Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'лазара'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 21 results

  1. У суботу праведног Лазара, 20. априла 2019. године, литију свештенства и верног народа Божјег, као и празнично бденије, предводио је Преосвештени Епископ мохачки господин Исихије, викар Епископа бачког,уз саслужење братства Саборног храма и новосадских ђакона. Из најранијих сведочанстава ο Врбици с краја IV века, која потичу од Силвије Аквитанке и у којима је описано богослужење Јерусалимске цркве тога времена, сазнајемо да су у литији учествовали одрасли и деца носећи у рукама гранчице маслинâ и палми. У крајевима где нема маслина и палми носе се гранчице врбе. Зато се ова литија и назива Врбицом. Гранчице врба, освештане молитвом и покропљене освећеном водом на Цвети на јутрењу, раздељују се вернима, који их чувају током године поред славске иконе. Извор: Епархија бачка
  2. Субота Светог и Праведног Лазара, као и празник свечаног уласка Христовог у Свети Град Јерусалим – Цвети, били су тема новог издања специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Управо о суштини и богослужбеним особеностима овог двојединог празника разговарали смо са нашим гостом катихетом Браниславом Илићем. Емисију смо употпунили химнографским текстовима наведених празникâ, као и делом из беседе Преподобног оца Јустина Ћелијског. Емисију водила: Драгана Машић.
  3. Васкрсењем свога веома блиског пријатеља Лазара, Господ Христос је прије свега потврдио своје Божанско поријекло. Посвједочио је, да није само један у низу високо моралних учитеља, него заиста Син Божији који има власт над цјелокупном твари, па чак и над смрћу. Доказао је истинитост и реалну спасоносну вриједност своје Јеванђелске науке, јер никада нико други до Њега није имао моћ да подиже из мртвих. Због тога је васкрсење Лазарево велики праздник који нас води од туге ка радости, од трулежи ка непропадљивости, смрти ка животу, од привремености ка вјечности! Питање смрти – једно од вјечних и главних питања са којим се сусреће сваки човјел који живи на земљи. Све до доласка Господа Исуса Христа на земљу смрт је била питање без одговора. Пред догађајем смрти остајали су нијеми и најузвишенији умови људскога рода. Философи, учитељи, исцјелитељи говорили су о смрти са великим и страхом и трепетом. У њиховим представама смрт је била реалан и неизбјежан проблем са којим се сваки човјек мора сусрести и који је означавао трагични прекид овоземаљскога постојања. Цјелокупна антична философија није могла да пронађе квалитетан и задовољавајући одговор на питање о смрти. Смрт се повезивала са тамом и ужасом које одузимају од човјека све и уводе га у царство сна од кога се он више никада небуди. Људи су живјели са чврстим убјеђењем да се са моментом смрти прекида сваки физички и духовни контакт. Због тога је смрт заиста била највећа трагедија за цјелоупни људски род која није остављала никога равнодушним. Из светих књига Старога Завјета видимо да религиозни људи јудејске традиције имају много дубље и садржајније схватање о смрти. За њих је смрт завршетак овоземаљскога пута и уопште крај земаљскога постојања. Међутим сазнање да је човјек надприродним биће, које води дијалог са Богом, довело их је до схватања да је догђај смрти казна која постиже човјечанство као послједица за гријех. „Бог није створио смрт и нерадује се пропасти живих“ (Прем. 1.13). „Бог је створио човјека ради нетрулежности...али због ђавола у свијет је ушла смрт“ (Прем. 2. 23-24). Смрт указује на присутство гријеха у свијету. Због тога за грешнике смрт није њихово природно наслијеђе, него казна за гријех. Још јасније и садржајније схватање смрти налазимо код старозавјетних пророка, који надахнуто говоре о вјери у есхатолошко царство „Уништиће смрт заувијек, и утрће Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље“ (Ис. 25.8). ИЗ пророчких књига видимо да је побједа над смрћу у Староме Завјету била дуго наговјештавана. А та побједа везивала се за долазак Спаситеља свијета. Доласком Сина Божијега на земљу ситуација се суштински мјења. Тајна смрти не само да бива потпуно објашњена, него славно и торжествено побјеђена. Својом спасоносном науком Господ је прије свега објаснио смисао човјековога постојања на земљи. Суштина његове Јеванђелске проповједи изражена учењем о спасењу и непролазном царству Божијем које се нуди свакоме човјеку жељном Истине и вјечне егзистенције. На тај начин Хистос свједочи да је овоземаљски живот само припрема за оно што тек слиједи, а то што слиједи јесте вјечно и непропадљиво Царство небеско у које улазе сви који испуне његов јеванђелски закон. Тајна спасња остварена је побједом над смрћу Богочовјеком Христом. Својом крстном смрћу Он је искупио гријехе човјечанства и чудом свога Васкрсења уништио је смрт. На тај начин Христос је постао „првина из мртвих“(Откр. 1.5), а то је залог бесмртности и васкрсења свих људи који вјерују у Њега. Међутим прије свога славнога Васкрсења и побједе над смрћу, Христос васкрсава свога пријатеља Лазара. Чини то прије свега да би у присутству великога броја народа прославио свога Оца небескога и показао своју синовску љубав према Њему. Он долази на земљу да испуни вољу Очеву – учини домострој спасења и то потврђује ријечима: Оче Хвала ти што си ме услишио. Ја знадох да ме свагда слушаш, него рекох народа ради, да вјерују да си ме Ти послао (Јн. 11. 41-42). А затим да би објаснио и открио људима сву радостну и спсоносну тајну Васкрсења: Ја сам васкрсење и живот,који вјерује у мене ако и умре живјеће (Јн. 11.25). Овим ријечима Господ открива суштину спасења – вјера у у Њега као Сина Божијег отвара вјечни живот, јер смрт више не постоји, побјеђена је Његовим Васкрсењем. Цјелокупна нша вјера јесте вјера у васкрслога Господа. Управо се на тајни Васкрсења темељи цјелокупно наше хришћанско исповједање. Васкрсење је печат и потврда истинитости читавога Јеванђелскога учења. Васкрсењем Лазара Христос је дао залог и гаранцију на Васкрсење свакоме коже жели да постане његов слједбеник и учестник његове свете Цркве. На тај начин Лазарево Васкрсење је слика новога живота, која јача нашу вјеру и наду да ће мо и ми попут Лазара постати учестници свеопштега Васкрсења. Васкрснувши Лазара, Христос је дао нови и једини исправни поглед на смрт. За њега смрт није ништа друго него само прелаз из једног обичног, трулежног, варљивог живота у живот вјечни и бесмртни. Смрт је моменат, тачније догађај који нас из временског и ограниченог уводи у вјечно и бесконачно. Управо захваљујући Господу хришћанска смрт има позитиван смисао. Ако са Христом умиремо, свједочи апостл Павле са Христом ћемо и живјети (2. Тим. 2,11). Главна новина хришћанске смрти је у томе што је хришћанин већ по крштењу „умро са Христом“, да би живио новим животом. Из тога слиједи да хришћанска смрт није трагедија и ужас, пошто прави живот у заједници са Богом, живот вјечне славе и радости, наступа тек послије смрти. Свештеник Миладин Митровић Извор: Православие.ру
  4. Субота Светог и Праведног Лазара, као и празник свечаног уласка Христовог у Свети Град Јерусалим – Цвети, били су тема новог издања специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Управо о суштини и богослужбеним особеностима овог двојединог празника разговарали смо са нашим гостом катихетом Браниславом Илићем. Емисију смо употпунили химнографским текстовима наведених празникâ, као и делом из беседе Преподобног оца Јустина Ћелијског. Емисију водила: Драгана Машић.
