Претражи Живе Речи Утехе

Наша Црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који Га је крстио у реци Јордану. Крстовдан славимo увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који славимо 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет. Овог дана у храмовима се обавља и чин великог водоосвећења. Светогорски типик за Богојављење

У суботу, 18. јануара 2020. године, на празник Крстовдан - навечерје Богојављења Господњег, Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније је началствовао светом Литургијом у храму Светих апостола Петра и Павла u Подворју Српске Православне Цркве у Москви. Преосвећеном Владици је саслуживало свештенство Петропавловског храма: архимандрит Александар (Котов), протојереј Димитриј Калашников, јереј Олег Вишински, јереј Анатолије Саливончик и ђакон Владислав Соколов. После Литургије је обављен чин освећења воде, коју су затим окупљени верници носили својим домовима.

Његово Преосвештенство Владика славонски г. Јован молитвено је прославио празник Воздвижења Часног Крста 27. септембра 2019. године у Јерусалиму. Са верним народом, поклоницима Свете Земље из васцелог православног света, свештенством и монаштвом, поред више архијереја у храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму Његовом Блаженству Патријарху јерусалимском и све Палестине г. Теофилу у торжественој празничној Литургији саслуживао је и Преосвећени Владика славонски г. Јован. После молитвеног славља, у просторијама Патријарашке резиденције Његово Блаженство Патријарх г. Теофи

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у петак, 27. септембра 2019. године, на празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду. Богослужење почиње у 9 часова, потврђено је Радију Слово љубве. Позива се благочестиви народ на литургијско сабрање са Првојерархом Српске Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ

Отац Макарије је на почетку емисије тумачио Свето Јеванђеље на 34. недјељу по Духовима, недјељу по Богојављењу, и говорио о празницима Крстовдан, Богојављење и Сабор Светог Јована Крститеља, рекавши да су ови догађаји догађаји пројаве љубави Божије на земљи. Он је говорио и о значају велике Светиње Богојављенској водици, и објаснио која је разлика између богојављенске и крстовданске водице. Звучни запис емисије “Битно је да се човјек не веже ни за какву материју јер човјек унутрашњу празнину покушава да надомјести материјалним стварима које га заробљавају. Човјеку, у

Српска Православна Црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који Га је крстио у реци Јордану. Крстовдан славимo увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који славимо 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет. Овог дана у храмовима се обавља и чин великог водоосвећења. Светогорски типик за Бого

Предводећи делегацију Српског реда Чувара Христовог Гроба - древних чувара српске традиције и културног наслеђа из Врлике, малог места у северној Далмацији - која се поклонила Животворном Гробу Господњем и другим светим местима, Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован празник Воздвижења Часног Крста - Крстовдан молитвено је прославио 27. септембра 2018. године у Јерусалиму. Са верним народом, поклоницима Свете Земље из васцелог православног света, члановима реда Чувара Христовог Гроба, свештенством и монаштвом, уз саслужење Високопреосвештене и Преосвештене господе Архи

Светом архијерејском Литуријом коју су служили Преосвећени Епископи тимочки г. Иларион и Епископ пожаревачко-браничевски г. Игнатије, прослављен је Крстовдан 27. септембра 2018. године у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару. Саслуживали су свештенослужитељи Епархије тимочке и браничевске. Сабраном верном народу беседу је произнео Епископ Игњатије, подсетивши на значај овог великог хришћанског празника. Светој литургији је присуствовао и г. Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. -ФОТОГА

Извор: Српска Православна Црква

Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Милун Ивановић, архијерејски намесник драгачевски, протосинђел Урош (Васиљевић), настојатељ манастира Увац, протојереј-ставрофор Радован Стевановић, старешина храма, јереј Ненад Ивановић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Јаћовић. У току свете Литургије за дугогодишњи пастирски труд и рад највећим свештеничким одликовањем, правом ношења напрсног крста, одликован је дугогодишњи парох гучки протојереј-ставрофор Радован Стевановић. Извор: Српска Православна Црква

