Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'литургија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 198 results

  1. У Недељу раслабљеног 19. маја 2019. године, на празник Преноса моштију Светог Саве, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион, уз саслужење свештенства храма. Сабраним верницима обратио се владика Иларион, који је изразио благодарност Господу, Пресветој Богородици, Светом Нектарију и свима светитељима, што су му подарили исцељење и здравље након шест месеци борбе и што је поново у могућности да у овом светом храму с радошћу служи. Уједно је захвалио свима на молитвама и подршци. Подсетио је на значај Светог предања у Цркви, на богатство и искуство и усменог и писаног предања, које нам сведочи о животу верних у претходним вековима хришћанства. На пример, запитао се владика, где то у Светом Писму налазимо да треба да се осењујемо крсним знаком, тога нема, али то је дато кроз Св. предање народу Божијем. На примеру светога Јова, који не сагреши устима својим, владика је истакао колика треба да буде наша вера и непрестана молитва Господу. У данашњем светом јеванђељу Господ исцељује и подиже раслабљенога, који препознаје Господа као свога исцелитеља. Али свака отуђеност од Бога и молитве погубна је за човека, истакао је владика, јер удаљивши се од истине тај исти раслабљени бива касније један од оних који су шамарали Господа. На жалост они који одбацују Предање не знају за овај податак, као што су протестанти, који поштују само Свето Писмо. Јер људска природа је немоћна без Бога, и Он нас опомиње кроз живот да без Њега ништа не можемо чинити. Владика је поучио да не смемо за оно што нас сналази осуђивати друге, једино и увек можемо осуђивати само себе. Ко тако чини, њега ће Бог оправдати, јер каже у Св. Писму: „Онај ко себе осуђује и унижава, Бог га узвишује и прославља“. Тим путем су ходили свети оци и наши свети преци. Ако видимо брата свога да греши, потребно је опоменути га и посаветовати, јер у животу стичемо многе лоше навике које претходе гресима. Владика је пренео и благослов Св. Сабора СПЦ, саветујући верницима да се чувају било каквих дискусија и не верују многим неистинама које се на жалост могу чути о црквеним великодостојницима, истичићу истинску светост Сабора и бригу о Цркви и повереном народу. Владика је рекао да је потребно да живимо у истрајној молитви за себе и ближње Господу, који никада неће оставити ни Цркву ни народ свој. епархија тимочка View full Странице
  2. У Недељу раслабљеног 19. маја 2019. године, на празник Преноса моштију Светог Саве, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион, уз саслужење свештенства храма. Сабраним верницима обратио се владика Иларион, који је изразио благодарност Господу, Пресветој Богородици, Светом Нектарију и свима светитељима, што су му подарили исцељење и здравље након шест месеци борбе и што је поново у могућности да у овом светом храму с радошћу служи. Уједно је захвалио свима на молитвама и подршци. Подсетио је на значај Светог предања у Цркви, на богатство и искуство и усменог и писаног предања, које нам сведочи о животу верних у претходним вековима хришћанства. На пример, запитао се владика, где то у Светом Писму налазимо да треба да се осењујемо крсним знаком, тога нема, али то је дато кроз Св. предање народу Божијем. На примеру светога Јова, који не сагреши устима својим, владика је истакао колика треба да буде наша вера и непрестана молитва Господу. У данашњем светом јеванђељу Господ исцељује и подиже раслабљенога, који препознаје Господа као свога исцелитеља. Али свака отуђеност од Бога и молитве погубна је за човека, истакао је владика, јер удаљивши се од истине тај исти раслабљени бива касније један од оних који су шамарали Господа. На жалост они који одбацују Предање не знају за овај податак, као што су протестанти, који поштују само Свето Писмо. Јер људска природа је немоћна без Бога, и Он нас опомиње кроз живот да без Њега ништа не можемо чинити. Владика је поучио да не смемо за оно што нас сналази осуђивати друге, једино и увек можемо осуђивати само себе. Ко тако чини, њега ће Бог оправдати, јер каже у Св. Писму: „Онај ко себе осуђује и унижава, Бог га узвишује и прославља“. Тим путем су ходили свети оци и наши свети преци. Ако видимо брата свога да греши, потребно је опоменути га и посаветовати, јер у животу стичемо многе лоше навике које претходе гресима. Владика је пренео и благослов Св. Сабора СПЦ, саветујући верницима да се чувају било каквих дискусија и не верују многим неистинама које се на жалост могу чути о црквеним великодостојницима, истичићу истинску светост Сабора и бригу о Цркви и повереном народу. Владика је рекао да је потребно да живимо у истрајној молитви за себе и ближње Господу, који никада неће оставити ни Цркву ни народ свој. епархија тимочка
  3. У ноћи између 27. и 28. априла 2019. године, у катедралној цркви Христа Спаситеља у Москви Његова Светост патријарх московски и све Русије одслужио је божанску службу – у поноћ, литију, јутрењу и Божанску литургију св. Јована Златоуста. Његовој Светости су саслуживали: архиепископ каширски Теогност, председник Синодалног одељења за манастире и монаштво; архиепископ Беча и Будимпеште Антоније, руководилац Управе за иностране установе Московске Патријаршије; архиепископ егоревски Матеј; епископ воскресенки Дионисије, први заменик начелника администрације Московске Патријаршије, свештеномонаштво и монаштво града Москве. На васкршњој служби у катедрали Христа Спаситеља молили су се председник Руске Федерације В.В. Путин, председник Владе Руске Федерације Д.А. Медведев са супругом, градоначелник Москве С.С. Собјанин. У храму је био и апостолски нунције у Руској Федерацији надбискуп Целестино Миљоре, дијецезан у Москви надбискуп Паоло Пеци. Патријарашки хор Катедрале Христа Спаситеља (диригент И.Б. Толкачев) и Камерни хор при овој катедрали (диригенткиња С.Н. Соколовскаја) певао је на божанској служби. Уживо емитовање патријарашке божанске службе реализовали су телевизијски канали „Первиј“, „Росија 1“ и „Спас“. Уз техничку подршку ТВ канала „Спас“, патријарашка божанска служба је емитована на интернету на званичном сајту Руске Православне Цркве, Патриархиа.рууз коментир професора Московске Духовне Академије А.К. Светозарског. На телевизијском каналу „Спас“ и порталу Патриархиа.ру емитовање је омогућено и на знаковном језику. Пре почетка литије Првојерарх Руске Цркве обратио се присутнима поздравним словом. Према традицији, на васкрсну ноћ, у храм Христа Спаситеља је унет благодатни огањ из цркве Васкрсења Христовог у Јерусалиму, који је донела делегација коју је предводио председник Управног одбора Фондације Светог апостола Андреја Првог позива В.И. Јакунин и архиепископ јегорјевски Матеј. Пре почетка литије Предстојатељ Руске Православне Цркве запалио је свеће са благодатног огња и предао их учесницима божанске службе речима: „Почињемо васкршњи празник паљењем благодатног огња који је донет са Светог Гроба“. Уз појање стиха „Воскресеније Твоје, Христе Спасе“ уређена је литија око катедрале Христа Спаситеља. Његова Светост патријарх Кирил прочитао је Огласитељно слово Св. Јована Златоуста за свету Пасху. На крају јутрење Његова Светост патријарх Кирил, В.В. Путин, Д.А. Медведев, С.В. Медведев и С.С. Собјанин разменили су ускршње честитке и празничне дарове. Васкрсно јеванђеље (Јован 1,1-17) читано је на 21 језику. Његова Светост Патријарх је почео да чита Јеванђеље, које говори о оваплоћењу Божје Речи, на грчком и латинском језику, а затим је служашче свештенство наставило да чита на јерејском, црквенословенском, арапском, енглеском, санскритском, руском, украјинском, молдавском, татарском, гагауском, литванском, естонском, енглеском, француском, немачком, италијанском, шпанском, кинеском и јапанском. На сугубој јектенији читане се прозбе за јединство Православне Цркве и очувању Цркве од подела и раскола. За време причастна протојереј Михаил Рјазанцев је прочитао Васкршњу посланицу Његове Светости патријарха Кирила упућену архипастирима, пастирима, монаштву и свим верним чедима Руске Православне Цркве. После заамвоне молитве Првојерарх Руске Цркве је осветио Артос. На крају службе Његова Светост патријарх Кирил поново је честитао присутнима и ТВ гледаоцима Васкрс. Извор: Српска Православна Црква
