Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'мала'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 13 results

  1. На почетку емисије отац Данило тумачио је Свето Јеванђеље на Пету недјељу по Духовима и подсјетио на светитељски лик Светог Прокопија кога смо данас прославили. Он је, одговарајући на питање слушалаца, рекао да нечињење добра јесте гријех. Говорио је и о гријеху хомосексуализма и породици као „малој Цркви“. На питање: Да ли је гријех бити у вези са момком друге вјере, и још многа питања наћи ћете одговоре у овој нашој емисији. ЗВУЧНИ ЗАПИС ЕМИСИЈЕ Извор: Радио Светигора
  2. 30. јуна, на празник светих Апостола, у Мерсину и Искандаруну (источна Турска) организована је конференција Антиохијске Патријаршије ‘Породица као мала Црква’. Ова конференција била је повезана са престолним празником Антиохијске Патријаршије – светих апостола Петра и Павла, који се слави 29. јуна. Конференција је намењена пре свега омладини: учествовало је у њој 500 дечака и девојака – верника Цркве антиохијске у Турској. Конференцију је предводио специјалан гост – епископ Константин (Кајјал), игуман манастира св. Илије у Шлајја у Либану. Он је одржао је ‘Породица као мала Црква и начин изградње свете породице’. Такође, свештеници из региона причали су са омладином о православном разумевању породице, одгајању деце и улогама мужа и жене. После тога у цркви служен је молебан, на коме су се сви присутни захвалили Господи Христу за могућност организовања овог сусрета. Конференција се завршила у вечерњим сатима музичким наступима и заједничком трпезом љубави (агапом). Извор; превод pouke.org
  3. Православним вероучитељима показ како да распевају црквену догматику и да је обуку у црквену поетику. Божић Ми препуштени тљенију, упропаштени преступом, отпали од божанског живота, пресаздани смо Богочовеком. Нагнула нам се небеса да сниде Создатељ и да нас целе обујми својим бићем и битијем. Очеловечио се Логос кришом од Сила Надземних и земних и обновио нас овештале. Ни мокри талас ни острашћена душа не преградише пут Израиљу ка небеском своду. Из освећене утробе израчио се Бог и помешао са смертним обличијем. Саосећајни Логос пеленами повијен дође као Слово да утиша грех. Брениј Адам најпре причастник благодатног задахнућа бист, па коварством жениним поданик пропасти јест, но знамо да се ради јего Реч саобрази адамовићима. Уподобљен перстном обличију што растаче се залудно Бог нас и причесницима Својим сотвори да бисмо му клицали јакоже другоанђели. Зауздао си надмену гордост поврнуо нам опрез према греху укоренио веру у нама Веро наша Свезрјашчи Господе. Запутио се јеси к нами преко Дјеве прво бесплотни па у тело одевени Слове слова. У сиромаштву и у худости заблиста Твоја божанствена слава а све ради Твога првенствујућега створенија. Заблуде сваковрсне преокренуо си у красоту вере у Бога чинећи да Те свако иште о Боже свакога искања. Повереницима речи постао си Главница о Главо и Првино наша свесушта. Очистио си нас од отрова змијске главе извео нас из недођије до које не допире Солнце нити живоносни зрак. Дјево Ти пређе границе смертних бића родивши превечну Реч која изволе да пројде кроз Тебе запечаћени кивот, о несагориви кивоте и купино. Ти Бог мира посла нам Ангела Великаго Совјета Твојего да нас мироше и к светлости богопознанија упућује. Ускладивши се са нашом худошћу Ти нас земљане створове причастијем обоготвори. Добротворе дођи нам ради отдиха од дела мрачних обман` еда бисмо се успињали до моћи Твоје славе. Здружио си свест са материјалним бићима и Родитеља нам учинио приступачним творевини, Господару наш. Где се много разбуја грех Ти пружи неописиву благодат па сви постасмо наследници Вишње светлости. Какав лав! Слово у утроби Дјеве узе тело себи и изиђе из неокрњене Родитељке неокрњен. Држитељ уза безгрешних сила повија се пеленами а дреши замршене узле свих грехова наших. Подмладак Адамов, чедо материје роди нам се Син, даде нам се силни Тваридржац. Одстранитељу зала, дојди нам немарнима да учврстиш наше немошно биће и ослободиш га од трпљења. К земљи погнуте уздигни нас у синове Настанитељу светлости и сетлости Настанитељу. Да процвета опроштај да потекне студенац неископани Богомладенац да утоли сваку жеђ, молимсја. Христови су в благочастију одгајани в светлости вајани во славје каљени. Обилата роса због побожности, овенчавање огњем због дерзновености. Подвргнути обликовању Праотац ималац богатства обоженија у јаруге мрака доспе, но врже и нас, па и менека из Благаче. Неуздржљиво обесни нечасно растаратаћени грех у залуђеном свету Ти затоми, о Лаве Јудин и Јесејев. Као огањ урањаш у нас но нас не опаљујеш, о Преузнесени у векове. Замукните свираљке и трепетљике јербо дође времја благодати да људе на славословије внушава. Гадост је обмана да ће твар Богом постати. Слово што се унизи слави се песмом, а не пропадљива твар што се мудролијама вјека сего обдржава. Богојављење (Светила) Јордан и море беже од Тебе, Спасе, док Јован полаже брениј длан на Те ~ Огањ ~ од кога трепере херувими; Њега и ми примисмо у бањи пакибитија да забитујемо Њиме. Степена по гласовима Светим Духом свака се душа одржава у животу, чистотом се узвишује, тројичним јединством свештено се и тајно осветљује. Светим Духом точе се благодатне струје, напајајући сву твар ради оживљења. Светим Духом бива богатство боговиђења, зренија и премудрости. Њиме Логос открива све отачке одредбе. Духом Светим сваки божанствен ко је, чини чудеса превисока. Од Светога Духа наука је о Богу: Јединица је три пута света. Свети је Дух једноставни узрок И све држи дајући мир. Од Светога Духа је извор божанственога блага, Од Њега је мудрост, разум, страх. Од Духа Светога све на свету има биће а пре свега је Бог Господар свему, светлост неприступна, живот свима. Од Светога Духа је дубина дарова, богатство славе, бездан великих пресуда, јер треба га сапоштовати и сапрослављати као што чинимо спроћу Оца и Сина. Од Светога Духа јест сваки узрок који спасава. Ако некоме од тога удахне по достојанству, брзо га узима од људи на земљи, даје му перје, чини да порасте, и меће га у ред оних горе. Од Светога Духа је свима обожење, добра воља, разум, мир и благослов. Од њега је господопознање, разгледање и мудрост. Њиме Логос открива све отачке одредбе. Из Светога Духа извире свака мудрост, отуда благодат апостолима, борбама да се