Богослужбено прослављање празника Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег почело је у навечерје празника празничним бденијем. По древном богослужбеном поретку, за време појања великог „Свјатиј Боже…ˮ, свечано је на средину храма изнет Часни Крст са честицом Крста Господњег на поклоњење вернима. После бденија савршена је света тајна освећење јелеја којим су, после молитви, свештеници помазивали верни народ на исцељење душе и тела. Преосвећеном Епископу г. Стефану на Литургији су саслуживали протопрезвитер Ђорђе Поповић и презвитер Јован Петровић, пароси вождовачки, као и ђакон

На почетку свете Литургије, у чин ипођакона Епископ је рукопроизвео чтеца Ненада Зечевића, помоћника војног свештеника и старијег водника при 4. бригади Копнене војске Србије, а у току Литургије у чин ђакона Епископ је рукоположио ипођакона Далибора Јовића из Доњег Нерадовца. Празничну радост, поред рукоположења, увеличали су својим умилним појањем и ученици веронауке из Основне школе Вук Караџић у Врању. По завршетку свете Литургије, у манастирској порти Епископ Пахомије са свештенством је обавио свечани чин освећења Светониколског извора и Крстовданске водице. Уређење Светониколског изв

Саслуживали су Епископ франкфуртски и све Немачке г. Григорије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, игуман тврдошки Сава и свештенство Епархије захумско-херцеговачке. У беседи после читања светог Јеванђеља владика Атанасије је рекао да је крст неодељиво везан за васкрсење, а васкресења не бива без крста. Он је истакао да је Господ победио са крста, молећи се за оне који су га разапели речима: „Господе опрости им, не знају шта раде“. -Човјек је саздан у знаку крста, истакао је владика Атанасије, појашњавајући да је то љубав према Богу и ближњем свом. С тим у вези,

У свом пастирском слову, после прочитаног јеванђелског одељка, прота Миливој је говорио о историји данашњег празника и о његовом значају за спасење свих нас. На крају беседе, прота Миливој је у име присутног верног народа, верног народа Епархије бачке, братства храма и свештенства Епархије бачке, честитао Епископу Иринеју значајан јубилеј у његовој служби, педесет година од рукоположења у чин јеромонаха, желећи му да у здрављу душе и тела још дуго година служи Господу и Цркви. После отпуста свете Литургије, владика Иринеј је честитао празник свима присутнима, призивајући благослов Божји, Живот

Извор: Епархија крушевачка

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 18. јануара 2018. године, на Крстовдан, светом архијерејском Литургијом у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду. Саслуживали су Епископ рашко-призренски г. Теодосије, игуман манастира Драганца архимандртит Иларион, старешина Саборног храма протојереј-ставрофор Петар Лукић, протојереј-ставрофор Бранко Топаловић и протођакон Дамјан Божић. Јереј Славиша Поповић беседио је сабраном верном народу. На крају свете Литургије, Патријарх је служио чин великог освећења Крстовданске водице. Његова Светост Патријарх српски г.

Јуче су се убирали плодови лозе Светог Симеона. Грожђе се не употребљава за производњу вина већ се као благослов дели бездетним паровима. Када се монах Симеон упокојио (13. фебруара 1200. године), био је сахрањен у наосу католикона, уз јужни зид. По казивању Доментијана, писца Живота Светог Саве и Живота Светог Симеона, за време службе је потекло миро из гроба и из Симеоновог лика на зиду. И одмах је почело да чини чуда. Године 1207. , у пратњи групе хиландарских монаха, Сава је пренео очеве "целе и нетакнуте" мошти у Србију и похранио их у манастир Студеницу. Тако је испунио очеву послед

Хиландар – Беседе на празник Воздвижења Часног Крста за манастирском трпезом хиландарског игумана Методија и игумана Порфирија из манастира Светог Јована Претече у околини Верије (Веријски скит). Скит је познат по томе што се у њему подвизавао Св. Григорије Палама. Звучни запис беседа Извор: Манастир Хиландар

Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у злата