  4. У недељу, 15/28. априла 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ новосадски г. Иринеј служио је Пасхалну јутарњу службу и началствовао евхаристијским сабрањем мноштва верног народа Божјег у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона. У богослужењу Православне Цркве не постоји служба величанственија и упечатљивија од богослужења празника Пасхе. Пасхално богослужење представља велелепну гозбу коју је Господ уготовио свима онима који притичу под благодатну сеницу Његовог дома. Верујући људи током свете ноћи ове и светог дана овог са посебном снагом осећају светлу радост Васкрсења Христовог, која се изобилно излива. У овој ноћи, ноћи Васкрсења Христовог, отварамо своја срца за сусрет са Оним који је нас ради пострадао, умро и васкрсао. Он ће ући и испунити наш живот Собом и Својом светлошћу, преображавајући наше душе. Васкршњу посланицу Патријарха српског и свих архијереја Српске Православне Цркве упућену свештенству, монаштву и свима синовима и кћерима наше свете Цркве, прочитао је архијерејски намесник новосадски први протопрезвитер-ставрофор Миливој Mијатов, сабрат Светогеоргијевског храма. Слово Светог Јована Златоуста пред причешће верног народа Божјег прочитао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски г. Иринеј. Светој Литургији су присуствовали градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић са најближим сарадницима и директор новосадске Гимназије Јован Јовановић Змај г. Радивоје Стојковић. Извор: Епархија бачка
  5. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 20. aприла 2019. године, на Лазареву суботу, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Молитвена прослава Лазареве суботе - крсне славе Патријарха српског г. Иринеја, почела је светом архијерејском Литургијом у београдској Саборној цркви којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана и у молитвеном присуству Преосвећеног Епископа шабачког г. Лаврентија. Саслуживали су старешина манастира Ново Хопово архимандрит Павле, архимандрит Серафим из манастира Сукова, главни секретар Светог Архијерејског Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, ректор Богословије Светог Саве протојереј-ставрофор др Драган Протић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, архијерејски намесник београдски протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, старешина Саборне цркве протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина цркве Светог Симеона Мироточивог протојереј-ставрофор Радич Радичевић, протојереј-ставрофор Милојко Топаловић, презвитери Славиша Поповић и Игор Давидовић, протођакони Радимир Перчевић, Стеван Рапајић и Дамјан Божић, као и ипођакони Мирослав Ракоњац, Владимир Јелић, Дејан Накић и Ђорђе Мијајловић. Торжественост празника молитвеним појањем увеличао је хор Првог београдског певачког друштва. Празнични беседу произнео је Епископ шабачки г. Лаврентије. Поред многобројног верног народа, празничној Литургији присуствли су представаници традиционалних цркава и верских заједница и посленици културног и научног живота престонице. Извор: Српска Православна Црква
  6. Његово Преосвештенство Епископ Источноамерички Г. Иринеј, благоизволео је да у недељу, 7. априла 2019. године, на светли празник Благовести, служи Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Парми, Охајо. Ово је уједно била и прва Литургија на тлу САД на којој су служили припадници Верске службе Војске Србије, а са њима су саслуживали и православни припадници Националне Гарде државе Охајо. У склопу Програма државног партнерства Републике Србије и америчке Савезне државе Охајо, од 2006. године када је потписан Споразум о статусу снага (Status of Forces Agreement – SOFA), поред активности у цивилном сектору, војно-војна сарадња је оцењена као веома квалитетна и врло разуђена-на више поља. Сарадња се огледа пре свега у области школовања и усавршавања официра и подофицира, размене и обуке јединица, заједничких вежби, преношењу искустава у формирању подофицирског кора, помоћи војске цивилним структурама у случају елементарних и других несрећа и непогода и развоју капацитета за учешће у мултинационалним операцијама. Најинтензивнија сарадња реализује се традиционално у септембру сваке године када је Војска Србије домаћин бројне делегације Националне гарде Охаја с командантом на челу. Један од кључних аспеката сарадње са Националном гардом Охаја је заједнички пројекат изградње Центра за обуку јединица за учешће у мултинационалним операцијама у бази „Југ“ и извођење заједничких вежби и обуке. Посебно место заузимају активности цивилно-војне сарадње, које се реализују од 2009. године у оквиру пројеката „Хуманитарна асистенција“, у оквиру којих припадници НГ Охаја и Војске Србије заједнички раде на реновирању објеката од друштвеног значаја под покровитељством Европске команде САД. Свакако, треба истаћи и сарадњу Верске службе Војске Србије са Верском службом НГ Охаја, која је претходних година резултовала са неколико посета које су православни свештеници НГ Охајо учинили нашим, где су се, у Врању, Прањанима, на Опленцу, капели на ВМА, Генералштабу и другде, више пута служиле заједничке Литургије. На позив америчких домаћина и главног војног свештеника НГ Охаја пуковника Ендрјуа Аквина, у периоду од 4. до 10. априла, у посети САД се налази делегација Верске службе Војске Србије предвођена пуковником Сашом Милутиновићем и Главним војним свештеником мајором Слађаном Влајићем, те капетаном Александром Затезалом, војним свештеником Команде РВ и ПВО и заставником Гораном Јокановићем, помоћником Главног војног капелана Војске Србије. Делегацију наше војске је примио и Командант НГ Охаја генерал мајор Џон Харис. Припадници војносвештеничке службе наше војске су посетили и Национални Музеј ветерана у Коламбасу, а у Саборном храму Светог Саве у Парми крај Кливленда, служена је Литургија, где су први пут на територији САД, служили и војни свештеници наше војске. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ источноамерички Иринеј (Добријевић) уз саслуживање старешине храма, јереја Драгослава Косића и војних свештеника ВС, мајора Слађана Влајића и капетана Александра Затезала, као и војног свештеника НГ Охаја, потпуковника Џејмса Сејзмора. за Поуке.орг: Милан Ракић фото: Саша Милутиновић via ФБ, Епархија Источноамеричка СПЦ, OCA, NGO, USARMY, USAF, DVIDSHUB, MCAUSA, Војска Србије Ова порука је постављена и на насловну страницу Поуке.орг
  7. И тако Дјевица Марија од Бога изабрана постаде изабрани сасуд, светиња над светима и шира од небеса... У делу града Источног Сарајева познатијем као Добриња и Вељине налази се прекрасна црква Светог Василија Острошког која својим положајем и колоритном куполом привлачи погледе свих оних који путују тим крајем. Велики празник Благовести величанствено је прослављен у том предивном храму. Свету архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење протојереја-ставрофора Ранка Билинца, Момира Васиљевића, Миломира Ковача и Чедомира Ђелма, протојереја Данила Дангубића, јереја Дражена Делића и ђакона Будимира Гардовића. У току свете Литургије Митрополит је рукоположио дипломираног теолога Божидара Васиљевића из Чајнича у чин ђакона. -Данас је заглавље нашег спасења. Данас почиње да се испуњава од памтивијека сакривена тајна домостроја спасења човјека и свијета. Бог се унижава - или како кажу Свети апостол Павле и Свети оци - Бог се ''испразни'' да нас Собом испуни, да човјека сједини са Богом, да га учини светим, божанским, а сву творевину да томе служи. Овом великом и божанском плану смирено послужи Пресвета Богородица - Света Дјева Марија, која истовремено и задивљена и преплашена пита: -А како је то могуће? На њену преплашеност реагује служитељ Ријечи Свети архангел Гаврил који јој рече: -Дух Свети сићи ће на тебе и сила свевишњега осјениће те. Чувши ове ријечи и разумјевши да је у питању воља Божја Она покорно рече: -Ево слушкиње Господње, нека ми буде по вољи Твојој. И тако Дјевица Марија од Бога изабрана постаде изабрани сасуд, светиња над светима и шира од небеса... Извор: Митрополија дабробосанска