  5. У препуној биоскопској сали приказан је документарни филм „Духовна поетика оца Лазара Острошког“, редитеља др Радослава Станишића, представљена је и књига „Положи наду на Господа“, монахиње Јелене, игуманије манастира Ћелија Пиперска, а своја лична свједочанства о игуману Лазару казивали су његови духовни сапутници – Преосвећена господа епископи диселдорфски и све Њемачке Григорије и умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије. Владика Григорије, који је управо код оца Лазара у Острогу закорачио у монашки живот, казао је да је игуман острошки био од „оних људи најстаријег и најбољег кова – који не троше ријечи, али чији је језик имао невјероватну моћ – да једним покретом руке, гримасом на лицу и тек покојом благом рјечју – буде све речено“. „Све ријечи које ми је упутио, а сретали смо се сваки дан, могле би стати на свега неколико страница – али од свих тих ријечи могле би се написати безбројне теолошке студије“, казао је владика диселдорфски. А тај покрет, гест и покоја ријеч, казао је владика Григорије, имала је и силу исцјељења, свједочећи како Бог, у смирењу и преданој молитви, дејствује кроз нас, што је у случају оца Лазара „увијек било и просвјетљење, и мудрост, и свјетлост, а самим тим и на врхунцу свега тога – и радост“. „Ми смо сви у сусрету са оцем Лазаром доживјели то – да смо ходећи поред њега, тискајући се око њега добијали ту силу духа Божијега – и исцјељивали се. Зато је он, иако није написао ниједан теолошки трактат – био, по мени, велики теолог“, казао је епископ Григорије. Владика Атанасије казао је да је игуман Лазар био истински дар Божји, да је много учинио за манастир Острог, али и за своју Херцеговину. Родом из Кокорине код Гацка, отац Лазар био је – човјек, Србин и православац, који никад није заборављао да је – и Херцеговац. Представљена књига „Положи наду на Господа – Духовна поетика оца Лазара Острошког“, аутора монахиње Јелене Станишић, настојатељице манастира Ћелија Пиперска, сабрала је поуке оца Лазара на духовну корист свима који трагају за истином и утјехом. Игуманија Јелена казала је да је на писање потакнута за Светог Јована – Претечу, у јануару 2009. године, када је у Острогу служио митрополит Амфилохије. „Мени је синула идеја да је управо отац Лазар био претеча митрополиту. Дошао је прије њега – заиста ни на шта што се духовности у Црној Гори тиче. Кад сам се вратила у манастир, у том размишљању почела сам да пишем. За недјељу дана, ни сама не знам како – написала сам књигу“, свједочи игуманија, додајући да је прошле године изашло већ треће издање књиге, допуњено новим свједочанствима људи, који су писмима или електронском поштом слали своја сјећања на сусрете са игуманом Лазаром. Говорећи о књизи књижевница из Подгорице Милица Краљ истакла је да модерна обнова светитељских житија из пера мати Јелене „сваким својим ретком и словом представља драгоцјено сведочење о потрази за највреднијом и најсветијом супстанцом људског бића, за љепотом човјекољубља и богољубља“, чији су главни јунаци, разни безимени невољници „сви у хитњи према једном једином циљу: налажењу јединственог, окрепљујућег молитвеног лијека“. „Тај јединствени окрепљујући лијек, разумном, утјешном рјечју, нештедимице је свима боготражитељима нудио и пружио отац Лазар. Свима је прилазио са најдубљим разумијевањем, безграничном љубављу, духовним савјетима, непосредношћу и непомућеним миром – и сви су у његовој ријечи нашли оно што су тражили“, казала је Краљ. На тонском запису и фотографијама и извјештају са овог догађаја благодаримо мати Јелени и Радију Требиње АУДИО ЗАПИС
  6. Поводом годишњице упокојења архимандрита Лазара, игумана острошког, сестринство манастира Ћелија Пиперска припремило је емисију о овом великом духовнику чије ће име и дјело, по ријечима Високопреосвећеног митрополита Црногорско-приморског Амфилохија „остати несумњиво, запамћено и записано међу прва и најзначајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника Светог Василија Острошког Чудотворца.“ Звучни запис емисије
  7. Поводом 70 година од оснивања Црквене општине Бирмингам и 50 година од освећења цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће 7. октобра 2018. године светом Литургијом у велелепном храму познатом као Бирмингамска Лазарица. Звучни прилог Радија Глас Епархије нишке Његовој Светости Патријарху саслуживаће архијереји из више помесних Православних Цркава: Архиепископ Велике Британије г. Григорије, румински Архиепископ г. Марко, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи британско-скандинавски г. Доситеј, нишки г. Арсеније и аустријско-швајцарски г. Андреј. Овим поводом, ексклузивно за Радио Глас Епархије нишке говорио је старешина цркве Светог кнеза Лазара протојереј-ставрофор Ненад Поповић, који је најавио програм обележавања значајних јубилеја. У петак, 5. октобра 2018. године, планиран је дочек Високопреосвећених и Преосвећених Архијереја. У вечерњим часовима биће служена доксологија у храму, после чега ће се одржати други по реду Фестивал православне духовне музике, на коме ће, поред осталих, наступити и Црквено-певачка дружина Бранко из Ниша, хор Лазарица, вокални ансамбл Поларис, хор Мозаик и грчки хор Свети Андреј. Другог дана прославе, у суботу 6. октобра 2018. године, планиран је дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Уследиће сусрет патријарха Иринеја са бискупом Јонатаном Гудолом, изаслаником Архиепископа кентерберијског, и посета катедрали у Ковентрију, граду-побратиму Београда. Протојереј-ставрофор Ненад Поповић посебно је најавио свету патријараршку Литургију у недељу, 7. октобра 2018. године, и помен ктиторима и приложницима, оснивачима и утемељивачима светог храма Бирмингамске Лазарице. У поподневним часовима планирана је свечана академија на којој ће бити приказан документарни филм о цркви Лазарици у Бирмингаму и богат културно-уметнички програм. У изјави за Радио Глас Епархије нишке, протојереј-ставрофор Ненад Поповић је подсетио на богат историјат храма, чврст православни дух српских породица које су већ трећа или четврта генерација у Великој Британији, које се нису одрекле свог порекла и чији најмлађи уче српски језик и веронауку у Бирмингамској Лазарици. Најтиражније енглеске новине, попут „Daily Time“ и „Daily Mail“, често објављују приче о Бирмингамској Лазарици називајући је скривеним драгуљем Енглеске. Први српски православни храм сазидан у Великој Британији у периоду од 1965-1968. године по нацрту архитекте проф. Драгомира Тадића осликао је г. Душан Михајловлић из Београда. Извор: Српска Православна Црква
