Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'македоније'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 14 results

  1. Архиепископ ПОА г.г. Јован, од министра унутрашњих послова, Оливера Спасовског, затражио је да полиција престане да спроводи верску дискриминацију над њим и канонској Цркви коју он претставља. Писмо преносимо у целини: ''Поштовани г. Спасовски, без дужег увода, који би у уобичајеном обраћању Вама требало да постоји, желимо само да Вам саопштимо како смо се надали да ће променом власти, наступити и ново време, време толеранције и верских слобода, без икакве дискриминације на верској основи, која је, узгред, започела још у време када је председник Р. Македоније био г. Бранко Црвенковски (бивши председник Ваше партије), али до тога ипак није дошло. На дан 9. јула, текуће године, гранична полиција на граничном прелазу Меџитлија, нам је одузела путну исправу без икаквог образложења. Наредног дана, одлазимо у МУП-Битољ где нам је пост фестум уручено решење : ОРГ-СУНР-Одсек за управне послове Битољ, бр. 15. 1. 5/1336 од 5. 7. 2018. потписано од начелника, м-р Теодора Кирацовског. Решењем нам се одузима путна исправа, ради тога што је Одсек за управне послове Битољ добио извештај суда Скопље – I, КОК 56/15 од 3. 7. 2018.да смо осуђени на казну у трајању од једне године и једног месеца. Правоснажну пресуду за тај предмет, ми смо примили 10. јула 2018. и у њој јасно стоји у диспозитиву, да смо осуђени на затворску казну у трајању од једне године и једног месеца, док у образложењу (на другој страници), такође недвосмислено пише, да је у казну урачунато и време које смо провели у притвору, а које за неколико дана превазилази саму казну од једне године и једног месеца. Исту ову пресуду подносимо на увид и органу који је издао решење али ни они не показују било какав интерес да промене решење. У међувремену, у интересу јавности,пошто неки од новинара показују интересовање за овај случај, суд Скопље-I издаје саопштење да за лице Јован Вранишкоски не постоји мера одузимања пасоша. Ова нас је натерало да напишемо претставку председнику суда Скопље-I, од кога добијамо одговор, да: ''после извршене провере у систему суда, од стране Основног суда- Скопље I из Скопља, није донешено решење за одузимање Ваше путне исправе, већ је суд доставио Управи-Одељења унутрашњих послова, Одељењу за путне исправе – Битољ, само обавештење да сте пресудом овог суда КОК бр. 56/15 од 28. 2. 2017. осуђени на затворску казну у трајању од 1. године и 1. месеца, за кривично дело из чл. 273 ст.1 КЗ.'' Одговор на претставку који и Вама достављамо у прилогу, предочили смо запосленима у ОРГ – СУНР – Отсеку за управне послове – Битољ, али они су само одговорили да имају наредбу од ''виших инстанци'' да нам одузму путну исправу. Не знамо да ли је то Ваша наредба господине министре или од неких Вама подређених али ми просто не би смо могли другачије да је третирамо осим као дискриминацију и то на верској основи. Добро Вам је познато да смо лидер једне верске организације, којој су претходне Владе Р. Македоније, укључујући и ону у којој сте Ви министар, чинили све не би ли је дискриминисали. Како им то никако није пошло за руком, јер је Европски суд за људска права из Стразбура констатовао, како су власти у Р. Македонији, тиме што нису регистровале ПОА, прекршиле члан 11 и члан 9 из међународне конвенције за људска права и наложио је властима да плате одштету нашој верској заједници (коja je до последњег евра исплаћена од стране ове Владе). Министарство унутрашњих послова продужава са дискриминацијом. Узгред, ми болујемо од мултиплекс склерозе и само у месецу јулу, требали смо да се јавимо на две контроле на ВМА у Београду, где се лечимо. Исто то важи и за месец август. Одузимање путне исправе нас је довело у ситуацију да нисмо могли да урадимо предвиђене лекарске прегледе те је наше здравствено стање рапидно погоршано. Поседујемо путну исправу и друге државе, али ни са њом не можемо изаћи из земље, иако њу и не покушавају да нам одузму, не дају нам ни са њом да изађемо без одрицања од боравка у Р. Македонији. Да ли је коначни циљ да будемо држани као таоц и то баш у периоду када је наша Црква најавила прославу великог јубилеја 1000 година од оснивања Охридске Архиепископије и долазак српског Патријарха?! Бесмислено је, г. министре, посезати за дискриминацијом на тако ниском нивоу и надати се било каквом успеху. Нас није поколебало ни пет и по година робије, прогона и притварања само зато што смо Архиепископ, од државе дискриминаторски непризнате Православне Охридске Архиепископије, и да после свега неко гаји наду да ће нас оваквим ''меканим'' туторством преумити. Имајте у виду, да прогоном на верској основи, који је спроводила и претходна влада и који је констатован од међународне заједнице а на који се сада и ви, на жалост, надовезујете, ни на који начин не помажете непризнатој МПЦ. Доказ овоме је факт да таквим приступом, МПЦ и дан данас није решила проблем са којим је суочена. О овој, најновијој форми дискриминације већ смо информисали дипломатска претставништва у нашој земљи а сматрамо да је поштено да Вас обавестимо да ову претставку достављамо и Европској комисији против расизма и нетолеранције, Европској комисији за превенцију тортуре, нехуманог и деградирајућег третмана или кажњавања те Комисији за људска права при Савету Европе, које, као што Вам је познато, нису незаинтересоване за сваку врсту нетолеранције које се јављају у нашој земљи. с поштовањем, Архиепископ охридски и Митрополит скопски, г.г. Јован Извор: Слободен печат Превод са македонског: Поуке.орг
  2. Навршило се већ месец дана, откако нам је 9. јула ове године, гранична полиција, на граничном прелазу Меџитлија одузела путну исправу без икаквог образложења. Архиепископ ПОА г.г. Јован, од министра унутрашњих послова, Оливера Спасовског, затражио је да полиција престане да спроводи верску дискриминацију над њим и канонској Цркви коју он претставља. Писмо преносимо у целини: ''Поштовани г. Спасовски, без дужег увода, који би у уобичајеном обраћању Вама требало да постоји, желимо само да Вам саопштимо како смо се надали да ће променом власти, наступити и ново време, време толеранције и верских слобода, без икакве дискриминације на верској основи, која је, узгред, започела још у време када је председник Р. Македоније био г. Бранко Црвенковски (бивши председник Ваше партије), али до тога ипак није дошло. На дан 9. јула, текуће године, гранична полиција на граничном прелазу Меџитлија, нам је одузела путну исправу без икаквог образложења. Наредног дана, одлазимо у МУП-Битољ где нам је пост фестум уручено решење : ОРГ-СУНР-Одсек за управне послове Битољ, бр. 15. 1. 5/1336 од 5. 7. 2018. потписано од начелника, м-р Теодора Кирацовског. Решењем нам се одузима путна исправа, ради тога што је Одсек за управне послове Битољ добио извештај суда Скопље – I, КОК 56/15 од 3. 7. 2018.