  8. Његово Преосвештенство Епископ Источноамерички Г. Иринеј, благоизволео је да у недељу, 7. априла 2019. године, на светли празник Благовести, служи Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Парми, Охајо. Ово је уједно била и прва Литургија на тлу САД на којој су служили припадници Верске службе Војске Србије, а са њима су саслуживали и православни припадници Националне Гарде државе Охајо. У склопу Програма државног партнерства Републике Србије и америчке Савезне државе Охајо, од 2006. године када је потписан Споразум о статусу снага (Status of Forces Agreement – SOFA), поред активности у цивилном сектору, војно-војна сарадња је оцењена као веома квалитетна и врло разуђена-на више поља. Сарадња се огледа пре свега у области школовања и усавршавања официра и подофицира, размене и обуке јединица, заједничких вежби, преношењу искустава у формирању подофицирског кора, помоћи војске цивилним структурама у случају елементарних и других несрећа и непогода и развоју капацитета за учешће у мултинационалним операцијама. Најинтензивнија сарадња реализује се традиционално у септембру сваке године када је Војска Србије домаћин бројне делегације Националне гарде Охаја с командантом на челу. Један од кључних аспеката сарадње са Националном гардом Охаја је заједнички пројекат изградње Центра за обуку јединица за учешће у мултинационалним операцијама у бази „Југ“ и извођење заједничких вежби и обуке. Посебно место заузимају активности цивилно-војне сарадње, које се реализују од 2009. године у оквиру пројеката „Хуманитарна асистенција“, у оквиру којих припадници НГ Охаја и Војске Србије заједнички раде на реновирању објеката од друштвеног значаја под покровитељством Европске команде САД. Свакако, треба истаћи и сарадњу Верске службе Војске Србије са Верском службом НГ Охаја, која је претходних година резултовала са неколико посета које су православни свештеници НГ Охајо учинили нашим, где су се, у Врању, Прањанима, на Опленцу, капели на ВМА, Генералштабу и другде, више пута служиле заједничке Литургије. На позив америчких домаћина и главног војног свештеника НГ Охаја пуковника Ендрјуа Аквина, у периоду од 4. до 10. априла, у посети САД се налази делегација Верске службе Војске Србије предвођена пуковником Сашом Милутиновићем и Главним војним свештеником мајором Слађаном Влајићем, те капетаном Александром Затезалом, војним свештеником Команде РВ и ПВО и заставником Гораном Јокановићем, помоћником Главног војног капелана Војске Србије. Делегацију наше војске је примио и Командант НГ Охаја генерал мајор Џон Харис. Припадници војносвештеничке службе наше војске су посетили и Национални Музеј ветерана у Коламбасу, а у Саборном храму Светог Саве у Парми крај Кливленда, служена је Литургија, где су први пут на територији САД, служили и војни свештеници наше војске. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ источноамерички Иринеј (Добријевић) уз саслуживање старешине храма, јереја Драгослава Косића и војних свештеника ВС, мајора Слађана Влајића и капетана Александра Затезала, као и војног свештеника НГ Охаја, потпуковника Џејмса Сејзмора. за Поуке.орг: Милан Ракић фото: Саша Милутиновић via ФБ, Епархија Источноамеричка СПЦ, OCA, NGO, USARMY, USAF, DVIDSHUB, MCAUSA, Војска Србије
  9. Његово Блаженство митрополит украјински Онуфрије одслужио је Литургију у част преподобних Антонија и Теодосија у Кијево-печерској лаври. Саслуживало му је више архијереја ове свете Цркве, као и свештенослужитељи манастирског братства. За време службе Владика је изложио православно учење светог Григорија Паламе о нетварној таворској светлости, а и о подвигу преподобних печерских отаца који су се уздигли од овоземаљских блага ка сазерцању те светлости. На Литургији је узнета сугуба јектенија за мир у Украјинин и за јединство Православне Цркве. Такође су прочитање прозбе и молитве за аутистичну децу. По благослову митрополита Онуфрија, таква молитва је читана и у свим другим храмовима и манастирима УПЦ. Извор: Патриархиа.ру (с руског Инфо служба СПЦ)
  10. У другу недјељу Великог поста, поводом двадесете годишњице од почетка злочиначког НАТО бомбардовања, након Свете литургије у храму Свете Текле, служен је парастос свим жртвама овог бомбардовања. Парастос је служио надлежни парох протојереј Жељко Ћалић. Он је рекао да су последице НАТО бомбардовања из 1999. огромне. „Рађају се дјеца болесна од канцера који су они овдје посијали као велики хуманисти називајући своју акцију и своју мисију милосрдним анђелом“, казао је он. Додао је да је то продужетак злочина из Другог свјетског рата, када су нацифашити бацали бомбе по Подгорици, Црној Гори, Србији и по Балкану“, рекао је отац Жељко Ћалић. Историчар Перо Радоњић из даниловградског Завичајног музеја говорио је о историјским чињеницама везаним за ово страдање и о њиховим последицама. Даниловград: Војници нису дозволили пароху и представницима Црквене општине да одају пошту Стајићу Војници касарне Милован Шарановић у Даниловграду нијесу дозволили месном пароху Жељку Ћалићу, представницима Црквне општине и Удружења Бијели Павле да запале свијеће и положе вијенац на мјесто на ком је прије двије деценије живот изгубила прва жртва Нато агресије, војник Саша Стајић. Војник који је затворио капију пред окупљенима није образложио због чега не могу ући у касарну. Наводно, они су нешто раније дозволили Стајићевим родитељима да положе цвијеће на мјесто на ком је Београђанин изгубио живот. Саша је погинуо 24. марта 1999. приликом бомбардовања касарне у Даниловграду, гдје је служио редовну војску. Прва је жртва Нато агресије на Србију и Црну Гору. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. У Цетињском манастиру цетињско свештенство и свештеномонаштво данас је служило Свету заупокојену литургију са парастосом жртвама НАТО бомбардовања Савезне Репуибликер Југославије 1999. године. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља свештеник Игор Балабан је, тумачећи јеванђелско зачало између осталог рекао да наше врлине могу да открију кров овога свијета и да нас доведу до Христа. „Гдје ће Он, видјевши ту вјеру нашу, видјевши нашу врлину, повјерење у Њега рећи: Синко, кћери Моја, опраштају ти се гријеси твоји. И онда је наше труулежно и трошно тијело, које нас једва носи на овим ногама. као тај одар. А наше биће је као онај одузети. Онда ћемо ми да носимо тијело и њему да заповиједамо, а не одар бесловесни да носи нас кроз живот“, рекао је он. Додао је да се данас навршава двадесет година откако су силници опвога свијета, род овога свијета покушао да нас исцијели тако што нас је увео у још веће страдање. „Убијао нам дјецу, војнике. Сјетимо се само оне мале Милице, дјеце из Мурина. Сјећамо се мноштва војника од којих су многи били тек регрути, који су бикли ту да штите своју домовину… Шта су друго радили наши кроз читаву историју… А силници овога свијета, род сего је одлучио да нас ицијеле тако што ће нас са безбједне удаљености бомбардовати и убијати и уништавати нам индустрију, привреду и слично“, рекао је отац Игор. Додао је да је то добар контраст у односу на оно како Бог поступа. „Бог говори: Синко, опраштају ти се гријеси твоји. И исцјељује сваку болест и немоћ у човјеку. А силник овога свијета, који мисли да је много моћан, много јак, он не исцјељује. Па, иако му је, можда, на уснама његовим исцјељивање, иако на уснама његовим он исповиједа да хоће да помогне, да учини – он, силник овога свијета руши, убија и разара. Тако је са сваким силником – није ово први, а бојим се, ни задњи пут нашем народу, а ни другоим народима“, поручио је отац Игор балабан. Након причешћа вјерних служен је парастос, а протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је прочитао имена свих погинулих из Црне Горе од злочиначке руке НАТО окупатора те 1999. године. Извор: Митрополија црногорско-прморска
