Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'литија'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 47 results

  1. Литија са моштима светог Зосима Туманског 31.5.2020. у недељу ТОКОМ ЧИТАВЕ НОЋИ МАНАСТИР ЋЕ БИТИ ОТВОРЕН ЗА ВЕРНИКЕ
  2. Ректор Цетињске богословије о. Гојко Перовић подсјећа да је прошло 10 дана од писма митрополита Амфилохија премијеру Душку Марковићу на тему преговора у вези спорног закона о слободи вјероисповијести али да Влада још не одговара на упит о наставку преговора започетих у марту ове године. “Надам се да је разлог томе преоптерећеност људи у Влади и у тзв. НКТ – да евидентирају све оне случајеве кршења здравствених мјера у данима уличног прослављања државног празника и да заузму политички став према очигледним ‘двоструким стандардима’ органа јавног реда. Нагомилало се аргумената, видљивих сваком грађанину, да ‘закон није исти за све’, те да се ‘здравствене мјере’ користе за неоснован прогон Цркве!”, истиче Перовић. Он је додао да држава која гаји тренд неједнаких стандарда директно ради против саме себе и сопствених уставних начела. “Ако то није разлог ћутања Владе, онда се надам брзом одговору ових дана, јер Владу и садржај посљедњег састанка експертских тимова, као и недавна упутства са међународних адреса обавезују на јасне и недвосмислене одговоре на питање: мијењамо ли закон или не?”, подсјећа он. Коментаришући питање о недавном наступу члана Митрополијиног преговарачког правног тима адвоката и некадашњег министра правде Драгана Шоћа на телевизији Н1 у оквиру које је изнио ставове и о правним и о политичким питањима везаним за кризу у Црној Гори, о. Гојко Перовић је појаснио да је Шоћ на политичка питања у тој емисији изнио своје личне ставове, док Црква стоји иза његових јавно саопштених – правних ставова. “Г. Драган Шоћ јесте члан митрополијиног преговарачког правног тима и то јесте његово исправно представљање у јавности а што се тиче разговора који је имао за регионалну телевизију, ту је било политичких питања на које је он давао одговоре у складу са својим – личним, грађанским ставовима”, каже Перовић. “Ово напомињем из два разлога: прво, људи у Цркви, па ни сами свештеници међусобно – немају сви идентичне политичке ставове (то је управо могуће због тога што политика није основ нашег окупљања нити предмет наше примарне пажње). У Цркви су идентична само наша духовна увјерења и наша црквена пракса. Друго, г. Шоћ није читао неко саопштење Правног савјета Митрополије, него је водио жив разговор у коме је одговарао и на питања која се не тичу само правних тема. На крају, боље рећи – на самом почетку приче, Шоћ је, у поменутом интервјуу дао јасне правне ставове црквеног правног тима по питању Закона о слободи вјероисповјести. То је урадио беспрекорно, као што је то чинио и у свим претходним случајевима, и Црква, по природи ствари стоји иза тих, тако изречених његових – правних ставова”, објашњава ректор Богословије на Цетињу. „Како због чињенице да смо ових дана могли видјети потпуно неометана масовна окупљања на улицама црногорских градова, тако и због посљедњег саопштења тзв. здравствених власти (да их тако назовем) – да се званична објава краја епидемије очекује у првим данима јуна”, каже о. Гојко Перовић и закључује: “Када спојимо ове двије непобитне чињенице – мислим да нема простора ни разлога да опстају мјере које се тичу забране вјерских окупљања. Тако смо прочитали и разумјели бројне савјете са међународних адреса које су ових дана стизале у Црну Гору. А народ се, евидентно ужелио литијских поворки. Мислим да би нам их и љекари препоручили (исто онако како љекари често разумију и препоручују пост и молитву) послије оволико дана проведених у кућама, а по њиховим препорукама” Извор: Митрополија црногорско-приморска
  3. Уживо: Интернет литија 21.5.2020. из манастира Ђурђеви ступови Вечерашњи гост интернет литије је његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки, г-дин Јоаникије.
  4. „Ми у Црној Гори имамо два вируса, вирус беззаконог закона и коронавирус", рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије након што су, због короне, прекинуте литије у Црној Гори. Између осталих, гост у новом издању емисије "Око магазин" на РТС, био је блаженопочивши протопрезвитер-ставрофор Момчило Кривокапић, архијерејски намесник бококоторски. „Народ је победио јер је морао да победи", рекао је 1989. године један од тројице младих, лијепих и паметних, након до тада највећег догађања народа у историји Црне Горе. Наравно, слике из Титограда 1989. и Подгорице 2020. потпуно су другачије, Антибирократска револуција нема никакве везе са данашњим временом, осим једне чињенице. Тада је један од тројице младих, лијепих и паметних дошао на власт и остао на власти до данашњег дана. Народ је од почетка 2020. па све до појаве корона вирусa био на улицама црногорских градова због њега, тачније Закона о слободи вероисповести који је Мило Ђукановић донео. Не зна се да ли ли ће и када литије бити настављене, али 2020. ће у Црној Гори остати упамћена као година литија. Литије су отвориле бројна питања, најважније - ко и зашто шета, зашто су литије довеле до "тробојка револуције", да ли је ово само верско или идентитетско питање, и како ће се све завршити, по цркву и власт у Црној Гори? Извор: РТС
  5. Уживо на нашем порталу пратите ново издање "интернет литије" - Не дамо светиње. Интернет литију предводи специјални гост-домаћин, Његово блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован.
  6. Поштовани посетиоци нашег портала, на нашем порталу сте пратили нову епизоду Интернет литије "Не дамо светиње". Интернет литију је предводио протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић, координатор правног савјета митрополије црногорско-приморске, а специјални гост је био Горан Ћетковић, предсједник удружења новинара Црне Горе. Доносимо снимак интернет литије коју сте уживо пратили на нашем порталу.