да смо осуђени на казну у трајању од једне године и једног месеца. Правоснажну пресуду за тај предмет, ми смо примили 10. јула 2018. и у њој јасно стоји у диспозитиву, да смо осуђени на затворску казну у трајању од једне године и једног месеца, док у образложењу (на другој страници), такође недвосмислено пише, да је у казну урачунато и време које смо провели у притвору, а које за неколико дана превазилази саму казну од једне године и једног месеца. Исту ову пресуду подносимо на увид и органу који је издао решење али ни они не показују било какав интерес да промене решење. У међувремену, у интересу јавности,пошто неки од новинара показују интересовање за овај случај, суд Скопље-I издаје саопштење да за лице Јован Вранишкоски не постоји мера одузимања пасоша. Ова нас је натерало да напишемо претставку председнику суда Скопље-I, од кога добијамо одговор, да: ''после извршене провере у систему суда, од стране Основног суда- Скопље I из Скопља, није донешено решење за одузимање Ваше путне исправе, већ је суд доставио Управи-Одељења унутрашњих послова, Одељењу за путне исправе – Битољ, само обавештење да сте пресудом овог суда КОК бр. 56/15 од 28. 2. 2017. осуђени на затворску казну у трајању од 1. године и 1. месеца, за кривично дело из чл. 273 ст.1 КЗ.'' Одговор на претставку који и Вама достављамо у прилогу, предочили смо запосленима у ОРГ – СУНР – Отсеку за управне послове – Битољ, али они су само одговорили да имају наредбу од ''виших инстанци'' да нам одузму путну исправу. Не знамо да ли је то Ваша наредба господине министре или од неких Вама подређених али ми просто не би смо могли другачије да је третирамо осим као дискриминацију и то на верској основи. Добро Вам је познато да смо лидер једне верске организације, којој су претходне Владе Р. Македоније, укључујући и ону у којој сте Ви министар, чинили све не би ли је дискриминисали. Како им то никако није пошло за руком, јер је Европски суд за људска права из Стразбура констатовао, како су власти у Р. Македонији, тиме што нису регистровале ПОА, прекршиле члан 11 и члан 9 из међународне конвенције за људска права и наложио је властима да плате одштету нашој верској заједници (коja je до последњег евра исплаћена од стране ове Владе). Министарство унутрашњих послова продужава са дискриминацијом. Узгред, ми болујемо од мултиплекс склерозе и само у месецу јулу, требали смо да се јавимо на две контроле на ВМА у Београду, где се лечимо. Исто то важи и за месец август. Одузимање путне исправе нас је довело у ситуацију да нисмо могли да урадимо предвиђене лекарске прегледе те је наше здравствено стање рапидно погоршано. Поседујемо путну исправу и друге државе, али ни са њом не можемо изаћи из земље, иако њу и не покушавају да нам одузму, не дају нам ни са њом да изађемо без одрицања од боравка у Р. Македонији. Да ли је коначни циљ да будемо држани као таоц и то баш у периоду када је наша Црква најавила прославу великог јубилеја 1000 година од оснивања Охридске Архиепископије и долазак српског Патријарха?! Бесмислено је, г. министре, посезати за дискриминацијом на тако ниском нивоу и надати се било каквом успеху. Нас није поколебало ни пет и по година робије, прогона и притварања само зато што смо Архиепископ, од државе дискриминаторски непризнате Православне Охридске Архиепископије, и да после свега неко гаји наду да ће нас оваквим ''меканим'' туторством преумити. Имајте у виду, да прогоном на верској основи, који је спроводила и претходна влада и који је констатован од међународне заједнице а на који се сада и ви, на жалост, надовезујете, ни на који начин не помажете непризнатој МПЦ. Доказ овоме је факт да таквим приступом, МПЦ и дан данас није решила проблем са којим је суочена. О овој, најновијој форми дискриминације већ смо информисали дипломатска претставништва у нашој земљи а сматрамо да је поштено да Вас обавестимо да ову претставку достављамо и Европској комисији против расизма и нетолеранције, Европској комисији за превенцију тортуре, нехуманог и деградирајућег третмана или кажњавања те Комисији за људска права при Савету Европе, које, као што Вам је познато, нису незаинтересоване за сваку врсту нетолеранције које се јављају у нашој земљи. с поштовањем, Архиепископ охридски и Митрополит скопски, г.г. Јован Извор: Слободен печат Превод са македонског: Поуке.орг View full Странице
  3. Коминике Светог кинота Свете Горе о признању грчке државе „Северна Македонија“: „Света заједница Светог Атоса са великом тугом и жалошћу примила је вест о заједничком потписивању Споразума о имену суседне земље Скопља. Наравно, ми хришћани морамо да се трудимо свим силама да ујединимо све православце, да се отарасимо раздора, да постигнемо мир, и да на сваки могући начин избегнемо стварање жаришта фанатизма и верске и етничке мржње. Поред тога, пожељно је решити дугорочни проблем назива државе Скопља и пуне обнове односа, јер Свету Гору годишње посећује велики број ходочасника из суседне земље, који су ту ради мира у души у атмосфери истинског духовног јединства и љубави. Међутим неприхватљиво је, у име горе поменутих добрих циљева, решити овај велики национални проблем кроз импровизоване, нетранспарентне и исхитрене поступке, заузимајући ставове који су у супротности са научном истином, историјском стварношћу и сећањем, тако да то угрожава националну свест грчког народа. Грчка држава не сме да прихвати обавезујуће међународне споразуме, који – као што се показује масовни народни одзив који је у току – неће бити прихваћени од стране огромне већине нашег народа. Конкретно, као атонски монаси и чувари историјске, духовне и културне традиције, која траје више од хиљаду година, не можемо се сложити да се македонски идентитет уступа језику и народу који нису везани за древни македонски грчки дијалект и грчко порекло древних Македонаца. Не можемо схватити како се грчки политичари са факултетским дипломама, а међу њима и универзитетски професори, односе према приписивању македонског језика и етничке припадности људима чије се порекло и језик показују као словенски! Позивамо грчки парламент и владу да поштују вољу грчког народа и историјску истину. Свети Атос као непроцењив духовни и историјски центар Македоније и наше земље, где од времена његовог формирања мирно коегзистирају православни различитих језика и националног порекла, сматра да грчка држава признавањем македонског језика и националности презире историју и истину, и представља издају националне свести хеленизма. Нека би заштитница Свете Горе Пресвета Богородица просветлила оне који руководе државом како би схватили своје грешке и како би их почели исправљати, да би се најзад постигао споразум који поштује истину и који представља основу за јединство и заједнички мирни пут два народа који деле исту веру у нашу православну цркву. Сви представници и старешине двадесет светих манастира Светог Атоса у заједничком договору“ Од 1993. године, у међународној пракси, укључујући документе УН, на инсистирање Грчке, за име Републике