Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'листа'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 27 results

  1. Марш „Опроштај словенске жене” Руса Василија Агапкина, посвећен Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата, изведен је 1941. када је Хитлерова војска била под Москвом, како би се подигао морал руским војницима. Нотно издање салонске мазурке „Косовка девојка” од Чеха Милоша Брожа, Архив Музиколошког института САНУ (лево), Насловна страна издања композиције „Из Београда и околине” од Чеха Јосифа Бродила, Библиотека Матице српске (Фотографије из књиге „Срби и европ­ски ком­по­зи­то­ри”) Познати светски аутори попут Брамса, Листа, Дворжака и Рубинштајна стварали су своје композиције на основу српских мотива. За два века било их је чак 228, колико је наведено у књизи „Срби и европски идентитет – српска музика и Срби у делима европских композитора, од 19. до почетка 21. века” Дејана Томића, у издању РТС-а и Музеја Војводине. Реч је о ствараоцима из Шведске, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Италије, Швајцарске, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Русије, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске. Како су они долазили до наших мотива у претходна два века? – Вук Караџић је својим записима српских народних песама побудио изузетно интересовање у тадашњој културној Европи. Те песме су превођене на разне језике и тако су композиторима биле доступне па су на њих компоновали музику. Представе су посвећиване личностима из српске историје па се у њима изводила и српска песма, као што је то био комад с певањем „Црни Ђорђе или Освајање Београда од Турака”, Иштвана Балога, за коју је музику написао Габор Матраи. Занимљив је случај са „Краљем валцера”, Јоханом Штраусом Сином, који је захваљујући добијеним нотним записима Јосифа Шлезингера српских народних песама у Новом Саду, компоновао кадриле посвећене кнезу Михајлу Обреновићу и кнезу Александру Карађорђевићу, „Српски марш”, оперету „Јабуку” и друге – наглашава Дејан Томић, дугогодишњи музички уредник у Радио-телевизији Нови Сад. Страни ствараоци долазили су међу Србе, као што је то случај са Чесима, који су попуњавали празнину недовољно музички образованих људи код нас током друге половине 19. века. У то време млади Срби одлазе на музичко школовање у европске центре и сигурно су и они својим професорима указивали на лепоту српске народне музике, који су стварали дела на основу тих музичких тема. – Многи страни солисти долазили су да одржавају концерте овде и за те прилике обрађивали српске мотиве да би изразили своје поштовање према публици, али и успеси српског народа у борбама за ослобођење инспирисали су многе ауторе да својим делима величају те победе. Тако рецимо четири француска композитора у свом одушевљењу посвећују нам песме у време Првог светског рата: Робер Лалу, Анри Куртоа, Фредерик Отјеро и Морис Шваб – подсећа Дејан Томић. Издваја и чувено дело „Словенски марш” Чајковског, чији је оригинални наслов Српско-руски марш, опере „Опсада Београда” Стивена Сторача из 1791. која је изведена у Лондону, Даблину, Единбургу и Њујорку; „Освајање Београда” Константина Јулијуса Бекера, изведену 1848. у Лајпцигу; „Црногорци”, Армана Лимнандера, чија је премијера у Паризу 1849, а опере „Ђурађ Бранковић”, Ференца Еркела 1874. у Будимпешти. – Зашто се не чује „Српска фантазија” чувеног Римског Корсакова, која је имала премијеру 1867. у Петербургу, а у Београду тек 1909. године? Бојан Суђић је са здруженим оркестрима новосадске и београдске академије извео „Српску фантазију” и то је изазвало одушевљење у новосадској Синагоги, што указује да би публика желела да чује те композиције. Снимци овог дела налазе се и на носачима звука, али руских оркестара. Треба поменути и „Србско оро”, за четири клавира четвороручно, Немца Фрање Коха, који је презиме похрватио и сада је познат као Кухач. Ту је и марш Василија Агапкина, „Опроштај словенске жене” из 1912, посвећен српској „јунакињи са Куманова”, Београђанки Софији Јовановић, учесници Балканских и Првог светског рата. Она је била и у редовима оних који су са мајором