  12. Од свих литургичких правила која се односe на Велики пост, јeдно јe од одлучујуће важности за његово разумсвањe и, пошто јe спeсцифично за Православље, представља у многоме кључ разумевања православне литургичке традиције. Ради се о правилу које забрањује служење свете Литургије током недеље Поста. Јасно је наведено: Света Литургија не може ни под којим условима да се служи за време поста од понедељка до петка - са једним изузетком - на празник Благовести, ако се догоди у ове дане. Средом и петком је посебна вечерња служба причешћа: назива се Литургија пређеосвећених дарова. Значење овог правила је до те мере заборављено да се не поштује у многим парохијама, особито оним које су биле изложене латинском и западном утицају, те се продужило са свакодневним служењем „приватних" и „заупокојених" литургија током целог Поста. А тамо где се правило и држи, није учињен никакав напор да се превазиђе формално придржавање „прописа" и разуме његово духовно значење, дубока логика Великог поста. Важно је, стога, да детаљније објаснимо значење овог правила које прелази оквире Великог поста и објашњава целокупну литургичку традицију Православља. У општим цртама овде имамо израз и примену једног битног литургичког принципа: неподударност Евхаристијс са пошћењем. Да бисмо, ипак, разумели значење тог принципа, не смемо да почнемо са постом него са Евхаристијом. У православној традицији, која се у овоме дубоко разликује од евхаристичке теологије и праксе западног католицизма, Евхаристија је увек имала свечани и радостан карактер. То је, пре свега, света тајна Христова доласка и присутности међу ученицима, те је стога прослава - у сасвим реалном смислу - Његовог Васкрсења. Заиста, долазак и присутност Христа у Евхаристији, за Цркву су ,доказ" Његовог Васкрсења. То је радост запаљених срца апостола кад им се, на путу за Емаус, Христос показао „у ломљењу хлеба"; то је вечити извор „експерименталног" и „егзистенцијалног" знања Цркве о Васкрсењу. Ученици нису видели стварно Васкрсење, па ипак, веровали су у њега, не зато што их је неко томе научио, већ зато што су видели васкрслог Господа, кад су „врата била затворена". Он се појавио међу њима и учествовао у њиховом обеду. Евхаристија је исто долажење и присутност, иста радост и „запаљеност срца", исто нерационално, али и апсолутно знање да се васкрсли Господ показујс „у ломљењу хлеба". Та радост је толико велика да, за рану Цркву дан Евхаристије није био један од обичних дана, него Господњи Дан - дан који је изнад времена, јер се у Евхаристији већ сагледава Царство Божије. Сам Христос јс на Тајној вечери рекао својим ученицима да им јс даровао Царство да би могли ,да једу и пију у Његовом Царству". Будући да је Евхаристија присутност васкрслог Господа, Који се узнео на небо и седи с десне стране Оца, она је, према томе, учествовање у Царству које је „радост и мир у Духу Светоме". Причешће је „храна бесмртности", „небески хлеб", а приближавање Светој Трпези је истинито вазнесењс на небо. Тако је Евхаристија празник Цркве, али, још боље, Црква као празник, као радовање у Христовој присутности, као учествовање у вечној радости Царства Божијег. Сваки пут кад Црква служи Евхаристију, она је „код куће" - у небу; она се узноси тамо куда се Христос вазнео да би ми могли да „једемо и пијемо за Његовом трпезом у Његовом Царству..." Тако можемо да разумемо зашто је Евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо даље видети - главни израз Цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према Небеском Царству. А „синови Царства", каже Христос, „не могу да посте док је са њима Женик". Па зашто се онда, можда ће неко упитати, даје Причешће у данима поста на Литургији пређеосвећених дарова? Да ли се то противи наведеном принципу? Да бисмо одговорили на ово питањс, треба да узмемо у разматрање други аспскт православног разумевања Причешћа, његов значај као извора силе, која одржава наше духовне моћи. Ако је свето Причешће, као што смо видели, испуњење свих наших подвига и напора, циљ коме тежимо, крајња радост нашег хришћанског живота, оно је такође по неопходности извор и почетак нашег духовног напора, божански дар, који нам омогућава да знамо, да желимо и тежимо „савршенијем заједничарству у дану без вечери" у Царству Божијем. Јер Царство, мада је дошло, мада долази у Цркви, треба да буде испуњено и у својој савршености пројављено на крају времена када ће Бог све ствари испунити Самим Собом. Ми то знамо и унапред у томе учествујемо. Ми сада учествујемо у Царству које ће доћи, имамо предосећај и предукус славе и блаженства, али смо још увек на земљи, и наше целокупно земаљско бивствовање је дуг и често мучан пут према крајњем Дану Господњем. Потребна нам је на овом путу помоћ и подршка, снага и утеха, јер се „кнез овог света" још није предао. Баш напротив. Знајући да ће га Христос победити он припрема последњу и жестоку битку против Бога да би се отргнуо од Њега колико је год могуће. Ова је битка тако тешка, а „врата адова" тако моћна да нам сам Христос говори о „уском путу" и о мало њих који могу да њим иду. У овој борби, наша главна помоћ су Тело и Крв Христова, она „насушна храна" која нас духовно одржава и, без обзира на сва искушења и опасности, чини да будемо Христови следбеници. Пошто смо примили свето Причешће ми се молимо: „... дај да ови дарови буду и мени на исцељење душе и тела, на одгоњење сваког противника, на просвећење очију срца мог, на мир душевних сила мојих, на веру непостидну, на љубав нелицемерну, на испуњење премудрошћу, на одржање заповести Твојих, на умножење божанске благодати Твоје и на усвојење Царства Твога... Не уништи ме, Створитељу мој, него уђи у моје удове, вене и срце ... да би свако зло и свака телесна страст побегли од мене као од огња, кроз причешће постајем Твојим обиталиштем..." Ако Велики пост и пошћење значе појачану борбу, то је - по Еванђељу - зато што смо суочени са злом и свим његовим силама, те нам је стога потребна помоћ и сила тог божанског Огња. У томе је смисао посебног посног Причешћа са унапред освећеним Даровима тј. Даровима освећеним на Евхаристији претходне недеље и сачуваних у олтару за причешћивање верних у среду и петак увече. У посне дане се не служи Евхаристија зато што је њено служење непрестани успон радости, међутим, у Цркви постоји непрекидна присутност плодова Евхаристије. Исто као што се „видљиви" Христос узнео на небо па је ипак невидљиво присутан у свету, или Пасха која се прославља једанпут у години, а њени зраци осветљавају целокупни живот Цркве, или Царство Божије које ће тек доћи али је већ међу нама, исто је то и са Евхаристијом. Као света Тајна и славље Царства Божијег, као празник Цркве она је неподударна са пошћењем и не служи се за време Великог поста. Као благодат и сила Царства које већ делује у свету, као наша „насушна храна" и оружје у нашој духовној борби, она је у самом центру поста, она је, заиста, небеска мана која нас одржава у животу за време нашег путовања кроз пустињу Великог поста. Поставља се питање: ако се Евхаристија не подудара са постом, зашто се ипак њено служење прописује у суботу и недељу Великог поста, и то без „прекидања" пошћења? У овоме изгледа као да Црквени канони противрече један другом. Док неки од њих забрањују пост у недељу, други забрањују да пост буде прекидан током свих четрдесет дана Великог поста. Ова противречност је само привидна, јер два правила, која се на први поглед узајамно искључују, у ствари третирају два сасвим различита значења садржана у термину поста. Ово је важно да се разуме, јер ми овде откривамо православну „философију поста", неопходну за наш целокупан духовни напор. Постоје два пута и начина поста и они имају корен у Св. Писму и Св. Предању. Они одговарају двојаким стањима и потребама човека. Први може бити означен као тотални пост. Он се састоји у потпуном уздржавању од јела и пића. Други би се могао означити