овенчавају мученци и пророци. Недеља Свете Педесетнице Несагласност се ствара за казну а сагласност се обнавља за спасење душа наших. Господе Душе Свети обнављај нас силом Твојом насушном. Окићена врлинама као златним везом и благодатима Духа украшена као невеста Очева Ти се показа мати Божја. Божанском молитвом Твојом, Мати, примамо опроштење од сагрешења и напасти. Ти си извор радости бесмрћа, Ти нам увек точиш струје доброчинстава. Душевним рукама доносимо појање Теби и танцујемо уз божанске песме, Дјево. Теби ранимо Христе Који си просветљење у сладости речи којима опевамо Твоје богочовештво. Сав свет је дужник Твој, о Пречиста: да Те славом слави, да Те благочестиво хвали и да благодат Твоју слави. Трулеж нас је расула, Господе, покупи нас, сабери стадо Твоје. Господе, претвори огањ огњене пећи душе моје у росу да бих Ти певао, да бих Ти клицао; устима и духом објављивао благодат молитве. Ми који љуто плакасмо радујемо се Твојим молитвама, о достојна, и колико! да Те Блажену и пренепорочну величамо. Ти који раздаде огњене језике и све људе позва да се уједине, позови сада и све моје силе да Те увек достојно хвале и славе, о утешитељни Душе. Извор Духа дође и мени на земљи па се мисаоно дели у огњене рукавце; роси ми душу, светлошћу ме води, он роснопросветни одажђује се на мени. И ја човек спора језика избесеђујем Богом записани закон о нашем спасењу дејством Онога који Јестаствује и који ме учи познању Духа. Излиј обилну благодат од Духа да сине на мени који желим да засветлим, о Ти који седиш на превисоку престолу са Оцем и Утешитељем. Да наиђе сила Божанскога Духа и да сложи у један склад раздељени глас моје душе који се саглашава на зло. Севањем Духа да се извуку безбројне мисли моје из ноћне дубине. Којима год духну благодат одбогаструјећу они засветлише, блиставо се променише, Дух вајар пресветли избриса им мрљу из срца. Дух Свети Бог је који обожује огњем; Огањ је што од Огњена Оца исходи и у сословију јест са Огњеним Сином~ који се од Огњена Оца рађа као Огњено Слово. Од Матере паки Слово је рођено као Огњени БогоЧовек; са њима, Оцем и Духом Он од нас бива славословљен. На Божји миг течна природа воде претворила се у земљан облик да Израиљ прође непоквашен, Господе, који и Нови Израиљ избављаш од искушења, слава Теби. Побожни отроци у огњеној пећи Претворише огањ у росу, и певаху, и клицаху Господу отаца наших. Усне од праха заједно са бестелесним пуковима у песмама певају Теби Тројици у Јединици бића. Људи од блата немају снаге да достојно узвишавају и поју Тебе којега на висини непрестано поју серафими. Адам је пао са свима које роди, и сви падамо до овога часа, али нас Христос Крепки непрестано подиже и усавршава Духом Светим правим, Који и мрљу чисти у срцима нашим. Кондак глас 1 Славни васкрситељ из гроба са собом васкрсе и свет. Смрти неста, Адам коло води, одрешен је од окова. Ева кличе Христу свима даваоцу васкрсења. Ти који небићима дајеш постојање и да ће доћи оно што си предвидео и да се догађају дела која си замислио и да ће се догодити са нама све што си најавио о Господе савршитељу спасења нашега слава Теби. (Види: Јудита 9, 5. В. Велики, О Духу Светом 8, 19). Покајна стихира прва на Господи возвах, у понедеоник, Октоих глас 5 Заиста окаљах прву оде`ду кр{тења, завет пак мој Теби дат, напустих; и опет, други овај завет {то Ти га пред ан|елима и људима давах, што образ плача понесох, исти потом и одбацих, Спасе, но не остави ме сасвим да пропаднем. (Наш препев сa црквенословенског језика) Преображење Господње Данас Владика усходи на Таворску Гору да божанства свога исијава красоту и да људска природа божанствено заблиста Учитељ васпитава своје Апостоле да се они, видевши сва чудеса Твоја не устраше страдања Твојих. Лучама силе своје изабране ученике озаривши, одавде човекољубљем оданде влашћу, Ти благоизволе показати им и светлост васкрсења Твога, чега и нас Милостиви, удостој. Таквог сијања лица Твога не подносећи, ни светлости Твојих риза, ничице паднувши на земљу врховни ученици лица своја покриваху. Анђели служаху са страхом и трепетом, небеса се бојаху, земља трепераше видевши на себи славу Господњу. Светлошћу својом Спас сву васељену осветли кад се славно на Гори преобрази, душе наше просвећујући. Светлошћу примивши светлост ми узвишени Духом видесмо славу Једнороднога од Оца, и зато једносушну Тројицу у изливању светлости опевамо вавек. Слове, светлости неизмењива Светлости Оца нерођена, у светлости видимо Оца у светлости и Духа, Који светлошћу просветљује сву твар. Наставиће се View full Странице
  4. Православним вероучитељима показ како да распевају црквену догматику и да је обуку у црквену поетику. Божић Ми препуштени тљенију, упропаштени преступом, отпали од божанског живота, пресаздани смо Богочовеком. Нагнула нам се небеса да сниде Создатељ и да нас целе обујми својим бићем и битијем. Очеловечио се Логос кришом од Сила Надземних и земних и обновио нас овештале. Ни мокри талас ни острашћена душа не преградише пут Израиљу ка небеском своду. Из освећене утробе израчио се Бог и помешао са смертним обличијем. Саосећајни Логос пеленами повијен дође као Слово да утиша грех. Брениј Адам најпре причастник благодатног задахнућа бист, па коварством жениним поданик пропасти јест, но знамо да се ради јего Реч саобрази адамовићима. Уподобљен перстном обличију што растаче се залудно Бог нас и причесницима Својим сотвори да бисмо му клицали јакоже другоанђели. Зауздао си надмену гордост поврнуо нам опрез према греху укоренио веру у нама Веро наша Свезрјашчи Господе. Запутио се јеси к нами преко Дјеве прво бесплотни па у тело одевени Слове слова. У сиромаштву и у худости заблиста Твоја божанствена слава а све ради Твога првенствујућега створенија. Заблуде сваковрсне преокренуо си у красоту вере у Бога чинећи да Те свако иште о Боже свакога искања. Повереницима речи постао си Главница о Главо и Првино наша свесушта. Очистио си нас од отрова змијске главе извео нас из недођије до које не допире Солнце нити живоносни зрак. Дјево Ти пређе границе смертних бића родивши превечну Реч која изволе да пројде кроз Тебе запечаћени кивот, о несагориви кивоте и купино. Ти Бог мира посла нам Ангела Великаго Совјета Твојего да нас мироше и к светлости богопознанија упућује. Ускладивши се са нашом худошћу Ти нас земљане створове причастијем обоготвори. Добротворе дођи