  7. Дана 21. марта 2020. године бугарски свештени зоографски манастир светог Георгија Победоносца на Светој Гори истовремено је прославио Крстопоклону недељу и спомен на 40 великих мученика Севастије у Јерменији, мада је по светогорском календару тај датум 9. март. После бденија и Литургије светог Василија одржана је литија у близини манастира и обављено водоосвећење. Недавно се монашко братство, преко свог игумана и духовног наставника, схиархимандритаАмвросија, заједно са братствима и сестринствима других православних манастира у Бугарској, обратило јавности и верницима у земљи са позивом да не буду лишени духовне хране светог Причешћа, молитава у храму и светих тајни. Отворено писмо које садржи овај позив, настало је као одговор на антихришћанске нападе на Бугарску Православну Цркву опд стране неких елемената и тенденција у друштву које заборављају или скривају од себе и других да Свето Причешће читавих ових 2000 година у историји Цркве није пренело заразу, него је свагда представљало чудотворно лековито средство за телесне и духовне болести када му се са вером приступа и кајањем за сваки почињени преступ. Извор: Инфо-служба СПЦ
  8. Литија дуга 43 км у Београду 15. марта: "Не дамо светиње!" Литија поводом молитвене одбране Цркве и светиња у Црној Гори и на Косову и Метохији, биће одржана са благословом Патријарха српског Иринеја у недељу 15. марта 2020. у Београду, најавила је за Радио Слово љубве мати Злата, настојатељица Манастира Богородице Тројеручице под Авалом. Литија чија је маршута дуга 43 км кренуће из овог манастира у недељу, 15. марта, у 4 часа, затим ће верни народ учествовати у Светој Литургији у Храму Светог Василија Острошког на Бањици (9 ч), затим ће Литија наставити пут према Богословском факултету, одакле ће преко Панчевачког моста ићи према Борчи где ће се спојити са тамошњом Литијом (која креће из цркве Вазнесења - Водице), а завршиће се молебаном у цркви Преноса моштију Светог Николаја у Борчи. Литија ће имати пратњу, као и искусне представнике који ће повести народ маршутом дугом 43 км, о чему нам говори мати Злата, позивајући верни народ Београда да се придружи овом крсном ходу у знак подршке својој страдалној православној браћи. Извор: Радио Слово љубве
  9. Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру и празничном литијом с иконама од манастира до Цркве Рождества Пресвете Богородице на Ћипуру и назад, данас је на Цетињу торжествено прослављена Недјеља православља и свршен спомен на Седми васељенски сабор и побједу православља на иконоборством. Звучни запис беседе Упркос забрани полиције празничну литију свештенства, свештеномонаштва и вјерника, која се већ 30 година поводом Недјеље православља одржава сваке године на Цетињу, предводио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Високопреосвећени владика је у Цетињском манастиру, по повратку литије која није прошла уобичајеном путем као ранијих година, казао да је Црква кроз вјекове гоњена и прогоњена, те да је тако и данас. Поручио је да је овај крсни ход, који траје од 9. вијека од светога града Цариграда, ход благослова Божијег и поклоњења образу живога Господа, благослов свакоме мјесту и стопи, сваком људском бићу које види тај ход и учествује у њему. “Тако је и овдје на Цетињу тај ход трајао и за вријеме Светога Петра Цетињског и за вријема краља и господара Црне Горе Николе Првога Петровића, непрекидно до наших времена. Нажалост ове године, по неком безумљу, не знам по чијој наредби, овај ход је забрањен. То није добро за град Цетиње јер овај ход је свједочанство љубави Божије према свакоме човјеку, посебно према овоме граду чији је покровитељ Пресвета Богородица”, казао је владика и Истичући да ова литија представља благослов Божији и позив свима у Цетињу, од најмањег до највећег, на љубав према Богу љубави и на узајамну љубав једни према другима, Митрополит је казао да је то и смисао ових светих ходова и овог који траје 1300 година без прекида. Закључио је да је зато штета да Цетиње буде лишено тог благослова: “Али тај благослов остаје на њему, нема никакве сумње, и на свима који у њему живе, чак и на онима који се буне против ове светиње, Господ се стара и о њиховом спасењу, да се и у њиховим срцима пробуди љубав и према Богу, вјечном образу Божијем и према сваком људском бићу не само на Цетињу него широм свијета. Нека Бог благослови све Цетињане и сву дјецу и што је више оваквих ходова по Цетињу, то је мање мржње међу браћом, мање убистава. Ово је исцјељење од Духа мржње, злобе, духа братомржње, обасјања љубављу, узајамно и у породици и у граду.” Поручио је владика да се не треба плашити од љубави и благослова Божијег који доноси ова светиња, и који је доносила кроз вјекове, и изразио наду да ће тако бити и убудуће, те да се ова забрана литије догодила случајно из неразумља које је понегдје завладало у Црној Гори: “С друге стране ви знате да ови нови ходови који иду по Црној Гори су велики Божији дар и показатељ да се народ Божији почиње враћати тој божанској љубави – Богу љубави и узајманој љубави, што је и смисао и древних и ових нових ходова у Црној Гори. Литија представља благослов Божији и дај Боже да тај благослов буде као што је био од памтивијека на овоме граду”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Високопреосвећени владика је прије литије служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру и у литургијској бесједи је казао да као што се Натанаило у данашњој јеванђељској причи поклонио Христу Господу и исповједио вјеру у Њега као Сина Божијега, тако се Њему као спаситељу и искупитељу поклања и човјечанство кроз вјекове, већ 2000 година. Милијарде људи су се крстили и примили облик Христове смрти, Његовога страдања, кроз крштење, а у исто вријеме Тајном крштења примили и примају дар вјечнога и непролазнога живота, дар Христовог васкрсења. Данас је у молитвеној радости Бог удостојио Божију дјецу: Милену, Јелену и Николу да се крсте и попут Натанаила да исповједе и препознају Христа Господа и приме у себе квасац вјечне божанске Светотројичне љубави, да буду запечаћени печатом дара Духа Светога: “Ни смрћу, ни животом, ни временом, ни вјечношћу, тај свети живоносни печат који су они данас примили, а који примају сви који се крштавају, се не брише. Неописиви Господ јединородни Син Божији невидљив постао је видљив и описив рођењем од Пресвете Дјеве. То је било велико питање кроз вјекове, нарочито у ова времена која ми данас прослављамо, то је 9. вијек”, казао је владика и подсјетио на гоњење и избацивање икона из светих храмова од оних који су под утицајем лажних учења сматрали да иконе не треба поштовати, сматрајући да су иконе идоли. Међутим, Црква Божија се потрудила да се иконе сачувају као ликови Онога који је невидљив. Свети оци Цркве су потврдили да је Он неописив и неизрецив као јединородни Син Божији, као вјечни Логос, али је постао описив и видљив када се родио од Духа Светога и Пресвете Дјеве и примио људску природу: “Он који је савршени неизрециви Бог постао је савршен човјек. Људска природа кроз Њега се вазнијела на небеса и освештана, обожена, очишћена, просвећена, од смртне постала бесмртна, од пролазне непролазна. То се догодило рођењем Христовим који је образ Оца Небескога невидљивога, по коме је свако људско биће створено – по Његовом лику, образу и подобију.” И сваки човјек