као аскетски пост јер се, углавном, састоји од уздржавања само од одређене хране и од битног смањења дијеталног режима. Тотални пост, по својој природи, је по трајању кратак и ограничен је на један дан или чак на део дана. Још од самог настанка хришћанства, он је био схваћен као стањс припреме и очекивања - стање духовне концетрације на оно што треба да дође. Овде физичка глад одговара духовном очекивању испуњења, „отварању", и припреми целог људског бића за радост која се приближава. Стога у литургичкој традицији Цркве наилазимо на тотални пост као на последњу и коначну припрему за Велики пост, за одлучујући духовни догађај. Налазимо га, на пример, уочи Божића и Богојављења, а изнад свега, у Евхаристичком посту, суштинском виду наше припреме за месијанску гозбу за трпезом Христовом у Његовом Царству. Евхаристији увек претходи овај потпуни пост, који може да варира у трајању, али који за Цркву представља неопходни услов за примање светог Причешћа. Многи погрешно разумеју ово правило и у њему не виде ништа друго него некакав архаични пропис, и питају се зашто празан стомак треба да буде предуслов за примање Св. Тајне. Сведено на физичко и грубо „физиолошко" поимање, и схваћено само дисциплински, ово правило, разуме се, губи своје значење. Римски католицизам је већ одавно духовни смисао поста заменио јуридичким и дисциплинарним смислом (нпр. право на „ослобођење" поста, као да је пост потребан Богу а не човеку!). Стога није чудновато да је у садашње време у римокатолицизму у потпуности укинут „евхаристички" пост. Ипак, по свом правом значењу потпуни или тотални пост представља главни израз онога ритма припреме и пуноће којима Црква живи пошто је она и „очекивање" Христа у „овом свету" и улазак овог света у „свет који долази". Овде можемо да додамо да се у раној Цркви овај потпуни пост називао изразом позајмљеним из војног речника - statio, што је означавало гарнизон у стању узбуне и припреме. Црква је „на стражи". Она очекује Женика у потпуној спремности и са радошћу. На тај начин потпуни пост не представља само пост чланова Цркве. Он представља саму Цркву, у очекивању Христа који јој долази у Евхаристији, који ће доћи у слви кад се испуни време. Сасвим је другачије значење другог вида поста, који ми називамо аскетским. У овом случају је циљ поста да човека ослободи незаконите тираније тела, подчињавања духа телу и његовим прохтевима, што је трагични резултат греха и човековог првородног греха. Лаганим и стрпљивим напором човек открива да „не живи само охлебу" - да у себи васпостааља примат духа. По неопходности и по својој природи, то је дуг и мукотрпан труд. Фактор време је битан, јер је потребан дуг период времена да се искорени и излечи општа и универзална болест, коју су људи почели да посматрају као своје „нормално" стање. Вештина аскетског поста је профињена и усавршена у оквирима монашке традиције, а затим је прихваћена од стране целокупне Цркве. То је примена Христових речи на човека да демонске силе које човека поробљавају могуда буду побсђене једино „молитвом и постом". Она је заснована на примеру самога Христа, који је постио 40 дана па се онда суочио са Сатаном, и овим сусретом оповргао човекову подчињеност „само хлебу" и објавио његово ослобођење. Црква је издвојила четири временска периода за аскетски пост: пред Васкрс и Божић, пост Св. Ап. Петру и Павлу и пред Успенијем Божије Матере. Четири пута у години она нас позива да се Светом терапијом поста очистимо и ослободимо од превласти тела. Терапија зависи од примене неких основних правила, међу којима је најважније „непрекидањс" поста, његово непрекидно трајање у времену. Ова разлика између два метода поста помаже нам да разумемо привиднe контрадикције у канонима, који регулишу пост. Канон који забрањује пост недељом сматра да је на тај дан „прекид поста" пре свега условљен самом Евхаристијом, која испуњује очекивања и која, будући да је сврха сваког поста, истовремено представља и његов крај. То значи да недеља, дан Господњи, превазилази пост исто као што надмашује време. Другим речима, то значи да недеља, дан Царства Божијег не припада оном времену које је означено у посту као путовање према Царству Божијем. И тако недеља остаје не као дан поста већ као дан духовне радости. Међутим, док Евхаристија прекида тотални пост, она не прекида аскетски, који од нас, као што смо већ објаснили, сам по себи захтева континуитет напора. То значи да прописи о храни, по којима се управља аскетски пост, остају на снази и за време недеља у Великом посту. Да бисмо били конкретни, месо и масноћа су забрањени, али само због „психо-соматског" карактера аскетског поста, јер Црква зна да тело, ако треба да буде „савладано", мора бити подвргнуто дугој и стрпљивој дисциплини уздржавања. У Русији, нпр. монаси нису никада јели месо. Али ово није значило да су постили на Васкрс или неки други велики празник. Може се рећи да одређени степен аскетског поста припада хришћанском животу као таквом и хришћани треба да га одржавају. Али схватање, нажалост тако распрострањено, да се на Васкрс треба прејести и препити, тужна је и ружна карикатура истинитог духа Пасхе! Трагично је, заиста, да се у иеким црквама народ одвраћа да на Васкрс прима свето Причешће, а дивне речи св. Јована Златоуста - „трпеза је пуна. Сви се наслађујете дивно! Теле је угојено, нека нико не оде гладан" - вероватно су схваћене као да се искључиво односе на богату садржину васкршњег стола. Празник је духовна реалност и да би се прославио како треба потребно је исто толико трезвености и духовне концентрације колико и у посту. Према томе, јасно треба да се разуме да нема противречности у чињеници да Црква настоји да се уздржавамо од извесне хране недељом за врсме поста и осуде поста на дан Евхаристије. Јасно је исто тако да можемо остварити прави духовни циљ поста ако се придржавамо и једног и другог правила - ако одржавамо евхаристички ритуал припреме и испуњења и устрајемо у напору „спасоносних четрдесет дана". Све ово нас води Литургији пређеосвећених дарова, која заузима посебно место у богослужењима за време поста. Преузето из књиге Велики пост протојереја Александра Шмемана
  13. Као што се биљке и дрвеће у пролеће поново рађају и препорађају, тако се душе наше за време Свете четрдесетнице препорађају од огреховљености, због тога и једна богослужбена химна период Свете четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом. И ваистину, по примеру Спаситељевог четрдесетодневног поста, ми кроз пост и молитву преображавамо душе своје, како бисмо што спремнији дочекали Празник над празницима. Како би овај свештени период године био саображен са нашим духовним и телесним подвигом Црква нам је као брижна мајка подарила великопосна богослужења која су заодевена покајним карактером. Центар или срце великопосних богослужења чини Литургија пређеосвећених Дарова. Литургија пређеосвећених Дарова служи се само за време Свете четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмицâ Великог поста; у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, Велики уторак и Велику среду. Може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице Великог поста, у случају да се у те дане догоди празник светог који у типику има знак +, или, пак, храмовни свети. Према древном типику Цркве, у седмичне дане током свете Четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служити потпуну Литургију (изузев ако се у те дане догоди празник Благовести), јер је радост евхаристијског славља неспојива са покајним карактером Великог поста и великопосних богослужења. Према сведочанству протојереја Александра Шмемана: „Можемо да разумемо зашто је Евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо даље видети - главни израз Цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према Небеском Царству. А „синови Царства", каже Христос, „не могу да посте док је са њима Женик". Ово нам потврђује 49. канон помесног сабора у Лаодикији којим се забрањује приношење бескрвне жртве у време Свете четрдесетнице, осим суботом и недељом. Касније