Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'књига:'.



More search options

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Студентски форум ПБФ
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
  • Друштво
  • Наука и уметност
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
  • Странице, групе и квизови
  • Форум вероучитеља
  • Православна берза
  • Православно црквено појање са правилом
  • Поуке.орг пројекти
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Категорије

  • Књиге
    • Православна црквена литература
    • Неправославна литература
    • Философија
    • Психологија
    • Историја
    • Ваздухопловство
    • Речници
    • Периодика
    • Скрипте
    • Белетристика
    • Поезија
    • Књижевни класици
    • Књиге на руском језику
    • Књиге на енглеском језику
    • Некатегоризовано
  • Аудио записи
    • Философија
    • Догматика
    • Византијско појање
    • Српско Појање
    • Учење црквеног појања
    • Свето Писмо предавања са ПБФ-а
    • Предавања, трибине
    • Некатегоризовано
    • Аудио књиге
  • Фајлови, програми
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Files
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Библиотека
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Књиге,Пдф
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Files
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Презентација
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's Видео
  • Лествица,Свети Јован Лествичник's а

Blogs

There are no results to display.

There are no results to display.


Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

Found 13 results

  1. Свака споменица је свједочанство епохе и незаобилазно штиво у историјским и социолошким истаживањима, али превасходни циљ монографије која приказује дјелање Епископа Цркве јесте – као и све у њој – изграђивање Цркве. Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске Синај је објавила књигу Владика Фотије: Двадесет година епископске службе у којој се пред очи припадникâ Новог Израиља и пред суд историје и Есхатона износе поуке и поруке, бесједе и интервјуи, апели и апологије Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Фотија. Књигу је – сабирајући Епископове ријечи посијане од Јадрана до Посавине – приредило Сестринство манастира Светог Василија Острошког у Бијељини. Свака споменица је свједочанство епохе и незаобилазно штиво у историјским и социолошким истаживањима, али превасходни циљ монографије која приказује дјелање епископа Цркве јесте – као и све у њој – изграђивање Цркве. Књига која је пред нама доноси управо такве плодове. Кроз упознавање са омладинским данима и студентским добом будућег Епископа, његовим призивом ка монашком подвигу, просветним радом у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, избором на катедру Епископа Далмације и доласком на трон Епископа зворничко-тузланских стичемо увид у биографију човјека коју је обликовало искуство Цркве, а који је касније својим подвигом – носећи бреме страдајуће Далмације – свједочио искуство Цркве на простору и у времену у којем је све (било) прихваћеније и пожељније од апостолског и отачког исповиједања вјере у Богочовјека. По(р)уке које казује епископ Фотије кроз литургијске бесједе, есеје у богословским часописима, интервјуе штампаним и електронским медијима, расписе свештенству и монаштву, јавна обраћања државним званичницима у протеклих двадесет година нам помажу да разумијемо (еклисијалну и друштвену) збиљу у којој јесмо. Међутим, њихова највећа вриједност јесте – како би казао Апостол који је рађао Цркву и у Далмацији – призив свакоме ко их (про)чита ка узрастању у мјеру раста пуноће Христове. Основни извор Епископових поука је живот у Цркви. Не можемо се не сјетити мисли Преподобног Софронија који ће казати да би у случају да нестане последњи примјерак Светог Писма Црква била у стању да поново напише Свето Писмо, јер су светописамски списи рођени у њој и јесу израз њеног искуства. Дакле, искуство Цркве које је Епископ учинио својим искуством је извор ријеке која (је) напаја(ла) богожедне душе. Разумије се да су Јеванђеље и посланице Апостолâ неизоставни оријентири у поукама епископа Фотија. Такође, јасно су уочљиви утицаји дјелâ Светих Отаца и поука древних пустиножитеља сабраних у монашким зборницима. Треба казати да се препознају и утицаји античких и савремених философа, а посебну љепоту књизи даје позивање на савремене књижевнике као што је Џорџ Орвел, чији (аутобиографски) романи су инспирација многих бораца против модерног робовласништва и обезличностњеног економског система. Слово која би могло да илуструје Епископов богословски поглед и – у стилу Георгија Флоровског – стваралачки приступ светоотачком и аскетском насљеђу је Бесједа о старом и новом човјеку изговорена у Шибенику на дан прослављања Светог Саве Српског, 2013. године. Епископ се – не губећи богословску дубину – изражава једноставним језиком о протологији и есхатологији, христологији и антропологији, амартологији и аретологији. Светоотачки језик, будући неријетко непрозиран, Епископ прилагођава уху савременог човјека, који није увијек у стању да се креће по висоравнима византијског теолошког наратива. Ријечи свједоче о дјелима. Дјела потврђују ријечи. Господ Исус Христос нас учи да однос према другом одређује нашу христообразност. Добро знајући да је тако, епископ Фотије је основао у Далмацији Фонд Милостиви Самарјанин, а одмах по доласку у Бијељину Добротворну организацију Богородице Тројеручице. Носећи патњу другога као своју патњу – јер нико не живи и не умире самоме себи – Епископ пише распис својим свештеницима 2015. године у којем их подсјећа на неопходност добротољубиве дјелатности. Од древних времена старјешине Цркве су владајућим структурама упућивали писана обраћања у којима су се заузимали за своје словесно стадо. Писмо епископа Фотија Предсједнику Републике Хрватске из 2010. године – у којем изражава забринутост због нове манифестације усташке идеологије кроз злоупотребу вјере – може стати у ред древних апологија из периода прогонитељског односа Римске империје према Цркви. Зборник у којем су сабране ријечи Епископа Фотија о нашем животу у Логосу и Логосовом животу у нама – како је Цркву назвао један учитељ богословља – помоћи ће нам да пронађемо чврст ослонац и да не потонемо у овим смутним данима, оптерећеним духовним, политичким, социјалним и епидемиолошким ломовима. /приредило Сестринство манастира Светог Василија Острошког у Бијељини, Издавачка кућа >Синај<, Бијељина, 2020. година/ Извор: Епархија зворничко-тузланска