Гавриловићем међу последњим браниоцима Београда. Рањавана, понела је 13 одликовања. Прошла је албанску голготу, учествовала у пробоју Солунског фронта. Марш је био изузетно популаран, а када је Хитлерова војска била под Москвом 1941. овај марш изведен је на Црвеном тргу да подигне морал руским војницима – каже наш саговорник. Интересовање странаца за српске мотиве, додаје, опада у тренутку када овде стасавају наши школовани у Бечу, Прагу, Будимпешти, Паризу, Минхену и Лајпцигу: Корнелије Станковић, Стеван Мокрањац, Исидор Бајић, Петар Коњовић, Петар Стојановић, Стеван Христић, Миленко Пауновић и други чија су дела извођена на европским сценама, иако је странаца било и у последњим деценијама 20. века: Џон Вулриџ, Руђеро Кијеза, Фрацпетер Гебелс, Павел Клапил, Хајнц Лемерман, Андрес Сеговија, Режис Фамлар. – Нама остаје задатак, и потреба, ради подизања самопоштовања и поноса да знамо да су се српским мотивима бавили: Бела Барток, Франц Шуберт, Ханс Хубер, Милош Брож, Јосиф Бродил, Франц фон Супе, Јозеф Сук, Макс Регер, Лудвиг Минкус, Франц Лехар, Карл Леве, Леош Јаначек, Александар Глазунов, Фердинан Бајер, Аулин Тор... Много је дела која вреде да се изведу и сниме у Србији, и уђу у школе, јер бисмо тиме показали захвалност странцима који су посветили пажњу Србији и српском народу – каже Дејан Томић. Аутор: Мирјана Сретеновић Извор: Политика
  2. Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима). Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире. Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде. Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда. На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела. Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године. Пресуда Апелационог суда у Београду Пресуда Вишег суда у Београду Извор: Инфо-служба СПЦ View full Странице
  3. Достојанство личности лица на које се односи информација правно је заштићено. Објављивање информације којом се врши повреда части, угледа или пијетета, односно лице приказује у лажном светлу приписивањем особина или својстава које оно нема, односно одрицањем особина или својстава које има, није допуштено ако интерес за објављивање информације не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност, а нарочито ако се тиме не доприноси јавној расправи о појави, догађају или личности на коју се информација односи (Члан 79 Закона о јавном информисању и медијима). Упркос постојању наведеног члана Закона о јавном информисању и медијима, дневни лист Блиц прекршио је основна начела новинарског кодекса, ширио дезинформације уочи мајског заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 2018. године, и тиме – у више наврата, тенденциозно и хушкачки – изманипулисао јавност у Србији, а и шире. Виши суд у Београду је усвојио тужбени захтев Преосвећеног владике Иринеја и донео пресуду у његову корист, што је потврђено и пресудом Апелационог суда у Београду, а главном и одговорном уреднику штампаног издања медија Блиц наложено је да – без накнаде и без одлагања, а најкасније у другом наредном штампаном издању наведеног медија, од дана када је достављена другостепена пресуда – објави текст пресуде. Ово је још један у низу примера када у недостатку надахњујућих мисли и искри за писање озбиљних медијских жанрова, новинари често посежу за јефтиним сензационализмом, најчешће из интересних побуда. На крају, Блиц је само делимично поступио по судској пресуди и поново показао колико је далеко од истине и закона, објективног извештавања и моралних начела. Јавности предочавамо предметну пресуду Вишег суда у Београду од 22. марта 2019. године и пресуду Апелационог суда у Београду од 18. септембра 2019. године. Пресуда Апелационог суда у Београду Пресуда Вишег суда у Београду Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. Братство манастира Светога Прохора Пчињског(који броји 3 монаха и 4 искушеника) на челу са Епископом Врањским Господином Пахомијем, који врши дужност игумана ове свете обитељи,на свом братском састанку који је оджан 05.09.2019 године је одлучено да монаха Јустинијана замоли, да напусти манастир и Епархију Врањску, због његовог