  8. Поводом 70 година од оснивања Црквене општине Бирмингам и 50 година од освећења цркве Светог кнеза Лазара у Бирмингаму, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствоваће 7. октобра 2018. године светом Литургијом у велелепном храму познатом као Бирмингамска Лазарица. Звучни прилог Радија Глас Епархије нишке Његовој Светости Патријарху саслуживаће архијереји из више помесних Православних Цркава: Архиепископ Велике Британије г. Григорије, румински Архиепископ г. Марко, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископи британско-скандинавски г. Доситеј, нишки г. Арсеније и аустријско-швајцарски г. Андреј. Овим поводом, ексклузивно за Радио Глас Епархије нишке говорио је старешина цркве Светог кнеза Лазара протојереј-ставрофор Ненад Поповић, који је најавио програм обележавања значајних јубилеја. У петак, 5. октобра 2018. године, планиран је дочек Високопреосвећених и Преосвећених Архијереја. У вечерњим часовима биће служена доксологија у храму, после чега ће се одржати други по реду Фестивал православне духовне музике, на коме ће, поред осталих, наступити и Црквено-певачка дружина Бранко из Ниша, хор Лазарица, вокални ансамбл Поларис, хор Мозаик и грчки хор Свети Андреј. Другог дана прославе, у суботу 6. октобра 2018. године, планиран је дочек Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Уследиће сусрет патријарха Иринеја са бискупом Јонатаном Гудолом, изаслаником Архиепископа кентерберијског, и посета катедрали у Ковентрију, граду-побратиму Београда. Протојереј-ставрофор Ненад Поповић посебно је најавио свету патријараршку Литургију у недељу, 7. октобра 2018. године, и помен ктиторима и приложницима, оснивачима и утемељивачима светог храма Бирмингамске Лазарице. У поподневним часовима планирана је свечана академија на којој ће бити приказан документарни филм о цркви Лазарици у Бирмингаму и богат културно-уметнички програм. У изјави за Радио Глас Епархије нишке, протојереј-ставрофор Ненад Поповић је подсетио на богат историјат храма, чврст православни дух српских породица које су већ трећа или четврта генерација у Великој Британији, које се нису одрекле свог порекла и чији најмлађи уче српски језик и веронауку у Бирмингамској Лазарици. Најтиражније енглеске новине, попут „Daily Time“ и „Daily Mail“, често објављују приче о Бирмингамској Лазарици називајући је скривеним драгуљем Енглеске. Први српски православни храм сазидан у Великој Британији у периоду од 1965-1968. године по нацрту архитекте проф. Драгомира Тадића осликао је г. Душан Михајловлић из Београда. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  9. Патријарху српском су саслуживали протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; старешина лазарички протојереј-ставрофор Драгослав Стикић, протојереј-ставрофор Драган Предић, јереј Срећко Богићевић и ђакони: Драган Танисијевић, Мирослав Николић и Ивица Чаировић. После светог причешћа, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици на овај свети дан из руке Патријарха српског, Свјетјејши је произнео беседу о значају узимања Тела и Крви Господње на свакој Литургији, за животе свих верника у савременом свету који је препун искушења које деле православни народи Руси и Срби истакавши да је у Украјини у току борба између правде и неправде, као што се дешава у српским земљама. Поздрављајући госта, Митрополита Алексија, Патријарх је заблагодарио Богу што је и он присутан на Светој Служби баш у Храму који је посвећен великомученику српском кнезу Лазару. Патријарх се, у наставку беседе, осврнуо и на прочитано зачало из Светог Јеванђеља уз поуку да је непримерено то што људи нису препознали Исуса као избавитеља од греха, јер је он бесомучне излечио и зле духове упутио у свиње, као нечисте животиње, већ су се уплашили и замолили да оде из њиховог града. На крају Свете Литургије старешина Храма протојереј-ставрофор Драгослав Стикић је, у име братства и свих парохијана обе лазаричке парохије, даривао Патријарха српског Г. Иринеја филигрански украшеном иконом Светог кнеза српског Лазара, на молитвено сећање. После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велику помоћ свих парохијана и Црквеног одбора лазаричког. На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио Патријарху Иринеју и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да се обнови овај Свети храм и парохијски дом, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице. После трпезе љубави и топлих речи добродошлице, Патријарх је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу и братству лазаричком, члановима Црквеног одбора, и нагласио да је овај звездарски Храм доживео препород на свим нивоима, да су грађевински унапредили богомољу и црквену зграду, али и да су живу Цркву умножили што се могло видети из великог броја причасника на данашњем богослужењу. Патријарх је нагласио да је одувек у српском народу Храм и црквени дом био и народни дом и народна кућа, а да је за то најбољи пример звездарска Лазарица. После трпезе љубави старешина Храма је провео Патријарха Иринеја кроз новосаграђене просторије у парохијском дому, док су у уређеној порти чекали парохијани који су на растанку узели благослов и поздравили Патријарха Иринеја уз молбу да ускоро дође да освешта нов живопис и уређен парохијски дом. Извор: Српска Православна Црква