носи у себи то знамење Божијега лика, свако дјете које се рађа, међутим, казао је Митрополит, тај лик Божију у нама је оскрнављен и скрнави се нашим гријеховима, отуђењем од имена Божијег и заповјести Божијих: “Све што је видљиво и словесно у свеукупној творевини Божијој и у људској природи је засијало кроз лик од Дјеве рођенога Христа Бога нашега. И то је оно чему се клањамо као Натанаило, коме ми служимо, за ким ми ходимо, у име којега се крштавамо, духовно се рађајући и препорађајући и примајући на себе то знамење, тај печат вјечности, непролазности, бесмртности вјечног људског достојанства.” Подсјетио је да је рађање од мајке рађање за пролазни смртни живот а рађање Духом и водом је за вјечни и непролазни, бесмртни живот. “Обнавља се људска природа и задобија дар вјечности, бесмртности, дар Христовог васкрсења, постаје причасна не само смрти Христове, спасоносне, него и Христовог васкрсења. Зато и прослављамо то велико и дивно знамење, лик и образ Божији, нарочито у ову свету Недјељу побједе православља”, бесједио је владика и објаснио да је то била побједа вјере у живога Бога и Њега од Дјеве Рођенога и силом Духа Светога. Он је казао да кад цјеливамо иконе ми не цјеливамо дрво или било шта друго, него преко тога онога који је насликан: Христа Господа, Мајку Божију, Свете архангеле, Свете серафиме и херувиме, Свете пророке и апостоле, учитеље Цркве Божије. Црква је кроз вјекове гоњена и прогоњена, тако је и данас, консатовао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и истакао да се већ 30 година на Цетињу на овај дан одржава литија, ход који је започет 842. године у Цариграду управо тада када је дошло до побједе православља и када су иконе враћене у храмове Божије, јер је икона свједок да је Бог постао човјек: “И сад замислите од 842. године у свим хришћанским, православним земљама обавља се тај ход и обављао се овдје код на нас кроз вјекове, и код нас на Цетињу, нарочито последњих 30 година и сад је полиција цетињска забранила да данас идемо кроз град. Може им бити. Ми ћемо ићи до Ђипура и назад, а Бог нека ове друге просвети као што је просветио и Натанаила”, поручио је у литургијској бесједи Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. На крају Литургије, после литије, у Цетињском манастиру је прочитан Синодик православља. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  10. Молебан за спас светиња у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, 23. фебруара, служио је и литију градским улицама предводио протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани са Косова и Метохије. У крсном ходу је учествовао велики број Барана, међу којима је традиционално био велики број дјеце. Испред Саборног храма Светог Јована Владимира вјерном народу благослове косовско-метохијских светиња и Епископа рашко-призренског г. Теодосија је пренио протосинђел Андреј. Он је подсјетио да владика осјећа шта је суштина борбе у Црној Гори и свесрдно је подржава. Говорећи о везама Дечана и Црне Горе, исказану и кроз химну Онамо, ‘намо коју је написао краљ Николе, о. Андреј је казао да су Дечани имали игумане из Паштровића, и дан данас монахе који су родом из Црне Горе, „и сви као један се молимо за вас и вашу борбу.“ „Увјеравам вас да се за вас моле и сестре из Грачанице и Пећке патријаршије, да се испред кивота новопројављене светице Босиљке мученице, моле свештеници и сва народ. Једно смо у Христу, а кад је нама било најтеже долазио је, прије свих, Митрополит Амфилохије да нас посјети и укријепи.“ Он је казао да је 1998. године дечанска обитељ била забарикадирана и у сталној неизвјесности шта би се могло догодити, а први који их је посјетио био је Митрополит Амфилохије, који је на тај начин посвједочио своју вјеру која не тражи ништа, а којом се човјек предаје у руке Божије. Његов примјер слиједили су и владика Јоаникије, свештенство и вјерни народ. Позвао је све који нијесу долазали да буду гости манастира „да једни друге тешимо заједничком вјером и тиме покажемо и свједочимо да смо једно у Христу.“ Примјетивши да је у Бару копија Пећке Краснице, отац Андреј је подсјетио да је народ ову чудотворну икону из Пећке патријаршије у тешким, али и добрим временима, носио литијски кроз град и да су се тада дешавала чудесна исцјељења: „Пећка Красница, као некада у Пећи, поново благосиља литију и поново је благослов Пресвете Богородице над људима. А благослов Мајке Божије се познаје по томе каква је ово литија и какви су њени учесници. Познаје се по достојанству и жељи, не да се некоме науди или да се увриједи, него да достојанствено покажемо да нас има и да нећемо дозолити да неко насрће на оно што је сама сржа нашега бића.“ Литија је отворена за све и има мјеста за свакога јер Господ је дошао да спаси све људе и сва колена, казао је протосинђел Андреј, сабрат манастира Високи Дечани, и поручио: „Истрајте овако како сте почели, останите достојанствени и мирољубиви, одлучни и истрајни и одбранићемо светиње.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  11. Свештени литијски ходови који већ недјељама и мјесецима обасјавају црногорске градове и друмове представљају до сада невиђен и јединствен феномен. Док за вјерни народ они јесу израз отпора безакоњу и потврде солидарности са темељним хришћанским вриједностима, за властодршце и законодавце они представљају енигму која порађа једну врсту “страха од непознатог.“ Интересантно је то да у контексту свих ових дешавања долазe до изражаја два дијаметрално супротна погледа и доживљаја истих тема и догађаја. Оно што протагонисти литија истичу као вриједност и благодатну тековину то друга страна посматра као опасност по темеље државе. Углавном, све оно што доносиоци и учесници у доношењу дискриминаторског закона описују као опасност по државу и црногорски идентитет, јесте заправо негирање истинског смисла литија и тенденциозно тумачење порука које се са њих шаљу. Дакле, допринос разумијевању суштине литијских сабрања могла би да пружи упоредна анализа духа тих сабрања и њиховог описа и карактеризације од стране оних који у њима виде опасно средство у рукама неке невидљиве непријатељске руке. Саборност и хришћански етос Литија Литије су једна велика школа саборности јер су наставак литургијског сабрања које конституише Цркву. Као такве, оне су превасходно свједочење литургијског етоса Цркве и заједнице као темељног начела њеног живота и устројства. Управо зато што смо сви који учествујемо у литијама – једно, ми се не пребројавамо, него то остављамо онима који се најчешће заброје јер сматрају да је снага у броју. Памтећи Христову ријеч да “гдје су двоје или троје сабрани у моје име, ондје сам и ја међу њима“ (Мт. 18,20), вјерујемо да ако је Христос с нама, онда је и сва пуноћа Цркве са нама: анђели, светитељи, и сви који су од вијека Богу угодили. У духу саборности, све што је лично ставља се у службу “опште ствари.