трајног непоштовања реда и поретка у Манастиру (Уредба Светог Архијерејског сабора о унутрашњем животу мнанастира из 1964 године). Братство манастира које поред служења у манастиру Светог Прохора Пчињског одржава и манастир Паљу код Клисуре општина Сурдулица, изненађено је неутемељеним писањем листа Курир. Из манастира нико није побегао због инсинуација на личност Епископа и игумана ове свете обитељи, описаних у тексту овога дневног листа, већ је монах Јустинијан благо речено удаљен из манастира, због горе наведене уредбе Светог Архијерејског Сабора . Обавештавамо доброжетеље манастира Светога Прохора Пчињског да није истина да је манастир напуштен , већ манастир живи по устаљеном канонском поретку где се врше све типиком прописана богослужења и свакодневно света Литургија. Братство манастира Светог Прохора Пчињског Извор: Епархија врањска
  5. Филми о научној психологији Кинсеи / Кинсеи; Билл Цондон, САД - Немачка, 2004. Када је Ниетзсцхе плакао / Када је Ниетзсцхе заплакао; Пинцхас Перри, САД, 2008. Моје име је Билл В / Моје име је Билл В; Даниел Петрие, САД, 1989. Опасан метод / опасан метод; Давид Цроненберг, Немачка, Канада, Велика Британија, Швајцарска, 2011. Принцесс Мариа Бонапарте / Принцессе Марие; Беноит Јацкуот, Аустрија, 2004. Рагин; Кирилл Серебренников, Русија, 2004. Сабина / Соул Кеепер, Тхе; Роберто Фаенза, Француска - Велика Британија - Италија, 2003. Фројд и побожна Марта; (Документарна и историјска реконструкција), Татиана Малова, Русија, 2009. Фројд / Фројд; Моира Армстронг, Велика Британија, 1984. Фројд: Тајна страст / Фреуд; Јохн Хоустон, САД, 1962.
  6. Из штампе је изашао први број у 2019. години Гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу "Глас Епархије нишке". Овај 11 број, шесте серије представио нам је уредник листа др Ивица Живковић. Звучни запис разговора Извор: Радио Глас
  7. У склопу договора, у Русију ће бити упућено седам слика руског уметника Николаја Рериха које за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, каже министар културе Владан Вукосављевић Аутор: Милица Димитријевићпетак, 25.01.2019. у 18:00 Део 166. листа Мирослављевог јеванђеља (Фото НМ) Једини лист који недостаје Мирослављевом јеванђељу, најстаријем сачуваном српском илустрованом ћириличном рукопису – 166. по реду – а који се чува у Националној библиотеци у Санкт Петербургу, у наредних неколико месеци биће нам враћен након више од век и по. – То је сасвим извесно после посете руског председника Владимира Путина Србији, којом приликом су он и српски председник Александар Вучић потврдили споразум који сам о томе претходно постигао са руским колегом Владимиром Мединским – рекао је за „Политику” Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, додајући да ће у Русију, у склопу договора, бити упућено седам слика руског уметника Николаја Рериха које за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, будући да је реч о значајној ренесансној личности руске културе с краја 19. и почетка 20 века. – Остало је да се утврди сама процедура, најизгледније је да то буде размена поклона, која може бити симултана, обухваћена истим догађајем, али и не мора, јер то може бити изведено и консекутивно. О томе се тренутно интензивно комуницира – оценио је је Вукосављевић и истакао: – Мирослављево јеванђеље чини један он наших највећих материјалних споменика и највиталнијих и најбитнијих делова нашег културног језгра и нашег историјског сећања. И у словенској палеографији и светској историји уметности оно се третира као документ прве категорије чија је уметничка вредност непроцењива. Недостатак само једног листа чини целину оштећеном, неизмеран је значај што ће Јеванђеље бити комплетирано. Вредност било ког његовог листа, па и 166. неисказива је у материјалном облику, јер је реч о делу трансисторијске снаге, сведочанству уметничког генија једног народа. Познато се да се овај фрагмент Јеванђеља од 1845. (помиње се и 1846) налази у Русији, где је чуван као један од највреднијих артефаката у већ поменутој библиотеци на најдоличнији начин, био је и предмет многих дисертација и студија и излаган је, такође, у посебном маниру.