  10. Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је Свету архијерејску Литургију на дан када се Српска Православна Црква молитвено сећа Светих мученика Леонтија, Ипатије и Теодула, 1. јула 2018. године, у присуству Митрополита черновичког и буковинског Г. Алексија са својом делегацијом, у звездарској Цркви Лазарици. Прилог Радија Слово љубве -ФОТОГАЛЕРИЈА- Патријарху српском су саслуживали протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; старешина лазарички протојереј-ставрофор Драгослав Стикић, протојереј-ставрофор Драган Предић, јереј Срећко Богићевић и ђакони: Драган Танисијевић, Мирослав Николић и Ивица Чаировић. После светог причешћа, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици на овај свети дан из руке Патријарха српског, Свјетјејши је произнео беседу о значају узимања Тела и Крви Господње на свакој Литургији, за животе свих верника у савременом свету који је препун искушења које деле православни народи Руси и Срби истакавши да је у Украјини у току борба између правде и неправде, као што се дешава у српским земљама. Поздрављајући госта, Митрополита Алексија, Патријарх је заблагодарио Богу што је и он присутан на Светој Служби баш у Храму који је посвећен великомученику српском кнезу Лазару. Патријарх се, у наставку беседе, осврнуо и на прочитано зачало из Светог Јеванђеља уз поуку да је непримерено то што људи нису препознали Исуса као избавитеља од греха, јер је он бесомучне излечио и зле духове упутио у свиње, као нечисте животиње, већ су се уплашили и замолили да оде из њиховог града. На крају Свете Литургије старешина Храма протојереј-ставрофор Драгослав Стикић је, у име братства и свих парохијана обе лазаричке парохије, даривао Патријарха српског Г. Иринеја филигрански украшеном иконом Светог кнеза српског Лазара, на молитвено сећање. После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велику помоћ свих парохијана и Црквеног одбора лазаричког. На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио Патријарху Иринеју и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да се обнови овај Свети храм и парохијски дом, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице. После трпезе љубави и топлих речи добродошлице, Патријарх је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу и братству лазаричком, члановима Црквеног одбора, и нагласио да је овај звездарски Храм доживео препород на свим нивоима, да су грађевински унапредили богомољу и црквену зграду, али и да су живу Цркву умножили што се могло видети из великог броја причасника на данашњем богослужењу. Патријарх је нагласио да је одувек у српском народу Храм и црквени дом био и народни дом и народна кућа, а да је за то најбољи пример звездарска Лазарица. После трпезе љубави старешина Храма је провео Патријарха Иринеја кроз новосаграђене просторије у парохијском дому, док су у уређеној порти чекали парохијани који су на растанку узели благослов и поздравили Патријарха Иринеја уз молбу да ускоро дође да освешта нов живопис и уређен парохијски дом. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Ноћ уочи Видовдана проведена је у Лазарици побожно и молитвено, јер је вечерњим богослужењем началствовао јереј Срећко Богићевић, парох лазарички, од 17 часова, да би од 20 часова започело бденије, са Светом Литургијом која је завршена у 1 час после поноћи, причешћем скоро свих присутних верника, који су активно учествовали у молитвама и у Светој Евхаристији. Свеноћним бденијем началствовао је јереј Дејан Антић из Калуђерице, док су на Светој Литургији саслуживали јереји лазарички: старешина протојереј-ставрофор Драгослав Стикић и јереј Срећко Богићевић, уз ђакона др Ивицу Чаировића. Изјутра, Службом Божјом је началствовао протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, архијерејски намесник. Саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; протојереј Невенко Сукур из цркве Светог Симеона Мироточивог; јереји из Епархије жичке: Иван Деспић и Дејан Марковић; протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и јереј Игор Грацун из цркве Светог Василија Острошког са Бањице; уз саслужење ђаконâ: Мирослава Николића и Уроша Стојановића из Покровске цркве. Пред свето причешће, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици да на Видовдан заблагодаре Господу, протојереј Невенко Сукур је произнео беседу о значају празника Светог великомученика кнеза Лазара у литургијском и историјском контексту. Истакавши неколико библијских догађаја, посебно Велики петак, и мисли Преподобног Јустина Ћелијског о жртви и значају самог Видовдана за српски род, прота Невенко је нагласио да је парадоксално то што се хришћани радују жртви, али је то – уједно – значајно за све нас, јер се и та жртва види у самом чину причешћа. На крају је истакао да је сваке године неопходно да се сви окупимо у Цркви за Видовдан, као и што је кнез Лазар окупио своје војнике пред бој и причестио их у цркви Самодрежи пред Косовски бој. После светог причешћа уследило је ломљење славског колача који су припремили овогодишњи колачар, Златомир Јовановић, члан Црквеног одбора лазаричког, и породица Шћекић. Уследила је литија око храма у току које су прочитана зачала из Јеванђеља и проузношене прозбе за здравље Патријарха српског, клирикâ, грађанâ српске престонице и за напредак братства храма Светог кнеза Лазара на Звездари. После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велики допринос свих парохијана и Црквеног одобора лазаричког, али и овогодишњег колачара славе. На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио архијерејском намеснику Бранку Топаловићу и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да Видовдан буде торжествено прослављен и ове године у цркви на Звездари, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице. После трпезе љубави протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу на топлој добродошлици и нагласио да настави да вредно и предано ради на обнови храма и на уређењу порте и парохијског дома. Уз то је прота поновио косовску етику преподобног Јустина Ћелијског и истакао да се никада српска душа народна није била тако видовита као на Видовдан. Тог судбоносног дана, она је кроз светога Кнеза и његове витезове сагледала сву истину неба и земље, и правом ценом оценила земаљско и небеско царство. О томе народна песма потресно казује и прича: Полетео соко тица сива, Од светиње од Јерусалима И он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, Веће био светитељ Илија: Он не носи тице ластавице, Веће књигу од Богородице, Однесе је Кнезу на Косово, Спусти књигу Цару на колено, Сама књига Цару беседила: „Царе Лазо, честито колено! Коме ћеш се приволети царству? Или волиш царству небескоме, Или волиш царству земаљскоме, Седлај коње, притежи колане, Витезови, сабље припасујте, Па у Турке јуриш учините, Сва ће турска изгинути војска; Ако л волиш царству небескоме, А ти сакрој на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па причести и нареди војску; Сва ће твоја изгинути војска, Ти ћеш, Кнеже, шњоме погинути". А кад царе саслушао речи, Мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме? Ако ћу се приволети царству, Приволети царству земаљскоме, Земаљско је за малена царство, А небеско увек и довека." Извор: Српска Православна Црква