“ Другим ријечима, у литију идем не зато што желим да афиримишем нешто лично, нешто што се тиче искључиво мене као јединке, него све што је лично подређујем саборном организму – Цркви. Управо је антипод саборног начина мишљења и живљења извор бројних несрећних подјела и конфликата на овом простору. Ако узмемо у разматрање период црногорске историје од уједињења са Србијом 1918, па до данашњег дана, увидјећемо да је готово увијек нека лична фрустрација и незадовољена сујета била извор за настајање подјела и раскола. Не желећи да се упуштамо у анализу тезе о антиципацији нове нације од стране људи попут Дрљевића или Штедимлије, осврнућемо се само на актуелно стање и закључићемо да је заправо један уски круг људи који чине власт (која је изразито отуђена од народа) у први план истакао лични интерес, не презајући да због њега удари и на саме темеље духовног бића народа. Народ који литијски саборује сваког четвртка и недјеље показује једно велико трпљење и позитивну упорност у супротстављању безакоњу које аткује на оно што чини његов идентитет. Свакодневно се на оне који “молебанишу и литијаше“ одапињу стријеле из правца анти-литије, при чему из сваког покушаја дезавуисања литије постају бројније, а народ све одлучнији. У томе се најочигледније очитује сила праштања и хришћанског трпљења. Недавно је један посланик владајуће партије јавно саопштио свој доживљај СПЦ у Црној Гори као реликта прошлости који, ето, треба да изумре, па су по томе свештене литије трзаји умируће Цркве која се грчевито бори да се бар кроз покушај остваривања какве-такве теократије, сачува у животу. Чест наратив владајуће гарнитуре је да су литије заправо својеврсни покушај враћања црногорског друштва и државе у средњи вијек. Иако би можда и било благотворно да се поједине тековине средњег вијека оваплоте у садашњем друштву, овдје се никако не ради о томе. Ради се о сусрету или судару постмодернистичког свјетоназора са надвременом и свевременом тајном Цркве, непознате и стране просвијећеним секуларистима. Недавно је, гостујући у једној телевизијској информативно-политичкој емисији, црногорски књижевник Балша Брковић окарактерисао Цркву као ретроградну институцију која, потпуно истовијетно као овдашња власт, коријене има у ратним 90-тим. Све то уз веома познате наративе о томе како је СПЦ “окупаторска“ Црква која је “отела“ аутокефалну црногорску цркву и та отимачина је оваплоћена у виду садашње Митрополије црногроско-приморске. Оно што је готово по правилу заједничко наступима политичара и интелектуалаца критички настројених према Цркви јесте – исповиједање атеизма. Зато је у њиховим јавним иступима све чешћа реченица: “нисам вјерник, али Црква мора тако и тако…“; “ја сам атеиста, али знам да је Црква таква и таква…“ У свом раскошном анти-клерикализму поменути Брковић исповиједа своје атеитичко убјеђење, а потом и прихватање “дисклузивног постојања Бога“` [sic], што му ваљда даје за право да се ипак упусти у коментаре теолошких и канонских питања Цркве. Догађај народа и борба за секуларизам Бројни заступници и браниоци грађанског уређења друштва често упадају у замку сопствене погрешне перцепције када о литијама говоре као некаквом средству Цркве за остварење конкретног циља. Према таквој перцепцији народ, бивајући изманипулисан од стране црквених великодостојника, слиједи некакав унапријед зацртан програм Цркве. Узрок оваквом гледању на ствари јесте искључиво “партијашки“ начин размишљања и постављања према стварности. Међутим, често и сами епископи, а и бројни свештеници изјављују да су зачуђени оволиким ентузијазмом и бројем учесника у литијама, понављајући да је ово прије свега “догађај народа“. Најљепши опис дао је владике Јоаникије рекавши да су литије “божански моменат који нас је сабрао, рефлекс из костију наших предака који су за вјеру живјели и крв проливали.“ Одређене грађанске партије и удружења, осјећајући ваљда да имају монопол на сваку грађанску иницијативу, снажно и упорно поричу грађански карактер литија. Јер, не уклапа се грађански концепт са “гњецавом реториком“ литија (израз Балше Брковића). Не желећи да улазимо у тумачење ове Брковићеве квалификације и описа, постављамо једноставно питање: која је то организација, институција или удружење кадро да данас у Црној Гори окупи неколико десетина хиљада људи разних националности, идеолошких убјеђења, вјероисповијети и погледа на свијет, и да их поведе у шетњу градом, све уз пјесму и молитву. Непознато је такође, из ког разлога они сматрају да је и само коментарисање друштвених збивања од стране Цркве, заправо њено мијешање у политику. Нека нам одговоре ко више поштује секуларно начело одвојености Цркве и државе (што је прецизно наведено у Уставу ЦГ): Црква која настоји да буде интегрисана у правни систем у оквиру државе у којој дјелује или држава која намјерава да ствара и уређује Цркву и национализује њену имовину. Већ је сама најава предсједника државе и владајуће партије да ће радити на обнови црногорске цркве (“свиђало се то коме или не“) била довољна да видимо да ствари не стоје како треба. Касније је предсједник типовао и на нешто другачије моделе уређења “нове цркве“, вјероватно зависно од тренутног надахнућа “стручних“ савјетника. Ствар је јасна: под плаштом одбране секуларизма се у ствари крије жестока борба против Цркве и настојање да се она потисне на маргине друштвеног живота. И ма како то парадоксално звучало, управо су литије најуспјелија пројава и одбрана секуларизма којим се толико поноси (бар декларативно), не само ова, него и све западне државе. Просто речено, оволики народ није изашао на улице као гласноговорник Цркве већ управо као онај дио друштва који се противи најгрубљем мијешању државе (тј. њене власти) у поље религије и црквеног уређења. Добро би било да критичари из грађанских кругова схвате већ једном да су литије и “грађанске,“ да оне окупљају грађане ове државе, различитих националности, језика и вјероисповијести, уједињене солидарношћу у отпору и борби против безакоња и рушења уставних начела, а за правду, једнакост, слободу и истину. Једном броју аналитичара није јасно како то да актуелни проблем везан за дискриминаторски закон окупи толики број људи, а да то нису могли неки претходни: корупционашке афере, социјална неједнакост, незапосленост и сл. Одговор је јасан: народ показује да постоји нешто што надилази материјални аспект битисања. Нешто што чини неизоставну и суштинску раван човјековог идентитета, а то су заправо исте оне вриједности којим се дичила и некада хришћанска Европа: слобода, вјера у Бога, једнакост, праведност, људско достојанство и др. Зар нас Јеванђеље не учи да “не живи човјек само о хљебу, већ о свакој ријечи која излази из уста Божијих “ (Мт. 4,4). Тиме се овај народ може с правом поносити пред цијелим свијетом. Истовремено се дешава још један парадокс: наши сународници из земаља у окружењу, организујући литије у знак подршке правослованом народу у Црној Гори, сам бива подржан и охрабрен борбом истог тог народа. * * * Наши свештени ходови залог су једног будућег духовног храма – храма љубави, слоге, праведности и обнове, као задужбине коју остављамо потомцима у наслијеђе. И када једног дана ови ходови престану, њихове благодатне дарове нећемо расипати, него ћемо их умножавати у сваком нашем саборовању и суживоту са нашим ближњим. Дакле, наш литијски двиг није рушилачки, него је градитељски и покренут вјером у долазећу коначну, Христову побједу. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  12. У недељу 2. Фебруара, литија је у Будви кренула након одслуженог молебана у храму свете Тројице, и кренула ка Старом граду до храма свете Петке. Након крсног хода присутнима се обратио протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