Македонија користи се службени назив „Бивша Југословенска Република Македонија“ (Former Yugoslav Republic of Macedonia, FYROM, македонски: „Поранешна Југословенска Република Македонија“). Територија Републике Македоније, чије су границе успостављене после Другог светског рата, није идентична историјској области Македоније. Поред тога, постоје подручја Македоније (Егејска Македонија) у Грчкој и у Бугарској (Пиринска Македонија). Република Македонија је око 35,8% површине историјске Македоније (52,4% припада модерној Грчкој, 9,6% Бугарској). Године 1991. при распаду Југославије територија Македоније није претрпела измене. Али појава независне државе са именом „Македонија“ довела је до политичких спорова са Грчком у погледу тога да нова држава користи називе „Македонија“ и „Македонци“. У 2004. години, Сједињене Државе су званично признале Републику Македонију под овим именом. Али Европска унија је изјавила да ће наставити да користи претходно име земље – „Бивша Југословенска Република Македонија“. Европска унија је такође дала Грчкој гаранције да Македонија може постати пуноправни члан ЕУ тек после промене свог имена. Македонија је 2011. години поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу, оптужујући Грчку за стварање препрека уласку Македоније у ЕУ и НАТО. Тај суд је 5. децембра 2011. године донео одлуку да Грчка нема право да блокира чланство Македоније у НАТО, ЕУ и другим међународним организацијама. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  4. (Руска народна линија, 29. 6. 2018) У вези с чињеницом да су 12. јуна владе Грчке и Македоније, након дугогодишњег спора који се наставио од распада Југославије, постигле консензус о имену Бивше Југословенске Републике Македоније да та друга добија званично име „Република Северна Македонија“, манастири Свете Горе Атос 26. јуна 2018. године издали су посебну изјаву осуђујући положај грчких власти, извјештава Седмица. ru. Коминике Светог кинота Свете Горе о признању грчке државе „Северна Македонија“: „Света заједница Светог Атоса са великом тугом и жалошћу примила је вест о заједничком потписивању Споразума о имену суседне земље Скопља. Наравно, ми хришћани морамо да се трудимо свим силама да ујединимо све православце, да се отарасимо раздора, да постигнемо мир, и да на сваки могући начин избегнемо стварање жаришта фанатизма и верске и етничке мржње. Поред тога, пожељно је решити дугорочни проблем назива државе Скопља и пуне обнове односа, јер Свету Гору годишње посећује велики број ходочасника из суседне земље, који су ту ради мира у души у атмосфери истинског духовног јединства и љубави. Међутим неприхватљиво је, у име горе поменутих добрих циљева, решити овај велики национални проблем кроз импровизоване, нетранспарентне и исхитрене поступке, заузимајући ставове који су у супротности са научном истином, историјском стварношћу и сећањем, тако да то угрожава националну свест грчког народа. Грчка држава не сме да прихвати обавезујуће међународне споразуме, који – као што се показује масовни народни одзив који је у току – неће бити прихваћени од стране огромне већине нашег народа. Конкретно, као атонски монаси и чувари историјске, духовне и културне традиције, која траје више од хиљаду година, не можемо се сложити да се македонски идентитет уступа језику и народу који нису везани за древни македонски грчки дијалект и грчко порекло древних Македонаца. Не можемо схватити како се грчки политичари са факултетским дипломама, а међу њима и универзитетски професори, односе према приписивању македонског језика и етничке припадности људима чије се порекло и језик показују као словенски! Позивамо грчки парламент и владу да поштују вољу грчког народа и историјску истину. Свети Атос као непроцењив духовни и историјски центар Македоније и наше земље, где од времена његовог формирања мирно коегзистирају православни различитих језика и националног порекла, сматра да грчка држава признавањем македонског језика и националности презире историју и истину, и представља издају националне свести хеленизма. Нека би заштитница Свете Горе Пресвета Богородица просветлила оне који руководе државом како би схватили своје грешке и како би их почели исправљати, да би се најзад постигао споразум који поштује истину и који представља основу за јединство и заједнички мирни пут два народа који деле исту веру у нашу православну цркву. Сви представници и старешине двадесет светих манастира Светог Атоса у заједничком договору“ Од 1993. године, у међународној пракси, укључујући документе УН, на инсистирање Грчке, за име Републике Македонија користи се службени назив „Бивша Југословенска Република Македонија“ (Former Yugoslav Republic of Macedonia, FYROM, македонски: „Поранешна Југословенска Република Македонија“). Територија Републике Македоније, чије су границе успостављене после Другог светског рата, није идентична историјској области Македоније. Поред тога, постоје подручја Македоније (Егејска Македонија) у Грчкој и у Бугарској (Пиринска Македонија). Република Македонија је око 35,8% површине историјске Македоније (52,4% припада модерној Грчкој, 9,6% Бугарској). Године 1991. при распаду Југославије територија Македоније није претрпела измене. Али појава независне државе са именом „Македонија“ довела је до политичких спорова са Грчком у погледу тога да нова држава користи називе „Македонија“ и „Македонци“. У 2004. години, Сједињене Државе су званично признале Републику Македонију под овим именом. Али Европска унија је изјавила да ће наставити да користи претходно име земље – „Бивша Југословенска Република Македонија“. Европска унија је такође дала Грчкој гаранције да Македонија може постати пуноправни члан ЕУ тек после промене свог имена. Македонија је 2011. години поднела тужбу Међународном суду правде у Хагу, оптужујући Грчку за стварање препрека уласку Македоније у ЕУ и НАТО. Тај суд је 5. децембра 2011. године донео одлуку да Грчка нема право да блокира чланство Македоније у НАТО, ЕУ и другим међународним организацијама. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  5. Срби се око реке Вардар помињу око 1400 година уназад. Око 680. године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малу Азију од стране Византијског Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар - Македонија. Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681. и чињеница да је овај град био епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну српску популацију. Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа – (Српско Насеље). Constantin Porfyrogenitus „De Administrando Imperio“ Ердељановић, Ј. „О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века“, Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189 Lequen, M. „Oriens Christianus“ I, 1740, pp.659-660 Micotky, J.“Otiorum Chroate“, Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112 Niederle, L. „Slovanske starozhitnosti“ Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446 Ostrogorski, G.“Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi“, Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599 Ramsay, W.M. „The Historical Geography Of Asia Minor“, London, 1890, pp.183, pp.210 НАСЛОВНА ИЛУСТРАЦИЈА: ДУШАНОВ МОСТ ПРЕКО ВАРДАРА У СКОПЉУ