  12. Дводневно молитвено прослављање Светог великомученика кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика заокружено је данас у цркви Лазарици на Звездари Светом Литургијом и ломљењем славских колача. На дан када се Српска Православна Црква молитвено сећа Светог кнеза српског Лазара и светих српских патријараха Спиридона и Јефрема, 28. јуна 2018. године, служена је Света Литургија, по благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Ноћ уочи Видовдана проведена је у Лазарици побожно и молитвено, јер је вечерњим богослужењем началствовао јереј Срећко Богићевић, парох лазарички, од 17 часова, да би од 20 часова започело бденије, са Светом Литургијом која је завршена у 1 час после поноћи, причешћем скоро свих присутних верника, који су активно учествовали у молитвама и у Светој Евхаристији. Свеноћним бденијем началствовао је јереј Дејан Антић из Калуђерице, док су на Светој Литургији саслуживали јереји лазарички: старешина протојереј-ставрофор Драгослав Стикић и јереј Срећко Богићевић, уз ђакона др Ивицу Чаировића. Изјутра, Службом Божјом је началствовао протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, архијерејски намесник. Саслуживали су протојереј-ставрофор Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; протојереј Невенко Сукур из цркве Светог Симеона Мироточивог; јереји из Епархије жичке: Иван Деспић и Дејан Марковић; протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и јереј Игор Грацун из цркве Светог Василија Острошког са Бањице; уз саслужење ђаконâ: Мирослава Николића и Уроша Стојановића из Покровске цркве. Пред свето причешће, које су примили скоро сви верни окупљени у Лазарици да на Видовдан заблагодаре Господу, протојереј Невенко Сукур је произнео беседу о значају празника Светог великомученика кнеза Лазара у литургијском и историјском контексту. Истакавши неколико библијских догађаја, посебно Велики петак, и мисли Преподобног Јустина Ћелијског о жртви и значају самог Видовдана за српски род, прота Невенко је нагласио да је парадоксално то што се хришћани радују жртви, али је то – уједно – значајно за све нас, јер се и та жртва види у самом чину причешћа. На крају је истакао да је сваке године неопходно да се сви окупимо у Цркви за Видовдан, као и што је кнез Лазар окупио своје војнике пред бој и причестио их у цркви Самодрежи пред Косовски бој. После светог причешћа уследило је ломљење славског колача који су припремили овогодишњи колачар, Златомир Јовановић, члан Црквеног одбора лазаричког, и породица Шћекић. Уследила је литија око храма у току које су прочитана зачала из Јеванђеља и проузношене прозбе за здравље Патријарха српског, клирикâ, грађанâ српске престонице и за напредак братства храма Светог кнеза Лазара на Звездари. После свете Службе уследила је Трпеза љубави коју је спремило братство Храма уз велики допринос свих парохијана и Црквеног одобора лазаричког, али и овогодишњег колачара славе. На крају је старешина Драгослав Стикић захвалио архијерејском намеснику Бранку Топаловићу и свим служашчим свештеницима, ђаконима и свим људима који су допринели да Видовдан буде торжествено прослављен и ове године у цркви на Звездари, уз позив да и следеће године заједно буду на прослави храмовне славе београдске Лазарице. После трпезе љубави протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах је захвалио старешини лазаричком протојереју-ставрофору Драгославу Стикићу на топлој добродошлици и нагласио да настави да вредно и предано ради на обнови храма и на уређењу порте и парохијског дома. Уз то је прота поновио косовску етику преподобног Јустина Ћелијског и истакао да се никада српска душа народна није била тако видовита као на Видовдан. Тог судбоносног дана, она је кроз светога Кнеза и његове витезове сагледала сву истину неба и земље, и правом ценом оценила земаљско и небеско царство. О томе народна песма потресно казује и прича: Полетео соко тица сива, Од светиње од Јерусалима И он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, Веће био светитељ Илија: Он не носи тице ластавице, Веће књигу од Богородице, Однесе је Кнезу на Косово, Спусти књигу Цару на колено, Сама књига Цару беседила: „Царе Лазо, честито колено! Коме ћеш се приволети царству? Или волиш царству небескоме, Или волиш царству земаљскоме, Седлај коње, притежи колане, Витезови, сабље припасујте, Па у Турке јуриш учините, Сва ће турска изгинути војска; Ако л волиш царству небескоме, А ти сакрој на Косову цркву, Не води јој темељ од мермера, Већ од чисте свиле и скерлета, Па причести и нареди војску; Сва ће твоја изгинути војска, Ти ћеш, Кнеже, шњоме погинути". А кад царе саслушао речи, Мисли царе мисли свакојаке: „Мили Боже, што ћу и како ћу? Да или ћу царству небескоме? Да или ћу царству земаљскоме? Ако ћу се приволети царству, Приволети царству земаљскоме, Земаљско је за малена царство, А небеско увек и довека." Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Протојереј Божо Бакјалић је пренео благослов и поздрав Његове Светости патријарха Иринеја и честитао у његово име братству храма и сабраном народу овај велики празник. На крају Литургије, старешина храма протојереј Раде Јовић захвалио је архијерејском намеснику и служашчим свештеницима на љубави и труду што су својим присуством увеличали прославу храмовне славе. Он је у свом обраћању поздравио г. Дамира Ковачевића, заменика председника Општине Земун. и том приликом објавио почетак радова на изградњи спомен-бисте протојереју др Радославу Грујићу која ће бити постављена у порти Лазарице. Покровитељ подизања бисте је Општина Земун, а планира се да се освећење ове спомен-бисте обави следеће године на Видовдан. Домаћин славе био је г. Саша Богавац са породицом, а молитвено сабрање су својим присуством увеличали: представник Римокатоличке Цркве земунски, жупник и декан Јозо Дуспара, припадници Војске Србије и специјално антитерористичке јединице МУП- а Србије, као и представници Института за кукуруз из Земун Поља који је и ктитор овог храма. Извор: Српска Православна Црква