  13. Припремајући се за вечерашњи молебан и Литију имамо потребу и одговорност пред Богом и светињом Божијом као и пред десетинама хиљада људи и дјеце да се огласимо и подсјетимо све на циљ и смисао наших сабрања. Молитва, вјера и љубав према Цркви, као никад до сада, објединила нас је и Црну Гору учунила да личи на Свету Гору. Као такве, наше Литије су препознате у цијелом свијету и допринијеле да добијемо молитвену подршку свих Православних помјесних Црквама. На томе смо благодарни Богу и огромном броју вјерника и оних који то нијесу а који су на прави начин схватили благослов и поруку Цркве и са нама заједно ходе у достојанствене молитвене литије. Са жаљењем морамо констатовати да се последњих дана дешава оно што није добро и благословено, а чега смо се прибојавали, што може угрозити ова благословена сабрања. Подсјећамо да су Литије молитвена сабрања у којима не би требало да има мјеста никаквим политичким, националним кореографијама, као што их није било ни на Тројчинданском и Световасилијевском Сабору у Подгорици и Никшићу на чијим благословима су ове Литије и настале. Нажалост, у претходној Литији, на моменте, смо имали ситуацију да од скандирања и навијања није се могла чути молитва и Свето Јеванђеље. Схватајући бројна незадовољства која су изазвана доношењем Закона којим се отимају светиње и скрнави вјера православна и урушава људско вјечно достојанство, не можемо а да не уочимо да је такав вид протеста веома подложан злоуботреби и да се искрена и добронамјерна енергија, нарочито код младих, лако може изманипулисати како би величанствене Црквене Литије добиле политичке димензије. Као такве оне би биле претворене у снажно оружје против Цркве, што сигурни смо нико добртонамјеран не жели. Изјаве највиших државника и сазнања која имамо наговјештавају да ће таквих злоупотреба бити све више. То нас обавезује да будемо мудри, опрезни и јединствени. Јер наша сабрања су у име Бога љубави и као таква призивају на братску љубав и слогу а не против било кога. Очекујући да ћемо се и вечерас сабрати у великом броју још једном апелујемо, слушајмо глас Цркве и наших Епископа који нас са пуно мудрости и благослова Божијег воде у овој праведној борби против безакоња. протојереј – ставрофор Драган Митровић Архијерејски протопрезвитер подгоричко-даниловградски и старјешина храма Христовог Васкрења Извор: Митрополија црногорско-приморска
  14. Први пут од рата, послије око 30 година, православна литија је у недјељу прошла улицама Вуковара. Вуковар: Литија Срби су се од цркве Светог Оца Николаја из центра града упутили ка Дунаву на освећење обновљеног Богојављенског крста. На том мјесту крст је подигнут још крајем 19. вијека, а страдао је у ратном вихору 1991. године. Важно православно знамење обновљено је, захваљујући дуго чеканој доброј вољи руководства града. Литија је на улице извела више стотина Срба који су, послије готово три деценије, своје молитве изнијели из храма под ведро небо. - Колону, која се послије освећења крста вратила у цркву, обезбјеђивала је полиција и све је прошло у најбољем реду - каже замјеник градоначелника Града Вуковара из реда српске националне мањине и предсједник Демократског Савеза Срба Срђан Милаковић. Он не крије радост због обнове крста, али каже да се овај чин не може назвати важним кораком у међунационалним односима у граду у коме су на појединим мјестима још видљиве ратне ране. Небројени су, каже, проблеми који Србе притискају, али највећи је лош дискурс у јавности, етикетираност и маргинализација Срба, у сваком смислу. Вуковар: Освећење Богојављенског крста - Одатле извиру и свакодневни проблеми које као припадници српске заједнице имамо. Најтежи су они који се тичу Уставом загарантованих права националних мањина, али у глобалу, то је једна повријеђеност људи ставом јавности према њима која се рефлектује и у материјалним правима, у свему. Људи се свјесно маргинализују од стране већине, зато што се то показало као нешто што је оправдано, нешто што је у цијелој земљи нормално - каже Милаковић. Он као примјер велике муке Срба у овом дијелу Хрватске наводи регистрацију школа на српском језику и ћириличном писму. У Вуковару је то некако ријешено, али у околним општинама - Борову, Трпињу и Негославцима, српским селима којима је град окружен - још није. - Не могу да се школе региструју на језику и писму српске националне мањине. Тренутно имамо и проблем са уџбеницима за први и пети разред, којих у настави на српском језику и ћириличном писму - нема. Министарство је лоше организовало тај посао, па још уџбеници у настави на српском у тим одјељењима не постоје, дјеца раде без уџбеника - објашњава Милаковић. Муке са запошљавањем Као посебан проблем Срба у Вуковару - замјеник градоначелника наводи запошљавање. У јавном сектору Срби и даље нису пожељни, иако би, по закону, морало да постоји такозвано пропорционално запошљавање. Нема их ни у управама градова, ни жупаније, ни у било којим државним органима. О томе најбоље говори његов примјер. - Ја лично са градоначелником готово и да нисам у комуникацији, заправо уопште нисам у посљедње двије године, поготово од протеста за санкционисање ратних злочина. А када је у питању ратна прича и санкционисање злочина над Србима, то је остало на апсолутној нули, без икаквог помака. Чак је и у јавности врло тешко говорити о томе и пробити баријере када је у питању истина о тим дешавањима - истиче Милаковић. Он додаје да Србима, да би се о овим проблемима говорило, највише недостаје медијски простор. Иако би требало да постоји мањинска редакција на државној телевизији, Срби морају да се задовоље једном емисијом. - Када би чули свој језик у медијима, људи би почели да се осјећају слободно, а отвориле би се и друге теме - каже он. Вуковар: Освећење Богојављенског крста Чести међунационални инциденти - Једна од тих тема су и инциденти који се дешавају када је у питању млађа популација. Они се релативно често дешавају и сврставају се под малољетничку делинквенцију и сукобе навијачких група, а у ствари пуно њих има међунационални карактер, што се покушава сакрити - указује Милаковић. Ипак, Богојављенски крст је обновљен, а Срби су послије тридесет година са својим свештенством и црквеним заставама прошли градом. - То улива наду да се макар њихова свијест мијења, а колико ће се промијенити, то прије свега зависи од њих самих - сматра замјеник градоначелника Вуковара. Христос се роди - на ћирилици и латиници - Треба да осјетимо да живимо, да људи осјете да имају слободу и да то зависи од њих. Важно је испољавање властите духовности и културе у много већој мјери и у том смислу се морамо ослободити. То не треба да постане никаква ексклузива, да у Вуковару у центру града стоји поздрав "Мир Божији, Христос се роди" на латиници и на ћирилици, као што је било на Бадњи дан. Много таквих малих симболичких корака потребно је предузети како би се људи ослободили закључује Милаковић. Свечаном чину освећења православног крста на Дунаву у име градског руководства присуствовала је и замјеница градоначелника Ивана Мујкић, што је у српској заједници схваћено као гест добре воље. Први пут послије тридесет година - литија Срба центром Вуковара (ФОТО) WWW.RTRS.TV Радио Tелевизија Републике Српске, Најновије вијести - Бањалука, Република Српска, БиХ, Србија. На једном мјесту политика, економија, спорт, забава. Radio Television of...