  6. ПРВИ ДЕО ТЕКСТА: АУТОР: игуман Петар (Драгојловић) Срби се око реке Вардар помињу око 1400 година уназад. Око 680. године споменут је град Гордосервон, чије име потиче од Срба премештених у Малу Азију од стране Византијског Императора Констанса Другог, насељених из области око реке Вардар - Македонија. Исидор, Епископ Гордосервона, споменут је око 680-681. и чињеница да је овај град био епископско средиште даје повода замисли да је имао бројчано значајну српску популацију. Око 1200-те године исти град спомиње се као Сервохориа – (Српско Насеље). Constantin Porfyrogenitus „De Administrando Imperio“ Ердељановић, Ј. „О насељавању Словена у Малој Азији и Сирији од 7 до 10 века“, Гласник Географског Друштва том. VI 1921 стр.189 Lequen, M. „Oriens Christianus“ I, 1740, pp.659-660 Micotky, J.“Otiorum Chroate“, Vol. I , Budapest, 1806, pp.89-112 Niederle, L. „Slovanske starozhitnosti“ Dilu II, Svazek pp.389-399; pp. 444-446 Ostrogorski, G.“Bizantisko-Juzhnoslovenski odnosi“, Enciklopedija Jugoslavije 1, Zagreb 1955, pp. 591-599 Ramsay, W.M. „The Historical Geography Of Asia Minor“, London, 1890, pp.183, pp.210 НАСЛОВНА ИЛУСТРАЦИЈА: ДУШАНОВ МОСТ ПРЕКО ВАРДАРА У СКОПЉУ View full Странице
  7. Како разни фалсификатори историје говоре да су Срби у Македонију први пут дошли на то подручје са царем Душаном или да су Срби дођоши између два светска рата, износићемо разне доказе и документе које говоре о трајном присуству Срба у Македонији у последњих 14. векова. Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град „Сервиа“ на положају југозападно од Солуна. Овај град има своје име од својих српских оснивача (од раног 7-ог века) . У 10-ом веку исти град је споменут као „Србчиште“ у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре. Сервија (грч. Σέρβια [Sérvia]) или Србица, и данас је насељено место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој). Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника. Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су српска племена у раном VII веку, која су се на то подручје доселила северно од Дунава, из области Бојке (Беле Србије). Constantin Porphyrogenitos „De Administrando Imperio“ cap.32, pp.152 ed.Bonn НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА: Садашњи град Сервија у близини Солуна ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ: НАСЛОВНА СТРАНА ДЕЛА И НОВАЦ КОНСТАНТИНА ПОРФИРОГЕНИТА Наставиће се...
  8. Аутор: Игуман Петар (Драгојловић) Како разни фалсификатори историје говоре да су Срби у Македонију први пут дошли на то подручје са царем Душаном или да су Срби дођоши између два светска рата, износићемо разне доказе и документе које говоре о трајном присуству Срба у Македонији у последњих 14. векова. Око 950-те, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град „Сервиа“ на положају југозападно од Солуна. Овај град има своје име од својих српских оснивача (од раног 7-ог века) . У 10-ом веку исти град је споменут као „Србчиште“ у рукопису византијског писаца Иоана Зонаре. Сервија (грч. Σέρβια [Sérvia]) или Србица, и данас је насељено место градског типа на северозападу Грчке, у периферији Западна Македонија, односно у округу Кожани. Након 2011. део је општине Сервија-Велвендо чије је уједно и административно седиште (до тада је припадало истоменој засебној општини Сервија). Насеље се налази на западним обронцима планине Камбунице, односно уз десну обалу реке Бистрице (највеће реке у Грчкој). Према подацима са пописа становништва из 2011. у насељу је живело 3.540 становника. Према подацима из летописа De administrando imperio византијског цара Константина Порфирогенита, насеље Сервију, односно Србицу основала су српска племена у раном VII веку, која су се на то подручје доселила северно од Дунава, из области Бојке (Беле Србије). Constantin Porphyrogenitos „De Administrando Imperio“ cap.32, pp.152 ed.Bonn НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА: Садашњи град Сервија у близини Солуна ОСТАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ: НАСЛОВНА СТРАНА ДЕЛА И НОВАЦ КОНСТАНТИНА ПОРФИРОГЕНИТА Наставиће се... View full Странице
  9. Архимандрит Данило Романов и протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић говоре за Радио Светигору о условном договору Грчке и Македоније о називу државе и ситуацији поводом раскола тзв. Македонске православне цркве. Звучни запис разговора
  10. Са званичне интернет странице радија Светигоре, доносимо разговор са архимандритом Данилом (Трпчевским) и протопрезвитером Бранком Тапушковићем о новом имену БЈР Македоније: Архимандрит Данило Романов и протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић говоре за Радио Светигору о условном договору Грчке и Македоније о називу државе и ситуацији поводом раскола тзв. Македонске православне цркве. Звучни запис разговора View full Странице
  11. Ja, Dusan Janevski kao predsednik ogranka Svetskog Makedonskog Kongresa u Srbiji trazim od centralne uprave Svetskog Makedonskog Kongresa u Makedoniji donošenje rezolucije o POVLACENJU PRIZNANJA KOSOVA kao nezavisne drzave. Smatram da Albanci imaju svoju maticnu drzavu Albaniju i da ce stvaranje novih Albanskih drzava na Balkanu napraviti velike probleme. Smatram da politiku prema Albanskom pitanju Makedonija treba da usaglasi sa Srbijom. Srbija je zemlja koja zvanicno priznaje i Makedonsku drzavu i Makedonski narod a takav odnos ima i Makedonija prema Srbiji. Povlacenje priznanja Kosova je velika zelja Makedonaca koji zive u Srbiji i mi je javno iznosimo. Ovu Rezoluciju posle usvajanja proslediti Makedonskoj vladi i traziti njeno usvajanje i od zvanicnih institucija R. Makedonije. Јас , Душан Јаневски како предесател на ветката од Светскиот Македонски Конгрес во Србија барам од централната управа на СМК да донесе резолуција за повлекување на признанието на Косово како независна држава . Сметам дека Албанците си имаат своја матична држава -Албанија -и создавањето на нови држави на Албанците на Балкан можат да направат големи проблеми. Исто така сметам дека и политиката кон албанското прашање , Македонија треба да ја соогласи со Србија ! Србија е единствена земја која званично ја призна Македонија како држава со името Р. Македонија !Исто така и македонскиот народ кој 2005-та година доби во Србија статус на национално малцинство и свој Национален Совет ! Истиот однос има и Р. Македонија спрам Р.Србија ! Повлекувањето на признанието на Косово е голема желба на македонскиот народ кој живее во Србија и тоа јавно го кажуваме ! Ова резолуција штом ке се усвои треба да се проследи до Владата на Македонија и да се побара усвојување од званичните институцииа Р.Македонија! .
