која је пострадала у НАТО бомбардовању СРЈ 1999. године. Извор: Митрополија црногорско-приморска