  2. На страницама које следе налазе се резултати истраживања дубље прошлости српског народа, доба немањићке Србије. Личности и догађаји, вера, идеје и вредности тога времена оставили су неизбрисив печат на потоњу српску историју, јер прошлост није апсолутно мртва и заувек одвојена од садашњости, и све оно у шта су наше претходне генерације веровале, шта су мислиле, осећале и радиле, тајанственим нитима је уплетено и у наше животе данас. Неозбиљно је и надмено читаву историју мерити својим мерама и своју цивилизацију сматрати привилегованом, уз неизбежну предрасуду да су у средњем веку владали само сујеверје, варварство и мрак. Зато и нашим генерацијама припада право, али и обавеза, да се догађаји и личности немањићке Србије сагледавају и осветљавају новим сазнањима, између осталог, и о томе какав је њихов поглед на рат и ратовање. Васпостављање духовне, идејне, па и сваке друте везе са Немањићима и немањићком Србијом за Србе је од посебног значаја. Оживљавањем вере, идеја и вредности тога времена можемо доћи до увида које, иако заборављени, нису изгубиле на вредности, „као што се на обновљеној икони поново појављују величанствени облици старог писма, које смо изгубили и заборавили, али који су увек били невидљиво присутни и који нас нису напуштали”. Идеја је да се расветле стара мудрост и снага, које су водиле наше свете претке и градиле српску државу у време Немањића, од зависне жупаније до царевине, као и Цркву српску од њене самосталности до патријаршије. Уместо да се те безбројне нити живога и светога предања заветно чувају преношењем с покољења на покољење, наша веза са Немањићима и средњовековном Србијом је као непремостивом провалијом безмало прекинута. Обнављање схватања из наше прошлости не значи откривање превазиђених заблуда, јер философске и политичке идеје, попут уметничких дела, не подразумевају стални напредак кроз време, као што је случај са техничким остварењима. Оне често пркосе протицању времена, које може да наслаже скраму заборава, али не и да избрише њихову трајну вредност. Вера, идеали и вредности из времена немањићке Србије могу поново да заблистају пуним сјајем када се са њих скине та скрама. Могу да послуже као поуздано упориште, као тачка ослонца док трагамо за излазом из савременог ћорсокака, који личи на затвор без зидова. Настојањем да се дође до одређених схватања из прошлости до поимања која су остала невидљива и нема у дубинама времена, намера нам је да се поучимо за садашње и будуће потребе: „Ми се занимамо за начин мишљења и веровање наших предака да бисмо боље разумели наш начин мишљења и веровања ... изучавамо њих да бисмо разумели себе.” Књигу Немањићи и православно предање о рату и ратовању аутора Борислава Гроздића можете купити у свим књижарама Патријаршијског управног одбора. Више информација на 011/3025-102; тел./факс 011/3025-152; 064/800-1828; 064/800-1819, e-mail: spcekonomsko@yahoo.com Извор: Инфо-служба СПЦ
  3. -Јасно је да је 2019. највећа годишњица српског народа, да је у њој осам векова Српске Православне Цркве, осам векова државности и осам векова почетка српске књижевности. Сматрам да је овај Сајам књига најприроднији и најискренији врхунац означавања ове велике вековне годишњице, рекао је Милован Витезовић проглашавајући Сајам књига 2019. отвореним. У недељу, 20. октобра 2019. године, фанфаре су означиле почетак 64. Београдског међународног сајма књига, најрепрезентативније и најпосећеније књижевне и уопште културне манифестације у овом делу Европе. Земља почасни гост ове године је Арапска Република Египат. Овогодишњи Сајам књига свечано је отворио српски писац и један од културних оријентира на овим просторима Милован Витезовић. Своју беседу започео је истином да „На почетку беше реч. И реч беше Бог“: „Овако Библија, која и именом означава књигу, књигу над књигама, у свом првом ретку упућује у тајну стварања и опстајања. Бог је човеку дао реч. Реч је човека упутила Богу. Речи је, сложене у мисли, требало памтити. Да се човек не заборави, али и да се Бог у људима не заборави. Тако су настале књиге, ризнице запамћених речи и великих разговора. Сваки народ има своју библију, свој еп, своју тору, свој куран, своју рамајану, своје саге, своје дајне… Да поменем најлепшу похвалу књизи: ‘Књига је вреднија од свих споменика, од свих гробница, урешених и осликаних стубова, јер она сама гради споменик у срцу оног који је чита’, пише у једном египатском натпису из времена Првог царства. Где смо ми ту? С Богом почињу ове књиге које се у грчком језику зову Номоканон, а ми ћемо их у језику нашем звати Законоправило. Ове књиге су биле помрачене облаком мудрости грчког језика и први пут се јављају у светлости језика нашег, записао је на самом почетку Законоправила, прве српске ауторске књиге, негдашњи српски принц Растко Немањић, потом у монашком образу светогорски инок, па архимандрит именом Сава. У српскословенском, односно старосрпском језику, у времену Законоправила, реч језик је имала двојако значење. Значила је и језик и народ. Сад наведено чујмо и овако: С Богом почињу ове књиге које се у грчком народу зову Номоканон, а ми ћемо их у народу нашем звати Законоправило. Ове књиге су биле помрачене облаком мудрости грчког народа и први пут се јављају у светлости народа нашег. Архимандрит Сава је, мислећи и на језик и на народ, Законоправило писао са великим наумима који ће се показати и историјским и судбинским и по наш језик и по његов српски народ. Он у наставку исте прве стране и упућује на то да ’сваки учитељ, епископ или презвитер или ко други ко има учитељски чин, ако не зна ове књиге ни себе не зна, а поникнувши у дубину ових Богом надахнутих књига видеће себе и друге и да друге по њима уче’. Законоправило је добило пуни значај 1219. године. Те, 1219. године, по одредбама Законоправила, прво је звонима на тек подигнутом манастиру Жича оглашена самосталност Српске православне архиепископије, а Сава Немањић хиротонисан за првог српског архиепископа. Потом је архиепископ Сава, уз бруј истих звона, васељенским царским венцем, послатим од цара Теодора Ласкариса, овенчао великог српског жупана Стефана за Краља Првовенчаног, који се заклео на Законоправилу. Хиротонисањем Архиепископа, и овенчањем Краља стекла се над нама озакоњена светска симфонија сагласности духовне и световне власти. Законоправило је правно утемељило српску Цркву, српску државу, и обликовало карактер народа. И утврдило највеће поштовање књиге, што се и на овом сајму може видети. Тиме смо ми, Срби, заувек уведени у ред историјских народа. И пре тога смо били Срби, јер од тада знамо да смо Срби. И свет то зна. Тим делом архиепископ Сава Немањић нам се посветио и означио нас заувек светосавским народом. Још за живота архиепископа Саве Немањића за њега се говорило да је свети човек. Не само у Србији, већ и у свету којим је ходио и бродио у ходочашћу или у дипломатском путу. Тако је, стигавши и до Египта 1235. године, био гост каирског султана који га је засуо свом пажњом, дајући му и пратње са којима је ишао по светим местима Египта и по Синају. ’Властела, то јест емири, видевши колику част султан указује Светоме, похиташе да дотакну неки руке, други мантију, говорећи да им овако драг хришћанин још никад није долазио и да је то уистину Божји човек.’ Био је то први сусрет српске и египатске културе. Током више од два века уздизане сасвим самосталне српске државе прво краљевине, потом царевине и, најзад, у силаску деспотовине, дизала се српска књижевност и преписивале књиге, до више од петнаест хиљада рукописа. Књиге нашег народа и у слави и у страдању делиле су његову историјску судбину. У слави славио се народ у књигама. У страдању прво су и брже страдавале књиге. Робовао је народ, робовале су и књиге. Селио се народ. Селиле су се и књиге. Било је тешко до опстанка народу. Књигама је било теже. Нестајале су или им се губио траг. Почетком 19. века Србија се поново обнављала. И поред историјских удеса и недаћа брзо смо се нашли у светској књижевности захваљујући народним песмама. Нашли смо се у часу када је са зачетком романтизма Гете увео и термин светска књижевност. Можда баш оном реченицом коју је исказао Вуку Караџићу кад му је овај захваљивао за све што чини за неписмени и прости српски народ: ’Зар је неписмен народ који пева као Хомер, а можда је и Хомер био народ!’ Век и по Србија се обнављала и новим писцима и новим књигама. А Народна библиотека је скупљала рукописне ’књиге староставне’. Онда је 1941. године Народна библиотека страдала попут легендарне Александријске библиотеке. Трећи рајх, склон паљевини књига, 6. априла тепихом запаљујућих бомби сравнио је Народну библиотеку. Тако смо остали без скупљене збирке средњевековних рукописа. У свету се, према истраживањима великог зналца старословенских рукописа Анатолија Турилова налази близу пет хиљада српских средњевековних рукописа. Каталог хиљаду истражених рукописа изложен је и на овом Сајму на штанду Чигоја штампе. Ми, писци Србије, заједно са свим научним и културним институцијама и друштвима, уз помоћ дипломатије, затражићемо повратак тих рукописа. Међутим, имајући у виду египатско и грчко искуство, како се светски значајна артефакта тешко враћају у матичну културу, тражићемо дигиталне копије са циљем да се оживе и истраже. Како смо ми, Срби у подухватима често народ напречац, ово неће бити напречац. Планирамо све на десет година, 2020 ‒ 2030. И да једном, у оквиру овог Сајма, приредимо велику изложбу старих рукописних књига, заузевши једну халу, макар је изградили за то. Из свега реченог, јасно је да је 2019. највећа годишњица српског народа, да је у њој осам векова Српске православне цркве, осам векова државности и осам векова почетка српске књижевности. Сматрам да је овај Сајам књига најприроднији и најискренији врхунац означавања ове велике вековне годишњице“, рекао је Милован Витезовић проглашавајући Сајам књига 2019. отвореним. У име земље почасног госта Сајма књига – Арапске Републике Египат – излагачима, гостима и посетиоцима обратио се др Хаитам ал Ај Али, председник Генералне египатске организације за књиге и директор великог Међународног сајма књига у Каиру. Изражавајући задовољство и захваљујући на части што учествује у овом изузетном културном догађају г. Ај Али је констатовао да је „књига пријатељ коме поверавамо наше тајне, предајемо нашу свест и осећања, пријатељ који нам пружа осећај задовољства. Књига је неко кога је људска цивилизација познавала од самих почетака историјског доба“. „Египат је био једна од најстаријих цивилизација која је познавала писану реч, док је данас, у савременом добу, носилац једног од најзначајнијих сајмова књига у свету и најзначајнијег на арапском подручју“, рекао је он. „Међународни сајам књига у Каиру, којим имам прилике да председавам и који је ове године прославио златни јубилеј преселивши се у нову цивилизацијску престоницу, током двонедељне изложбе посетило је више од три милиона људи а излагало је око 1200 излагача, који су имали прилике да присуствују и на око 1400 културних дешавања у оквиру самог Сајма“. „Стога је сајам књига један од најзначајнијих догађаја за љубитеље стваралаштва, књижевности, уметности, мира, доброте и љубави. Нека књига остане оно што нас спаја, од тренутка када упознајемо египатског писара и културу Винче, све до тренутка када Нагиб Махфуз са обале Нила дозива Иву Андрића на ћуприји Дрине или обали Саве. Од устава Константина Великог који позива на мир и толеранцију, па све до небеских књига сакупљених на египатском тлу, схватили смо да оно што нас све спаја, јесу љубав према доброти и толеранцији и љубав према стваралаштву у готово свим облицима његове уметности“, поручио је г. Ај Али. „Данас, Међународни сајам књига у Каиру упознаје културно и цивилизацијско наслеђе Међународног сајма књига у Београду, са својом јединственом природом и карактером, успостављајући оквире за сарадњу који су започети на прошлогодишњем скупу. Драго нам је што је Египат изабран за почасног госта овогодишњег сајма књига. Прошле године исцртали смо културну мапу, а плодови тог рада подржавају наше наде за реализацију постојаног и амбициозног културног развоја и заједничке светле будућности.“ „Наше културно наслеђе и уметничка садашњост заслужују све што је до сада учињено и што ће тек бити, а то је да ће Сајам књига, бити и остати скуп за љубитеље стваралаштва, уметности, мира и доброте. Уколико данас, из дубина прошлости наших народа, пренесемо поруку љубави и мира, онда се надамо и будућности која ће нас спајати у даљој сарадњи и пријатељству.“ На крају свог обраћања, др Хаитам ал Ај Али је пожелео да „књига буде путоказ за почетак сарадње, а књижевна размена нека буде ослонац за изградњу трајних мостова комуникације између два народа и њихових култура. Нашим пријатељима у Србији упућујемо топле поздраве са Нила, пирамида и тла Египта.