  12. Извор: https://www.facebook.com/profile.php?id=100011138531158&hc_ref=ARQ7fm81wEUipmcQFrXxrYBZ3c30IpIJdGBRQ9jyrBhbCuoi8qDQkmUHzGYN4mdP6Sc&fref=nf Ja, Dusan Janevski kao predsednik ogranka Svetskog Makedonskog Kongresa u Srbiji trazim od centralne uprave Svetskog Makedonskog Kongresa u Makedoniji donošenje rezolucije o POVLACENJU PRIZNANJA KOSOVA kao nezavisne drzave. Smatram da Albanci imaju svoju maticnu drzavu Albaniju i da ce stvaranje novih Albanskih drzava na Balkanu napraviti velike probleme. Smatram da politiku prema Albanskom pitanju Makedonija treba da usaglasi sa Srbijom. Srbija je zemlja koja zvanicno priznaje i Makedonsku drzavu i Makedonski narod a takav odnos ima i Makedonija prema Srbiji. Povlacenje priznanja Kosova je velika zelja Makedonaca koji zive u Srbiji i mi je javno iznosimo. Ovu Rezoluciju posle usvajanja proslediti Makedonskoj vladi i traziti njeno usvajanje i od zvanicnih institucija R. Makedonije. Јас , Душан Јаневски како предесател на ветката од Светскиот Македонски Конгрес во Србија барам од централната управа на СМК да донесе резолуција за повлекување на признанието на Косово како независна држава . Сметам дека Албанците си имаат своја матична држава -Албанија -и создавањето на нови држави на Албанците на Балкан можат да направат големи проблеми. Исто така сметам дека и политиката кон албанското прашање , Македонија треба да ја соогласи со Србија ! Србија е единствена земја која званично ја призна Македонија како држава со името Р. Македонија !Исто така и македонскиот народ кој 2005-та година доби во Србија статус на национално малцинство и свој Национален Совет ! Истиот однос има и Р. Македонија спрам Р.Србија ! Повлекувањето на признанието на Косово е голема желба на македонскиот народ кој живее во Србија и тоа јавно го кажуваме ! Ова резолуција штом ке се усвои треба да се проследи до Владата на Македонија и да се побара усвојување од званичните институцииа Р.Македонија! . View full Странице
  13. Благодат дечијег радовања у акцији „Поклони радост, срећа је већа када се дели“ 17. јануар 2017. На дан када Правослвна црква слави празник Обрезања Господњег, светог Василија Великог и Грађанске Нове године по Јулијанском капендару, пету годину заредом у ове благдане екипа Споне била је у посети Србима дела страдалног Косова и Метохије где је најмлађима даривала празничне пакетиће. Под овогодишњим мотом: „Поклони радост, срећа је већа када се дели“, пакетиће најмлађима, овим радосним поводом, заједничко радовање са најмлађима на светој српској земљи поделила је наша десеточлана екипа. И ове године прикупљање 200 поклон пакетића и донација за децу на Косову и Метохији организовано је и успешно спроведено ангажманом вредних активиста Споне и наших хуманих пријатеља, привредника, спортиста, сарадника из фирми, организација и појединаца добре воље из Скопља, Куманова, Тетова... Пошли смо из Скопља знатно пре свитања у суботу, тог 14. јануара. Црвено слово, Св. Василије Велики. Пратила нас је ледена киша. Но, већ на прилазу Урошевцу ушли смо у чисто праскорзорје. „Зубатим“ зимским сунцем обасјани предели на видику, као „на тацни“, брда и долине косовске. Наши дани, косметске реалности. Улазимо у Липљан. Другом, мало познатом путањом. И, не застајући „кривудамо“, али долазимо надомак Цркве. Прва на видику, најпре стара, а затим тик до ње и нова, као путоказ, као знак, где смо и ко смо. Изграђена на темељима византијског, а потом српског средњевековног града, савремена варошица Липљан лежи на десној обали реке Ситнице, око 16 километара јужно од Приштине, недалеко од пута који води ка Призрену. У њеном средишњем делу у пространој порти издижу се две Цркве: средњовековна Ваведењска и новија посвећена мученицима Флору и Лавру подигнута у прошлом столећу. На литургији Стижемо на време. У храму, Василијева Литургија. Молитве наглас оца Срђана Станковића. Нестварно делује све ово, као да нисмо на земљи. Одзвањају речи: „Помени, Господе, оне који плодове доносе и добро творе у светим Црквама твојим, и оне који се сећају сиротиње. Награди их твојим богатим и небеским даровима: даруј им уместо земаљских добара — небеска, уместо привремених — вечна, уместо пролазних — непролазна... Оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским. Добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре. Помени, Господе, овде присутни народ, и одсутне из оправданих разлога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, малодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, саборној и апостолској Цркви; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болеснике исцељуј. И оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, Ти сам, Боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове. Јер си Ти, Господе, помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, Спаситељ витланима буром, пристаниште онима који плове, лекар болеснима. Сам буди свима све и сва, Ти који знаш свакога, знаш и молбу, и дом и потребу његову, Избави, Господе, град овај и сваки град и крај од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца, и међусобног рата“. И, очито, овде се јеванђелски стихови најбоље чују, овде људи живе тим јеванђељем као да је за њих писан стих... А све ми кроз главу некако пролази, ту је, исти професор и Уча из Липљана Зоран Симијоновић, који нас је својски дочекао, обрадовао нам се лане. А и сада је истог осмеха, истог погледа, само као да му је поглед бистрији, очи више сјаје. Сада је поклон припремљен, од срца, са речима, душом исписане. Икона Св. Тројица и књиге о Космету. И опет, мислим се, не стари човече, истога стаса и кова, и година, ако је и како је то могуће, опстај и уздај се у Бога, како знадеш, а знадеш добро. Ти си нам сведок, и уздарје, и стуб, и чврстина. Ти ћеш молитвама пароха, оца Срђана успети да одолиш, задржиш народ и пружиш знање и ведрину, да опстанемо као народ ту на вековним огњиштима, иако ја не могу да и какву реч прозборим, него ето помишљам, па срочим коју, ако је и како је она истина. Буди нам жив и здрав, јер опет се потврђује она народна мудрост, црква и школа, поп и учитељ, темељ опстанка у сваком месту. То је моја земља Школараци су добродошлицу на приредби саткали једном лепом причом о својој земљи. Поред деце из Липљана у програму су били и деца из Старог Грацка, Сувог дола, Врбовца... Милица Маџар је реч по реч читала: У срцу Балкана лежи једна звезда. Она је српска, драгоцена и најсјајнија на свету. То је моја Србија! То је јединствена земља јединствених људи негде на граници Истока и Запада у шареној питомој природи. На