нам ради отдиха од дела мрачних обман` еда бисмо се успињали до моћи Твоје славе. Здружио си свест са материјалним бићима и Родитеља нам учинио приступачним творевини, Господару наш. Где се много разбуја грех Ти пружи неописиву благодат па сви постасмо наследници Вишње светлости. Какав лав! Слово у утроби Дјеве узе тело себи и изиђе из неокрњене Родитељке неокрњен. Држитељ уза безгрешних сила повија се пеленами а дреши замршене узле свих грехова наших. Подмладак Адамов, чедо материје роди нам се Син, даде нам се силни Тваридржац. Одстранитељу зала, дојди нам немарнима да учврстиш наше немошно биће и ослободиш га од трпљења. К земљи погнуте уздигни нас у синове Настанитељу светлости и сетлости Настанитељу. Да процвета опроштај да потекне студенац неископани Богомладенац да утоли сваку жеђ, молимсја. Христови су в благочастију одгајани в светлости вајани во славје каљени. Обилата роса због побожности, овенчавање огњем због дерзновености. Подвргнути обликовању Праотац ималац богатства обоженија у јаруге мрака доспе, но врже и нас, па и менека из Благаче. Неуздржљиво обесни нечасно растаратаћени грех у залуђеном свету Ти затоми, о Лаве Јудин и Јесејев. Као огањ урањаш у нас но нас не опаљујеш, о Преузнесени у векове. Замукните свираљке и трепетљике јербо дође времја благодати да људе на славословије внушава. Гадост је обмана да ће твар Богом постати. Слово што се унизи слави се песмом, а не пропадљива твар што се мудролијама вјека сего обдржава. Богојављење (Светила) Јордан и море беже од Тебе, Спасе, док Јован полаже брениј длан на Те ~ Огањ ~ од кога трепере херувими; Њега и ми примисмо у бањи пакибитија да забитујемо Њиме. Степена по гласовима Светим Духом свака се душа одржава у животу, чистотом се узвишује, тројичним јединством свештено се и тајно осветљује. Светим Духом точе се благодатне струје, напајајући сву твар ради оживљења. Светим Духом бива богатство боговиђења, зренија и премудрости. Њиме Логос открива све отачке одредбе. Духом Светим сваки божанствен ко је, чини чудеса превисока. Од Светога Духа наука је о Богу: Јединица је три пута света. Свети је Дух једноставни узрок И све држи дајући мир. Од Светога Духа је извор божанственога блага, Од Њега је мудрост, разум, страх. Од Духа Светога све на свету има биће а пре свега је Бог Господар свему, светлост неприступна, живот свима. Од Светога Духа је дубина дарова, богатство славе, бездан великих пресуда, јер треба га сапоштовати и сапрослављати као што чинимо спроћу Оца и Сина. Од Светога Духа јест сваки узрок који спасава. Ако некоме од тога удахне по достојанству, брзо га узима од људи на земљи, даје му перје, чини да порасте, и меће га у ред оних горе. Од Светога Духа је свима обожење, добра воља, разум, мир и благослов. Од њега је господопознање, разгледање и мудрост. Њиме Логос открива све отачке одредбе. Из Светога Духа извире свака мудрост, отуда благодат апостолима, борбама да се овенчавају мученци и пророци. Недеља Свете Педесетнице Несагласност се ствара за казну а сагласност се обнавља за спасење душа наших. Господе Душе Свети обнављај нас силом Твојом насушном. Окићена врлинама као златним везом и благодатима Духа украшена као невеста Очева Ти се показа мати Божја. Божанском молитвом Твојом, Мати, примамо опроштење од сагрешења и напасти. Ти си извор радости бесмрћа, Ти нам увек точиш струје доброчинстава. Душевним рукама доносимо појање Теби и танцујемо уз божанске песме, Дјево. Теби ранимо Христе Који си просветљење у сладости речи којима опевамо Твоје богочовештво. Сав свет је дужник Твој, о Пречиста: да Те славом слави, да Те благочестиво хвали и да благодат Твоју слави. Трулеж нас је расула, Господе, покупи нас, сабери стадо Твоје. Господе, претвори огањ огњене пећи душе моје у росу да бих Ти певао, да бих Ти клицао; устима и духом објављивао благодат молитве. Ми који љуто плакасмо радујемо се Твојим молитвама, о достојна, и колико! да Те Блажену и пренепорочну величамо. Ти који раздаде огњене језике и све људе позва да се уједине, позови сада и све моје силе да Те увек достојно хвале и славе, о утешитељни Душе. Извор Духа дође и мени на земљи па се мисаоно дели у огњене рукавце; роси ми душу, светлошћу ме води, он роснопросветни одажђује се на мени. И ја човек спора језика избесеђујем Богом записани закон о нашем спасењу дејством Онога који Јестаствује и који ме учи познању Духа. Излиј обилну благодат од Духа да сине на мени који желим да засветлим, о Ти који седиш на превисоку престолу са Оцем и Утешитељем. Да наиђе сила Божанскога Духа и да сложи у један склад раздељени глас моје душе који се саглашава на зло. Севањем Духа да се извуку безбројне мисли моје из ноћне дубине. Којима год духну благодат одбогаструјећу они засветлише, блиставо се променише, Дух вајар пресветли избриса им мрљу из срца. Дух Свети Бог је који обожује огњем; Огањ је што од Огњена Оца исходи и у сословију јест са Огњеним Сином~ који се од Огњена Оца рађа као Огњено Слово. Од Матере паки Слово је рођено као Огњени БогоЧовек; са њима, Оцем и Духом Он од нас бива славословљен. На Божји миг течна природа воде претворила се у земљан облик да Израиљ прође непоквашен, Господе, који и Нови Израиљ избављаш од искушења, слава Теби. Побожни отроци у огњеној пећи Претворише огањ у росу, и певаху, и клицаху Господу отаца наших. Усне од праха заједно са бестелесним пуковима у песмама певају Теби Тројици у Јединици бића. Људи од блата немају снаге да достојно узвишавају и поју Тебе којега на висини непрестано поју серафими. Адам је пао са свима које роди, и сви падамо до овога часа, али нас Христос Крепки непрестано подиже и усавршава Духом Светим правим, Који и мрљу чисти у срцима нашим. Кондак глас 1 Славни васкрситељ из гроба са собом васкрсе и свет. Смрти неста, Адам коло води, одрешен је од окова. Ева кличе Христу свима даваоцу васкрсења. Ти који небићима дајеш постојање и да ће доћи оно што си предвидео и да се догађају дела која си замислио и да ће се догодити са нама све што си најавио о Господе савршитељу спасења нашега слава Теби. (Види: Јудита 9, 5. В. Велики, О Духу Светом 8, 19). Покајна стихира прва на Господи возвах, у понедеоник, Октоих глас 5 Заиста окаљах прву оде`ду кр{тења, завет пак мој Теби дат, напустих; и опет, други овај завет {то Ти га пред ан|елима и људима давах, што образ плача понесох, исти потом и одбацих, Спасе, но