  15. Епархија Рашко-призренска вечерас је у овим божићним празничним данима у Грачаници организовала литију братске солидарности са нашом Црквом и верним народом у Црној Гори који већ данима изражавају мирни протест против дискриминаторног закона о вероисповести. Српски православни народ на Косову и Метохији дубоко осећа братску солидарност са нашим народом на просторима Црне Горе и посебно са нашим архијерејима који су увек били међу првима да нам овде помогну у најтежим тренуцима. Након недавно одржане литије и молебана у Новом Пазару Епископ Теодосије повео је вечерас уз црквене песме и барјаке литију која се кретала од центра Грачанице до манастирске порте, где је одржан пригодан молебан за наше архијереје, свештенство, монаштво и верни народ у Црној Гори као израз братске солидарности Срба са Косова и Метохије. У Литији и молебану је учествовало око пет хиљада верника. У Литији је са Владиком Теодосијем било више свештеника, монаха и монахиња из више крајева Косова и Метохије. У својој беседи пред окупљеним верницима Владика Теодосије је нагласио да "и са овог најсветијег места, још једном сви заједно, изражавамо братску солидарност са архијерејима, свештенством, монаштвом и верним народом у Црној Гори, упућујући речи подршке нашег народа са Косова и Метохије, напомињући да чувајући своје светиње чувамо своју веру, свој идентитет и своју историју. У нашим светињама оваплоћена је наша вера и наша нада, и зато их са толиком љубављу чувамо, и никоме их не дамо." Уз песму црквеног хора из Косовске Митровице и појање грачаничких монахиња целокупни догађај имао је искључиво духовни карактер мирног изражавања неслагања са дискриминаторним законом којим црногорске власти покушавају да одузму најважније светиње од наше Цркве уз процес негирања српско-црногорског православног идентитета којег је Црна Гора вековима била непоколебиви стожер. У наставку следи интегралан текст беседе Владике Теодосија након молебана пред манастиром Грачаница: ХРИСТОС СЕ РОДИ! Ево, неколико дана након наше литије у Новом Пазару, у ове радосне божићне дане, сабрали смо се и овде у Светој Грачаници. И са овог најсветијег места, још једном сви заједно, изражавамо братску солидарност са архијерејима, свештенством, монаштвом и верним народом у Црној Гори, упућујући речи подршке нашег народа са Косова и Метохије, напомињући да чувајући своје светиње чувамо своју веру, свој идентитет и своју историју. У нашим светињама оваплоћена је наша вера и наша нада, и зато их са толиком љубављу чувамо, и никоме их не дамо. Можда други и не знају, колико нама овде на мученичком Косову и Метохији, значе наше светиње, и колико су нам значиле у историји, а које су нам оставили наши свети преци. Оне нам посебно значе у овим годинама невоља и искушења, које пролазимо како би очували наше народно јединство и нашу решеност да останемо своји на своме, да не изгубимо своје име, своју част и своје достојанство. Обнављајући наше порушене светиње на Косову и Метохији, показали смо јасно да се никада не смемо одрећи онога што нас је вековима повезивало и спајало. Чувајући наше светиње, међу којима посебно сија ова прелепа задужбина Светог Краља Милутина, ми чувамо себе као народ Божији, као децу Светог Саве. Дубоко греше они који мирне молитвене скупове у Црној Гори и другде, покушавају да виде као политичке, или као националистичке. Ми се овде нисмо скупили ни на политичкој, ни на страначкој основи. Сакупили смо се као браћа и сестре, који се иначе сабирамо на нашим светим литургијама, као православни хришћани, који славе своје крсне славе, и чувају своју веру, и духовно наслеђе, као највеће благо које нам је од Бога дато. Стога, све ове године и на Косову и Метохији улажемо напоре да мирним путем, у сарадњи са свим људима добре воље, обезбедимо заштиту и наших светиња на овом простору, како би биле не само на понос и учвршћење јединства нашег народа, већ и места која нас повезују са свима онима који овде са нама живе. Зато, данас, и са овога места, апелујемо на власти у Црној Гори да ослушну глас већине свог народа, своје Цркве, која је кроз велике светитеље као што су Свети Петар Цетињски и Василије Острошки, крепила народ у најтежим искушењима, и да повуку спорни закон и испоштују права и слободе наше Цркве у Црној Гори. Истовремено апелујемо на све локалне и међународне представнике у региону, да се правда може градити само у међусобном поштовању, а нипошто у негирању онога што припада другима, и да су људска и верска права најважнији темељ сваког цивилизованог друштва. Поздрављајући братски, у своје име, и у има свих вас овде окупљених, наше Владике: Амфилохија, Јоаникија, Атанасија, Димитрија и Методија, њихово храбро свештенство и одано монаштво и верни народ, изражавамо дубоко дивљење пред њиховим примером који и нас храбри да једино, заједно са Господом Христом и Његовом Црквом, можемо да се мирно, али одлучно, супротставимо свакој неправди овога света. Својом храброшћу и достојанством они су данас пример свима нама и сијају у целом хришћанском свету. БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО и подарио вам мирне и благословене божићне празнике, као и благословену наступајућу Нову годину. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска
  16. Хиљаде верних сабрало се 5. августа 2019. године да прославе једну од најомиљенијих икона Матере Божје. Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, предстојатељ Украјинске Православне Цркве, савршио је Божанску Литургију на празник Почајевске иконе Матере Божје у Преображеној саборној Успенско-Почајевске лавре, уз саслужење 23 архијереја Украјинске Цркве, међу којима је био и митрополит Владимир, игуман Почајевске лавре, извештава Одељење за информације и просвету Украјинске Цркве. Хиљаде православних верних из Украјине и иностранства дошло је у Лавру да доживе духовну радост. Велики број њих стигао је у годишњој међународној литији дугој 185 километара, која почиње у Пољској и пролази кроз Белорусију, као и области Волин, Ривну и Тернопил на путу за Лавру. Верници Украјинске Цркве такође су стигли у одвојеним литијама из Ино-Франковске, Тернопилске, Ривенске и Лучке епархије како би одали почаст Пресветој Богородици. После прочитаног јеванђељског зачала митрополит Онуфрије је напоменуо да Мати Божја „помаже да носимо свој овоземаљски крст, који се састоји од патње и бола. Морамо се непрестано окретати у молитви Богородици да наше душе постану обитавалиште Бога, а не страсти“. Током богослужења прочитана је посебна молитва за мир у Украјини и јединство Православне Цркве. После Литургије, митрополит Онуфрије је предводио литију с Почајевском иконом до Успенске саборне цркве у Лаври, где је служен свечани молбан. Традиционална свечана поворка са Почајевском иконом одржана је и неколико дана раније, почев од 2. августа, од оближњег села Савчице до Лавре, која се сваке године оорганизује у знак сећања на догађаје од пре 400 година, када је манастир спасен од инвазије татарског кана Нуредина 1675. године молитвама пред чудесном иконом. Почајевска икона Матере Божје једна је од најпоштованијих свештених предмета Православне Цркве. Позната је у целом славенском свету и широм света од стране православних хришћана. Хришћани других исповести такође долазе да одају почаст чудотворној икони Пресвете Богородице, заједно са православнима. Чува се у Почајевској лави, древном бастиону православља, већ скоро 400 година. Многобројна су чуда која је она учинила и она су збележена у манастирским књигама са потписима верника који су очишћени од нечистих духова, ослобођени из тегоба... Године 1721. Почаев су заузели унијати. Чак и у овом тешком времену по Лавру, манастирска хроника бележи 539 чуда прослављене иконе. У време владавине унијата у другој половини 18. века, на пример, унијатски племић гроф Никола Потоцки постао је добротвор Почајевске лавре под следећим чудесним околностима. Оптуживши свог кочијаша да се преврнуо у колима због разјарених коња, гроф је извадио пиштољ да га убије. Кочијаш, окренувши се према гори Почајеву, подигао је руке нагоре и повикао: „Мајко Божја, која си изображена на Почајевој икони, спаси ме!“ Потоцки је неколико пута покушао да пуца из пиштоља, који га никада није изневерио, али узалуд. Кочијаш је остао жив. Потоцки је потом отишао до чудесне иконе и одлучио да посвети себе и сву своју имовину изградњи манастира. Од његовог богатства је саграђена Успенска Саборна црква, као и зграде за сабраћу. Извор: Српска Православна Црква