  8. Помаже Бог.Нова сам на форуму,иако редовно пратим Поуке од самог почетка.Тренутно сам у шоку и потребан ми је савет и помоћ.Открила сам лажне податке о стручној спреми на листи вероучитеља објављеној ових дана на сајту министарства просвете.Шта да радим? tabela.docx dopuna-tabele.docx
  9. У Малом Светосавцу пронаћи ћете афирмативне приче и песме које су добар васпитач нашој деци где је на малом броју страна написано ипак довољно да улепша детињство малих Боготражитеља. Месец јун је за нашу литургијску заједницу био месец великога благодарења Богу за дарове Његове несебичне милости. Наш настојатељ, Високодостојни Архимандрит Стефан, кога је Свети Архијерејски Сабор на свом редовном заседању изабрао за Епископа ремезијанског – Викара Патријарха српског, примио је хиротонију архијерејске благодати у Светолазаревском храму – крипти Спомен-храма Светог Саве и на своја плећа преузео јарам Христов, да својој Цркви служи у чину Епископа и да се за све нас као Архијереј још усрдније моли. Редакција часописа жели Преосвештеном Епископу Стефану многолетно архипастирствовање Црквом Христовом: Аксиос+Достојан+Аксиос! Свима Вама, драги читатељи, желимо да живите на многе године, са Светосавцем у рукама и са Христом и Светим Савом у срцу! ХРИСТОС ПОСРЕДИ НАС – ЈЕСТЕ И БИЋЕ Редакција Светосавца Извор: Храм Светог Саве
  10. Пред Вама је нови двоброј мисионарског часописа Спомен-храма Светог Саве на Врачару. У овом броју имаћете прилике да прочитате текстове наших савремених црквених аутора који се труде-да нам на папиру уобличе и пренесу своје мисли о Тајни Цркве – тајни спасења свих и свега у Христу; да упознате неке од наших вредних Светосаваца који својим марљивим радом и залагањем дају значајан допринос ,,живом“ животу Цркве; ,,пропутујете“ кроз неке нове крајеве и светилишта; проширите своје знање на пољу књижевности и уметности; и, кроз хронику догађаја у нашем Храму, осетите и заједно са нама сачувате све најважније моменте које смо у историји провели под сводовима овог чудесног Светосавског Храма, чекајући Царство Божије да се зацари прво у нама, а потом у целом свету. У Малом Светосавцу пронаћи ћете афирмативне приче и песме које су добар васпитач нашој деци где је на малом броју страна написано ипак довољно да улепша детињство малих Боготражитеља. Месец јун је за нашу литургијску заједницу био месец великога благодарења Богу за дарове Његове несебичне милости. Наш настојатељ, Високодостојни Архимандрит Стефан, кога је Свети Архијерејски Сабор на свом редовном заседању изабрао за Епископа ремезијанског – Викара Патријарха српског, примио је хиротонију архијерејске благодати у Светолазаревском храму – крипти Спомен-храма Светог Саве и на своја плећа преузео јарам Христов, да својој Цркви служи у чину Епископа и да се за све нас као Архијереј још усрдније моли. Редакција часописа жели Преосвештеном Епископу Стефану многолетно архипастирствовање Црквом Христовом: Аксиос+Достојан+Аксиос! Свима Вама, драги читатељи, желимо да живите на многе године, са Светосавцем у рукама и са Христом и Светим Савом у срцу! ХРИСТОС ПОСРЕДИ НАС – ЈЕСТЕ И БИЋЕ Редакција Светосавца Извор: Храм Светог Саве View full Странице
  11. Гост Јутарњег програма радија Беседе био је господин Бранко Бандобрански, ипођакон и катихета у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, који је представио нови број новина Српске Патријаршије „Православље“. View full Странице