За љубав и за мир.“ У свечаном програму отварања Сајма књига учествовали су водитељи, глумци Ненад Хаџи Маричић и Биљана Ђуровић, који су подсетили на књижевно-историјски и уметнички контекст у којем се овогодишњи сајам одржава, а својим гласовима догађај су увеличале првакиња Опере Народног позоришта Сања Керкез и извођач етно мелоса Катарина Гојковић. Под слоганом „Писмо=Глава“, Сајам књига одржава се на више од 30.000 м2 сајамског простора, уз учешће око 500 директних излагача, од којих око 60 иностраних, из двадесетак земаља са четири континента. Бројни инострани гости, писци, преводиоци и издавачи ће на овогодишњем Сајму књига учинити част организаторима и љубитељима књижевности у Србији. Гости овогодишњег сајма биће Дејвид Ван из САД, Нермин Јилдирим из Турске, Сергеј Шаргунов из Русије и Лаура Синтија Черњаускајте из Литваније. Током осам сајамских дана биће организовано чак 667 сајамских програма и промоција посвећених многим темама које су у најнепосреднијој вези са изазовима актуелног тренутка домаће издавачке продукције и значајним јубилејима. За четвртак 24. октобра планиран је традиционални Школски дан, намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора. У оквиру 64. Међународног београдског сајма књига биће додељене и награде и оцењена годишња издавачка продукција у више категорија. Почев од 23. закључно са 27. октобром на Београдском сајму ће се одржати и Сајам образовања и наставних средстава (хале 2Б и 3А) и Сајам информисања, комуникација и маркетинга „Медиа маркет“ (хала 3). Радно време Сајма књига је: 20.10 (недеља), 25.10 (петак), 26.10 (субота) и 27.10 (недеља) – од 10 до 21 сат; 21.10 (понедељак), 22.10 (уторак), 23.10 (среда) и 24.10 (четвртак) – од 10 до 20 часова. Појединачна улазница кошта 250 динара; цена колективне улазнице током Школског дана, као и свих осталих дана трајања Сајма књига, износи 150 динара. Цена паркинга је 150 динара по започетом сату. Извор: Инфо-служба СПЦ
  4. Београд: Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке 2019. Књига Студије о верској настави Православне цркве објављена је у издању Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке и Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке 2019. године, на 214 страна формата А5. Састоји се од шест теоријских богословских студија, под називима: ''Верска настава Православне цркве'', ''Методика православне верске наставе'', ''Задаци православне верске наставе'', ''Савременост верске наставе'', ''Припремљеност и стручна оспособљеност православног вероучитеља'' и ''Однос наставника и ученика у православној верској настави''. Прве две студије објављене су ранијих година у часопису Теолошки погледи, а неки делови осталих наслова у часописима Православни катихета и Каленић, Епархије шумадијске. Ивица Живковић је катихета Средње стручне школе у Нишу, раније дугогодишњи професор хришћанске етике и православне педагогије у Српској православној богословији Светог Кирила и Методија – Призрен, привремено у Нишу, и уредник Медијско-информативне службе Епархије нишке. Секретар Центра за црквене студије, удружења научних истраживача из Ниша. Магистрирао на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2007. године у области православне педагогије. Докторирао на Православном богословском факултету ''Свети Василије Острошки'' у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву 2012. године у области хришћанске етике. Аутор уџбеника Хришћанска етика за пети разред богословија и Православна педагогија (у коауторству са протојерејем др Драгомиром Сандом) за четврти разред богословија, као и већег броја научних радова. Рецензенти ове књиге су протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, и проф.др Александар Јовановић, са Учитељског факултета Универзитета у Београду. Протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо уједно је и уредник издања. Извор: Српска Православна Црква
  5. Објављена су научна дела ђакона др Александра Прашчевића под насловом Дијалог између православних хришћана и муслимана у три књиге: 1. Допринос Патријарха српског Германа дијалогу са муслиманима (1958-1990), 2. Патријарх Павле о исламу и муслиманима (1990-1997), 3. Допринос Патријарха српског Павла дијалогу са муслиманима (1998-2009), у издању Епархије рашко-призренске, а под покровитељством Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије. У питању су резултати научно-истраживачког рада, постигнути на основу необјављених архивских докумената, у склопу постдоктората на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну, под менторским руководством проф. Ангелики Зјака. Рецензенти објављених књига су проф. др Мевлуд ефендија Дудић, проф. др Дарко Танасковић, свештеник проф. др Радомир Поповић, проф. др Бранко Ракић, јеромонах проф. др Исидор (Јагодић) и виши научни сарадник др Александар Раковић. Извор: Српска Православна Црква
  6. У децембру 2018. године, у едицији Свети Оци у преводу на српски језик објављен је 11. том - Саборска посланица Светог Софронија Јерусалимског у преводу са изворника. Уводну студију о историјском контексту писања Саборске посланице и сам превод потписује проф. др Радомир Поповић. Свети Софроније, Патријарх јерусалимски, спада у оне Оце Цркве који су својим животом по вери исповедили и потврдили верност Православљу у најтежим околностима по Цркву Христову. Уз уводну студију, саму Саборску посланицу (превод и грчки текст преузет из PG), Софронијево, не тако опширно, житије у овој једанаестој по реду публикацији, у едицији Свети Оци у преводу на српски језик, донето је према архимандриту др Јустину Поповићу, Житија Светих за месец март, Београд 1973, стр. 195-202. Свети Софроније је живео у другој половини 6. и у првим деценијама 7. века. То је време када се Црква на свом историјском путу, поготову на Истоку, нашла пред новим и трајним искушењима – инвазија новојављеног мухамеданства, споља, а изнутра појава нове јереси, монотелитства и моноенергизма. Не зна се шта је било горе и теже: мухамеданство је физички угрожавало древне хришћанске просторе на Истоку, а источно-ромејски цареви су силом своје владарске моћи Цркви наметали јерес и прогонили све оне који су се таквој верској политици противили. Међу такве, нажалост, у то време ретке часне појединце, спада Свети Софроније, пријатељ, исто тако великог исповедника Православља, Преподобног Максима Исповедника (+662). Ово издање је објављено захваљујући др Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, али и Епископу крушевачком др Давиду (Перовићу). Др Радомир Поповић, редовни професор Црквене историје на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, потписује уредништво сваког тома у едицији Свети Оци у преводу на српски језик, а за 2019. годину, планирано је да буде објављени преводи историјских дела Теодорита Кирског. ђакон др Ивица Чаировић Извор: Српска Православна Црква