овај канон бива проширен на Пето-шестом трулском сабору и он гласи: „У све дане поста Свете четрдесетнице, осим суботе, недеље и светлог дана Благовести, нека бива само Литургија пређеосвећених Дарова“. Литургија пређеосвећених Дарова води порекло од првих векова, док је њену коначну редакцију сачинио Свети Григорије Двојеслов, епископ римски. Бројни су називи ове литургије; неки од њих су: Литургија четрдесетнице, Литургија освећења чаше, а неки је називају Службом причешћа. Ова света служба је покајног карактера сходно времену у коме се служи, а самим тим богослужи се у тамном одјејанију. Она није евхаристијско славље, и не можемо је назвати Литургијом у правом смислу те речи, јер не садржи анафору. Најједноставније речено, можемо је назвати великопосним вечерњем са причешћем. Према сведочанству Светог Јустина Мученика и Философа, видимо да хришћанима тога времена није било страно издвојено причешћивање, будући да су ђакони по кућама причешћивали оне који из оправданих разлога нису били на Литургији. Слободно се може рећи да је претеча Литургије пређеосвећених дарова управо ова поменута пракса издвојеног причешћивања верних, које је, више или мање, било заступљено у свештеној историји Цркве. Неизбежно је нагласити да је пост у првим временима подразумевао потпуно не узимање хране до деветог часа (око 15 часова по нашем рачунању времена), а не желећи да прекидају пост, видимо да су се причешћивали тек након деветог часа, те је из тог разлога Литургија пређеосвећених Дарова вечерња служба са причешћем и служи се увече, након деветог часа. Овакав вид поста се није односио на суботе и недеље, када је 55. каноном Пето-шестог Трулског сабора, овакав вид поста забрањен, изузев само једне - Велике суботе. Сâм појам „пређеосвећени Даровиˮ указује да се Свети Дарови за њено служење припремају и бивају освећени на потпуној недељној Литургији Светог Василија Великог. Приликом проскомидије пре недељне Литургије, презвитер поред редовног вади још два или више Агнеца (у зависности колико ће се Литургија пређеосвећених Дарова служити током те седмице). Агнец који бива освећен на потпуној Литургији, чува се за пређеосвећену Литургију у за то одређени кивот (дарохранилицу). Када је реч о последовању (поредку) Литургије пређеосвећених Дарова, њен први део јесте великопосно вечерње, с тим што не почиње свакодневним „Благословен Бог наш…“, већ литургијским возгласом: „Благословено Царство…“ Након возгласа чтец чита 103. предначинатељни псалам, који на леп и сликовит начин описује стварање света и величанствена дела Божја који је све премудрошћу створио, а презвитер за то време испред часне трапезе чита Светилничне молитве почев од четврте. После велике (мирне) јектеније читају се три антифона из 18. катизме. Посебан моменат у овом првом делу Литургије пређеосвећених Дарова јесте читање старозаветних одељака, које следи после Малог входа и појања песме „Свјете тихиј“. Прва паримија се чита из Књиге постања, а то символизује човеков грехопад и његове последице. Друга паримија се чита из Прича Соломонових; ово читање има за циљ да поучи верне мудрости и побожности. Из ових читања видимо потребу поуке, својеврсне катихезе, и на овом богослужењу. Овај свештени тренутак указује да се и на Литургији пређеосвећених Дарова хранимо са две трпезе – најпре са трпезе речи Божје у виду старозаветних чтенија, а потом и са трпезе Царства Небеског, пређеосвећеним Даровима. Између ова два старозаветна читања налази се специфичан и јединствен возглас: „Светлост Христова просветљује све“. Знаменити тумач светог богослужења, Свети Симеон архиепископ Солунски говори да благослов између два старозаветна читања на Литургији пређеосвећених Дарова има следећи смисао: „Постање говори о почетку, о стварању бића и паду Адамовом, а друга паримија из Прича Соломонових, поучава тајанствено о Сину Божјем, а тог Сина називају мудрост и кажу да ће мудрост себи саградити дом, тј. Пресвето тело Његово. Мудрост је, дакле, сâм Син Божји који нас просвећује и освећује.ˮ Помињање светлости Христове налазимо још у 4. веку и ови спомени се односе на дочекивање вечерње светлости, односно, на паљење светлости приликом вечерњег богослужења. Свети Симеон Солунски доноси важно сведочанство о богослужбеној пракси дочекивања вечерње светлости, и по њему: „Паљење вечерње светлости указује да је нама који смо у сенци греха, засијала Светлост истинита и светлошћу своје благодати испунила васељену.ˮ Други део Литургије пређеосвећених Дарова, после јектеније и молитве за оглашене, или јектеније и молитве оних који се припремају за Свето просветљење (ова јектенија и молитва за оне који се припремају за Свето просветљење произноси се само од среде четврте недеље Великог поста, све до Свете и Велике среде), следи део који можемо назвати припремом за причешће пређеосвећеним Даровима. Након прве и друге молитве верних по возгласу „По дару Христа твога…“ поје се песма: „Сада небеске силе са нама невидљиво служе: јер ево долази Цар славе; ево већ принесена тајанствена Жртва долази, свечано праћена. Са вером и љубављу приступимо да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја, Алилуја, Алилуја.“ За време ове песме врши се преношење пређеосвећених Дарова са светог Предложења на свети престо, а за време кога сав народ преклонивши колена клечи. Ово преношење подсећа нас на Велики вход, који бива на потпуној Литургији. У праксу је доста касније ушло изговарање великопосне молитве Светог Јефрема Сирина, коју презвитер изговара након полагања пређеосвећених Дарова на Свету Трпезу и приликом изговарања ове молитве сâм презвитер и сав народ чине три метаније. Посебну пажњу привлачи нам и молитва после полагања божанствених пређеосвећених Дарова на Свету Трпезу „Боже неизрецивих и невидљивих тајни…“, коју са слободом можемо разумети као централну молитву ове свете службе. (прочитати молитву у целости) Кроз ову дивну молитву можемо сагледати да причешће Светим Тајнама Тела и Крви Христове јесте суштина нашег духовног живота, јер у нашем опитном сусрету са Господом у причешћу Светим Тајнама, постајемо удеоничари Богочовечанског Тела – Цркве, актуализујући притом наше хришћанско назначење и делатно испуњавајући Господњу заповест на коју нас наведена молитва и подсећа: „Ко једе моје Тело и пије моју Крв у мени обитава и ја у њему…ˮ Дакле, у речима ове молитве сагледан је и сâм смисао служења Литургије пређеосвећених Дарова, а то је интензивирање активног литургијског живота или, боље речено, активно причешћивање између две недељне потпуне Литургије. Централна мисао која треба да се роди у срцима нашим јесте савршена чежња за причешћем и сусретом са Господом нашим у Светој Чаши. Да закључимо, Литургија пређеосвећених Дарова, њен чин, њено порекло и потреба за њом се не могу схватити без љубави и без срдачне чежње према Светим Тајнама Тела и Крви Господње, као и без практиковања честог, или боље речено, активног (редовног) причешћивања. За време причешћа, поје се причастен „Окусите и видите, јер је добар Господ, Алилуја, Алилуја, Алилуја.“ Након позива ђакона да са страхом Божјим, вером и љубављу приступимо, уместо свакодневног: „Благословен који долази у Име Господње…“, појци поју специфичну песму на Литургији пређеосвећених Дарова: „Благосиљаћу Господа у свако време; прослављање Њега је у устима мојим.“ Док, након благослова презвитера, појци поју: „Хлеб небески и чашу живота окусите и видите, јер је добар Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја.“ Заамвона молитва на Литургији пређеосвећених Дарова представља сликовит и врло леп приказ пречасних дана Свете четрдесетнице у којој се налазимо. Молитва наглашава да нас је Господ својом добротом увео у пречасне дане ове који нам служе за очишћење како душе, тако и тела. У молитви се, са друге стране, молимо да нам Господ дарује да се добрим подвигом подвизавамо и да ток поста завршимо сачувавши веру, да се као победитељи греха јавимо и да се након овог свештеног времена подвига и поста удостојимо поклонити се Христовом славном Васкрсењу. Са слободом можемо рећи да ова молитва представља један вид путоказа којим правцем су хришћани усмерени у периоду Свете четрдесетнице, показујући нам на крају и циљ нашег подвига и великопосног путовања. Након отпуста чита се 33. благодарствени псалам „Благосиљаћу Господа у свако време“, који је вид благодарења за ову службу која нам је дарована и у којој се причестисмо светим тајнама Тела и Крви Господње, укрепљујући се духовно како бисмо издржали ток поста и подвига, предокушавајући радост Празника над празницима. Катихета Бранислав Илић Вашој пажњи препоручујемо и филм о Литургији Пређеосвећених Дарова у коме ову центарлну великопосну службу објашњава Архиепископ Цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије: Вашој пажњи препоручујемо и разговор о Литургији Пређеосвећених Дарова:
  14. У сриједу прве недеље Часног поста – у Чисту недељу на празник Преподобног Василија Исповједника у манастиру Дуљево у Паштровићима служена је прва Света литургија пређеосвећених дарова. Свету литургију служио је протојереј Драгослав Ракић, парох паштровски уз појање сестара манастира Дуљево. Великопосна богослужења служе се и другим монашким заједницама на простору парохије паштровске. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  15. Као што се биљке и дрвеће у пролеће поново рађају и препорађају, тако се душе наше за време Свете четрдесетнице препорађају од огреховљености, због тога и једна богослужбена химна период Свете четрдесетнице назива духовним пролећем и светим временом. И ваистину, по примеру Спаситељевог четрдесетодневног поста, ми кроз пост и молитву преображавамо душе своје, како бисмо што спремнији дочекали Празник над празницима. Како би овај свештени период године био саображен са нашим духовним и телесним подвигом Црква нам је као брижна мајка подарила великопосна богослужења која су заодевена покајним карактером. Центар или срце великопосних богослужења чини Литургија пређеосвећених Дарова. Литургија пређеосвећених Дарова служи се само за време Свете четрдесетнице, и то: у сваку среду и петак првих шест седмицâ Великог поста; у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, Велики уторак и Велику среду. Може се служити и у понедељак, уторак и четвртак, друге, треће, четврте, пете и шесте седмице Великог поста, у случају да се у те дане догоди празник светог који у типику има знак +, или, пак, храмовни свети. Према древном типику Цркве, у седмичне дане током свете Четрдесетнице, од понедељка до петка, забрањено је служити потпуну Литургију (изузев ако се у те дане догоди празник Благовести), јер је радост евхаристијског славља неспојива са покајним карактером Великог поста и великопосних богослужења. Према сведочанству протојереја Александра Шмемана: „Можемо да разумемо зашто је Евхаристија неподударна са постом, јер је пост, као што можемо даље видети - главни израз Цркве у стању путешествија, и то само док је она на свом путу према Небеском Царству. А „синови Царства", каже Христос, „не могу да посте док је са њима Женик". Ово нам потврђује 49. канон помесног сабора у Лаодикији којим се забрањује приношење бескрвне жртве у време Свете четрдесетнице, осим суботом и недељом. Касније овај канон бива проширен на Пето-шестом трулском сабору и он гласи: „У све дане поста Свете четрдесетнице, осим суботе, недеље и светлог дана Благовести, нека бива само Литургија пређеосвећених Дарова“. Литургија пређеосвећених Дарова води порекло од првих векова, док је њену коначну редакцију сачинио Свети Григорије Двојеслов, епископ римски. Бројни су називи ове литургије; неки од њих су: Литургија четрдесетнице, Литургија освећења чаше, а неки је називају Службом причешћа. Ова света служба је покајног карактера сходно времену у коме се служи, а самим тим богослужи се у тамном одјејанију. Она није евхаристијско славље, и не можемо је назвати Литургијом у правом смислу те речи, јер не садржи анафору. Најједноставније речено, можемо је назвати великопосним вечерњем са причешћем. Према сведочанству Светог Јустина Мученика и Философа, видимо да хришћанима тога времена није било страно издвојено причешћивање, будући да су ђакони по кућама причешћивали оне који из оправданих разлога нису били на Литургији. Слободно се може рећи да је претеча Литургије пређеосвећених дарова управо ова поменута пракса издвојеног причешћивања верних, које је, више или мање, било заступљено у свештеној историји Цркве. Неизбежно је нагласити да је пост у првим временима подразумевао потпуно не узимање хране до деветог часа (око 15 часова по нашем рачунању времена), а не желећи да прекидају пост, видимо да су се причешћивали тек након деветог часа, те је из тог разлога Литургија пређеосвећених Дарова вечерња служба са причешћем и служи се увече, након деветог часа. Овакав вид поста се није односио на суботе и недеље, када је 55. каноном Пето-шестог Трулског сабора, овакав вид поста забрањен, изузев само једне - Велике суботе. Сâм појам „пређеосвећени Даровиˮ указује да се Свети Дарови за њено служење припремају и бивају освећени на потпуној недељној Литургији Светог Василија Великог. Приликом проскомидије пре недељне Литургије, презвитер поред редовног вади још два или више Агнеца (у зависности колико ће се Литургија пређеосвећених Дарова служити током те седмице). Агнец који бива освећен на потпуној Литургији, чува се за пређеосвећену Литургију у за то одређени кивот (дарохранилицу). Када је реч о последовању (поредку) Литургије пређеосвећених Дарова, њен први део јесте великопосно вечерње, с тим што не почиње свакодневним „Благословен Бог наш…“, већ литургијским возгласом: „Благословено Царство…“ Након возгласа чтец чита 103. предначинатељни псалам, који на леп и сликовит начин описује стварање света и величанствена дела Божја који је све премудрошћу створио, а презвитер за то време испред часне трапезе чита Светилничне молитве почев од четврте. После велике (мирне) јектеније читају се три антифона из 18. катизме. Посебан моменат у овом првом делу Литургије пређеосвећених Дарова јесте читање старозаветних одељака, које следи после Малог входа и појања песме „Свјете тихиј“. Прва паримија се чита из Књиге постања, а то символизује човеков грехопад и његове последице. Друга паримија се чита из Прича Соломонових; ово читање има за циљ да поучи верне мудрости и побожности. Из ових читања видимо потребу поуке, својеврсне катихезе, и на овом богослужењу. Овај свештени тренутак указује да се и на Литургији пређеосвећених Дарова хранимо са две трпезе – најпре са трпезе речи Божје у виду старозаветних чтенија, а потом и са трпезе Царства Небеског, пређеосвећеним Даровима. Између ова два старозаветна читања налази се специфичан и јединствен возглас: „Светлост Христова просветљује све“. Знаменити тумач светог богослужења, Свети Симеон архиепископ Солунски говори да благослов између два старозаветна читања на Литургији пређеосвећених Дарова има следећи смисао: „Постање говори о почетку, о стварању бића и паду Адамовом, а друга паримија из Прича Соломонових, поучава тајанствено о Сину Божјем, а тог Сина називају мудрост и кажу да ће мудрост себи саградити дом, тј. Пресвето тело Његово. Мудрост је, дакле, сâм Син Божји који нас просвећује и освећује.ˮ Помињање светлости Христове налазимо још у 4. веку и ови спомени се односе на дочекивање вечерње светлости, односно, на паљење светлости приликом вечерњег богослужења. Свети Симеон Солунски доноси важно сведочанство о богослужбеној пракси дочекивања вечерње светлости, и по њему: „Паљење вечерње светлости указује да је нама који смо у сенци греха, засијала Светлост истинита и светлошћу своје благодати испунила васељену.ˮ Други део Литургије пређеосвећених Дарова, после јектеније и молитве за оглашене, или јектеније и молитве оних који се припремају за Свето просветљење (ова јектенија и молитва за оне који се припремају за Свето просветљење произноси се само од среде четврте недеље Великог поста, све до Свете и Велике среде), следи део који можемо назвати припремом за причешће пређеосвећеним Даровима. Након прве и друге молитве верних по возгласу „По дару Христа твога…“ поје се песма: „Сада небеске силе са нама невидљиво служе: јер ево долази Цар славе; ево већ принесена тајанствена Жртва долази, свечано праћена. Са вером и љубављу приступимо да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја, Алилуја, Алилуја.