северу заузима јужни део Панонске низије кроз коју протиче река Дунав. Површина износи 88,361 квадратних километара. Главни град је Београд. Највеће природно језеро Палићко, а највиши планиснки врх Проклетија Ђеравица. Срце Србије је наше Косово. Колевка православља. Испуњено је све симболом до симбола. Наше свето и лепо Косово. Отимају нам га и хоће да га прекроје. Бране нам да слободно живимо, да растемо у миру, срећни и безбрижни. А ми пак својим постојањем пркосимо онима који покушавају да нас одавде отерају. Наша порука је да је Косово наше,. недамо га јер је Света српска земља. Заслужили смо да живимо у Србији због правдољубости и поштења које носимо у нашим срцима. Заслужили смо то због храбрости и да се супроствавимо и боримо за оно што је наше и што нам припада. Слово оца Срђана - Важан тренутак у свом животу почетак Нове године. Празник Обрезања Христовог, нису желели да сачувају само за себе и своје породице, него су желели да ту радост, слободу у Христу Господу Богомладенцу поделе са свима вама. И оно што су имали од срца су вам спремили, и дошли да поделе нашој деци. Позивамо представнике Културног центра хуманитарне културно просветне и многостране заправо организације Спона из Скопља који повезују људе добре воље, и лоше и добре, какви смо такви смо, нема ни Бог друге људе осим нас. Али је њих данас, упутио нама. Хвала им од срца за све што чине за нас, на првом месту што нас нису заборавили, а на другом месту што показују своју самопожртвовану љубав према нама. Јер Христос нас је таквој љубави научио, љубави која на тражи своје, која дарује која доноси која даје. И што више буду давали, они ће што више имати. А ви децо можете свакога од њих који ће вам давати пакетиће и да пољубите. Јер данас се љубе небо и земља, данас се љуби простор и време, данас се љуби и прошлост и садашњост и будућност, данас се сви љубимо у Христу Господу. Нека љубав Његова буде са свима нама, а особито са нашим гостима, Наставница музичке културе у Липљану Гордана Мирић, која каже да 27 година ради као просветни радник, истиче да су издржали кроз све ове године све тескобе, невоље, недаће, искушења и муке. Живи мало даље од те једне једино преостале српске улице у једној вишеспратници у којој је крај њеног стана још една српска породица. У сценском наступу у школи „Браће Аксић“ у Липљану деца су се представила са рециталом песама међу којима су: Симонида, Лепи граде на Бистрици, стиховима о колевци, Грачаница. Затим и сплетом народних песама, међу којима и „Стојанке бела“, коју је извела Софија Станковић. Затим рецитовање песме „Плава гробница“ Милутина Бојића у извођењу Милице Маџар. Потом наступ уз хорско праћење „Србијо најлепша бајко“, па сплет кола у извођењу Културно уметничког друштва: „Играле се Делије“. Директор школе Братислав Ђедовић се у обраћању захвалио члановима Споне на празничној посети и даровима... И након приредбе, он нам је, уз чашицу разговора и традиционални српски домаћински мезетлук за говорио о околностима под којима се одвија образовни процес у овој основној школи. У згради коју су подигли донацијом Ујединених нација 2005. године. -Школа је поред Цркве једини темељ и ослонац овим људима. У школи се образују у Цркви се Богу моле и верујте да је то заиста једини мотив и основа да људе не посустају да издрже и скупе нову снагу за опстанак. Поред деце из Липљана који похађају наставу у овој школи, имамо још четири издвојена одељења. Имамо четири учионице и један кабинет информатике као и предшколско одељење. У походима, на сусретањима са људима, био сам у многим местима по Космету, залазио у школска и дворишта сеоских домаћинстава, куће, стаје, црквене порте, храмове, манастире, дућане, кафане... Али овде сада на овој дечјој приредби грца срце, суза се тешко заустваља. Том приредбом и дечијим наступом.. па више ми добијамо него што дајемо. Мислимо се, свако са својим осећањима и утисцима. Не крије их наша Биљана Видоевска, која просто упија поруке. Мисли и речи нам се преклапају...Исто завирујемо у авлије на прилазу Чаглавици. Погледи су усмерени ка Газиместану, узајамно. Па Обилићу... Стегнута срца, и сузних очију. „Чудно је ово путовање“, открива своја осећања Марија Босанац. Пореклом је из Славоније, али се путем очеве службе нашла у Струмици. А, сада живи и ради у Скопљу. - Овако нешто још нисам доживела. Ово је била тако топла, искрена добродошлица не само оца Срђана, већ и сваког човека на којег смо наишли. А, радост дечице, осмеси који греју. Радост нам је обострана и просто нема мере која би се речима описала. Узајамне сузе и осмеси. Спонтано, из душе... Не, не могу захвалност речима описати, како домаћинима, али и свима, и мисији коју Спона има, пресрећна што сам била део свега овога. Даривања Посебан допринос акцији „Поклони радост, срећа је већа када се дели“, великим ангажманом поново су пружили наши најближи сарадници и чланови Споне. Међу дародавцима: Компанија Симпо у Македонији, Берин агенција за интелектуално власништво, фирма Скара Лесковац из Скопља, Ненад Станојевић, који је први у акцији на хуманитарној журки Споне у клубу Омладинског културног центра у Скопљу, за дрес Кошаркашког клуба Црвена Звезда донирао 160 еура. Колектив Алфа Телевизије, уз здушно ангажовање и напор Драгана Милосављевића. Затим - Јутекс Тетово. Фризерски салон Јованка. У акцији су прилоге дали и племенити људи који нису желели да им се имена обелодањују, затим спортисти попут Горана Симова, привредник Милоје Огњановић, Виолета Бејатовић, породица Бошковић. Зоран Трајков. Део верника канонске православне Цркве у Македонији... У акцији Културно информативног центра Спона за прикупљање хуманитарне помоћи и поклон пакетића најмлађима и социјално угрожених породица у селима на Скопској Црној гори, основцима који похађају наставу на српском језику у селу Кучевишту, српској деци у местима на Косову и Метохији, поред наших, значајан допринос су дали и Сандра Стевковић са својом и широм породицвом.. Захвалност дугујемо свим људима добре воље који су несебично уградили себе у овој акцији, дару и дечијем осмеху. Мало је речи да све стане у овом запису... У најави ове акције на Космету, значајан допринос пружила нам је и новинар, Сузана Николић портал Кumanovo news, Србтел, Сител, Вечер, Република, Јасмина Давитковска из Кратова, Марко Хинић, Слађана Маринковић, Ивана и Јован Папић, Данијел Нинић, Сталетовићи Илинка и Дејан... Гојбуља – чардак ни на небу ни на земљи Митровица се сама собом бави. Ми смо ти Чардак ни набу ни на земљи. Остављени, готово заборављени. Уочи Божића су нас посетили људи из Бања Луке и ево сада ви. Од рата 1999.ово је постало осмогодишња школа „21 новембар“. Једанасторо деце од 2004. похађа наставу. Седамнаест генерација младих се иселило, вели нам Братислав Костић, председник Месне заједнице села. Јована Милић ученица шестог разреда води Фејсбук групу страницу о селу Гојбуља. Она је веома одговорно и прецизно припремила списак деце које треба да приме пакетиће. Наравно, главну организацију, подршка и ове године смо добили од свештеника, оца Симе Чумбуревића из Вучитрна. Као прави домаћин и водич, поред Гајбуље водио нас је и у село Бањска. И, ту смо, и ове године за благдане поново посетили једине српске породице у селу и најмлађима поклонили пакетиће... Милутин Станчић http://srbi.org.mk/sr/srbia-makedonija/1913-blagodat-decijeg-radovanja-u-akciji-pokloni-radost-sreca-je-veca-kada-se-deli