  12. Borhesova lista knjiga koje svako treba da pročita Jedan je od najvećih književnika 20. veka Foto: Profimedia Argentinski pisac Horhe Luis Borhes predstavlja jednog od najuticajnijih književnika 20. veka, a jednom prilikom sastavio je listu od 16 najvećih dela iz različlitih oblasti. Svojim kratkim pričama je preoblikovao modernu književnost. On je jedan od prvih autora koji je spajao žanrove, naučnu fantastiku i detektivske priče sa filozofskim diskursom. Borhesova priča Vrt sa stazama koje se račvaju je nagoveštaj hipertekstualnosti internet doba Pored ovoga, pisao je književne, ponekad i filmske kritike. Bio je direktor Nacionalne biblioteke u Buenos Ajresu. Borhes je za sebe govorio da je čitalac pre nego pisac, tako da bi bilo zanimljivo videti izbor knjiga autora koji ima percepciju svemira kao biblioteke i kome je čitanje bila vrhunska strast. Argentinska izdavačka kuća Hispamerika je zamolila Borhesa da napravi listu najvećih dela iz različitih oblasti. Od 74 naslova koje Borhes naveo izabrano je 16. 1. Sabrane priče, Franc Kafka Najneospornija Kafkina vrlina je izum nesnošljivih situacija. Dovoljno mu je tek nekoliko redaka da bi stvorio nezaboravnu sliku… Zaplet i ambijent su bitni, ne razvoj radnje ni psihološko poniranje. Otud prednost njegovih pripovedaka nad romanima. 2. Priče, Hulija Kortasara 3. Guliverova putovanja, Džonatan Svif 4. Putovanja, Marko Polo 5. Zli dusi, F.M. Dostojevski Ruski majstor je ušao više od svih ostalih u lavirinte slovenske duše. 6. Hiljadu i jedna noć 7. Igra staklenih perli, Herman Hese 8. Ep o Gilgamešu 9. Priče, Edgar Alan Po 10. Grčki mitovi, Robert Grevs 11. Nevidljivi čovek, H. Dž. Vels 12. Ogledi i dijalozi, Oskar Vajld Razmišljati o njemu znači razmišljati o bliskom prijatelju koga nikada nismo videli, ali kome poznajemo glas i koji nam svakoga dana neizmerno nedostaje. 13. Knjiga Mrtvih 14. Per Gint, Henrik Ibzen 15. Bhagavad Gita 16. Mol Flanders, Daniel Defo Izvor: kultivisise.rs
  13. Васкршња посланица, Освећење цркве Светог пророка Илије у Млаки, Света Марија Гатчинска – Житије и прослављење у манастиру Тројеручица, Освештан богослужбени простор Гарде Војске Србије посвећен Светом великомученику Георгију Победоносцу, Правослажна пресуда за регистрацију Православне Охридске Архиепископије, Архимандрит Рафаил (Карелин): Десет Божјих заповести, Не узимај узалуд имена Господа Бога својега, Протојереј-ставрофор проф. др Д. Калезић: Призренска богословија у годинама велике кризе, Свештеник Душан Поповић: Црква Светог пророка Јеремије у Врбовцу, Протојереј-ставрофор проф. др Р. В. Поповић: Сто година од одвајања Руске Цркве од државе (1918–2018), Свети Николај Жички: Беседа на Васкрс, Еванђеље о Победиоцу смрти, Свети Јован Шангајски: Због чега је био помилован разбојник разборити?, На Уралу служен молебан за угрожене у поплавама у Јасеновцу, Четворомесечна литија дуга три хиљаде километара у част Царских мученика, Некролози: Авакум (Ђукановић), игуман манастира Лелића (1921-2018), Евангелија (Поповић), игуманија манастира Вољавац (1957-2018), Др Славољуб Матовић (1927-2018), Нове књиге: Житије Светог Севастијана Џексонског, Света Марија Гатчинска. Извор: Српска Православна Црква
  14. Поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода и епархијских Црквених судова, априлски број Гласника доноси: Васкршња посланица, Освећење цркве Светог пророка Илије у Млаки, Света Марија Гатчинска – Житије и прослављење у манастиру Тројеручица, Освештан богослужбени простор Гарде Војске Србије посвећен Светом великомученику Георгију Победоносцу, Правослажна пресуда за регистрацију Православне Охридске Архиепископије, Архимандрит Рафаил (Карелин): Десет Божјих заповести, Не узимај узалуд имена Господа Бога својега, Протојереј-ставрофор проф. др Д. Калезић: Призренска богословија у годинама велике кризе, Свештеник Душан Поповић: Црква Светог пророка Јеремије у Врбовцу, Протојереј-ставрофор проф. др Р. В. Поповић: Сто година од одвајања Руске Цркве од државе (1918–2018), Свети Николај Жички: Беседа на Васкрс, Еванђеље о Победиоцу смрти, Свети Јован Шангајски: Због чега је био помилован разбојник разборити?, На Уралу служен молебан за угрожене у поплавама у Јасеновцу, Четворомесечна литија дуга три хиљаде километара у част Царских мученика, Некролози: Авакум (Ђукановић), игуман манастира Лелића (1921-2018), Евангелија (Поповић), игуманија манастира Вољавац (1957-2018), Др Славољуб Матовић (1927-2018), Нове књиге: Житије Светог Севастијана Џексонског, Света Марија Гатчинска. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. 76 година страдања Срба на Дрини, Генерал-потпуковник Саво Сокановић: Војне цркве Војске Републике Српске, Архимандрит Рафаил (Карелин): Десет Божјих заповести (2), Не прави себи идола, К. Шилинг: Тарс (превео протођакон Р. Ракић), Свештеник Драган Зорица,: Покајање као почетак истинског хришћанског живота, Свети Василије Велики, О посту, Епископ бачки др Иринеј: Косово и Метохија – јуче, данас, сутра, Епископ сремски Василије: Нема живе парохије без мисионарског рада, Схи-монахиња Ефросинија (Јеремић) - игуманија манастира Грачанице, Монахиња Евпраксија (Белић) - игуманија манастира Никоља, Епископ Атанасије (Јевтић): Од Косова до Јадовна (IX допуњено издање), Др Соња Цветковић: Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ – 130 година. Извор: Српска Православна Црква
  16. Поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода и епархијских Црквених судова, мартовски број Гласника доноси: 76 година страдања Срба на Дрини, Генерал-потпуковник Саво Сокановић: Војне цркве Војске Републике Српске, Архимандрит Рафаил (Карелин): Десет Божјих заповести (2), Не прави себи идола, К. Шилинг: Тарс (превео протођакон Р. Ракић), Свештеник Драган Зорица,: Покајање као почетак истинског хришћанског живота, Свети Василије Велики, О посту, Епископ бачки др Иринеј: Косово и Метохија – јуче, данас, сутра, Епископ сремски Василије: Нема живе парохије без мисионарског рада, Схи-монахиња Ефросинија (Јеремић) - игуманија манастира Грачанице, Монахиња Евпраксија (Белић) - игуманија манастира Никоља, Епископ Атанасије (Јевтић): Од Косова до Јадовна (IX допуњено издање), Др Соња Цветковић: Нишка црквена певачка дружина „Бранко“ – 130 година. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  17. Наводна изјава Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја не одговара садржини разговора који је Светост водио са новинарком ових новина. Из свеукупног контекста његових одговора посебно оштро је истргнута конструкција која се нашла у опреми текста на насловној страни. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј говорио је искључиво о значају Пећке Патријаршије као древног историјског седишта Српске Православне Цркве и о Београду као њеном административном седишту. Коментаришући могућност да будући поглавари Српске Православне Цркве имају седиште у Пећи, Његова Светост ниједном речју није поменуо себе, нити је о томе уопште било говора. Формулације које су се нашле на насловној страни ових новина „Нећу да се селим на Косово” и „Тражићу да Патријарха бирамо као и до сада, а не двотрећинском већином” не одговарају садржини вођеног разговора нити одражавају лични став Његове Светости, већ је реч о резултату новинарске жеље да се изговореним речима придода другачији, сензационалнији, смисао. О томе најбоље говори и чињеница да ове имагинарне изјаве, искоришћене за медијски атрактивну најаву, нема чак ни у тексту који је објављен на страни шест ових новина. Ово сведочи и о тенденциозној намери да се кривотвори истина. Овакав манир којим се неистинито и сензационалистички преносе изјаве Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја наносе велику штету угледу Патријарха и Српске Православне Цркве. Информативна служба Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква
  18. Поводом текста објављеног у дневном листу „Курир” 8. марта 2018. године најављеног на насловној страни ових новина насловом „Патријарх Иринеј: Нећу да се селим на Косово” дужни смо да обавестимо јавност о следећем: Наводна изјава Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја не одговара садржини разговора који је Светост водио са новинарком ових новина. Из свеукупног контекста његових одговора посебно оштро је истргнута конструкција која се нашла у опреми текста на насловној страни. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј говорио је искључиво о значају Пећке Патријаршије као древног историјског седишта Српске Православне Цркве и о Београду као њеном административном седишту. Коментаришући могућност да будући поглавари Српске Православне Цркве имају седиште у Пећи, Његова Светост ниједном речју није поменуо себе, нити је о томе уопште било говора. Формулације које су се нашле на насловној страни ових новина „Нећу да се селим на Косово” и „Тражићу да Патријарха бирамо као и до сада, а не двотрећинском већином” не одговарају садржини вођеног разговора нити одражавају лични став Његове Светости, већ је реч о резултату новинарске жеље да се изговореним речима придода другачији, сензационалнији, смисао. О томе најбоље говори и чињеница да ове имагинарне изјаве, искоришћене за медијски атрактивну најаву, нема чак ни у тексту који је објављен на страни шест ових новина. Ово сведочи и о тенденциозној намери да се кривотвори истина. Овакав манир којим се неистинито и сензационалистички преносе изјаве Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја наносе велику штету угледу Патријарха и Српске Православне Цркве. Информативна служба Српске Православне Цркве Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  19. Службене објаве из Епархије шумадијске и Епархије сремске, Јован Б. Душанић Липљаски: У Бања Луци се гради српско-руски православни храм, Архимандрит Рафаил Карелин: Тајна послушности, Свети Григорије Нисијски: Похвална реч Преподобном Јефрему Сиријском (превео протојереј-стафрофор проф. др Радомир Поповић), Преподобни Јустин Поповић: Бесмртност Светог Саве, Протојереј-ставрофо др Саво Б. Јовић: Кроз огањ страдања у загрљај Христов, Епископ зворничко-тузлански Фотије: Истина ходи на ногама страдања, Божидар Васиљевић: Четрдесет година патријарашке службе Католикоса и Патријарха Тбилисија и све Грузије г. Илије Другог, Монахиња Магдалина: Разговори са децом. Извор: Српска Православна Црква
  20. Нови број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, у броју 1 за jануар 2018. године, поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода, доноси и следеће текстове: Службене објаве из Епархије шумадијске и Епархије сремске, Јован Б. Душанић Липљаски: У Бања Луци се гради српско-руски православни храм, Архимандрит Рафаил Карелин: Тајна послушности, Свети Григорије Нисијски: Похвална реч Преподобном Јефрему Сиријском (превео протојереј-стафрофор проф. др Радомир Поповић), Преподобни Јустин Поповић: Бесмртност Светог Саве, Протојереј-ставрофо др Саво Б. Јовић: Кроз огањ страдања у загрљај Христов, Епископ зворничко-тузлански Фотије: Истина ходи на ногама страдања, Божидар Васиљевић: Четрдесет година патријарашке службе Католикоса и Патријарха Тбилисија и све Грузије г. Илије Другог, Монахиња Магдалина: Разговори са децом. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  21. Божићна посланица, Активности Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у посети Руској Православној Цркви, Празник Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског, Поводом педесет година трудољубивог рада у нашој Цркви протођакона Радомира Ракића, Епископ канадски др Митрофан: Свето Писмо у нашем животу, Др Радован Пилиповић: Патријарх московски и све Русије Тихон Белавин (1917–1925) у очима Срба, Свештеномученик Иларион (Троицки), Васпостављање патријараштва и избор сверуског патријарха1917. године (превео: Николај Сапсај), Јеромонах Поликарап (Рајковић): Избор митрополита Тихона за Патријарха сверуског, Проповед оца Василија (Гролимунда) на празник Светог Спиридона (превела: Душица Крафт), Архимандрит Евсевије: Старац Јаков Цаликис - нови светитељ Православне Цркве, Древно грузијско Јеванђеље унето у Унесков регистар „Сећање света“, Др Радован Пилиповић: Црква - Календар Српске Патријаршије за просту 2018. годину, Стефан Недић: Православни катихета. Извор: Српска Православна Црква
