Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'лепота'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 6 results

  1. Да сам момак, женио бих или Јапанку или Афроамериканку. `Ладно...
  2. Наслов све говори. Постављајте нумере са мушким вокалима које су оставиле на вас утисак. Ово ми изашло на фб, појма немам ни о чему се ради ни шта певају(надам се не нешто непримерено) ал ми се јако допала мелодија и боја гласова. Ако неко разуме језик било би супер да појасни. https://www.facebook.com/Traditional.Trends96/posts/845406662315676
  3. У оквиру свог боравка у Србији, у петак 03. новембра 2017. године, протојереј-ставрофор Милош Весин, свештеник из Чикага, говорио је на Духовној трибини на тему Лепота ће спасти свет, да али чија и каква, у препуној сали суботичког Српског културног центра Свети Сава у Задужбини Душана Радића. Отац Милош је своје излагање употпунио многобројним примерима из свакодневног живота и на тај начин, везом саме теме и стварности, предавање приближио присутним слушаоцима. Уваженог госта својим појањем поздравили су и чланови црквеног хора Свети Роман Мелод. Извор: Радио Славословље View full Странице
  4. Umberto Eko i ljepota ružnih stvari Umberto Eko – moderni genije koji je uspio da iz slojeva i sa margina evropskog filma, literature i umjetnosti izvuče antropološku srž čovjeka. Nakon enciklopedijskog djela O ljepoti može se steći dojam da je ljepota u očima posmatrača, i to ne samo posmatrača kao individue nego je i kulturološki fenomen subjektiviteta čitavih kultura, rasa i nacija. Da li je i ružnoća u oku posmatrača? O standardu ljepote se oduvijek razmatralo i o tome se i dan danas vode rasprave. Bit ružnoće kao mentalnog konstrukta Umberto Eko vidi u mitovima. Dotiče se mitologije jasnim stavom: Theodoor Rombouts (1597-1637) – Prometheus Tu čitaocu Eko ređa mentalne slike Prometeja koji je od bogova ukrao vatru i poklonio ljudima, kažnjen od strane bogova da razapet leži na stijeni dok mu orao čeprka jetru. Za Sv. Avgustina ljepota i ružnoća ne postoje na božanskoj ravni. Kosmos je, sam po sebi, savršen. Hristove muke Hegel će se među prvima dotaći Hristovih muka. On opisuje prikaz raspetog Hrista kao površni deformitet koji prikriva unutrašnju ljepotu žrtve za ljudski rod i obećanog svijeta. Velasquez, 1632. Malo je realističnih prikaza ovog čina. Renesansno slikarstvo i skulptura će patnje Hrista prikazati sa zrnom erotizacije, prikazivanjem njegovog obnaženog tijela sa detaljnim studijama istog. Poruka je jednostavna: držimo se deformisanog Hrista prekrivenog krvlju i prljavštinom, izmučenog i ispljuvanog, njegov put pratimo – božanstvenost u ružnoći. Njemački slikari idu korak dalje i na moment homoeroticizuju Hrista i Hristovo tijelo. Eko tvrdi da je to prenaglašena beautifikacija torture, posebno na slikama na kojima vojnici muče Hrista. Poruka: mučenje je beskorisno; nestane li tijelo, duša će ostati od boga nagrađena. Trijumf Smrti – XII vijek Ovaj period poetike ružnoće Umberto Eko opisuje riječima Memento Mori (sjeti se smrti). Ogroman period evropske istorije biva obilježen kugom, razaračkim ratovima i strahom od smrti. Život je vječita patnja, a sudnji dan je slavljenje smrti. Mračno doba donijeće nam ilustrativan prikaz smrti kao mršavog humanoida, kostura koji sije svoje darove razorenim selima i gradovima. Ovakve freske i slike najbolji su prikaz shvatanja ružnoće tog perioda. Eko se dotiče remek-djela Ingmara Bergmana, filma Sedmi Pečat, koji prikazuje odnos smrti i ljudi kroz danse macabre, ples. Smrt raščinjava sve, izjednačava sve nejednakosti. Bergman završava film plesom Smrti i ljudi, vide se samo sjenke i ne vidi se ko je bogat, ko siromašan, ko je prostitutka a ko kralj. Pakao The Great Red Dragon, William Blake, 