  14. Пету годину узастопце, о Новој години, Срби из Македоније окупљени око Културно-информативног центра СПОНА, деле радост празника са малишанима из најугроженијих енклава на Косову и Метохији, даривајући им знаке своје љубави и посвећености. Благодат дечијег радовања у акцији „Поклони радост, срећа је већа када се дели“ 17. јануар 2017. На дан када Правослвна црква слави празник Обрезања Господњег, светог Василија Великог и Грађанске Нове године по Јулијанском капендару, пету годину заредом у ове благдане екипа Споне била је у посети Србима дела страдалног Косова и Метохије где је најмлађима даривала празничне пакетиће. Под овогодишњим мотом: „Поклони радост, срећа је већа када се дели“, пакетиће најмлађима, овим радосним поводом, заједничко радовање са најмлађима на светој српској земљи поделила је наша десеточлана екипа. И ове године прикупљање 200 поклон пакетића и донација за децу на Косову и Метохији организовано је и успешно спроведено ангажманом вредних активиста Споне и наших хуманих пријатеља, привредника, спортиста, сарадника из фирми, организација и појединаца добре воље из Скопља, Куманова, Тетова... Пошли смо из Скопља знатно пре свитања у суботу, тог 14. јануара. Црвено слово, Св. Василије Велики. Пратила нас је ледена киша. Но, већ на прилазу Урошевцу ушли смо у чисто праскорзорје. „Зубатим“ зимским сунцем обасјани предели на видику, као „на тацни“, брда и долине косовске. Наши дани, косметске реалности. Улазимо у Липљан. Другом, мало познатом путањом. И, не застајући „кривудамо“, али долазимо надомак Цркве. Прва на видику, најпре стара, а затим тик до ње и нова, као путоказ, као знак, где смо и ко смо. Изграђена на темељима византијског, а потом српског средњевековног града, савремена варошица Липљан лежи на десној обали реке Ситнице, око 16 километара јужно од Приштине, недалеко од пута који води ка Призрену. У њеном средишњем делу у пространој порти издижу се две Цркве: средњовековна Ваведењска и новија посвећена мученицима Флору и Лавру подигнута у прошлом столећу. На литургији Стижемо на време. У храму, Василијева Литургија. Молитве наглас оца Срђана Станковића. Нестварно делује све ово, као да нисмо на земљи. Одзвањају речи: „Помени, Господе, оне који плодове доносе и добро творе у светим Црквама твојим, и оне који се сећају сиротиње. Награди их твојим богатим и небеским даровима: даруј им уместо земаљских добара — небеска, уместо привремених — вечна, уместо пролазних — непролазна... Оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским. Добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре. Помени, Господе, овде присутни народ, и одсутне из оправданих разлога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, малодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, саборној и апостолској Цркви; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болеснике исцељуј. И оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, Ти сам, Боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његове. Јер си Ти, Господе, помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, Спаситељ витланима буром, пристаниште онима који плове, лекар болеснима. Сам буди свима све и сва, Ти који знаш свакога, знаш и молбу, и дом и потребу његову, Избави, Господе, град овај и сваки град и крај од глади, помора, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђинаца, и међусобног рата“. И, очито, овде се јеванђелски стихови најбоље чују, овде људи живе тим јеванђељем као да је за њих писан стих... А све ми кроз главу некако пролази, ту је, исти професор и Уча из Липљана Зоран Симијоновић, који нас је својски дочекао, обрадовао нам се лане. А и сада је истог осмеха, истог погледа, само као да му је поглед бистрији, очи више сјаје. Сада је поклон припремљен, од срца, са речима, душом исписане. Икона Св. Тројица и књиге о Космету. И опет, мислим се, не стари човече, истога стаса и кова, и година, ако је и како је то могуће, опстај и уздај се у Бога, како знадеш, а знадеш добро. Ти си нам сведок, и уздарје, и стуб, и чврстина. Ти ћеш молитвама пароха, оца Срђана успети да одолиш, задржиш народ и пружиш знање и ведрину, да опстанемо као народ ту на вековним огњиштима, иако ја не могу да и какву реч прозборим, него ето помишљам, па срочим коју, ако је и како је она истина. Буди нам жив и здрав, јер опет се потврђује она народна мудрост, црква и школа, поп и учитељ, темељ опстанка у сваком месту. То је моја земља Школараци су добродошлицу на приредби саткали једном лепом причом о својој земљи. Поред деце из Липљана у програму су били и деца из Старог Грацка, Сувог дола, Врбовца... Милица Маџар је реч по реч читала: У срцу Балкана лежи једна звезда. Она је српска, драгоцена и најсјајнија на свету. То је моја Србија! То је јединствена земља јединствених људи негде на граници Истока и Запада у шареној питомој природи. На северу заузима јужни део Панонске низије кроз коју протиче река Дунав. Површина износи 88,361 квадратних километара. Главни град је Београд. Највеће природно језеро Палићко, а највиши планиснки врх Проклетија Ђеравица. Срце Србије је наше Косово. Колевка православља. Испуњено је све симболом до симбола. Наше свето и лепо Косово. Отимају нам га и хоће да га прекроје. Бране нам да слободно живимо, да растемо у миру, срећни и безбрижни. А ми пак својим постојањем пркосимо онима који покушавају да нас одавде отерају. Наша порука је да је Косово наше,. недамо га јер је Света српска земља. Заслужили смо да живимо у Србији због правдољубости и поштења које носимо у нашим срцима. Заслужили смо то због храбрости и да се супроствавимо и боримо за оно што је наше и што нам припада. Слово оца Срђана - Важан тренутак у свом животу почетак Нове године. Празник Обрезања