не остави ме сасвим да пропаднем. (Наш препев сa црквенословенског језика) Преображење Господње Данас Владика усходи на Таворску Гору да божанства свога исијава красоту и да људска природа божанствено заблиста Учитељ васпитава своје Апостоле да се они, видевши сва чудеса Твоја не устраше страдања Твојих. Лучама силе своје изабране ученике озаривши, одавде човекољубљем оданде влашћу, Ти благоизволе показати им и светлост васкрсења Твога, чега и нас Милостиви, удостој. Таквог сијања лица Твога не подносећи, ни светлости Твојих риза, ничице паднувши на земљу врховни ученици лица своја покриваху. Анђели служаху са страхом и трепетом, небеса се бојаху, земља трепераше видевши на себи славу Господњу. Светлошћу својом Спас сву васељену осветли кад се славно на Гори преобрази, душе наше просвећујући. Светлошћу примивши светлост ми узвишени Духом видесмо славу Једнороднога од Оца, и зато једносушну Тројицу у изливању светлости опевамо вавек. Слове, светлости неизмењива Светлости Оца нерођена, у светлости видимо Оца у светлости и Духа, Који светлошћу просветљује сву твар. Наставиће се
  5. http://www.dumpaday.com/faith-in-humanity-restored/
  6. Парох луштички протојереј Никола Урдешић каже да оно што је занимљиво је, да је остало запамћено да луштички поморци на брод никада нису кретали од куће: -Прво би одлазили у цркву на молитву па онда на дуги пут. Тако је било и у повратку. Након искрцавања, прво би пошли у храм да заблагодаре Богу а потом своме дому. Луштица је добила име по свом облику који подсјећа на љуску. Била је насељена још у каменом добу, о чему свједочи једна камена сјекира коју је пронашао Миливоје Урдешић. Поријекло становништва је разнолико. Овдје су се досељавали Грци, Арбанаси, Шпанци, Црногорци из Брда, који су долазили на рад, а касније и остајали. Становништво се доста бавило поморством. Луштички поморци и наутичари били су веома цијењени у свијету. Парох луштички протојереј Никола Урдешић каже да оно што је занимљиво је, да је остало запамћено да луштички поморци на брод никада нису кретали од куће: -Прво би одлазили у цркву на молитву па онда на дуги пут. Тако је било и у повратку. Након искрцавања, прво би пошли у храм да заблагодаре Богу а потом своме дому. Маслина је на Луштици оно што је божур на Косову и Метохији. Једна занимљивост сачувана из претходних времена је и то, да је сваки младожења морао прије вјенчања да засади десет стабала маслине, за свако мушко дијете које се роди садило се седам стабала, а за свако женско дијете пет. Отац Никола у шали каже да можда људи мисле да је то и данас обичај па је зато све мање вјенчања на Луштици. -На жалост има много неожењених и неудатих. У сваком случају то је био један диван обичај и зато не чуди импозантан број стабала маслине на Луштици. Има породица које на свом имању имају и по 400 коријена. Има и једна луштичка изрека која каже да је маслина као жена, колико је његујеш и пазиш, толико ти љубави узвраћа. Друга изрека каже да је маслина као мајка, кад год јој се вратиш, она те са љубављу прихвати, прича луштички парох. На Луштици има двадесет храмова, осамнаест је православних а два су римокатоличка. У народу је због великог броја храмова на тако малом простору, називају мала света гора. Луштица има 12 села, од којих је једно село (Забрђе) окренуто унутрашњости боко-которског залива. У Забрђу су храмови Светог апостола Андреја Првозваног, Рођења Пресвете Богородице, Свете мученице Недеље и храм Светог исповједника Харитона. На Луштици постоје два мјеста која су на мору. То су Росе и Жањиц. На Росама је у другој половини прошлога вијека откривено старо црквиште. Наречено је да храм на том црквишту буде обновљен у име Појаса Пресвете Богородице. Нека нова открића говоре о томе да је ту био храм посвећен Светом Спиридону, али то није још доказано. Оно што се са сигурношћу зна је да је то храм из четвртог вијека и да је ту било епископско сједиште. Други храм на Росама је посвећен Светој Тројици. Друго село на мору је Жањице. Ту се налази црква Рођења Светог Јована и поред ње су остаци истоименог храма. На Жањицу се налази једно острвце(шкољ) на којем је манастир Ваведења Пресвете Богородице, са љетном завјетном славом Полагања ризе Пресвете Богородице. Саборни храм на Луштици је посвећен Светом Николају Мирликијском Чудотворцу. У непосредној близини тога храма се налази храм Светог Георгија, поред њега је стара школа, мало повише је храм Успења Пресвете Богородице са још старијом школом. У селу Мркови се налази храм Васкрсења Лазаревог, једини храм у Митрополији црногорско-приморској посвећен овом празнику. Други храм у селу Мркови је црква Преподобномученице Параскеве која се прославља 8. августа. У Клинцима су храмови Светог арханђела Михаила, Светог Пантелејмона, Светог Трифуна и најмањи храм – храм Светог Саве, који је направљен за само једну ноћ. У дијелу између села Мркови и Клинци налази се римокатоличка црква посвећена Светом Трипуну. Други римокатолички храм на Луштици је Госпа од Кармена на Росама. У селу Бргули се налази храм Светих апостола Петра и Павла. У селу Мардари, налази се храм посвећен Светим апостолима Варнави и Вартоломеју. Централно мјесто сабирања православних вјерника на Луштици је свакако Саборни храм посвећен Светом Николају Мирликијском Чудотворцу, који се налази у самом средишту села Радованићи. По предању освештао га је Свети Сава, Први Архиепископ српски. Легенда каже да је благословом Светог Саве ту настао базен, односно убли са водом, који и данас постоји поред цркве и чија се вода користи. По неким изворима, црква је некада имала фасаду у црвеној боји, налик манастиру Жичи. Као година градње и освећења узима се 1117. и она је засигурно једна од најстаријих цркава у Боки Которској. Обнављана је три пута. У последњој обнови 1892. године нестао је живопис старе цркве и поменик у проскомидији, као и стари натпис изнад улазних врата из периода градње. Цркву Светог Николе су опслуживали калуђери из Жањичког манастира. Почетком XVII вијека у њој је служио свештеник Марко Марковац, а у XIX вијеку ову парохију је дуго година опслуживао свештеник Ђуро Поповић, иза кога је остао један значајан рукопис. У цркви се чува Шестоднев из 1733. године, са записом о упокојењу свештеника Јована Петровића 1774. године, који је сахрањен испред самих врата цркве. Помиње се да су опијело