  22. Нови број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, у броју 12 за децембар 2017. године, поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода, доноси и следеће текстове: Божићна посланица, Активности Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у посети Руској Православној Цркви, Празник Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског, Поводом педесет година трудољубивог рада у нашој Цркви протођакона Радомира Ракића, Епископ канадски др Митрофан: Свето Писмо у нашем животу, Др Радован Пилиповић: Патријарх московски и све Русије Тихон Белавин (1917–1925) у очима Срба, Свештеномученик Иларион (Троицки), Васпостављање патријараштва и избор сверуског патријарха1917. године (превео: Николај Сапсај), Јеромонах Поликарап (Рајковић): Избор митрополита Тихона за Патријарха сверуског, Проповед оца Василија (Гролимунда) на празник Светог Спиридона (превела: Душица Крафт), Архимандрит Евсевије: Старац Јаков Цаликис - нови светитељ Православне Цркве, Древно грузијско Јеванђеље унето у Унесков регистар „Сећање света“, Др Радован Пилиповић: Црква - Календар Српске Патријаршије за просту 2018. годину, Стефан Недић: Православни катихета. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  23. Мр Предраг Миодраг: Светитељ Арсеније, Други архиепископ српски; Косово и Метохија – јуче, данас, сутра; Спомен соба несталих, киднапованих и убијених Срба са Косова и Метохије; Освештани темељи Саборног храма Светог патријарха Макарија Соколовића у Плужинама; Монахиња Макарија: Допринос проучавању порекла статуе Богородице у Соколици; К.А. Кичен, Арамејци (превео: протођакон Радомир Ракић); МА Марија В. Живковић, Небески пут Светог Саве и Праведног Алексија (В. Ракића); Манастир Пресвете Богородице Тројеручице - Горица; Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски: Господе, освести европског човека; Међународна православна конференција у Патри; Упокојио се у Господу протојереј Младомир А. Тодоровић; Шестомесечни парастос епископу Лукијану; Годишњи парастос епископу Јерониму; З. Зец: Парастос жртвама комунистичког терора; Александра Серђукова: Сећање на о. Сергија Самсонијевског (приредио прота Д. Н. Петровић); Академик Васкрсија Јањић: Енциклопедија Републике Српске; Мира Лолић Мочевић: Душу нису убили. Извор: Српска Православна Црква
  24. Нови број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, у броју 11 за новембар 2017. године доноси, поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода, и следеће текстове: Мр Предраг Миодраг: Светитељ Арсеније, Други архиепископ српски; Косово и Метохија – јуче, данас, сутра; Спомен соба несталих, киднапованих и убијених Срба са Косова и Метохије; Освештани темељи Саборног храма Светог патријарха Макарија Соколовића у Плужинама; Монахиња Макарија: Допринос проучавању порекла статуе Богородице у Соколици; К.А. Кичен, Арамејци (превео: протођакон Радомир Ракић); МА Марија В. Живковић, Небески пут Светог Саве и Праведног Алексија (В. Ракића); Манастир Пресвете Богородице Тројеручице - Горица; Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски: Господе, освести европског човека; Међународна православна конференција у Патри; Упокојио се у Господу протојереј Младомир А. Тодоровић; Шестомесечни парастос епископу Лукијану; Годишњи парастос епископу Јерониму; З. Зец: Парастос жртвама комунистичког терора; Александра Серђукова: Сећање на о. Сергија Самсонијевског (приредио прота Д. Н. Петровић); Академик Васкрсија Јањић: Енциклопедија Републике Српске; Мира Лолић Мочевић: Душу нису убили. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
×
×
  • Креирај ново...