  14. По благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник земунско-новобеоградски протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, уз саслужење свештеника: протојереја Небојше Тополића, Драшка Тепавца, протонамесника Гојка Ракаса, јерејa Луке Верића, Анђелка Додера, Мирка Ранисављевића, Бориса Савића, Николе Гаврића, Далибора Стојадиновића, протођакона Стевана Рапајића и ђакона Синише Дувњака. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Протојереј Божо Бакјалић је пренео благослов и поздрав Његове Светости патријарха Иринеја и честитао у његово име братству храма и сабраном народу овај велики празник. На крају Литургије, старешина храма протојереј Раде Јовић захвалио је архијерејском намеснику и служашчим свештеницима на љубави и труду што су својим присуством увеличали прославу храмовне славе. Он је у свом обраћању поздравио г. Дамира Ковачевића, заменика председника Општине Земун. и том приликом објавио почетак радова на изградњи спомен-бисте протојереју др Радославу Грујићу која ће бити постављена у порти Лазарице. Покровитељ подизања бисте је Општина Земун, а планира се да се освећење ове спомен-бисте обави следеће године на Видовдан. Домаћин славе био је г. Саша Богавац са породицом, а молитвено сабрање су својим присуством увеличали: представник Римокатоличке Цркве земунски, жупник и декан Јозо Дуспара, припадници Војске Србије и специјално антитерористичке јединице МУП- а Србије, као и представници Института за кукуруз из Земун Поља који је и ктитор овог храма. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  15. Чули сте у Светом Еванђељу како непријатељи Господа Христа хоће не само Њега да убију, него и Лазара, који је сведок васкрсења. Народ виде, чуди се, и говори: Гле, ми смо сведоци. Јуче, Он га изведе из гроба, и васкрсе човек. – Шта је то? Хоће и Лазара да убију, сведока да убију. А то се непрекидно дешава у Цркви Христовој ево две хиљаде година: непријатељи Крста, непријатељи Христа Господа, труде се да све Његове сведоке уклоне из света, све Лазаре, да не сведоче. Али, где ћете ви уклонити сведочанства Светог Василија Острошког, Светог Прохора Пчињског, Светог Стефана Дечанског, Наума Охридског? Гле, непрекидно се тамо дешавају еванђелска чуда, сведочанства о сили Васкрслог Господа Христа, о сили која смрт претвара у сан, која болест претвара у здравље… Одломак из беседе аве Јустина Ћелијског изречене на Благовести и Цвети 1974. године у манастиру Ћелије Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  16. Гле, Спаситељ је заиста дошао и сестре Лазареве предупређују Га и веле: Већ смрди, Господе: Немој да идеш на његов гроб. – А Спаситељ рече: Не рекох ли вам: Ако верујете, све је могуће ономе који верује. Ја сам васкрсење и живот, који верује мене ако и умре живеће. – И дођоше на гроб. Сестра тужна понавља: Господе, већ смрди. Зашто тражиш да се отвори гробница? – Ипак, наређење би извршено, гробница се отвори, и Спаситељ узвикну: Лазаре, изађи напоље! – И изиђе мртвац, обавијен платном по телу. И тај Лазар, који је четири дана био у гробу, четири дана био на ономе свету, врати се поново у своје тело. Ради чега? Да докаже заиста, по сили и моћи Господа Христа, да је смрт сан за Господа. И он је дошао да муку смрти, ужас смрти уклони од нас људи, и спасе нас од смрти. То, ту победу нико није могао дати нама људима. Нико не би могао дати нама људима. Нико не би могао дати ни данас. О, колико је данас спасилаца света, широм свих пет континената; ко све не предлаже себе за спасиоца света? Ко све не обећава рај на земљи, а створили су пакао! Чули сте у Светом Еванђељу како непријатељи Господа Христа хоће не само Њега да убију, него и Лазара, који је сведок васкрсења. Народ виде, чуди се, и говори: Гле, ми смо сведоци. Јуче, Он га изведе из гроба, и васкрсе човек. – Шта је то? Хоће и Лазара да убију, сведока да убију. А то се непрекидно дешава у Цркви Христовој ево две хиљаде година: непријатељи Крста, непријатељи Христа Господа, труде се да све Његове сведоке уклоне из света, све Лазаре, да не сведоче. Али, где ћете ви уклонити сведочанства Светог Василија Острошког, Светог Прохора Пчињског, Светог Стефана Дечанског, Наума Охридског? Гле, непрекидно се тамо дешавају еванђелска чуда, сведочанства о сили Васкрслог Господа Христа, о сили која смрт претвара у сан, која болест претвара у здравље… Одломак из беседе аве Јустина Ћелијског изречене на Благовести и Цвети 1974. године у манастиру Ћелије Извор: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
  17. Питање смрти – једно од вјечних и главних питања са којим се сусреће сваки човјел који живи на земљи. Све до доласка Господа Исуса Христа на земљу смрт је била питање без одговора. Пред догађајем смрти остајали су нијеми и најузвишенији умови људскога рода. Философи, учитељи, исцјелитељи говорили су о смрти са великим и страхом и трепетом. У њиховим представама смрт је била реалан и неизбјежан проблем са којим се сваки човјек мора сусрести и који је означавао трагични прекид овоземаљскога постојања. Цјелокупна антична философија није могла да пронађе квалитетан и задовољавајући одговор на питање о смрти. Смрт се повезивала са тамом и ужасом које одузимају од човјека све и уводе га у царство сна од кога се он више никада небуди. Људи су живјели са чврстим убјеђењем да се са моментом смрти прекида сваки физички и духовни контакт. Због тога је смрт заиста била највећа трагедија за цјелоупни људски род која није остављала никога равнодушним. Из светих књига Старога Завјета видимо да религиозни људи јудејске традиције имају много дубље и садржајније схватање о смрти. За њих је смрт завршетак овоземаљскога пута и уопште крај земаљскога постојања. Међутим сазнање да је човјек надприродним биће, које води дијалог са Богом, довело их је до схватања да је догђај смрти казна која постиже човјечанство као послједица за гријех. „Бог није створио смрт и нерадује се пропасти живих“ (Прем. 1.13). „Бог је створио човјека ради нетрулежности...