  17. Традиционална Петровданска литија кренула је од 18 часова од цркве Светих апостола Петра и Павла, а вјерници су носећи иконе уз молитву, ходали до цркве Светог Николе у Никољцу. Литију су предводили епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и рашко- призренски Теодосије, са бројним свештенством и монаштвом. Колона вјерника кренула је од цркве светих апостола Петра и Павла у 18 часова, улицама града до цркве светог Николаја Мирликијског у Никољцу, а заустављана је на више градских раскршћа и на централном тргу, одакле су упућивани благослови и молитве за напредак Бијелог Поља. Честитајући празник заштитника града, светих апостола Петра и Павла, владика Јоаникије је казао да нас они пред лицем и престолом Божјим заступају својим молитвама. “И од бога са неба, покривајући нас својим молитвеним покровом ниспошиљу нам благодат, јачају вјеру у срцима нашим, љубав и све врлине. Данас цијела православна васељена се сабира око имена Божијега и око имена светих апостола и испуњује се древно пророштво да ће сви народи прићи дому Божјем. А све народе у васељени приводе Христу Господу у дом Божји свети апостоли Петар и Павле”, бесједио је владика Јоаникије. Он је заблагодарио Преосвећеним Епископима милешевском Г. Атанасију и рашко-призренском Г. Теодосију, који су, на овај велики празник, дошли да учествују у свештеном ходу кроз Бијело Поље. „Хвала Владици Атанасију, који нам доноси своју љубав, благослов од гроба Светог Саве, манастира Милешеве и своје Епископије, љубав свештенства и народа. Иако смо двије Епархије, али смо једно у Христу Господу и браћа, то је потврдио наш драги Владика Атанасије, његово свештенство и народ, који су нам дошли да заједно учинимо овај свештени ход кроз Бијело Поље и да заједно примимо благослов Светих првоврховних апостола Петра и Павла“. „Посебно благодаримо нашем брату у Христу, Владици Теодосију, који нам доноси своју љубав са мученичког Косова и Метохије од распетих, али славних и великих, свеопштих српских светиња. Видимо, како је тешко Владици Теодосију, његовом свештенству, монаштву и народу, али они све подносе христолико, носећи свој крст, не жалећи се, не ропћући, него у славу Божју. Са њихових лица, у овим најтежим временима, сија радост свете православне вјере и дубоки оптимизам, јер, остајући вјерни Крсту Христовом, њих кријепи сила Часног и животворног Крста и слава Васкрсења Христовог их обасјава. Наш Преосвећени владика Теодосије стоји као стуб и сабира свој народ око престола Божјег, с њим заједно његово свештенство“, казао је Епископ Јоаникије. На срдачној, братској добродошици захвалио је Преосвећени Епископ Теодосије, који је честитао празник Светих апостола Петра и Павла, преносећи благослов и љубав мученичког Косова и Метохије. „Шта нам поручују данашњи празник и врховни апостоли Христови, Свети ученици Божји проповједатељи? Оно што је Црква, стално, упућивала вернима – да имамо, на првом месту, веру у Распетог и Васкрслог Христа Господа нашег, да имамо наду у Господу и да имамо љубав, коју показујемо, најприје, према Богу, Цркви и светињама, а онда и једни према другима. То је оно што ми приносимо Богу и роду своме, а све остало је од Бога. Тако су апостоли Петар и Павле, први рибар, неук и страшљив, док није примио Духа Светог, силу Божју, а други, будући учен, али гонитељ Цркве, такође, примио силу Божју. Постали су првоврховни апостоли и они су походили васељену, не оружјем, не земаљским, већ речју Божјом“, бесједио је Владика Теодосије. Сви ми, додао је Владика, који живимо на просторима где су живели наши преци, у времену, које нимало није лако да опстанемо на путу Божјем, уздамо се, управо, у силу и благодат Божју. „И ми, данас, треба да будемо као апостоли Петар и Павле, да се више уздамо у Бога и силу Његову, да нас то одржи, да нас Господ охрабри да исповедамо истину и правду Његову, а Он нас неће оставити, иако у искушењима, невољама, често, у опасностима. Господ је рекао да ће бити с нама у све дане“, поучавао је Владика. Српски народ на Косову и Метохији, данас, на тим просторима, живи, по ријечима Преосвећеног Епископа, вјером и надом, као што су то чинили њихови преци, са вјером да их Господ неће оставити, да ће помоћи, а са надом да ће опстати и да ће доћи боља времена. „Да ће доћи оне генерације, наши потомци, који ће бити бољи од нас и којима ће Господ дати да учине оно што ми данас, можда, нисмо у стању или не можемо да чинимо. Са том вером и надом опстајемо, заједно са нашим светињама, нашим светитељима“, казао је Његово Преосвештенство владика Теодосије, подсјетивши да Свети краљ Стефан Дечански није напуштао Свете Дечане, ни у Првом свјетском рату, када је народ бјежао са тих простора, па су се Срби вратили не, како је казао, силом земаљском и нашим снагама, него нашом вјером, а силом и вољом Божјом. „Тако ми данас опстајемо како на Косову и Метохији, тако опстају православни хришћани и овде у Црној Гори, и у Рашкој области и свуда. Није лако, јер Господ је рекао: Ако су мене гонили, и вас ће гонити; наше је да исповедамо веру у Господа, да заступамо истину и правду Божју, а остало је све Божје, Он ће дати оно што нам је потребно за спасење, на првом месту“, поручио је Епископ рашко-призренски Теодосије. У име Црквене општине Бијело Поље традиционално Петровданско сабрање поздравио је Ранко Дамјановић, предсједник. Он је навео да је у Бијелом Пољу, на свечан и величанствен начин, прослављен велики јубилеј 800 година аутокефалности наше свете Цркве и 800 година постојања Епископије будимљанско-никшићке. „Међутим, морамо да се сјетимо и јубилеја, који су настали за нашег живота, а ове године се навршава 20 година епископске службе нашег Владике Јоаникија. Сви знамо како је ова Епархија расла под његовим руковођењем. На територији наше Општине `90.-их година смо имали свега пет цркава у којима се могло служити“. „Данас, благословом и трудом Преосвећеног Епископа Јоаникија, и нашим заједно с њим, имамо 28 цркава, седам парохијских домова и конака, имамо велику духовну активност, познате су наше академије и литије, помажемо народ. Досад смо помогли да се обнови и направи 13 кућа, отворили смо и Народну кухињу за гладне. Зато је Црквена општина Бијело Поље одлучила да, на овај велики и свети дан, у име свих нас, Владици Јоаникију уручи на дар панагију и крст. На тој панагији се налази икона Мајке Божје, са жељом да чува нашег Владику и да се он моли за нас Мајци Божјој“, казао је Дамјановић. Дарове је Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију уручио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски. Извор: Епархија будимљанско-никшићка