“ За време ове песме врши се преношење пређеосвећених Дарова са светог Предложења на свети престо, а за време кога сав народ преклонивши колена клечи. Ово преношење подсећа нас на Велики вход, који бива на потпуној Литургији. У праксу је доста касније ушло изговарање великопосне молитве Светог Јефрема Сирина, коју презвитер изговара након полагања пређеосвећених Дарова на Свету Трпезу и приликом изговарања ове молитве сâм презвитер и сав народ чине три метаније. Посебну пажњу привлачи нам и молитва после полагања божанствених пређеосвећених Дарова на Свету Трпезу „Боже неизрецивих и невидљивих тајни…“, коју са слободом можемо разумети као централну молитву ове свете службе. (прочитати молитву у целости) Кроз ову дивну молитву можемо сагледати да причешће Светим Тајнама Тела и Крви Христове јесте суштина нашег духовног живота, јер у нашем опитном сусрету са Господом у причешћу Светим Тајнама, постајемо удеоничари Богочовечанског Тела – Цркве, актуализујући притом наше хришћанско назначење и делатно испуњавајући Господњу заповест на коју нас наведена молитва и подсећа: „Ко једе моје Тело и пије моју Крв у мени обитава и ја у њему…ˮ Дакле, у речима ове молитве сагледан је и сâм смисао служења Литургије пређеосвећених Дарова, а то је интензивирање активног литургијског живота или, боље речено, активно причешћивање између две недељне потпуне Литургије. Централна мисао која треба да се роди у срцима нашим јесте савршена чежња за причешћем и сусретом са Господом нашим у Светој Чаши. Да закључимо, Литургија пређеосвећених Дарова, њен чин, њено порекло и потреба за њом се не могу схватити без љубави и без срдачне чежње према Светим Тајнама Тела и Крви Господње, као и без практиковања честог, или боље речено, активног (редовног) причешћивања. За време причешћа, поје се причастен „Окусите и видите, јер је добар Господ, Алилуја, Алилуја, Алилуја.“ Након позива ђакона да са страхом Божјим, вером и љубављу приступимо, уместо свакодневног: „Благословен који долази у Име Господње…“, појци поју специфичну песму на Литургији пређеосвећених Дарова: „Благосиљаћу Господа у свако време; прослављање Њега је у устима мојим.“ Док, након благослова презвитера, појци поју: „Хлеб небески и чашу живота окусите и видите, јер је добар Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја.“ Заамвона молитва на Литургији пређеосвећених Дарова представља сликовит и врло леп приказ пречасних дана Свете четрдесетнице у којој се налазимо. Молитва наглашава да нас је Господ својом добротом увео у пречасне дане ове који нам служе за очишћење како душе, тако и тела. У молитви се, са друге стране, молимо да нам Господ дарује да се добрим подвигом подвизавамо и да ток поста завршимо сачувавши веру, да се као победитељи греха јавимо и да се након овог свештеног времена подвига и поста удостојимо поклонити се Христовом славном Васкрсењу. Са слободом можемо рећи да ова молитва представља један вид путоказа којим правцем су хришћани усмерени у периоду Свете четрдесетнице, показујући нам на крају и циљ нашег подвига и великопосног путовања. Након отпуста чита се 33. благодарствени псалам „Благосиљаћу Господа у свако време“, који је вид благодарења за ову службу која нам је дарована и у којој се причестисмо светим тајнама Тела и Крви Господње, укрепљујући се духовно како бисмо издржали ток поста и подвига, предокушавајући радост Празника над празницима. Катихета Бранислав Илић Вашој пажњи препоручујемо и филм о Литургији Пређеосвећених Дарова у коме ову центарлну великопосну службу објашњава Архиепископ Цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије: Вашој пажњи препоручујемо и разговор о Литургији Пређеосвећених Дарова:
  16. Епископ Рашко-призренски Теодосије данас је у манастиру Грачаница служио Св. Литургију и годишњи парастос блаженопочившој игуманији манастира Грачанице мати Ефросинији. Владика је Св. Литургију служио уз саслужење свештеномонаха наше Епархије и уз појање грачаничких сестара. Након Литургије на манастирском гробљу Владика је освештао новоподигнути надгробни крст мати Ефросинији, рад академског вајара Владана Мартиновића, а потом одслужио и парастос. Обративши се присутнима пригодном беседом, Владика се подсетио лика мати Ефросиније која је цео свој живот посветила Богу подвизавајући се и живећи у манастиру Грачаници. Садашњеа игуманија манастира Грачанице мати Стефанида са сестрама за све госте приредила је трпезу љубави у спомен блаженопочивше мати Ефросиније. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  17. У петак, 22. фебруара 2019. године, на Оданије Сретења, када Црква прославља Светог мученика Никифора, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је свету Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради. Звучни запис беседе Владике Јована Саслуживали су протојереј Драган Брашанац, протонамесник Влада Димитријевић, протођакон Иван Гашић и ђакони Небојша Поповић и Урош Костић. За певницом су појали протојереј Драгослав Милован, протонамесник Мирољуб Миладиновић, док су чтецирали г. Владан Степовић и г. Ненад Брковић. Епископ је у току свете Литургије рукоположио у чин ђакона дипломираног теолога г. Милоша Ћирића из Лазаревца. -Није исто присуствовати и учествовати на Литургији. Потребно је да сав свој живот Христу Богу предамо. Да бисмо заиста, браћо и сестре, задобили оно што нам Литургија даје, неопходно је да доживимо Христа као Бога, као Избавитеља и Спаситеља, лијући покајничке сузе. Жена из данашње јеванђелске приче пред Христа је донела своје покајање. Покајање чисти човека и омогућава му да кроз то очишћење прими благодат Божју. Ту благодат примиће данас и ипођакон Милош Ћирић који ће бити рукоположен у чин ђакона. Извор: Српска Православна Црква
  18. „Данас нас благодат Светога Духа сабра!" - Заиста, речима ове стихире може се описати почетак припреме верног народа Горњег Забрђа за прослављање празника над празницима - светлог Васкрсења Христовог кроз прву припремну недељу пред Васкршњи пост. Наиме, у недељу, 17. фебруара 2019. године, када се у црквама чита јеванђелско зачало о царинику и фарисеју, Епископ зворничко-тузлански г. Фотије први пут је посетио парохију горњозабрђску и служио свету Литургију у храму Светог пророка Илије. -Сабрали смо се данас овде да се сусретнемо са Богом, јер је свака Литургија је сусрет са Богом живим и истинитим. Тога треба да будемо свесни кад полазимо цркви од дома свога. Преиспитајмо своју савест да ли нас нешто мучи, да ли смо нешто неком учинили нажао, покушајмо да опростимо, исповедимо се свештенику и покајмо се као цариник из данашњег јеванђељске приче, поучио је епископ Фотије. Епископу су саслуживали свештеници Иван Савиновић, Митар Млађеновић, Никола Горановић и Александар Мирковић, као и ђакони Славољуб Милошевић и Младен Јовић. На Литургији је појао црквени хор Теодул из Горњег Забрђа. Светој Литургији је присуствовао велики број верника, од којих је знатан део приступио светом Путиру. Као знак јећања на прву служену Литургију владике Фотија у храму у Горњем Забрђу, надлежни парох јереј Срђан Васиљевић, у име парохије горњозабрђске, поклонио је Епископу икону Светог Саве Српског и Светог Сергија Радоњешког. Извор: Српска Православна Црква
  19. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 10. фебруара 2019. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Димитрија на Новом Београду. Саслуживали су протојереји-ставрофори Рајко Недић и Предраг Мичић, протојереј Владимир Замахајев, јереј Стефан Васиљевић, архиђакон Марко (Момчиловић), као и ђакони Драган Танасијевић и Илија Томић. Прилог радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Извор: Српска Православна Црква
×
×
  • Create New...