служили поп Михаило Тројановић, поп Ћуро Стјеповић и поп Иван Радовић. Протојереј Никола Урдешић о храму Светог Николе каже: -Храм Светог Николе је три пута рушен и обнављан. Једном је чак био и спаљен. Последња обнова била је 1891. године. Годину или двије након тога урађен је и иконостас, који је сачуван до данас. Ово је једини крстообразни храм на Луштици. Улазни дио храма је сачуван још од периода градње. На прочељу храма се уздиже звоник на преслицу са три звона. Храм у свом средишњем дијелу има осмоугаоно кубе, а олтарски дио пода је за један степеник уздигнут од дијела лађе. Под цркве је урађен локалним луштичким каменом и то као шаховско поље. Овај храм је био центар сабирања Луштичана, како вјерског тако и народног. На Луштици је доста храмова урађено средином осамнаестог вијека, у вријеме када је иконописе у храмовима радила трећа генерација иконописне школе Рафаиловић-Димитријевић. Петар Рафаиловић, син Рафаилов а унук Димитрија Даскала, живописао је три храма 1771. године. У храму Светог Николе налазе се неке од икона које је он сликао. Последњих година је благословом нашег митрополита у непосредној близини храма изграђен парохијски дом, у склопу којег је формирана ризница. У ризници парохије луштичке, поред реликвија из других луштичких храмова, чувају се и старе књиге, сасуди, крстови и иконе, које су преживјеле страдања цркве Светог Николе: сребрни крст са минијатуром у дрвету из 1901. године, дар Митрополита Митрофана Бана Јовану Бану, свом синовцу свештенику; сребрно кандило из 1900. године, поклон породици Урдешић; руска икона Светог Николе из 1890. године поклон Илије Паландачића; стари сасуд из 1931. године. Ни цркву Светог Николе није заобишао покушај насилног унијаћења, тако да се и на њој налазио римокатолички олтар, све до времена Епископа боко-которског Герасима (Петрановића) када су уклоњени сви римокатолички олтари са православних храмова. Из овог периода сачувано је јако пуно писаних трагова. У антропогеографској студији „Бока” свештеника Саве Накићеновића пише следеће: „Из Декрета дужда Фрања Фоскари од 11. јула 1446. године, види се какви су односи били и давани напутци да се из Луштице протјерају православни свештеници. У декрету истога дужда од 22. маја 1455. године, који је био упућен которском бискупу Бернарду, наређује се поред осталог да се истоме бискупу свака помоћ даде, да може српско-православне свештенике истријебити. И да се православни натјерају, нек се одрекну земаља, винограда и маслина, особито ових цркава: Светог Михаила и Свете Марије у Превлаци; Светог Гаврила и Светог Петра у Богдашићима; Светог Александра у Љешковићима; Светог Луке и Светог Николе на Луштици. И свију других цркава и црквица које је митрополит под собом држао у селима предреченим, и у другим мјестима Боке“. У књизи „Луштица” др Горан Комар о овоме пише: „На измаку 1548. године пред бискупским викаром у Котору, вођен је један спор против свештеника српскога обреда Брајана, који је одбио да допусти фратру Свете Марије од Отока да служи у цркви Светога Луке у Кртолима. Српски свештеник је тврдио да никада фратри ни други латински свештеници нису служили у тој цркви. Он такође тврди да луштички и љешевићки поп поступају једнако, не дозволивши градњу дрвеног римокатоличког олтара. Поп Ђуро, син попа Владислава из Луштице, очигледно свештеник из Саборне цркве Светог Николе, такође је изјавио да није никад чуо ни видио латинског попа да служи у његовој капели. Одбрана Православља попа Ђура из Луштице била је веома тврда и исцрпна. Он је казао да му закон брани примање латинског свештеника, да он никада не служи у црквама фратара него у црквама свога реда. Заиста, ово суђење у Котору представља примјер јавне и успјешне одбране бокешких свештеника од насртаја которског бискупа, који је на мала врата – уградњом олтара у српским црквама, уводио унију.“ Око цркве Светог Николе налази се активно сеоско гробље. Међу многим знаним и незнаним гробовима налази се и гроб свештеника Владимира Маровића, који се упокојио 1996. године. До обнове луштичке парохије 2005. године, отац Владимир је био последњи свештеник који је опслуживао парохију на Луштици. Отац Владимир је био носилац Ордена Светог Саве. Оно што је посебно интересантно и што је итекако важно помена је то да су се луштичани трудили да поред својих, колико је то било могуће сачувају и римокатоличке храмове, по оној народној „Своје воли а туђе поштуј“. О томе свједочи и своја сјећања из дјетињства преноси отац Никола: -На Луштици постоје двије римокатоличке цркве које се ријетко отварају и у којима се ријетко служи. Луштичани православне вјероисповијести се са посебним поштовањем опходе према ова два храма. Ја не бих знао када се последњи пут служила служба у римокатоличкој цркви на Росама. Знам да је црква отворена током љета, док у цркви Светог Трипуна бискуп которски годинама уназад служи мису у недељу по празнику Светог Трипуна. То је молитвено сабрање на које они позивају и друге мјештане, на жалост то остаје на томе. Раније, када сам био дијете, знам да су долазили и на Божић и Васкрс, али сада све мање. Кључ од цркве Светог Трипуна и саму цркву чувао је мој дјед. Бринуо се о њој током многих деценија и он је отварао сваке недјеље. По предању, моји преци су саградили храм Васкрсења Лазаревог и када дјед заврши потребне суботње радње (попали кандила, очисти храм, звони уочи недјеље), он је то исто ишао да ради у храм Светог Трипуна. То је можда мало необично, али то можемо тумачити као ширину једног правог православног вјерника који се није бојао да помогне оном другом, уствари није дозволио да један храм запусти и да се затвори у потпуности. Оливера Балабан Епархијске вести |