  18. Литија је била праћена аутомобилима са звучницима који су преносили про-породичне говоре, породичне песме и слогане марша. Овогодишња кампања је одржана под слоганом „Породица је срце Украјине!“ На тргу је приређена свечаност, током које су породице и активисти за породицу награђени подстицајним наградама у различитим категоријама. Литија је одржана уз подршку јавних и добротворних организација с циљем да се скрене пажња друштва и власти на моралне и духовне темеље породице и брака као заједнице једног мушкарца и једне жене, што је неопходно за складно васпитање и здрав развој деце. Прошлогодишњем маршу је присуствовало око 10.000 људи, под слоганом „Срећна породица - здрава Украјина!“ Украјински Парламент је у децембру 2017. године усвојио Предлог закона бр. 5924, „О спречавању и сузбијању насиља у породиц“. Закон уводи додатне мере за стварање мера и заштитних механизама за борбу против свих облика родно заснованог насиља, укључујући насиље у породици, сексуално насиље, ухођење, сексуално узнемиравање, присилни брак, сакаћење женских гениталија, присилна стерилизација и присилни абортус. Према социолошком истраживању Центра Разумков, 98,6% Украјинаца ставља породицу на прво место по приоритетима у животу, а породица је највећа вредност међу свим друштвеним и личним вредностима. Хиљаде православних верника такође је испунило улице главног града Молдавије 18. маја 2019. у знак подршке традиционалним породицама и традиционалним породичним вредностима. Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)
  19. Свечаном празничном Литијом, која је, предвођена Епископом буеносајреским и јужно-централноамеричкикм г. Кирилом, синоћ прошла улицама Бара завршена је овогодишња црквена манифестација „Дани Светог Јована Владимира“. Литија, у којој је било многобројно свештенство и вјерни народ града под Румијом кретала се централним градским улицама од саборног храма Светог Јована Владимира и назад. По повратку пред храм сабране је прво поздравио парох даниловградски протојереј Жељко Ћалић је рекао да овај дан припада оним данима који се сакупљају у животу за најскупоцјенију ризницу. „То су најљепши драгуљи нашега живота, кад имамо благослов да у њима учествујемо и будемо свједоци таквих дана које је створио Господ. Заиста је, по ријечи пророчкој, пред Богом хиљаду година као један дан, а један дан као хиљаду година. Ево, то потврђује и данашњи сабор свих вас, народе Божји. Иако је Јован Владимир живио прије више од хиљаду година, онај дух који дише гдје хоће, како каже Свето писмо, је исти онај дух који данас дише са нама“, казо је он. Отац Жељко је додао да је Бар диван град, највише због тога што има Светог Јована Владимира. „Њега поштују све три вјере заступљене у овоме граду. С правом, јер светитељ Божји – то је ново Јеванђеље, то је мали Бог по благодати. И он се издиже изнад свих слабости, изнад свих ограничења овога свијета. То нам потврђује и овај сабор, који нас, после више од хиљаду година подсјећа на Светог Јована Владимира као на свједока управо те истине“, поручио је парох даниловградски. Архијерејски протопрезвитер барски и старјешина барског саборног храма протојереј-ставрофор Слободан зековић на крају је заблагодарио Епископу Кирилу, свим свештеницима и свим учесницима овог славља. На крају су на платоу испред храма дјеца из КУД-а „Свети Јован Владимир“ са својим вршњацима из Крагујевца и члановима барске школе вјеронауке приредила празнични програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Литија са моштима Превлачких мученика прошла кроз Тиват мај 10, 2019 Митрополија Актуелности, Догађаји Традиционални духовни сабор „У свјетлости Христовог васкрсења – Бокељи Светом Сави и Превлачким мученицима“ посвећен спаљивању моштију Светог Саве на Врачару и обретењу моштију Превлачких мученика, окупио је данас на стотине вјерника из читаве Боке которске. Духовно сабрање православних Бокеља почело је Светом архијерејском литургијом на Михољској Превлаци коју је служио Епископ диклијски г. Методије. Вјерници су у послијеподневним часовима дочекали мошти Превлачких мученика које су превезене бродом из превлачког светилишта до обале Пине. Услиједила је литија улицама града, молебан на раскрници испред зграде општине, као и вечерње богослужење у цркви Светог Саве коју је служио владика Методије. Испред парохијског дома тиватског храма одржан је 19. Сабор православних хорова Боке на коме су саборно наступили хорови „Свети Василије Острошки“ из Кумбора, „Рождество“ из Бијеле, „Евстатије Превлачки“ из Будве, „Свети Сава“ из Херцег Новог, Дјечји хор „Свети превлачки мученици“ из Тивта. Они су саборно пјевали композиције духовног и свјетовног репеортоара. Сабор организују Митрополија црногорско-приморска, Српска православна црквена општина тиватска, Братство православне омладине Црне Горе и Манастир Светог Архангела Михаила – Михољска Превлака. Извор: Радио Тиват
  21. Владика Методије предводио Марковданску литију улицама Подгорице мај 8, 2019 у 21:30 | Актуелности, Митрополија, Традиционална Марковданска литија са моштима преподобног Симеона Дајбабског, предвођена Његовим преосвештенством Епископом диоклијским г. Методијом, прошла је вечерас улицама Погорице. У овом крсном ходу молитвено је учествовао велики број вјерника, као и свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске. Литија која се сваке године одржава у част и славу Светог апостола и јеванђелиста Марка, небеског покровитеља Подгорице, кретала се од Цркве Светог Ђорђа под Горицом до мјеста гдје се налазио Манастир Светог Марка на локалитету Дрпе Мандића и назад. Преосвећеног владику диоклијског, свештенство и вјерни народ на Драчу је дочекала староподгоричка породица Ђечевић. Благодарећи на срдачном дочеку, Преосвећени Епископ Методије пренио је господину Мирсаду Ђечевићу, благослов Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Владика се г. Мирсаду захвалио што наставља благословено дјело свога честитога оца, покојног Халита, и у љубави сваке године дочекује литију. Пожелио је да Бог кућу Ђечевића обдари земаљским и небеским даровима. Након кратког задржавања и послужења, литија је наставила свој молитвени, свештени ход ка Цркви Светог Ђорђа. На крају литије протопрезвитер-ставрофор Велибор Џомић, старјешина Цркве Светог Ђорђа, је нагласио да је литија велики догађај и благослов за овај град и народ који живи у њему. Честитајући празник, отац Велибор се захвалио Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију на његовој молитвеној подршци и благослову за овај дан, као и Преосвећном Епископу буеносајреском и јужно-централно америчком г. Кирилу који је са свештенство јутрос у цркви под Горицом служио Свету литургију. Заблагодарио је и Преосвећном Епископу диоклијском г. Методију који је данас у име нашег Митрополита, као духовни син овога града и храма, и овога народа, предводио Марковданску чудесну литију: „Хвала вам ваше Преосвештенство, на молитвама, на вашем крсном ходу кроз овај град који је ваш град, као и свих нас. Радо вас дочекујемо у Цркви Светог великомученика Георгија која је везана за вас и ваше духовне стазе и богазе, којима вас је Господ довео до узвишеног архијерејског служења у Светој цркви Божијој. Увијек сте овдје добро дошли и овдје сте увијек домаћин.“ Прота Велибор је захвалио и свим оцима, свештеницима, монасима и свима који су данас узели молитвеног учешћа у литији. Нагласио је да су мошти Светог старца Симеона велики благослов вечерас, као и свих ових година, и позвао све да у молитвеној тишини цјеливају мошти овог Божијег угодника. На крају свог обраћања протојереј-ставрофор Велибор Џомић је пожелио срећну и благословену крсну славу Колу српских сестара које носи и проноси благослов Светог апостола и евађелисте Марка: „Нека сте сви живи и здрави и од Бога благословени, да нас ова светиња прима и препознаје као своје у све дане живота нашега. Амин, Боже да! Христос Воскресе!“ Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије је благосиљао и пререзао славски колач подгоричког Кола српских сестара, чије чланице су приредиле послужење. Весна Девић

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...