  7. Садржај: Богословско-философске претпоставке покајања Епископ проф. др Игнатије Мидић, „Литургија и покајање“ Проф. др Богољуб Шијаковић, „Ка једној философији праштања“ Презвитер доц. др Александар Ђаковац, „Есхатолошка димензија покајања“ Проф. др Дражен Перић, „Покајање — благодатни дар онтолошког јединства и човекољубља Божијег“ Покајање у отачком, литургијском и канонском предању Проф. др Раде Кисић, „Покајање као compunctio amoris у учењу Светог Григорија Двојеслова“ Протођакон доц. др Предраг Петровић, „Порекло зла у спису „О божанским именима“ божанственог Дионисија Ареопагита“ Доц. др Србољуб Убипариповић, „Света тајна исповести и покајања и обнова литургијског живота у Православној Цркви: извесне недоумице и актуелни изазови“ Презвитер доц. др Зоран Деврња, „Покајање у канонском предању Цркве и савремена црквеносудска пракса“ Покајање и други Ђакон доц. др Здравко Јовановић, „Преумљење и постмодерни заокрет — контекстуална конвергентност појмова“ Протођакон доц. др Златко Матић, „Света тајна (сакрамент) исповести и покајања у Римокатоличкој Цркви: од Тридентског до Другог ватиканског концила (и назад?)“ Публиковање књиге помогла је Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.2-55-549(082) НАУЧНИ богословски скуп Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури (2018 ; Манастир Покајница) Зборник радова / Научни богословски скуп Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури, Манастир Покајница, 21. мај 2018. ; Златко Матић, уредник. - Београд : Институт за Систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду ; Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, 2018 (Ужице : Графичар). - 205 стр. : илустр. ; 20 cm На насл. стр.: Поводом прославе два века оснивања манастира Покајница. - Слике аутора. - Тираж 200. - Белешке о ауторима уз текст. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад. ISBN 978-86-87329-63-8 a) Свете тајне - Покајање - Православна црква - Зборници COBISS.SR-ID 269958156 https://izdavastvo.sabornost.org/zbornik-pokajnica
  8. Одбор за просвету и културу Епархије браничевске у сарадњи са Институтом за систематско богословље Православног богословског факултета БУ је заједнички публиковао зборник радова са Научног богословског скупа одржаног 21. маја 2018. године у манастиру Покајница, поводом прославе два века оснивања манастира, под називом „Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури“. Садржај: Богословско-философске претпоставке покајања Епископ проф. др Игнатије Мидић, „Литургија и покајање“ Проф. др Богољуб Шијаковић, „Ка једној философији праштања“ Презвитер доц. др Александар Ђаковац, „Есхатолошка димензија покајања“ Проф. др Дражен Перић, „Покајање — благодатни дар онтолошког јединства и човекољубља Божијег“ Покајање у отачком, литургијском и канонском предању Проф. др Раде Кисић, „Покајање као compunctio amoris у учењу Светог Григорија Двојеслова“ Протођакон доц. др Предраг Петровић, „Порекло зла у спису „О божанским именима“ божанственог Дионисија Ареопагита“ Доц. др Србољуб Убипариповић, „Света тајна исповести и покајања и обнова литургијског живота у Православној Цркви: извесне недоумице и актуелни изазови“ Презвитер доц. др Зоран Деврња, „Покајање у канонском предању Цркве и савремена црквеносудска пракса“ Покајање и други Ђакон доц. др Здравко Јовановић, „Преумљење и постмодерни заокрет — контекстуална конвергентност појмова“ Протођакон доц. др Златко Матић, „Света тајна (сакрамент) исповести и покајања у Римокатоличкој Цркви: од Тридентског до Другог ватиканског концила (и назад?)“ Публиковање књиге помогла је Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.2-55-549(082) НАУЧНИ богословски скуп Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури (2018 ; Манастир Покајница) Зборник радова / Научни богословски скуп Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури, Манастир Покајница, 21. мај 2018. ; Златко Матић, уредник. - Београд : Институт за Систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду ; Пожаревац : Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске, 2018 (Ужице : Графичар). - 205 стр. : илустр. ; 20 cm На насл. стр.: Поводом прославе два века оснивања манастира Покајница. - Слике аутора. - Тираж 200. - Белешке о ауторима уз текст. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад. ISBN 978-86-87329-63-8 a) Свете тајне - Покајање - Православна црква - Зборници COBISS.SR-ID 269958156 https://izdavastvo.sabornost.org/zbornik-pokajnica View full Странице
  9. Публикација Блумова таксономија у Православној вјеронауци представља измијењен и актуелизован мастер рад који је, под називом Примјена модела интерактивног учења Таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју у области Православне вјеронауке, одбрањен маја 2016. године на Педагошком факултету Независног универзитета Бањалука. Избор теме мастер рада представља израз личних теоријских интересовања јереја Игора Мијатовића за модел интерактивног учења Таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју, који је половином XX вијека креирао и публиковао Бенџамин С. Блум и практичне примјене овог модела интерактивне наставе у настави Православне вјеронауке. Садржај /ПДФ/ Овај модел интерактивног учења, базиран на категоријама Блумове таксономије, има за циљ активност свих ученика, без обзира на степен развијености њиховог интелекта. Задаци су примјерени нивоу и начину интелектуалног функционисања ученика, како би сваки постигао највише што може, и онај који је испод просјека, као и они који су посебно даровити. Категорије знања су формиране постављањем питања која одговарају учениковим могућностима, подстичући га на даље напредовање ка вишим нивоима знања и оспособљавајући га за динамичнији, активнији, самосталнији и креативнији рад у васпитно – образовном процесу. Дакле ова студија намијењена је, прије свих, православним вјероучитељима, али и учитељима и наставницима и свима који желе да направе искорак и да на креативнији и нов начин подстакну своје ученике да изађу из оквира традиционалне наставе, да укључе своје стваралачке потенцијале и на тај начин допринесу квалитетнијем остваривању наставног процеса. Улоге вјероучитеља и ученика примјеном овог модела интерактивног учења значајно се мијењају у односу на ранији традиционални приступ настави. Од суштинског значаја је да вјероучитељ посједује критички, флексибилан, иновативан и експерименталан приступ поучавању, јер он више није само предавач, већ организатор наставе и активни учесник у процесу учења. Основна намјера приликом израде ове студије била је да се вјероучитељима омогући лакше и квалитетније разумијевање одређених дидактичко-методичких појмова и проблема, с циљем да се оствари допринос професионалном припремању и оспособљавању вјероучитеља за квалитетно и одговорно обављање свог позива. Извор: Српска Православна Црква