Христовог, нису желели да сачувају само за себе и своје породице, него су желели да ту радост, слободу у Христу Господу Богомладенцу поделе са свима вама. И оно што су имали од срца су вам спремили, и дошли да поделе нашој деци. Позивамо представнике Културног центра хуманитарне културно просветне и многостране заправо организације Спона из Скопља који повезују људе добре воље, и лоше и добре, какви смо такви смо, нема ни Бог друге људе осим нас. Али је њих данас, упутио нама. Хвала им од срца за све што чине за нас, на првом месту што нас нису заборавили, а на другом месту што показују своју самопожртвовану љубав према нама. Јер Христос нас је таквој љубави научио, љубави која на тражи своје, која дарује која доноси која даје. И што више буду давали, они ће што више имати. А ви децо можете свакога од њих који ће вам давати пакетиће и да пољубите. Јер данас се љубе небо и земља, данас се љуби простор и време, данас се љуби и прошлост и садашњост и будућност, данас се сви љубимо у Христу Господу. Нека љубав Његова буде са свима нама, а особито са нашим гостима, Наставница музичке културе у Липљану Гордана Мирић, која каже да 27 година ради као просветни радник, истиче да су издржали кроз све ове године све тескобе, невоље, недаће, искушења и муке. Живи мало даље од те једне једино преостале српске улице у једној вишеспратници у којој је крај њеног стана још една српска породица. У сценском наступу у школи „Браће Аксић“ у Липљану деца су се представила са рециталом песама међу којима су: Симонида, Лепи граде на Бистрици, стиховима о колевци, Грачаница. Затим и сплетом народних песама, међу којима и „Стојанке бела“, коју је извела Софија Станковић. Затим рецитовање песме „Плава гробница“ Милутина Бојића у извођењу Милице Маџар. Потом наступ уз хорско праћење „Србијо најлепша бајко“, па сплет кола у извођењу Културно уметничког друштва: „Играле се Делије“. Директор школе Братислав Ђедовић се у обраћању захвалио члановима Споне на празничној посети и даровима... И након приредбе, он нам је, уз чашицу разговора и традиционални српски домаћински мезетлук за говорио о околностима под којима се одвија образовни процес у овој основној школи. У згради коју су подигли донацијом Ујединених нација 2005. године. -Школа је поред Цркве једини темељ и ослонац овим људима. У школи се образују у Цркви се Богу моле и верујте да је то заиста једини мотив и основа да људе не посустају да издрже и скупе нову снагу за опстанак. Поред деце из Липљана који похађају наставу у овој школи, имамо још четири издвојена одељења. Имамо четири учионице и један кабинет информатике као и предшколско одељење. У походима, на сусретањима са људима, био сам у многим местима по Космету, залазио у школска и дворишта сеоских домаћинстава, куће, стаје, црквене порте, храмове, манастире, дућане, кафане... Али овде сада на овој дечјој приредби грца срце, суза се тешко заустваља. Том приредбом и дечијим наступом.. па више ми добијамо него што дајемо. Мислимо се, свако са својим осећањима и утисцима. Не крије их наша Биљана Видоевска, која просто упија поруке. Мисли и речи нам се преклапају...Исто завирујемо у авлије на прилазу Чаглавици. Погледи су усмерени ка Газиместану, узајамно. Па Обилићу... Стегнута срца, и сузних очију. „Чудно је ово путовање“, открива своја осећања Марија Босанац. Пореклом је из Славоније, али се путем очеве службе нашла у Струмици. А, сада живи и ради у Скопљу. - Овако нешто још нисам доживела. Ово је била тако топла, искрена добродошлица не само оца Срђана, већ и сваког човека на којег смо наишли. А, радост дечице, осмеси који греју. Радост нам је обострана и просто нема мере која би се речима описала. Узајамне сузе и осмеси. Спонтано, из душе... Не, не могу захвалност речима описати, како домаћинима, али и свима, и мисији коју Спона има, пресрећна што сам била део свега овога. Даривања Посебан допринос акцији „Поклони радост, срећа је већа када се дели“, великим ангажманом поново су пружили наши најближи сарадници и чланови Споне. Међу дародавцима: Компанија Симпо у Македонији, Берин агенција за интелектуално власништво, фирма Скара Лесковац из Скопља, Ненад Станојевић, који је први у акцији на хуманитарној журки Споне у клубу Омладинског културног центра у Скопљу, за дрес Кошаркашког клуба Црвена Звезда донирао 160 еура. Колектив Алфа Телевизије, уз здушно ангажовање и напор Драгана Милосављевића. Затим - Јутекс Тетово. Фризерски салон Јованка. У акцији су прилоге дали и племенити људи који нису желели да им се имена обелодањују, затим спортисти попут Горана Симова, привредник Милоје Огњановић, Виолета Бејатовић, породица Бошковић. Зоран Трајков. Део верника канонске православне Цркве у Македонији... У акцији Културно информативног центра Спона за прикупљање хуманитарне помоћи и поклон пакетића најмлађима и социјално угрожених породица у селима на Скопској Црној гори, основцима који похађају наставу на српском језику у селу Кучевишту, српској деци у местима на Косову и Метохији, поред наших, значајан допринос су дали и Сандра Стевковић са својом и широм породицвом.. Захвалност дугујемо свим људима добре воље који су несебично уградили себе у овој акцији, дару и дечијем осмеху. Мало је речи да све стане у овом запису... У најави ове акције на Космету, значајан допринос пружила нам је и новинар, Сузана Николић портал Кumanovo news, Србтел, Сител, Вечер, Република, Јасмина Давитковска из Кратова, Марко Хинић, Слађана Маринковић, Ивана и Јован Папић, Данијел Нинић, Сталетовићи Илинка и Дејан... Гојбуља – чардак ни на небу ни на земљи Митровица се сама собом бави. Ми смо ти Чардак ни набу ни на земљи. Остављени, готово заборављени. Уочи Божића су нас посетили људи из Бања Луке и ево сада ви. Од рата 1999.ово је постало осмогодишња школа „21 новембар“. Једанасторо деце од 2004. похађа наставу. Седамнаест генерација младих се иселило, вели нам Братислав Костић, председник Месне заједнице села. Јована Милић ученица шестог разреда води Фејсбук групу страницу о селу Гојбуља. Она је веома одговорно и прецизно припремила списак деце које треба да приме пакетиће. Наравно, главну организацију, подршка и ове године смо добили од свештеника, оца Симе Чумбуревића из Вучитрна. Као прави домаћин и водич, поред Гајбуље водио нас је и у село Бањска. И, ту смо, и ове године за благдане поново посетили једине српске породице у селу и најмлађима поклонили пакетиће... Милутин Станчић http://srbi.org.mk/sr/srbia-makedonija/1913-blagodat-decijeg-radovanja-u-akciji-pokloni-radost-sreca-je-veca-kada-se-deli View full Странице
×
×
  • Create New...