1810. Ambis, Gehena, Orfej i Euridika – Eko niže slike pakla, pominje Danteov prikaz Lucifera sa tri lica i šest krila. Što je pakao? I to je subjektivan osjećaj. Van institucionalizovanog prikaza pakla, Sartr ga doživljava kao čekaonicu u kojoj se ne zna ko je mučitelj. U djelu In Camera trojica stranaca osuđena su da žive zajedno svu vječnost, da jedni drugima budu đavoli i mučitelji. Belzebub, Zli, Neprijatelj, Lažov, Princ svijeta – Đavo. Gotovo beskrajni nazivi za jedno te isto, ružnoću i zlo sabijeno u predstavi mučitelja. Hijeronim Boš i mračna šuma ljudske psihe Hijeronimova djela su inspirisana srednjovjekovnim jeresima, magijom, tamnom okultnom praksom, sektaštvom. Odišu zabavom, ali i provokacijom. Poslužio je kao inspiracija nadrealistima. Čuveni su njegovi prikazi ružnoće, grešnog ljudstva, sukoba neba i pakla, grotesknih figura ljudi i životinja, izmiješanih i mutiranih. Ružnoća je grijeh, šuma patuljaka, gargojla i ljudi riba. Njegova djela su gotovo enciklopedijski prikazi, liber monstrorum, enciklopedija groteske. Garden of Earthly Delights, Hieronymus Bosch, 1503-1515. Detalji. Savremeno doba i ružnoća Diznijevi prikazi ružnoće dati su nam kroz dva apekta: prvi je onaj ružnih, romantizovanih likova poput Zvijeri ili Kvazimoda, a drugi je prikaz zlih, ružnih likova, Zle Kraljice koja Snežani daje otrovnu jabuku, Vještice iz Oza, Džafara iz Aladina, itd. Savremeni prikaz ružnoće nije fiksan. Fotografija je to dijelom usmjerila na prikaz ružnih strana progresa. Kroz uličnu fotografiju, ratnu i portrete, svijet se prvim dijelom prošlog vijeka prikazuje u čitavoj svojoj ironičnosti i propalom progresu. Kič i šund su prikazi savremene ružnoće, smeće, prosti prikazi estetske površnosti kakva je potrebna konzumerističkoj srednjoj i nižoj klasi, bilo da su to lažni venecijanski kanali u Las Vegasu, hoteli inspirisani Madonom ili Kemp (trend naglašavanja komičnosti, marginalnih aspekata ličnosti i stereotipa, mnogi smatraju da je namjeran za razliku od šunda i kiča jer se mora svjesno proizvesti). Danas distinkcija lijepo/ružno gubi svoj smisao. Bred Pit i Merilin Menson su dvije idealizovane figure, njihova ljepota ili ružnoća je nebitna i trivijalna onima koji na njih gledaju kao na bogove. Plastična hirurgija je kupila monopol nad ljepotom, a modni trendovi takođe. Pojedinac više nije i nikad neće odlučivati što je lijepo, a što ružno, tu štafetu su preuzele mase. Što je ružnoća? Pitajte žabu – njoj je lijepa druga debela žaba sa ogromnim očima, ženka sa kojom će ostvariti potomstvo. Za čovjeka ona je ružno skakutavo stvorenje. Ružnoća je sve što i ljepota, samo naopako, intimnije i subjektivnije. https://kultivisise.rs/umberto-eko-i-ljepota-ruznih-stvari/
  5. Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ јул-август/2009 Најлепши међу синовима људским „Лепота ће спасити свет“, Ф. М. Достојевски, „Злочин и казна“ Човекова моћ да суди о лепом сведочи да је он икона Најлепшег. Како би човек знао да суди о лепом и лепшем, ако у њему није заложена чежња за Лепотом, за Најлепшим? У човеку се налази мера Лепоте, он је икона њезина. Покрет и љубав ка Лепоти положени су као животна сила у човеку. Човек воли и радује се лепом а гнуша се ругобе; његов живот је потрага за Лепотом. Кадар је човек да остави лепо тражећи лепше. Тај ход од лепог ка лепшем и сведочи о чежњи за Најлепшим - за Лепотом. Лепота је мера којом се мери лепо и лепше. Лепота сведочи да јој ни лепо ни лепше нису дорасли. Ни лепо ни лепше не могу обухватити Лепоту, јер Лепота је биће, а лепо је икона њезина. Лепо бивствује бићем Лепоте - иначе би се лепо претворило у илузију и ништавило. Лепо постоји јер га је Лепота саздала. Оно вапи за оним што нема по себи, за оним „Јесам“. То „Јесам“ има само Лепота. Зато лепо чезне за