  7. Парох луштички протојереј Никола Урдешић каже да оно што је занимљиво је, да је остало запамћено да луштички поморци на брод никада нису кретали од куће: -Прво би одлазили у цркву на молитву па онда на дуги пут. Тако је било и у повратку. Након искрцавања, прво би пошли у храм да заблагодаре Богу а потом своме дому. Луштица је добила име по свом облику који подсјећа на љуску. Била је насељена још у каменом добу, о чему свједочи једна камена сјекира коју је пронашао Миливоје Урдешић. Поријекло становништва је разнолико. Овдје су се досељавали Грци, Арбанаси, Шпанци, Црногорци из Брда, који су долазили на рад, а касније и остајали. Становништво се доста бавило поморством. Луштички поморци и наутичари били су веома цијењени у свијету. Парох луштички протојереј Никола Урдешић каже да оно што је занимљиво је, да је остало запамћено да луштички поморци на брод никада нису кретали од куће: -Прво би одлазили у цркву на молитву па онда на дуги пут. Тако је било и у повратку. Након искрцавања, прво би пошли у храм да заблагодаре Богу а потом своме дому. Маслина је на Луштици оно што је божур на Косову и Метохији. Једна занимљивост сачувана из претходних времена је и то, да је сваки младожења морао прије вјенчања да засади десет стабала маслине, за свако мушко дијете које се роди садило се седам стабала, а за свако женско дијете пет. Отац Никола у шали каже да можда људи мисле да је то и данас обичај па је зато све мање вјенчања на Луштици. -На жалост има много неожењених и неудатих. У сваком случају то је био један диван обичај и зато не чуди импозантан број стабала маслине на Луштици. Има породица које на свом имању имају и по 400 коријена. Има и једна луштичка изрека која каже да је маслина као жена, колико је његујеш и пазиш, толико ти љубави узвраћа. Друга изрека каже да је маслина као мајка, кад год јој се вратиш, она те са љубављу прихвати, прича луштички парох. На Луштици има двадесет храмова, осамнаест је православних а два су римокатоличка. У народу је због великог броја храмова на тако малом простору, називају мала света гора. Луштица има 12 села, од којих је једно село (Забрђе) окренуто унутрашњости боко-которског залива. У Забрђу су храмови Светог апостола Андреја Првозваног, Рођења Пресвете Богородице, Свете мученице Недеље и храм Светог исповједника Харитона. На Луштици постоје два мјеста која су на мору. То су Росе и Жањиц. На Росама је у другој половини прошлога вијека откривено старо црквиште. Наречено је да храм на том црквишту буде обновљен у име Појаса Пресвете Богородице. Нека нова открића говоре о томе да је ту био храм посвећен Светом Спиридону, али то није још доказано. Оно што се са сигурношћу зна је да је то храм из четвртог вијека и да је ту било епископско сједиште. Други храм на Росама је посвећен Светој Тројици. Друго село на мору је Жањице. Ту се налази црква Рођења Светог Јована и поред ње су остаци истоименог храма. На Жањицу се налази једно острвце(шкољ) на којем је манастир Ваведења Пресвете Богородице, са љетном завјетном славом Полагања ризе Пресвете Богородице. Саборни храм на Луштици је посвећен Светом Николају Мирликијском Чудотворцу. У непосредној близини тога храма се налази храм Светог Георгија, поред њега је стара школа, мало повише је храм Успења Пресвете Богородице са још старијом школом. У селу Мркови се налази храм Васкрсења Лазаревог, једини храм у Митрополији црногорско-приморској посвећен овом празнику. Други храм у селу Мркови је црква Преподобномученице Параскеве која се прославља 8. августа. У Клинцима су храмови Светог арханђела Михаила, Светог Пантелејмона, Светог Трифуна и најмањи храм – храм Светог Саве, који је направљен за само једну ноћ. У дијелу између села Мркови и Клинци налази се римокатоличка црква посвећена Светом Трипуну. Други римокатолички храм на Луштици је Госпа од Кармена на Росама. У селу Бргули се налази храм Светих апостола Петра и Павла. У селу Мардари, налази се храм посвећен Светим апостолима Варнави и Вартоломеју. Централно мјесто сабирања православних вјерника на Луштици је свакако Саборни храм посвећен Светом Николају Мирликијском Чудотворцу, који се налази у самом средишту села Радованићи. По предању освештао га је Свети Сава, Први Архиепископ српски. Легенда каже да је благословом Светог Саве ту настао базен, односно убли са водом, који и данас постоји поред цркве и чија се вода користи. По неким изворима, црква је некада имала фасаду у црвеној боји, налик манастиру Жичи. Као година градње и освећења узима се 1117. и она је засигурно једна од најстаријих цркава у Боки Которској. Обнављана је три пута. У последњој обнови 1892. године нестао је живопис старе цркве и поменик у проскомидији, као и стари натпис изнад улазних врата из периода градње. Цркву Светог Николе су опслуживали калуђери из Жањичког манастира. Почетком XVII вијека у њој је служио свештеник Марко Марковац, а у XIX вијеку ову парохију је дуго година опслуживао свештеник Ђуро Поповић, иза кога је остао један значајан рукопис. У цркви се чува Шестоднев из 1733. године, са записом о упокојењу свештеника Јована Петровића 1774. године, који је сахрањен испред самих врата цркве. Помиње се да су опијело служили поп Михаило Тројановић, поп Ћуро Стјеповић и поп Иван Радовић. Протојереј Никола Урдешић о храму Светог Николе каже: -Храм Светог Николе је три пута рушен и обнављан. Једном је чак био и спаљен. Последња обнова била је 1891. године. Годину или двије након тога урађен је и иконостас, који је сачуван до данас. Ово је једини крстообразни храм на Луштици. Улазни дио храма је сачуван још од периода градње. На прочељу храма се уздиже звоник на преслицу са три звона. Храм у свом средишњем дијелу има осмоугаоно кубе, а олтарски дио пода је за један степеник уздигнут од дијела лађе. Под цркве је урађен локалним луштичким каменом и то као шаховско поље. Овај храм је био центар сабирања Луштичана, како вјерског тако и народног. На Луштици је доста храмова урађено средином осамнаестог вијека, у вријеме када је иконописе у храмовима радила трећа генерација иконописне школе Рафаиловић-Димитријевић. Петар Рафаиловић, син Рафаилов а унук Димитрија Даскала, живописао је три храма 1771. године. У храму Светог Николе налазе се неке од икона које је он сликао. Последњих година је благословом нашег митрополита у непосредној близини храма изграђен парохијски дом, у склопу којег је формирана ризница. У ризници парохије луштичке, поред реликвија из других луштичких храмова, чувају се и старе књиге, сасуди, крстови и иконе, које су преживјеле страдања цркве Светог Николе: сребрни крст са минијатуром у дрвету из 1901. године, дар Митрополита Митрофана Бана Јовану Бану, свом синовцу свештенику; сребрно кандило из 1900. године, поклон породици Урдешић; руска икона Светог Николе из 1890. године поклон Илије Паландачића; стари сасуд из 1931. године. Ни цркву Светог Николе није заобишао покушај насилног унијаћења, тако да се и на њој налазио римокатолички олтар, све до времена Епископа боко-которског