али због ђавола у свијет је ушла смрт“ (Прем. 2. 23-24). Смрт указује на присутство гријеха у свијету. Због тога за грешнике смрт није њихово природно наслијеђе, него казна за гријех. Још јасније и садржајније схватање смрти налазимо код старозавјетних пророка, који надахнуто говоре о вјери у есхатолошко царство „Уништиће смрт заувијек, и утрће Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље“ (Ис. 25.8). ИЗ пророчких књига видимо да је побједа над смрћу у Староме Завјету била дуго наговјештавана. А та побједа везивала се за долазак Спаситеља свијета. Доласком Сина Божијега на земљу ситуација се суштински мјења. Тајна смрти не само да бива потпуно објашњена, него славно и торжествено побјеђена. Својом спасоносном науком Господ је прије свега објаснио смисао човјековога постојања на земљи. Суштина његове Јеванђелске проповједи изражена учењем о спасењу и непролазном царству Божијем које се нуди свакоме човјеку жељном Истине и вјечне егзистенције. На тај начин Хистос свједочи да је овоземаљски живот само припрема за оно што тек слиједи, а то што слиједи јесте вјечно и непропадљиво Царство небеско у које улазе сви који испуне његов јеванђелски закон. Тајна спасња остварена је побједом над смрћу Богочовјеком Христом. Својом крстном смрћу Он је искупио гријехе човјечанства и чудом свога Васкрсења уништио је смрт. На тај начин Христос је постао „првина из мртвих“(Откр. 1.5), а то је залог бесмртности и васкрсења свих људи који вјерују у Њега. Међутим прије свога славнога Васкрсења и побједе над смрћу, Христос васкрсава свога пријатеља Лазара. Чини то прије свега да би у присутству великога броја народа прославио свога Оца небескога и показао своју синовску љубав према Њему. Он долази на земљу да испуни вољу Очеву – учини домострој спасења и то потврђује ријечима: Оче Хвала ти што си ме услишио. Ја знадох да ме свагда слушаш, него рекох народа ради, да вјерују да си ме Ти послао (Јн. 11. 41-42). А затим да би објаснио и открио људима сву радостну и спсоносну тајну Васкрсења: Ја сам васкрсење и живот,који вјерује у мене ако и умре живјеће (Јн. 11.25). Овим ријечима Господ открива суштину спасења – вјера у у Њега као Сина Божијег отвара вјечни живот, јер смрт више не постоји, побјеђена је Његовим Васкрсењем. Цјелокупна нша вјера јесте вјера у васкрслога Господа. Управо се на тајни Васкрсења темељи цјелокупно наше хришћанско исповједање. Васкрсење је печат и потврда истинитости читавога Јеванђелскога учења. Васкрсењем Лазара Христос је дао залог и гаранцију на Васкрсење свакоме коже жели да постане његов слједбеник и учестник његове свете Цркве. На тај начин Лазарево Васкрсење је слика новога живота, која јача нашу вјеру и наду да ће мо и ми попут Лазара постати учестници свеопштега Васкрсења. Васкрснувши Лазара, Христос је дао нови и једини исправни поглед на смрт. За њега смрт није ништа друго него само прелаз из једног обичног, трулежног, варљивог живота у живот вјечни и бесмртни. Смрт је моменат, тачније догађај који нас из временског и ограниченог уводи у вјечно и бесконачно. Управо захваљујући Господу хришћанска смрт има позитиван смисао. Ако са Христом умиремо, свједочи апостл Павле са Христом ћемо и живјети (2. Тим. 2,11). Главна новина хришћанске смрти је у томе што је хришћанин већ по крштењу „умро са Христом“, да би живио новим животом. Из тога слиједи да хришћанска смрт није трагедија и ужас, пошто прави живот у заједници са Богом, живот вјечне славе и радости, наступа тек послије смрти. Извор: Православије.ру
  18. Васкрсењем свога веома блиског пријатеља Лазара, Господ Христос је прије свега потврдио своје Божанско поријекло. Посвједочио је, да није само један у низу високо моралних учитеља, него заиста Син Божији који има власт над цјелокупном твари, па чак и над смрћу. Доказао је истинитост и реалну спасоносну вриједност своје Јеванђелске науке, јер никада нико други до Њега није имао моћ да подиже из мртвих. Због тога је васкрсење Лазарево велики праздник који нас води од туге ка радости, од трулежи ка непропадљивости, смрти ка животу, од привремености ка вјечности! Питање смрти – једно од вјечних и главних питања са којим се сусреће сваки човјел који живи на земљи. Све до доласка Господа Исуса Христа на земљу смрт је била питање без одговора. Пред догађајем смрти остајали су нијеми и најузвишенији умови људскога рода. Философи, учитељи, исцјелитељи говорили су о смрти са великим и страхом и трепетом. У њиховим представама смрт је била реалан и неизбјежан проблем са којим се сваки човјек мора сусрести и који је означавао трагични прекид овоземаљскога постојања. Цјелокупна антична философија није могла да пронађе квалитетан и задовољавајући одговор на питање о смрти. Смрт се повезивала са тамом и ужасом које одузимају од човјека све и уводе га у царство сна од кога се он више никада небуди. Људи су живјели са чврстим убјеђењем да се са моментом смрти прекида сваки физички и духовни контакт. Због тога је смрт заиста била највећа трагедија за цјелоупни људски род која није остављала никога равнодушним. Из светих књига Старога Завјета видимо да религиозни људи јудејске традиције имају много дубље и садржајније схватање о смрти. За њих је смрт завршетак овоземаљскога пута и уопште крај земаљскога постојања. Међутим сазнање да је човјек надприродним биће, које води дијалог са Богом, довело их је до схватања да је догђај смрти казна која постиже човјечанство као послједица за гријех. „Бог није створио смрт и нерадује се пропасти живих“ (Прем. 1.13). „Бог је створио човјека ради нетрулежности...али због ђавола у свијет је ушла смрт“ (Прем. 2. 