Лепотом. Лепо жели да „Јесте“, жели да буде Лепота. Лепом је зато потребна Лепота (јер без ње нестаје). Нико не би умео да прозбори о лепом да није Лепоте. Лепо и лепше су у завади. Лепо завиди лепшем а лепше презире лепо. Лепше отима лепоту лепог, но само на кратко, док не наиђе неко друго лепше. Отуда време чини да свако лепше постаје лепо, а да се иза сваког лепог покаже ругоба. Лепо је зато лаж, јер је на путу да постане ругоба. Лепом фали оно „Јесам“, које би му донело покој и излечило га од лажи и ругобе. Када би лепо постало „Онај Који јесте“, оно би постало Истина, постало би Лепота. Ништа га лепше онда не би могло сустићи, јер би се лепо преобразило у Најлепше, у саму Лепоту. Лепо и чезне за Најлепшим јер је уморно од бежања и страха. Уморно је од стрепње да ће се појавити лепше. Ако се појави лепше, згазиће га и претворити у ругобу. Претвориће га у прах и земљу по којој ће ходати неко ново лепо. Но и то лепше, које постаје ново лепо, наследиће страх од наиласка неког новог лепшег. Зато лепо чезне за Најлепшим, јер му једино Најлепше може помоћи да победи лепше. Лепо је човек, царско достојанство које је требало да се уздигне као најлепше. Зато је Бог и створио човека као последњег, јер после човека не беше ничег лепшег, ничег што би га лепотом надвисило. Но, човек је сишао са трона који му је Творац наменио. Створен да са висине гледа на творевину, као цар у поданике, човек се уплашио, јер је свој поглед са узвишеног царског престола преместио у блатњаву долину. Човек је створен да постане бог, да са висине гледа на свет. Богу, пак, не приличи да клечи и да с низине гледа на оно што му је дато да гледа са висине. Само са висине човек види свет као истину, док поглед одоздо ствара лаж и илузију. Отуда је за човека свет променио облик. Оно што му је некад било под ногама сада је стајало изнад њега. Човек је сишао доле и учинио да над њим, као лепим, постоји лепше. Трагично, висина и низина су заменили места. Свет је постао поприште борбе лепог и лепшег. Та борба је обесмислила само постојање лепог. Како се може назвати лепим оно што данас јесте а сутра није? Како назвати лепим оно што данас сија лепотом а сутра се претвара у прашину по којој се гази? Лепо је изгубило истину и створило лаж, створило лепше. Знало је лепше да може постојати само док лепо држи у блату, док гази по њему. Знало је лепше да је оно само илузија која може трајати само дотле докле се лепо не врати на свој трон. Да, лепше ће ишчезнути оног тренутка када лепо буде на висини, на царском трону, јер ће лепо тада бити најлепше. Лепо је достојно да са висине гледа - зато нема места постојању лепшег. Отуда беспоштедна борба, плач и шкргут зуба. Лепше је могло да хара над лепим јер је лепо изгубило оно узвишено „Јесам“, изгубило је Лепоту; а лишеност Лепоте ствара ругобу. Шта је требало да се деси него да сама Лепота дође и спаси лепо од напада лепшег. Ко је могао да победи лепше ако не Најлепши међу синовима људским? Будући да међу људима, међу лепима, не беше никог ко би се могао назвати најлепшим - јер сви до једнога лежаше у блату, сама је Лепота морала да се назове човеком. Лепота је постала човек: „Ти си најлепши између синова људских, благодат тече из уста твојих, јер те је благословио Бог довека.“ (Пс 45, 2). Најлепшем је ваљало кренути у бој да лепом дарује покој и да га излечи од ругобе у коју је упао: „Припаши, јуначе, уз бедру своју мач свој, част своју и красоту своју. И тако окићен похитај…“ (Пс 45, 3). А шта је друго могло победити понижење и ругобу, до част и красота? Заиста је овај Јунак, Најлепши међу синовима људским, изабрао најбоље оружје. Зато је Његова победа била сигурна и неизбежна. Но, није Јунак само победио непријатеља. Он је превио и ране лепом - Уљем радости -да зацеле као да никада нису ни постојале. Јер, Најлепши међу синовима људским је Цар Који носи помазање Уљем радости. Лепота је Помазаник. Тим ће помазањем помазати и лепо да и оно заузме царско место са којег је пало: „Љубиш правду и мрзиш на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје.“ (Пс 45, 7). Сада када је Лепота постала човек, ништа више није могло да спречи да човек постане лепота. Мирис Уља радости које је донео Помазаник, Лепота која је спасила свет, шири се светом и враћа осмех на лице лепом. Победа је величанствена и потпуна. Непријатељ је потпуно занемоћао. Лепо је ослобођено тираније лепшег и Лепота му је пружила руку. У тој руци је Уље радости којим Лепота жели да помаже лепо, да га тако учини помазаником, сличним Себи и да га постави на царски престо. Помазавши се Уљем радости лепо се поново рађа, али сада имајући оно „Јесам“, за којим је дуго чезнуло. Тако је престала завада лепог и лепшег и тако је Лепота спасила свет. Поставши лепота, лепо је увидело да лепше и не постоји. Лепше је промашај. Лепота је почетак. Лепота је циљ. Алфа и Омега. Лепота је Онај Који јесте. Лепота, Најлепши међу синовима људским, је Син Божији Који је постао човек. Уље радости којим је помазан Син јесте Дух Свети. Зато је Син Помазаник, Христос. Онај Који се сажалио над несрећом лепог, над човеком, и послао Сина и Духа помазања, Уље радости од којег зацељују ране, јесте Бог Отац. Син је Онај Који Духа помазања од Оца доноси свету и човеку. Син је Лепота Која ће спасити свет. Тако се показа и биће саме Лепоте. Лепота није сама, већ Тројична. Та жива Тројична Лепота је излечила оно смртно тројично лепо. Смртно тројично лепо јесте: леп, лепши, најлепши, а жива Тројична Лепота јесте: Отац и Син и Свети Дух. Смртна тројичност јесу безлична својства а Жива Тројичност јесу Личности. Жива Тројичност има оно „Јесам“, јер само Личност може рећи „Ја јесам“. Разлике престају да буду поделе, а мноштво постаје једно – Лепота. Тиме престаје страдање и пропаст и пројављује се живот и љубав. То је пут у живот – да се људско: леп, лепши, најлепши, уподоби божанском: Отац и Син и Свети Дух. То је пут да икона Божија, човек, постане и подобије Божије. То је пут да лепо постане лепота, да својство постане личност. Након ове победе Најлепшег међу синовима људским, победе која је одагнала незнање и страх од ништавила, све је на човеку, на лепом. Између лепог и Лепоте не стоји више никаква препрека, јер је лепше заиста поражено. Једино што између њих стоји јесте слобода лепог. Лепо је сада слободно да разуме свој покрет и чежњу за Лепотом. Уколико не гамиже по земљи, лепо ће ту чежњу схватити као радост и вапај за Лепотом а не као страх и очај. Заиста, са том чежњом и вапајем човек и долази на свет. Угледавши први пут свет и удахнувши први пут ваздух, човек заплаче. Живот човека почиње плачом. Плач је знак да је човек рођен жив и здрав. У том плачу крије се мудрост живота. Како буде разумео тај плач, тако ће човек разумети и живот. Пред људском слободом стоји пут да тај детињи плач, са којим се рађа људски живот, разуме као чежњу и вапај иконе за Прволиком, лепог за Лепотом, човека за Богом. Пут је слободан и да се тај плач схвати као плач очајника. Плач којим почиње живот, тако, дели мудрост од лудости. Плач мудрих је чежња и жеђ за Богом: „Боже! Ти си Бог мој, к теби раним, жедна је тебе душа моја, за тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.“ (Пс 63, 1). Овај плач не лије сузе очаја и туге, већ сузе радоснице. Овим плачом заиста почиње живот. Зато је жив и здрав човек који се рађа са плачом. Зато је добро да човек плаче и да у том плачу отркије мудрост, да открије вапај и чежњу лепог за Лепотом. Ништа га у томе више не може спречити. Слободан је јер је - Лепота спасила свет. Александар Милојков
×
×
  • Create New...