  10. Публикација Блумова таксономија у Православној вјеронауци представља измијењен и актуелизован мастер рад који је, под називом Примјена модела интерактивног учења Таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју у области Православне вјеронауке, одбрањен маја 2016. године на Педагошком факултету Независног универзитета Бањалука. Избор теме мастер рада представља израз личних теоријских интересовања јереја Игора Мијатовића за модел интерактивног учења Таксономија васпитно-образовних циљева у когнитивном подручју, који је половином XX вијека креирао и публиковао Бенџамин С. Блум и практичне примјене овог модела интерактивне наставе у настави Православне вјеронауке. Садржај /ПДФ/ Овај модел интерактивног учења, базиран на категоријама Блумове таксономије, има за циљ активност свих ученика, без обзира на степен развијености њиховог интелекта. Задаци су примјерени нивоу и начину интелектуалног функционисања ученика, како би сваки постигао највише што може, и онај који је испод просјека, као и они који су посебно даровити. Категорије знања су формиране постављањем питања која одговарају учениковим могућностима, подстичући га на даље напредовање ка вишим нивоима знања и оспособљавајући га за динамичнији, активнији, самосталнији и креативнији рад у васпитно – образовном процесу. Дакле ова студија намијењена је, прије свих, православним вјероучитељима, али и учитељима и наставницима и свима који желе да направе искорак и да на креативнији и нов начин подстакну своје ученике да изађу из оквира традиционалне наставе, да укључе своје стваралачке потенцијале и на тај начин допринесу квалитетнијем остваривању наставног процеса. Улоге вјероучитеља и ученика примјеном овог модела интерактивног учења значајно се мијењају у односу на ранији традиционални приступ настави. Од суштинског значаја је да вјероучитељ посједује критички, флексибилан, иновативан и експерименталан приступ поучавању, јер он више није само предавач, већ организатор наставе и активни учесник у процесу учења. Основна намјера приликом израде ове студије била је да се вјероучитељима омогући лакше и квалитетније разумијевање одређених дидактичко-методичких појмова и проблема, с циљем да се оствари допринос професионалном припремању и оспособљавању вјероучитеља за квалитетно и одговорно обављање свог позива. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  11. Митрополит Хризостом, између осталих, посебно истиче три бесједе Светог Григорија Богослова, које говоре о Христовом рођењу - Божићу. -Радује нас чињеница да ће овај Зборник синаксара и изабраних бесједа бити од велике духовне користи свима онима који га буду држали у рукама и читали, јер ће им умногоме бити јаснији, како наши црквени празници, тако исто и значај и узвишеност великог и часног поста и великих празника, наглашава Митрополит дабробосански г. Хризостом у предговору овом зборнику. -Уз благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома објавили смо зборник изабраних бесједа о великим празницима и кратких читања на јутарњим богослужењима у нашим црквама, каже архимандрит Јован Гардовић, уредник у Издавачкој кући „Дабар“, додавши да је приређивач књиге јеромонах Серафим (Глигић), прелом и коректуру текста урадио је јерођакон Гаврило (Ђурић), а преводе текстова Мирко Нинић, Ружица и Василиј Левушкин. -Посебан и изузетан период богослужења у нашој Цркви је период Посног и Цвјетног триода, који почиње са недјељом митара и фарисеја, а завршава се Недјељом свих светих, истиче митрополит Хризостом и додаје да су као прилог зборнику објављене изабране бесједе великих светитеља и бесједника, почев од Светог оца Николаја Жичког. Зборник је штампан у „Графичару“ из Ужица, уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије. Извор: Српска Православна Црква
  12. Крајем 2017. године Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда објавила је још једну значајну духовну књигу под називом „Синаксари и бесједе - Зборник црквених текстова“. Митрополит Хризостом, између осталих, посебно истиче три бесједе Светог Григорија Богослова, које говоре о Христовом рођењу - Божићу. -Радује нас чињеница да ће овај Зборник синаксара и изабраних бесједа бити од велике духовне користи свима онима који га буду држали у рукама и читали, јер ће им умногоме бити јаснији, како наши црквени празници, тако исто и значај и узвишеност великог и часног поста и великих празника, наглашава Митрополит дабробосански г. Хризостом у предговору овом зборнику. -Уз благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског г. Хризостома објавили смо зборник изабраних бесједа о великим празницима и кратких читања на јутарњим богослужењима у нашим црквама, каже архимандрит Јован Гардовић, уредник у Издавачкој кући „Дабар“, додавши да је приређивач књиге јеромонах Серафим (Глигић), прелом и коректуру текста урадио је јерођакон Гаврило (Ђурић), а преводе текстова Мирко Нинић, Ружица и Василиј Левушкин. -Посебан и изузетан период богослужења у нашој Цркви је период Посног и Цвјетног триода, који почиње са недјељом митара и фарисеја, а завршава се Недјељом свих светих, истиче митрополит Хризостом и додаје да су као прилог зборнику објављене изабране бесједе великих светитеља и бесједника, почев од Светог оца Николаја Жичког. Зборник је штампан у „Графичару“ из Ужица, уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Србије. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  13. Књига „Србије жалосно поновно поробљење” изазвала је праву хајку великих сила за непознатим писцем... Већ крајем 1813. године, свега два-три месеца по слому Првог српског устанка, неко, негде у удаљеним провинцијама Аустрије, седи и пише. По налогу царске власти удаљен што више од границе са Турском, један од устаничких вођа, сада у изгнанству. Човек жури, замаче перо у дивит, речи се само нижу. Као да жели да све догађаје око устанка што пре пренесе на хартију, док још нису ишчилели из сећања. Сама пословица на почетку књиге, „Заклела се земља рају да се све тајне знају” довољно говори. А те тајне и речи пуне горчине, све у облику дијалога Мати Србије и Сина Србина, ратника. Мајка пита шта се то десило, зашто Србе поново робе, зашто је пропала Српска револуција. Синак, очигледно врло упућен у све догађаје, објашњава како се све срушило, а да није било склоно паду. Не ради се ту о недостатку воље народа да се бори и сачува тековине своје борбе. Није ни војске недостајало, пошто је у Србији тада било више од 50.000 бораца под оружјем, углавном врло искусних и вичних војевању. Није у питању била ни неприпремљеност за турски напад с неколико страна. Сви путеви којима је турска ордија могла да провали у Србију били су запречени, подигнуто је шеснаест шанчева, сва погранична места су утврђена, повезана и добро снабдевена храном и муницијом, како би могли да одоле сталним нападима, па чак и опсадама. Оружја није мањкало. Па шта је онда, кад је већ све било радо борби? Посланик као губернатор Син одмах прелази на ствар, без околишања. По његовом мишљењу, узрок ненадане пропасти устаничке државе, без већих борби, ваља тражити на другој страни. Преко границе. Другим речима, међународни утицај је и овог пута био тас на ваги. Некако су убедили самог вожда Карађорђа да напусти Србију, да му ваља спасавати главу, нико не може да издржи турску најезду. И када је вожд 21. септембра прешао у Аустрију, све се срушило као кула од карата. Само, ко је то славном вожду напунио главу да Срби не могу да пруже никакав отпор? Главне глумце у тој трагедији ваља тражити у вождовом окружењу. Поготово у његовој везаности за Русе. Коначно, у руском посланику Константину Родофиникину, пореклом из Цариграда. Да је био прави Рус, и некако. Овако, посланик који је Србима обичавао да се представља као царски генерал, одмах по доласку у ослобођени Београд почео је да се понаша малтене као губернатор Србије. Неко ко је изнад самог вожда. Тако је међу Србима, од почетног одушевљења, убрзо завладало разочарење. Тај и такав Родофиникин удружио се с митрополитом Леонтијем, истог порекла. Не само порекла, већ и истих склоности ка закулисним играма и сплеткама свих могућих врста. Наиме, Леонтије је имао поголемог искуства у уротама, тако је и засео на архијерејски трон, уз помоћ дахија. А с трона је имао обичај да спроводи налоге Велике порте. Шуровао је и с неким устаничким вођама који су по сваку цену хтели да ограниче Карађорђеву власт, па макар Србију претворили у руску губернију. Тако су на Родофиникинов захтев 1809. године прекршили примирје с Турском, заметнули бојеве, уверени да ће руска дунавска војска нагрнути преко Дунава. Како Русима то није падало на памет, то је устанак био на ивици пропасти. Само захваљујући храбрости устаника и одлучности Карађорђа избегнута је катастрофа. Или одложена, показаће се за неку годину. После неуспеха, Родофиникин, његов заменик Теодор Недоба и митрополит Леонтије брже-боље беже из Србије. У Букурешту им се придружују и побуњене војводе Миленко Стојковић и Петар Добрњац. За то време, у Србији се закувава. Руски митрополит Гаврило одбија да за београдског митрополита рукоположи рачанског архимандрита Хаџи Мелентија, пошто то место припада Леонтију, живом и здравом. А и крајње послушном. Карађорђе, шта ће, прихвати да се Леонтије врати из бежаније, али сада у пратњи Недобе, који је у међувремену напредовао до царског посланика, уместо Родофиникина. Наставља оно што је започео, ровари где стигне, а све по писменим налозима свог бившег шефа, које овај шаље из руског војног стана у Букурешту. У сенци Бечког конгреса Непознати писац описује и зближавање с Карађорђем, нарочито 1811. године, када су Руси и Срби заједнички ратовали. И поред почетног неповерења, вожд се толико зближава са Недобом да му је Карађорђе кумовао на венчању. Од тог тренутка, све Недобине предлоге сматрао је за вољу руског цара Александра Првог. Тако је као царску вољу примио и осму тачку Букурешког мировног уговора између Русије и Турске. Ту тачку је Недоба нарочито истакао, кад је прочитао уговор пред вождом и Совјетом. Мора бити да је та одредба деловала као хладан туш, пошто је у њој писало да се Србија предаје Турцима. И то мирно. Син Србин примећује да се Карађорђе од тада сасвим променио. Готово да је постао сенка оног пркосног и срчаног устаничког вође. Изговарао се болешћу, није се појављивао на бојиштима и шанчевима. Уместо њега, свуда је ишао секретар Јанићије Димитријевић, још један од Леонтијевих људи. И то најповерљивијих. Тада и Мајка Србија схвата да пропаст није дошла тек тако. Вожд је практично намамљен преко Саве и Дунава, тог 21. септембра 1813. године. Све у пратњи Леонтија, Недоба, Јанићија и целе њихове свите. Војводе су, природно, следиле вождов пример. Сви осим Милоша Обреновића, који је остао у Србији. Турци су за неколико дана, практично без опаљене кубуре, запосели Србију. А колики су страх имали од Срба речито говори чињеница да у Београд нису смели да уђу четири дана, иако је био небрањен и готово напуштен. Држао се још само утврђени шанац на Делиграду, неких месец дана. Србија је поново жалосно поробљена. Писац је баш такав наслов списа и одредио – „Сербие плачевно пакипорабошение лета 1813.” или „Србије жалосно поновно поробљење”. Убрзо се открива и још један разлог због којег је тајанствени аутор журио с писањем. У питању је био Бечки конгрес, који је почео септембра 1815. године. У царствујушчој Вијени решавала се судбина Европе после пропасти Наполеона. Као да је аутор желео да на Србе и њихово страдање подсети представнике великих сила оног времена. Царска цензура Књига је написана, сада је ваља штампати. Само, где? У Бечу влада строга царска цензура, поготово у време Конгреса. Не може да прође ниједна реч која критички говори о савезницима против Наполеона. Поготово не о Србима и пропасти њиховог устанка. Сви се праве да мали народ ни не постоји. Део је Турске, и то је само њихово „унутрашње” питање. Главни цензор за словенске књиге и словенске списе у то време био је угледни слависта Бартоломеј Јернеј Копитар. Његова оданост цару није се доводила у питање, небројено пута је то и сам доказао својом