23-24). Смрт указује на присутство гријеха у свијету. Због тога за грешнике смрт није њихово природно наслијеђе, него казна за гријех. Још јасније и садржајније схватање смрти налазимо код старозавјетних пророка, који надахнуто говоре о вјери у есхатолошко царство „Уништиће смрт заувијек, и утрће Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље“ (Ис. 25.8). ИЗ пророчких књига видимо да је побједа над смрћу у Староме Завјету била дуго наговјештавана. А та побједа везивала се за долазак Спаситеља свијета. Доласком Сина Божијега на земљу ситуација се суштински мјења. Тајна смрти не само да бива потпуно објашњена, него славно и торжествено побјеђена. Својом спасоносном науком Господ је прије свега објаснио смисао човјековога постојања на земљи. Суштина његове Јеванђелске проповједи изражена учењем о спасењу и непролазном царству Божијем које се нуди свакоме човјеку жељном Истине и вјечне егзистенције. На тај начин Хистос свједочи да је овоземаљски живот само припрема за оно што тек слиједи, а то што слиједи јесте вјечно и непропадљиво Царство небеско у које улазе сви који испуне његов јеванђелски закон. Тајна спасња остварена је побједом над смрћу Богочовјеком Христом. Својом крстном смрћу Он је искупио гријехе човјечанства и чудом свога Васкрсења уништио је смрт. На тај начин Христос је постао „првина из мртвих“(Откр. 1.5), а то је залог бесмртности и васкрсења свих људи који вјерују у Њега. Међутим прије свога славнога Васкрсења и побједе над смрћу, Христос васкрсава свога пријатеља Лазара. Чини то прије свега да би у присутству великога броја народа прославио свога Оца небескога и показао своју синовску љубав према Њему. Он долази на земљу да испуни вољу Очеву – учини домострој спасења и то потврђује ријечима: Оче Хвала ти што си ме услишио. Ја знадох да ме свагда слушаш, него рекох народа ради, да вјерују да си ме Ти послао (Јн. 11. 41-42). А затим да би објаснио и открио људима сву радостну и спсоносну тајну Васкрсења: Ја сам васкрсење и живот,који вјерује у мене ако и умре живјеће (Јн. 11.25). Овим ријечима Господ открива суштину спасења – вјера у у Њега као Сина Божијег отвара вјечни живот, јер смрт више не постоји, побјеђена је Његовим Васкрсењем. Цјелокупна нша вјера јесте вјера у васкрслога Господа. Управо се на тајни Васкрсења темељи цјелокупно наше хришћанско исповједање. Васкрсење је печат и потврда истинитости читавога Јеванђелскога учења. Васкрсењем Лазара Христос је дао залог и гаранцију на Васкрсење свакоме коже жели да постане његов слједбеник и учестник његове свете Цркве. На тај начин Лазарево Васкрсење је слика новога живота, која јача нашу вјеру и наду да ће мо и ми попут Лазара постати учестници свеопштега Васкрсења. Васкрснувши Лазара, Христос је дао нови и једини исправни поглед на смрт. За њега смрт није ништа друго него само прелаз из једног обичног, трулежног, варљивог живота у живот вјечни и бесмртни. Смрт је моменат, тачније догађај који нас из временског и ограниченог уводи у вјечно и бесконачно. Управо захваљујући Господу хришћанска смрт има позитиван смисао. Ако са Христом умиремо, свједочи апостл Павле са Христом ћемо и живјети (2. Тим. 2,11). Главна новина хришћанске смрти је у томе што је хришћанин већ по крштењу „умро са Христом“, да би живио новим животом. Из тога слиједи да хришћанска смрт није трагедија и ужас, пошто прави живот у заједници са Богом, живот вјечне славе и радости, наступа тек послије смрти. Извор: Православије.ру View full Странице
  19. Архимандрит Лазар (Аџић) је рођен 29. јула 1948 у Кокорину, Гацко. Завршио је Вишу туристичку школу 1970. године у Сарајеву. Студирао теологију. Замонашен 30. маја 1979. године у манастиру Хиландару, где је провео неколико година. Рукоположен у јерођакона и јеромонаха у децембру 1980. године. Неколико година провео је у манастиру Пустињи код Ваљева. Обновио је манастир Ћелија Пиперска, где је био свештенослужитељ. Од 1991. године био је игуман манастира Острог. Упокојио се 6. децембра 2000. године. Отац Лазар остао је упамћен као велики духовник и игуман који је својим животом посведочио Божју заповест: Љуби ближњега свога. Он је целог свог живота који је провео у манастиру многим породицама, болнима, младима, студентима, богословима, помагао не само духовним саветима и поукама, већ и материјално. Због своје искрене љубави према ближњима, а нарочито према деци и младима, оца Лазара ће се молитвено сећати многи његови ученици, стипендисти, његова духовна чада. По речима високопреосвећеног митрополита Црногорско-приморског Амфилохија „име и дјело оца Лазара Острошког остаће, несумњиво, запамћено и записано међу прва и најзначајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника Светог Василија Острошког Чудотворца.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска
  20. Заупокојеном Литургијом у цркви Светог Јована у Јован Долу и парастосом на гробу, молитвено је обиљежена седамнаестогодишњица упокојења архимандрита Лазара, игумана Острошког. Свету Литургију је служио протосинђел Сергије који је у Литургијској бесједи говорио о овој великој и значајној личности која је оставила дубоког трага у животу манастира Острог и Митрополије Црногорско-приморске. Архимандрит Лазар (Аџић) је рођен 29. јула 1948 у Кокорину, Гацко. Завршио је Вишу туристичку школу 1970. године у Сарајеву. Студирао теологију. Замонашен 30. маја 1979. године у манастиру Хиландару, где је провео неколико година. Рукоположен у јерођакона и јеромонаха у децембру 1980. године. Неколико година провео је у манастиру Пустињи код Ваљева. Обновио је манастир Ћелија Пиперска, где је био свештенослужитељ. Од 1991. године био је игуман манастира Острог. Упокојио се 6. децембра 2000. године. Отац Лазар остао је упамћен као велики духовник и игуман који је својим животом посведочио Божју заповест: Љуби ближњега свога. Он је целог свог живота који је провео у манастиру многим породицама, болнима, младима, студентима, богословима, помагао не само духовним саветима и поукама, већ и материјално. Због своје искрене љубави према ближњима, а нарочито према деци и младима, оца Лазара ће се молитвено сећати многи његови ученици, стипендисти, његова духовна чада. По речима високопреосвећеног митрополита Црногорско-приморског Амфилохија „име и дјело оца Лазара Острошког остаће, несумњиво, запамћено и записано међу прва и најзначајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника Светог Василија Острошког Чудотворца.“ Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице
  21. Version 1.0.0

    18 downloads

    Славомир Настасијевић
×
×
  • Create New...