Герасима (Петрановића) када су уклоњени сви римокатолички олтари са православних храмова. Из овог периода сачувано је јако пуно писаних трагова. У антропогеографској студији „Бока” свештеника Саве Накићеновића пише следеће: „Из Декрета дужда Фрања Фоскари од 11. јула 1446. године, види се какви су односи били и давани напутци да се из Луштице протјерају православни свештеници. У декрету истога дужда од 22. маја 1455. године, који је био упућен которском бискупу Бернарду, наређује се поред осталог да се истоме бискупу свака помоћ даде, да може српско-православне свештенике истријебити. И да се православни натјерају, нек се одрекну земаља, винограда и маслина, особито ових цркава: Светог Михаила и Свете Марије у Превлаци; Светог Гаврила и Светог Петра у Богдашићима; Светог Александра у Љешковићима; Светог Луке и Светог Николе на Луштици. И свију других цркава и црквица које је митрополит под собом држао у селима предреченим, и у другим мјестима Боке“. У књизи „Луштица” др Горан Комар о овоме пише: „На измаку 1548. године пред бискупским викаром у Котору, вођен је један спор против свештеника српскога обреда Брајана, који је одбио да допусти фратру Свете Марије од Отока да служи у цркви Светога Луке у Кртолима. Српски свештеник је тврдио да никада фратри ни други латински свештеници нису служили у тој цркви. Он такође тврди да луштички и љешевићки поп поступају једнако, не дозволивши градњу дрвеног римокатоличког олтара. Поп Ђуро, син попа Владислава из Луштице, очигледно свештеник из Саборне цркве Светог Николе, такође је изјавио да није никад чуо ни видио латинског попа да служи у његовој капели. Одбрана Православља попа Ђура из Луштице била је веома тврда и исцрпна. Он је казао да му закон брани примање латинског свештеника, да он никада не служи у црквама фратара него у црквама свога реда. Заиста, ово суђење у Котору представља примјер јавне и успјешне одбране бокешких свештеника од насртаја которског бискупа, који је на мала врата – уградњом олтара у српским црквама, уводио унију.“ Око цркве Светог Николе налази се активно сеоско гробље. Међу многим знаним и незнаним гробовима налази се и гроб свештеника Владимира Маровића, који се упокојио 1996. године. До обнове луштичке парохије 2005. године, отац Владимир је био последњи свештеник који је опслуживао парохију на Луштици. Отац Владимир је био носилац Ордена Светог Саве. Оно што је посебно интересантно и што је итекако важно помена је то да су се луштичани трудили да поред својих, колико је то било могуће сачувају и римокатоличке храмове, по оној народној „Своје воли а туђе поштуј“. О томе свједочи и своја сјећања из дјетињства преноси отац Никола: -На Луштици постоје двије римокатоличке цркве које се ријетко отварају и у којима се ријетко служи. Луштичани православне вјероисповијести се са посебним поштовањем опходе према ова два храма. Ја не бих знао када се последњи пут служила служба у римокатоличкој цркви на Росама. Знам да је црква отворена током љета, док у цркви Светог Трипуна бискуп которски годинама уназад служи мису у недељу по празнику Светог Трипуна. То је молитвено сабрање на које они позивају и друге мјештане, на жалост то остаје на томе. Раније, када сам био дијете, знам да су долазили и на Божић и Васкрс, али сада све мање. Кључ од цркве Светог Трипуна и саму цркву чувао је мој дјед. Бринуо се о њој током многих деценија и он је отварао сваке недјеље. По предању, моји преци су саградили храм Васкрсења Лазаревог и када дјед заврши потребне суботње радње (попали кандила, очисти храм, звони уочи недјеље), он је то исто ишао да ради у храм Светог Трипуна. То је можда мало необично, али то можемо тумачити као ширину једног правог православног вјерника који се није бојао да помогне оном другом, уствари није дозволио да један храм запусти и да се затвори у потпуности. Оливера Балабан Епархијске вести | View full Странице
  8. Одем ја данас да платим нешто што не може преко е-банке и службеница (око 5-7 година старија од мене) пипка око рачунара и каже: - Морам да рестартујем компјутер враћам се за пар минута. - Добро, хајде... ... - Ево само да видим да ли се рестартовао... јесте... знате не могу да вам наплатим јер ми не ради програм за благајну. - Како не ради!? Малопре је радио! - Само да питам колегу... Дулеее! Нема ми иконица за благајну! Не знам како нема, дођи види! Дуле гледа, пипка, "консултују се", ништа... Ја: - Да нисте избрисали иконицу? - Не знам, нема је, ја не знам то да избришем... Знате ли то да погледате? Знате нешто о компјутерима? - Па као неки програмер ваљда знам нешто о компјутерима али боље да зовете оног који вам одржава те рачунаре... - Ма ко одржава, нема нико... Дуле кога да сад да зовемо, шта да радимо? Већ почиње да се прави ред људи... - Идите код Дулета, на његовом компјутеру има, ево рачун. Али код Дулета је већ двоје људи и гомила папира... Ја: - Хоћете да видим да ли сте избрисали иконицу? - Па ел знате? - Знам, ако није проблем... - Хајде молим вас, крај је радног времена, кога да зовем... Иконице нема на десктопу, нема је ни у Recycle Bin-у, нема је ни у менију где су остали програми, као да је програм деинсталиран а мала је вероватноћа да је то успела да уради. Долази опет Дуле и кажем му да је можда скинула цео програм али да не верујем у то. Питам је редом: - Како вам се зове програм? - Је ли то писало на екрану? - Како је изгледала иконица? Прегледам програмски фолдер и нађем целу апликацију али са више извршних фајлова, библиотека и много чега. И ниједан од њих нема одговарајућу иконицу али је ипак ту и фајл са иконицом. Покренем пар извршних али није то то. - Могу ли да погледам код Дулета како је то подешено? - Може може изволте.. Пробијам се између људи, Дуле ми нерадо препушта миша, погледам који је извршни фајл за благајну и вратим се код ње. Покренем фајл код ње и она ће: - То је, то је! - Хајде улогујте се и проверите да ли ради... - Јесте то је, ради супер! - ОК. - Али шта се десило? - Трајно сте избрисали пречицу. (shift+delete) - Али ја не знам то да урадим, немам појма... - Нема везе али немојте опет! И смејем се.. - Али која ми је сада иконица, где ми је иконица? - Ево са' ће... Направим пречицу... - Која је иконица? - Ево ова као блокчићи... - То ми је сада иконица? - Јесте... хоћете да буде као претходна? - Пааа не мора... може може... Асоцирам пречицу са изворним фајлом за иконицу и променим име како је раније рекла... - Е то је! Стави овде, ту... е то, супер... хвала, хвала... Дулеее! Дуле ради ми благајна, дечко ми средио! Ја се мислим: баш сам ја дечко са 45 година! Мада, није лоше, није лоше... Ето ако имате и ви коју причицу убаците је 'ко вас не мрзи да куцате. Ајд' у здравље информатичари