строгошћу спрам неподобних аутора. Тако је забранио и Вука Стефановића, који је за „Новине сербске” написао спис „Писмо Карађорђу Петровићу о узроцима пропасти српског устанка”. Јесте да га је забранио, али се истовремено и одушевио списом и аутором, што је био чудан почетак чувене касније сарадње. Зато је непознати писац решио да избегне увек будног Копитара и оде у Трст. Не зна се да ли је послао или лично однео спис, тек, књига је штампана у словенској типографији Пана Теодосија у Млецима. Та штампарија одраније је била позната као једна од оних у којима су штампане многе словенске књиге, од Доситејевих „Совјета здраваго разума” до Соларићевог „Земљеописанија”. А још један разлог за штампање у Млецима био је баш тај Соларић. Наиме, српски песник Павле Соларић био је цензор за словенске књиге које се штампају у целој млетачкој области. Под утицајем свог учитеља Доситеја Обрадовића, одушевљено је прихватао рукописе, а многима је и сам помагао да се књига изда. Тако и нашем непознатом писцу. Новац је вероватно прикупила Српска трговачка заједница у Трсту. Из Теодосијеве типографије је убрзо изашла готова књига. Стигли су да је заврше баш при самом крају Бечког конгреса. У Србији је у то време букнуо Други устанак, као одговор на поновни турски зулум. У Бечу је боравио прота Матеја Ненадовић, обијајући прагове посланика великих сила, у покушају да и српско питање дође на дневни ред. Узалуд, Конгрес ћути. Јел' Живко жив? Не помаже ни новообјављена књига „Сербие плачевно...” за коју се зна да је достављена посланицима новоуспостављене Свете алијансе, савезу Русије, Аустрије и Пруске. Чак изазива и бес. Понајпре руских дипломатских представника, јер је у најосетљивијем могућем тренутку позивала руског цара да заштити Србе и Србију, а да осуди оне које су користили царско име за личне користи и изазивање смутње. И не само то, већ су допринели поновном поробљењу. Био је то један од већих дипломатских изгреда тог времена. Гневни Руси бунили су се код аустријских власти, махали књигом пред носом самог кнеза Метерниха. Сматрали су да су и Аустријанци ту обилато умешали прсте, јер како поред такве цензуре могу да се појаве памфлети уперени против савезника? Писац је оптужен за грко- и русофобију. Политичка коректност тог времена. Наравно, књига је одмах забрањена. Највећи део тиража заплењен је и уништен. Пошто су то урадиле, аустријске власти дале су се у лов на писца. Отворене су полицијско-цензорске истраге. Главни цензор за млетачку област одмах је смењен. Логично је да је страдао и Соларић. Не само да је смењен, већ је на неколико дана уживао гостопримство затворских чувара. Полицаји и жбири растрчали су се на све стране. Ваљало је наћи Живка Скиптровића из Митровице, који на самом крају дела каже да шаље књигу на штампу Соларићу. Међутим, такав не постоји. Онда су покушали да рашчивијају ко би могао да се крије иза Живка. Сумња је пала на многе, од Вука Стефановића до Симе Милутиновића Сарајлије. Један по један позивани су на разговоре, али нико не признаје. Појављује се и име Ивана Југовића, најобразованијег Србина оног времена. У књизи је доста његових мишљења, цитата. Незгода је само у томе што је Југовић у међувремену умро. Завет ћутања По налогу шефа царске полиције истрагу преузима сам Јернеј Копитар. Он има своје кандидате, понајпре Симеона Орловића, изасланика Петра Првог Петровића Његоша код Карађорђа. Послао га је да ступи у везу с Русима, што је овај тако добро учинио да је остао у служби код Недобе. Наш угледни књижевник Милован Витезовић тврди да је Копитар узео на зуб Орловића како би заштитио своје славистичке штићенике, а и да би узвратио руској дипломатији за оптужбе да је књига аустријска подвала. Ако је дело написао руски шпијун, Аустрија с тим нема везе. Није згорег поменути да је Орловић тада био на Цетињу, недоступан аустријским органима. Тиме је истрага завршена. Прави писац остао је непознаница. Тако је остало све до другог издања ове књиге које се ненадано појавило 1846. године у Лајпцигу. Тада клупко почиње да се одмотава. Као могући и вероватни писац помиње се Миљко Радоњић. Када је постао Карађорђев министар спољних послова, видео је Србију као независну земљу, никако као део Турске или као руску губернију. Тако је лета 1811. године посетио фелдмаршала Кутузова у Букурешту. Објаснио му је да Срби никако своју судбину не препуштају у потпуности руском цару, јер су сами направили државу, већ им је потребно међународно признање. Кутузов му је обећао помоћ. Миљко је имао велике планове, али је све пореметио Наполеонов напад на Русију 1812. године. Сплеткароши око Карађорђа оптужују Радоњића да је аустријски човек. Ипак, он је био један од последњих који је напустио Србију после слома. Права особа која је могла да укаже на све закулисне игре. Витезовић сматра да је за прави идентитет писца књиге морао да зна макар Димитрије Давидовић, тада уредник „Новина сербских”, још у Бечу. Само, као да је постојао завет ћутања, што је и разумљиво. Штитили су Миљка од аустријских власти. Радоњић је умро 1837. године, а да никада није признао ауторство. Мада, када се боље погледа, сам садржај указује на писца. Оно што је свима деценијама било пред носом. Друго издање ове књиге вероватно је новчано помогао, ако не и издао кнез Милош Обреновић. Књига је имала сличну судбину и у Србију под влашћу кнеза Александра, Карађорђевог сина, могла је да уђе само тајним каналима. Уосталом, одлично је служила у међудинастичким борбама, пошто је кнез Милош поменут као једини који је остао да дели судбину народа. * * * Овај, можда најпотпунији извор за историју Првог српског устанка, поготово у годинама 1811, 1812. и 1813, готово два века био је тешко доступан. Све до 2008. године, када је општина Горњи Милановац откупила један од ретких познатих примерака и поклонила га Музеју Рудничко-таковског краја, у чијој је поставци од тада. Све због тога што је Миљко Радоњић рођен у оближњем селу Горњи Бранетићи. Тадашњи директор овог музеја Борисав Челиковић намерио је да штампа ово дело и тако га учини доступним истраживачима. У томе је, заједно са „Службеним гласником”, и успео, са преводом на савремени српски језик и изванредним, опсежним поговором Милована Витезовића. Тако је прву српску забрањену књигу поново учинио доступном јавности. Потврдила се она пословица с почетка књиге о земљи, рају и тајнама. Аутор: Немања Баћковић Илустратор: Зоран Н. Ђорђевић

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...