  9. Писмо оцу Ненаду Андрићу Поштовани оче Ненаде, родила се Милица од св. Нектарија измољена! Прошле године послали сте ми молитве за пород, уље, икону Св. Нектарија и бројанице, Богу хвала, ето ми и Милице. Молила сам се како сте рекли и користила освештано уље. Венчали смо се у Цркви. Пре молитви Св. Нектарију, док нисам сазнала за њега и молила му се, нисам могла да изнесем трудноћу, имала сам спонтани. Преко вас сам сазнала за молитве за пород Св. Нектарију. Чим сам почела молити се и користити освећено уље све је почело како треба. Родила се Милица 21.8.2017.године. Сада јој је нешто више од 5 недеља. Желела бих да пошаљем кандило у Егину у славу Божију и захвалност дивном Св. Нектарију. Опростите и хвала! Крстовдан 27.9.2017. године Господње Благодарна мајка, Вања Ђерић из Београда
  10. Извор: https://www.facebook.com/nenad.andric.35?hc_ref=ARRtcar-FQTlegAK7oyjXv6iiUXzV985qJF-cwUt69jv0R_k8yAFtJpOt2muyumyxno&fref=nf Писмо оцу Ненаду Андрићу Поштовани оче Ненаде, родила се Милица од св. Нектарија измољена! Прошле године послали сте ми молитве за пород, уље, икону Св. Нектарија и бројанице, Богу хвала, ето ми и Милице. Молила сам се како сте рекли и користила освештано уље. Венчали смо се у Цркви. Пре молитви Св. Нектарију, док нисам сазнала за њега и молила му се, нисам могла да изнесем трудноћу, имала сам спонтани. Преко вас сам сазнала за молитве за пород Св. Нектарију. Чим сам почела молити се и користити освећено уље све је почело како треба. Родила се Милица 21.8.2017.године. Сада јој је нешто више од 5 недеља. Желела бих да пошаљем кандило у Егину у славу Божију и захвалност дивном Св. Нектарију. Опростите и хвала! Крстовдан 27.9.2017. године Господње Благодарна мајка, Вања Ђерић из Београда View full Странице
  11. Ракета Сојуз са 72 мала сателита, укључујући космички апарат који носи четири сонде за прогнозирање метеоролошких услова лансирана је у орбиту 14. јула са Космодрома Бајконур (Казахстан). У овој мисији учествују приватне свемирске компаније из САД, Канаде, Немачке, Јапана, Норвешке и Русије. Сателите ће лансирати Главкосмос, ћерка фирма Руске свемирске агенције Роскосмос. „Ово ће бити технички најзахтевнија заједничка мисија до сада“, наводи Всеволод Крјаковски, програмски директор за лансирања у Главкосмосу. Сателити ће бити размештени у три различите орбите, након чега ће се главни део ракете вратити на Земљу. Роскосмос тежи да постане главни испоручилац услуга лансирања за приватну свемирску индустрију. У току ове године Руска свемирска агенција планира да пошаље у свемир и мале сателите са новог космодрома Восточни, изграђеног на руском Далеком истоку. Највећи клијент предстојећег лансирања је компанија Planet из Сан Франциска. Ова фирма пројектује и гради сателите, а лансира их свака 3-4 месеца. У овој мисији Planet ће послати у орбиту 48 нових сателита, и укупно ће их имати 190. Три друге мање компаније из САД-а такође учествују у овом лансирању. Једна од њих је Spire, која се бави праћењем бродова. Како је рекла Џени Барна, менаџер за лансирање у овој компанији, Spire сада користи све могућности које нису доступне у Сједињеним Државама. GeoOptics из Пасадене овом приликом у орбиту шаље три своја прва сателита за подршку системима за одређивање временске прогнозе, док ће Astro Digital послати два сателита за прављење снимака средње резолуције. Ова врста сателита налази своју примену код Google и Applе мапа. NanoACE је још један сателит произведен у САД, пројектован од стране Tyvak Nano-Satellite Systems. Користиће се за тестирање контроле стабилности и погонских технологија. Остали сателити су у власништву компанија из Канаде, Јапана, Немачке, Норвешке и Русије, укључујући и оне који су конструисани на универзитетима. Два сателита за снимање за потребе Роскосмоса изградила је руска приватна компанија Dauria Aerospace. „Ово ће бити веома важан дан за развој приватних свемирских компанија“, навео је за „Руску реч“ Виталиј Јегоров, представник ове компаније. Јегоров је такође додао да „први пут у свемирској историји Русије приватне компаније направиле су мале сателите за државну свемирску агенцију. Будући односи Роскосмоса са приватном свемирском индустријом зависиће много од успеха ове мисије“. Викторија Завјалова
  12. ФЦС: „Стадо“ најгледанији филм у 2016. години уторак, 10. јан 2017, Извор: Taнјуг Међу 13 српских филмова, колико се током прошле године нашло у редовној биоскопској дистрибуцији у Србији и Црној Гори, најгледанији је био „Стадо“ у режији Николе Која, објављено је на сајту Филмског центра Србије. Према доступним подацима, а закључно са 28. децембром, Стадо је погледало 155.216 гледалаца. Из филма „Стадо“ На другом месту по гледаности налази се Јесен самураја у режији Данила Бећковића са 144.043 гледалаца, следе Војна академија 3: Нови почетак у режији Дејана Зечевића (103.552), Браћа по бабине линије Радоша Бајића (52.008), Santa Maria della Salute Здравка Шотре (40.904). На шестом месту је филм Дневник машиновође редитеља Милоша Радовића, који је видело 17.415 гледалаца, Влажност Николе Љуце (12.021), Име: Добрица, презиме: непознато Срђе Пенезића (4.450), Добра жена у режији Мирјане Карановић (2.859), Отаџбина Олега Новковића (2.566), Инкарнација Филипа Ковачевића (1.890), Процеп Дејана Зечевића (1.403) и Отворена Момира Милошевића (642). Филмови Стадо и Santa Maria della Salute и даље су на репертоару биоскопа. На фестивалима у Србији током 2016. приказани су и филмови Апофенија Марина Малешевића, Она је жива Страхиње Млађеновића, Палуба испод Теразија Дејана Влаисављевића Никта, Споразум Предрага Радоњића, Сви северни градови Данета Комљена и Ветар Тамаре Дракулић. Међународне фестивалске премијере имала су остварења На млечном путу Емира Кустурице и Земља богова Горана Паскаљевића. Филм Отаџбина је имао светску премијеру 2015. години, али је у домаћу дистрибуцију ушао почетком прошле године, подсећа Филмски центар Србије.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...